Аутор Тема: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”  (Прочитано 29604 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« послато: Септембар 01, 2016, 10:43:03 пре подне »
Прочитах јутрос у новинама да је у плану снимање серије о Немањићима, "Немањићи - сјај и сенке".

http://www.blic.rs/kultura/vesti/nemanjici-sjaj-i-senke-52-epizode-cetiri-sezone-glumacke-zvezde-da-li-je-ostvarivo/n909pvl

http://primersajt.weebly.com/

http://www.pink.rs/showbiz/sjaj-i-senke-srpske-dinastije-zarko-lausevic-u-ulozi-stefana-nemanje-braca-trifunovic-kao-njegovi-sinovi/

Наслов обећава, надам се да ће и серија бити тако добра!:)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #1 послато: Септембар 01, 2016, 11:01:33 пре подне »
Прочитах јутрос у новинама да је у плану снимање серије о Немањићима, "Немањићи - сјај и сенке".

http://www.blic.rs/kultura/vesti/nemanjici-sjaj-i-senke-52-epizode-cetiri-sezone-glumacke-zvezde-da-li-je-ostvarivo/n909pvl

http://primersajt.weebly.com/

http://www.pink.rs/showbiz/sjaj-i-senke-srpske-dinastije-zarko-lausevic-u-ulozi-stefana-nemanje-braca-trifunovic-kao-njegovi-sinovi/

Наслов обећава, надам се да ће и серија бити тако добра!:)

Видех и ја. Ндам се да ће бити добро и радујем се таквом подухвату, премда се неких ствари прибојавам, као што су:

Цитат
Emiter serije biće TV „Pink“ i već je dogovoreno da se sve scene u enterijeru snimaju u „Pinkovom“ najmodernijem studiju u Šimanovcima.

Такође, бојим се какав ће испасти сценарио и како ће преточити историјске околности и односе у серију занимљиву за народ. За сарадника за језик предлажем им Александра Невског  :) Надам се и да ће бити новца да изгурају све 4 планиране сезоне до краја, а не да се све заврши на десетак епизода, што се дешавало многим пројектима (и онда на крају сниме филм).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #2 послато: Септембар 01, 2016, 11:06:53 пре подне »
Видех и ја. Ндам се да ће бити добро

Биће сигурно. :)

Али што Лаушевићу падају "лоше" улоге. Прво Обилић, сада Стефан Немања, а играо је и Светог Саву у позоришту. :)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #3 послато: Септембар 01, 2016, 11:22:02 пре подне »
Биће сигурно. :)


Да нам је један енглески BBC и да су којим случајем Немањићи били одатле, не бих се бојао - до сад би они то већ и снимили, али са једним Пинком не осећам се лагодно.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #4 послато: Септембар 01, 2016, 11:23:36 пре подне »
Кључно питање је да ли они имају пара за овакав пројекат.

А то је веома повезано са оним што ће у серији оваквог типа бити пресудно, а то је: фотографија, костимографија, сценографија, укратко визуелни утисак.

Уколико то буде опет са лијепљеним брадама као из 19. вијека, за које из авиона видиш да су лажне, биће још једна неуспио подухват да се нешто уради.

За такву врсту историјских подухвата, мора да постоји читава индустрија. Гледам оне британске серије из викторијанског периода. Тамо је сваки детаљ разрађен, али њихова годишња продукција је таква да тамо постоје фирме које су могле да се специјализују за сценографију и костимографију викторијанског периода и да зараде на томе јер имају тржиште.

Укратко, наша продукција је слаба, и ови што буду радили на серији, тек ће на њој да се вјежбају и неке ствари раде први пут. Али можда није лоше за почетак. Добро би било да ова серија управо направи почетну базу костимографије и сценографије за српски средњи вијек, који би могао касније да се користи и за будуће пројекте.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #5 послато: Септембар 01, 2016, 11:28:24 пре подне »
Сад читам да ће костиме радити модна кућа Мона... Весело, надам се да неће свој знак стављати на огртаче  ;)

Укратко, учешће Пинка не обећава ништа добро. Ни у суштинском ни у смислу квалитета.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #6 послато: Септембар 01, 2016, 11:45:26 пре подне »
Сад читам да ће костиме радити модна кућа Мона... Весело, надам се да неће свој знак стављати на огртаче  ;)

Укратко, учешће Пинка не обећава ништа добро. Ни у суштинском ни у смислу квалитета.

При том се на РТС-у паралелно одвија ово:
Цитат
Сценарио под шифром "Снови", изабран на анонимном конкурсу РТС-а за драмско-играну телевизијску серију "Крунисање Стефана Првовенчаног: Прва немањићка краљевина", написао је Гордан Михић. Снимање серије требало би да почне до краја године, а емитовање у јесен 2017. када се обележава јубилеј крунисања Стефана Првовенчаног.


http://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/266/najnovije/2247877/gordan-mihic-autor-scenarija-za-seriju-o-nemanjicima.html


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #7 послато: Септембар 01, 2016, 12:00:17 поподне »
Видех и ја. Ндам се да ће бити добро и радујем се таквом подухвату, премда се неких ствари прибојавам, као што су:

Такође, бојим се какав ће испасти сценарио и како ће преточити историјске околности и односе у серију занимљиву за народ. За сарадника за језик предлажем им Александра Невског  :) Надам се и да ће бити новца да изгурају све 4 планиране сезоне до краја, а не да се све заврши на десетак епизода, што се дешавало многим пројектима (и онда на крају сниме филм).

Можда и није лоше да буду двије серије о истом, ако ништа друго видјеће се која је продукција озбиљнија и која би могла да настави причу.

Гордан Михић је досад имао квалитетне сценарије, надам се да ни овај пут неће оманути.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #8 послато: Септембар 01, 2016, 12:03:13 поподне »
Можда и није лоше да буду двије серије о истом, ако ништа друго видјеће се која је продукција озбиљнија и која би могла да настави причу.

Гордан Михић је досад имао квалитетне сценарије, надам се да ни овај пут неће оманути.

J1c. Gde da omane :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #9 послато: Септембар 01, 2016, 02:50:52 поподне »
Можда и није лоше да буду двије серије о истом, ако ништа друго видјеће се која је продукција озбиљнија и која би могла да настави причу.

Гордан Михић је досад имао квалитетне сценарије, надам се да ни овај пут неће оманути.

Не заборавимо и на снимање филма о Краљу Драгутину на коме ради РТРС:

Цитат
РТРС у сарадњи са Епархијом зворничко – тузланском, парохијом теслићком и Туристичком организацијом општине Теслић почела је са снимањем документарног филма “Драгутин, наш краљ”. Гледаоци РТРС-а филм ће моћи гледати на нашем програму у јесењој програмској шеми. Први кадрови снимљени су у општини Требиње, у којем Жељко Алексић од октобра прошле године ради на каменој статуи српског краља Драгутина Немањића, који је управљао и простором Усоре и Соли, односно простором данашње територије Епархије зворничко - тузланске...

Аутор филма је Мира Лолић Мочевић.

Извор: http://www.rtrs.tv/program/tekst.php?id=3092

Цитат
За филм “Драгутин, наш краљ” дали су изјаве неки од најбољих познавалаца српске историје средњег вијека.

Екипа РТРС -а од 8 до 12. јула боравила је на простору Рашке и Подриња, у Србији, настављајући снимање документарог филма о српском краљу Драгутину. Краљ Драгутин управљао је и простором Усоре и Соли.

Мира Лолић Мочевић, Синиша Јалић, Ново Букша, Душко Јовановић и Милан Лујић посјетили су Дежеву, Ђурђеве ступове, Милешеву, Сопоћане, манастир Рачу и Ариље у којима су снимили нека од најзначајнијих мјеста на којима је краљ Драгитун Немањић, савременој јавности недовљно приближена значајна историсјка личност, живио, управљао, подизао задужбине. У Београду су за филм “Драгутин, наш краљ” дали изјаве неки од најбољих познавалаца српске историје средњег вијека. Снимање се наставља сљедеће недјеље на простору Теслића.

Извор: http://rtrs.rs/program/tekst.php?id=3105



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #10 послато: Март 23, 2017, 11:42:29 поподне »
Ево, управо видех:

Цео текст: http://noizz.rs/showbizz/sloboda-i-vojin-ponovo-zajedno-pred-kamerama-u-nemanjicima/qjyjgsp

Цитат
Prvi kadrovi igrane serije Radio-televizije Srbije o dinastiji Nemanjića snimljeni su u okolini manastira Studenica a snimanje je ovih dana nastavljeno na Kopaoniku gde se Vojinu Ćetkoviću pridružila i supruga Sloboda Mićalović.










Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #11 послато: Март 23, 2017, 11:49:24 поподне »
Биће то Серија и по! ;D



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #12 послато: Март 24, 2017, 12:07:18 пре подне »
Биће то Серија и по! ;D
И ја се надам...мада видим да је ту Војин Ћетковић, добро му пристаје, али досадашње улоге је имао у остварењима која су мало "лимунадаста", Шотра и слично...Озбиљна је тема, тако да не сме овде бити неког плитког сентимента...За сад, од историјских тема је серија Вук Караджић неприкосновена, да се ниво приближи макар томе, био бих задовољан...Али ово не би требало да омане, јер не сме...

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #13 послато: Март 24, 2017, 12:12:48 пре подне »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #14 послато: Март 24, 2017, 07:51:40 пре подне »
Колико видим поново се Срби приказују као здрапни, прљави, сиромашни и зли, мада су у та времена, такви на западу били. Наравно, они су сви уштиркани, обријани и хумани, а ми изгледа да стварно такви нисмо били, па ни у Душанова ни Бранковића времена.
  :o, >:(, :(.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #15 послато: Март 24, 2017, 08:25:27 пре подне »
Колико видим поново се Срби приказују као здрапни, прљави, сиромашни и зли, мада су у та времена, такви на западу били. Наравно, они су сви уштиркани, обријани и хумани, а ми изгледа да стварно такви нисмо били, па ни у Душанова ни Бранковића времена.
  :o, >:(, :(.

Пpeтпocтaвљaм дa ce вoдилo paчунa и o тoмe... Пpeтпocтaвљaм дa cу у oвoм пpojeкту укључeни и вpcни иcтopичapи.
Визaнтиjcки извopи упpaвo гoвope у пpилoг тoмe дa cу ce визaнтиjcкe пpинцeзe, poђeнe у пopфиpи, a кoje cу тeшкo пpиxвaтaлe нaвикe и нoвo oкpужeњe, бpзo вpaћaлe нaзaд. Tу ce и oпиcуje oкpужeњe кoje cу зaтeклe. Вeк и пo кacниje, путoпиcaц Бpoкиjep дaje нeштo лeпшу cлику Ђуpђa и њeгoвe cвитe... Иaкo je мaлo извopa кoje гoвope o музици, oблaчeњу, нaвикaмa, пocтoje paдoви нa oвoj тeми. Aли caчeкajмo cepиjу, пa дa дoнocимo зaкључкe...

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #16 послато: Март 24, 2017, 01:15:16 поподне »
Колико видим поново се Срби приказују као здрапни, прљави, сиромашни и зли, мада су у та времена, такви на западу били. Наравно, они су сви уштиркани, обријани и хумани, а ми изгледа да стварно такви нисмо били, па ни у Душанова ни Бранковића времена.
  :o, >:(, :(.

Управо тако.
Пpeтпocтaвљaм дa ce вoдилo paчунa и o тoмe... Пpeтпocтaвљaм дa cу у oвoм пpojeкту укључeни и вpcни иcтopичapи.
Визaнтиjcки извopи упpaвo гoвope у пpилoг тoмe дa cу ce визaнтиjcкe пpинцeзe, poђeнe у пopфиpи, a кoje cу тeшкo пpиxвaтaлe нaвикe и нoвo oкpужeњe, бpзo вpaћaлe нaзaд. Tу ce и oпиcуje oкpужeњe кoje cу зaтeклe. Вeк и пo кacниje, путoпиcaц Бpoкиjep дaje нeштo лeпшу cлику Ђуpђa и њeгoвe cвитe...
Колико ми је познато у вријеме Милутина српски двор је био најраскошнији у Европи, постоје записи страних путописаца.

 
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #17 послато: Март 24, 2017, 01:37:44 поподне »
Колико видим поново се Срби приказују као здрапни, прљави, сиромашни и зли, мада су у та времена, такви на западу били. Наравно, они су сви уштиркани, обријани и хумани, а ми изгледа да стварно такви нисмо били, па ни у Душанова ни Бранковића времена.
:o, >:(, :(.

Викинзи су били боље обучени! ;)

Мислим, у серији. ;D



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #18 послато: Март 24, 2017, 01:51:24 поподне »
Запањује ме оволико присуство плаве боје. У прединдустријско време плава је можда била исто толико ретка колико и пурпурна. А колико видим овде и сељаци носе одећу са нијансама плаве. С обзиром на то да знам да су им консултанти наши врсни историчари ово ме баш чуди. Могуће је да се историчари не питају много када су костими у питању, већ се са њима консултују око историјских чињеница.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #20 послато: Март 24, 2017, 04:45:29 поподне »
Ево Растка Немањића су обукли у хаљину кнеза Лазара. ::)



1. https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/42/92/0a/42920a684eb17a3456f9ba0aa19039da.jpg
2. http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/i6ak9kpTURBXy80NTdmZDI3N2I0M2M2N2JkYjNjNWNkNTg2ODRmMDZkZS5qcGeRlALNBLAAwoGhMQI

Мислим да је ово слике из оног као филма "Пут ружама посут", у ком овај глумац игра деспота Стефана.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #21 послато: Март 24, 2017, 04:58:04 поподне »
Мислим да је ово слике из оног као филма "Пут ружама посут", у ком овај глумац игра деспота Стефана.

Може бити, али слике су у чланку о наведеној серији, ево их поновљених у Блицу и Новостима.



На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #22 послато: Март 24, 2017, 05:16:40 поподне »
Управо тако. Колико ми је познато у вријеме Милутина српски двор је био најраскошнији у Европи, постоје записи страних путописаца.

O тoм "cвaкoднeвнoм" живoту je пиcao нajвишe M. Блaгojeвић. Eвo штa oн кaжe, a вeзaнo зa пoкушaj cклaпaњa пoлитичкoг бpaкa измeђу Aнe Пaлeoлoг и тaдa joш увeк кpaљeвићa Mилутинa, cинa кpaљa Уpoшa.




Извињaвaм ce нa вeћoj peзoлуциjи cликa...

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #23 послато: Март 24, 2017, 05:52:08 поподне »
Ево Растка Немањића су обукли у хаљину кнеза Лазара. ::)



1. https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/42/92/0a/42920a684eb17a3456f9ba0aa19039da.jpg
2. http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/i6ak9kpTURBXy80NTdmZDI3N2I0M2M2N2JkYjNjNWNkNTg2ODRmMDZkZS5qcGeRlALNBLAAwoGhMQI

Дa, cликa je из cepиje "Пут pужaмa пocут". Mићaнoвић глуми дecпoтa Cтeфaнa.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #24 послато: Март 24, 2017, 06:32:22 поподне »
Дa, cликa je из cepиje "Пут pужaмa пocут". Mићaнoвић глуми дecпoтa Cтeфaнa.


Видиш, на правди Бога оптужих кореографе, а оно криви новинари који нису написали да је фотографија архивска. ::)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #25 послато: Април 02, 2017, 07:09:05 поподне »
НА СНИМАЊУ АНТОЛОГИЈСКЕ СЕРИЈЕ
Немањићи и на Копаонику


Бојана ЈОВАНОВИЋ | 01. април 2017. 22:15 | Коментара: 8
На снимању серије "Немањићи - рађање краљевине", на Копаонику под редитељском палицом Марка Маринковића











Више у детаљној репортажи. ;)



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #27 послато: Април 16, 2017, 08:09:19 поподне »
''Немањићи": Први званични трејлер

Даће Бог да буде добро. ;) Ко је глумац на коњу, лево од Нелевића, док се крсти?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #28 послато: Април 16, 2017, 08:11:52 поподне »
Даће Бог да буде добро. ;) Ко је глумац на коњу, лево од Нелевића, док се крсти?
Не могу да га препознам, то је због тога што нисам љубитељ новијих домаћих филмова.  :D
Како сам пустио видео и погледао прву сцену помислио сам да сам грешком кликнуо на трејлер за нову сезону Викинга.  ;D
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #29 послато: Април 16, 2017, 08:14:59 поподне »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #30 послато: Април 16, 2017, 08:18:46 поподне »
Морам признати да мени ово јако лоше изгледа.
Слажем се, барем што се тиче акцентације самих глумаца. Као да су на кафи у неком престоничком кафићу, тако звуче у дискусијама које су се нашле у трејлеру.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #31 послато: Април 16, 2017, 08:19:35 поподне »
Морам признати да мени ово јако лоше изгледа.

Не обећава, али дајмо му шансу. Чини ми се да у последње време има много промашаја када су серије и филмови у питању. То баш и није била наша карактеристика раније. Прилично надарене глумце смо имали и добре филмове, серије, представе...

Зар није била још једна серија о Немањићима, "Сјај и сенке", где је Немању требао да игра Лаушевић?
http://www.blic.rs/kultura/vesti/serija-o-srpskoj-dinastiji-lausevic-kao-stefan-nemanja-braca-trifunovic-videni-za/s5j504m

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #32 послато: Април 16, 2017, 08:29:36 поподне »
Слажем се, барем што се тиче акцентације самих глумаца. Као да су на кафи у неком престоничком кафићу, тако звуче у дискусијама које су се нашле у трејлеру.

Стварно. Као неки глумци-почетници, или можда чак аматери. Још је Нелевић био и најбољи (у трејлеру, наравно).

Не обећава, али дајмо му шансу. Чини ми се да у последње време има много промашаја када су серије и филмови у питању. То баш и није била наша карактеристика раније. Прилично надарене глумце смо имали и добре филмове, серије, представе...

Даћемо му шансу наравно. Ово је вероватно само оно што су до сад успели да сниме - дакле, пет-шест сцена, и то су измонтирали у један трејлерић.

А што се тиче српске кинематографије, знаш и сам како то иде - подржиш партију и добијеш буџет за наредни филм; без обзира на то колико си стручан.  :-\
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #33 послато: Април 16, 2017, 08:45:57 поподне »
''Немањићи": Први званични трејлер

Војин Ћетковић је одличан глумац, али има неки чудан акценат који се не уклапа у средњи век...
Осим тога, Стефан Првовенчани је био изразито светле комплексије - риђкаст и плавоок (на оца), па мислим да би, барем по изгледу, пре то била улога за Драгана Мићановића.



Фреска Стефана из Милешеве
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #34 послато: Април 16, 2017, 08:49:50 поподне »
Војин Ћетковић је одличан глумац, али има неки чудан акценат који се не уклапа у средњи век...
Осим тога, Стефан Првовенчани је био изразито светле комплексије - риђкаст и плавоок (на оца), па мислим да би, барем по изгледу, пре то била улога за Драгана Мићановића.



Фреска Стефана из Милешеве

Дефинитивно Лауш има бољу фацу за Немањића. Глумио је и Обилића и Светог Саву (у представи), сад је добио и Немању. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #35 послато: Април 16, 2017, 08:55:33 поподне »
Дефинитивно Лауш има бољу фацу за Немањића.

Слажем се. Али, он можда, после свега, није довољно "политички коректан"  ::)

Та прва колена Немањића (Немања и његови синови и унуци), били су изразито светле комплексије.

Могли су Ћетка мало да зафарбају и ставе му нека сочива у боји (то је сад модерно)  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #36 послато: Април 16, 2017, 08:58:27 поподне »
Та прва колена Немањића (Немања и његови синови и унуци), били су изразито светле комплексије.

Нису баш изразирто, али јесу били смеђкасти, или евентуално риђкасти. Колико се сећам, за Вука Бранковића и Деспота Стефана, на основу фреске, закључише да су такође били риђокоси. Ту је и фреска краља Марка, где је приказан изразито, црн, мрк чоек. ;)


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #37 послато: Април 16, 2017, 09:07:26 поподне »
Марко се углавном приказује као тамније комплексије.

Али, Немањићи - Стефан Немања, Вукан, Стефан Првовенчани, Свети Сава, Радослав, Владислав, краљ Урош, и на крају Милутин - углавном су на оновременим фрескама (значи, из времена када су верно приказивани) смеђе-риђи и светлооки. Драгутин већ није, као ни Стефан Дечански и Душан. Мислим да се и цар Урош углавном приказује као светлије комплексије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #38 послато: Април 16, 2017, 09:11:31 поподне »
Слажем се. Али, он можда, после свега, није довољно "политички коректан"  ::)

Та прва колена Немањића (Немања и његови синови и унуци), били су изразито светле комплексије.

Могли су Ћетка мало да зафарбају и ставе му нека сочива у боји (то је сад модерно)  :D

Ма да, то шминкери решавају брзо. Не знам зашто то нису радили.  ???
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #39 послато: Април 16, 2017, 09:12:49 поподне »
Марко се углавном приказује као тамније комплексије.

Али, Немањићи - Стефан Немања, Вукан, Стефан Првовенчани, Свети Сава, Радослав, Владислав, краљ Урош, и на крају Милутин - углавном су на оновременим фрескама (значи, из времена када су верно приказивани) смеђе-риђи и светлооки. Драгутин већ није, као ни Стефан Дечански и Душан. Мислим да се и цар Урош углавном приказује као светлије комплексије.

Јасно, само нико од њих није изразито светле комплексије (тако замишљам неке Швеђане и сл.). Сви су они, и Сава и Стефан, а после Душан и остали посебно, били и прилично маркантни.

Мени је прилично фасцинантно то што се на тим старим фрескама јасно виде и динарске карактеристике. Слична лица се и данас могу срести код Срба. Оштрије црте лице, често повијени носеви, високог корена, јаки надоочни лукови, итд. Да не скрећемо са теме, наш динрски тип (у највећем броју) се вероватно и уобличио тек по доласку Словена.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #40 послато: Април 16, 2017, 09:49:30 поподне »
И сам Стефан Немања је био маркантан. 1174. године, када је непокорног Немању напала византијска војска цара Манојла Комнина, Немања се сам предао и био одведен у Цариград, где је, по оновременим обичајима, најпре проведен у тријумфалној поворци кроз царски град, где се грчка светина дивљаше овом високом, наочитом варварском жупану...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #41 послато: Април 16, 2017, 09:51:28 поподне »
Мени је прилично фасцинантно то што се на тим старим фрескама јасно виде и динарске карактеристике. Слична лица се и данас могу срести код Срба. Оштрије црте лице, често повијени носеви, високог корена, јаки надоочни лукови, итд. Да не скрећемо са теме, наш динрски тип (у највећем броју) се вероватно и уобличио тек по доласку Словена.

Па, логично, исти народ је живео овде и тада и сада.
Видим овде на форуму неке приче о пореклу Немањића од Нормана, Лангобарда, итд, итд. Какви Лангобарди, Немањићи су Словени, и то динарик северни!  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #42 послато: Април 16, 2017, 10:12:37 поподне »
Па, логично, исти народ је живео овде и тада и сада.
Видим овде на форуму неке приче о пореклу Немањића од Нормана, Лангобарда, итд, итд. Какви Лангобарди, Немањићи су Словени, и то динарик северни!  :D

Наравно, него хтедох да кажем да се тај тип по свему судећи већ тада уобличио, тј. да Немањићи вероватно више личе на данашње динарске Србе (односно ови други на њих), него на те Словене који су у 6., 7. веку запљуснули Балкан.

И ја верујем да су Немањићи по Y-днк словенског порекла, дакле нека I2a, или R1a. Али видећемо, генетика је чудна "животињка".

mladjo

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #43 послато: Април 16, 2017, 10:16:25 поподне »
Немањићи: Први званични trailer
<a href="https://www.youtube.com/v/dnKGLI3m2Wc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/dnKGLI3m2Wc</a>
Извор: www.rts.rs

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #44 послато: Април 16, 2017, 10:57:25 поподне »
Наравно, него хтедох да кажем да се тај тип по свему судећи већ тада уобличио, тј. да Немањићи вероватно више личе на данашње динарске Србе (односно ови други на њих), него на те Словене који су у 6., 7. веку запљуснули Балкан.

И ја верујем да су Немањићи по Y-днк словенског порекла, дакле нека I2a, или R1a. Али видећемо, генетика је чудна "животињка".

Ако их није "инсталирао" на власт неко из Цариграда. Тад би лако могли бити и Е или Ј.
У ствари, Бодин је устоличио Вукана, Немањиног претка, на рашки престо, је ли тако?
Онда је могуће и да је реч о неким Норманима; знамо да је Бодин имао прилично добре везе с њима.
У ствари, чини ми се да би ова династија могла бити све; ништа нам не преостаје него да чекамо...
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #45 послато: Април 16, 2017, 11:31:50 поподне »
Изненађује ме огромно присуство одеће плаве боје код овог обичног света приказаног на фотографијама. Плава боја је тада била скупоцена и могли су је носити само богати. Плава боја коју би носио обичан свет, углавном би била модрикасто-сива, никако отворена и интезивна плава. А и не знам чему служе ове животињске орепине на раменима. Племство ако је носило коже то су биле штављене коже медведа, вука или лисице, никако неке зечије или мачије.
Што се тиче избора глумаца никако ми не иде Младен Нелевић у улози Стефана Немање. Некако је сувише здепаст и глават за моју представу о Немањи. Више би ми ту лег'о неко као Љубиша Самарџић, мада је он можда престарео за ту улогу. Видех и да Евдокија прича чист српски а врло је вероватно да га није ни говорила или ако јесте не савршено као што је то овде приказано. Једноставно, није довољно потрајала да би га савладала.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #46 послато: Април 16, 2017, 11:40:52 поподне »
Uzunovic je trebalo da igra Nemanju, za Svetog Staru je star, ali ako neko lici na te rane Nemanjice, to je onda on.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #47 послато: Април 16, 2017, 11:43:33 поподне »
Војин Ћетковић је одличан глумац, али има неки чудан акценат који се не уклапа у средњи век...
Осим тога, Стефан Првовенчани је био изразито светле комплексије - риђкаст и плавоок (на оца), па мислим да би, барем по изгледу, пре то била улога за Драгана Мићановића.



Фреска Стефана из Милешеве

Joj jeste rodje, ali nema Micanovic taj gorstacki maco faktor k`o Cetkovic :D

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #48 послато: Април 17, 2017, 12:03:20 пре подне »
Ово је, барем што се говора и одјеће/опреме тиче, прилично лоше урађено.
Јасно, само нико од њих није изразито светле комплексије (тако замишљам неке Швеђане и сл.). Сви су они, и Сава и Стефан, а после Душан и остали посебно, били и прилично маркантни.

Мени је прилично фасцинантно то што се на тим старим фрескама јасно виде и динарске карактеристике. Слична лица се и данас могу срести код Срба. Оштрије црте лице, често повијени носеви, високог корена, јаки надоочни лукови, итд. Да не скрећемо са теме, наш динрски тип (у највећем броју) се вероватно и уобличио тек по доласку Словена.
Са фресака је немогуће ишта закључити (сем можда оквирне пигментације), једноставно је то такав начин сликања гдје буквално сви попримају псеудо-динарски изглед.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #49 послато: Април 17, 2017, 12:11:09 пре подне »
Што се тиче избора глумаца никако ми не иде Младен Нелевић у улози Стефана Немање. Некако је сувише здепаст и глават за моју представу о Немањи. Више би ми ту лег'о неко као Љубиша Самарџић, мада је он можда престарео за ту улогу.

Еј, земо, не иде ни Нелевић, ал' - Шурда да глуми Стефана Немању!!!?

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #50 послато: Април 17, 2017, 12:12:40 пре подне »
Uzunovic je trebalo da igra Nemanju, za Svetog Staru je star, ali ako neko lici na te rane Nemanjice, to je onda on.
ж

Слажем се. А и по годинама би одговарао остарелом Немањи.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #51 послато: Април 17, 2017, 12:13:46 пре подне »
Joj jeste rodje, ali nema Micanovic taj gorstacki maco faktor k`o Cetkovic :D

И то добро кажеш. Ћетко са Мићановом комплексијом би био права варијанта.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #52 послато: Април 17, 2017, 12:19:59 пре подне »
Еј, земо, не иде ни Нелевић, ал' - Шурда да глуми Стефана Немању!!!?


;D Хаха, не Шурда са карираним шеширчетом, него остарели Љубиша Самарџић. Некако има то уско а дуго лице и тај нос. Ал добро, то је моје виђење. По мом мишељу Нелевић је чист промашај. Више личи на гонича вепрова него на владара.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #53 послато: Април 17, 2017, 12:21:21 пре подне »
По мом мишељу Нелевић је чист промашај. Више личи на гонича вепрова него на владара.

 ;D

Е, добро ме насмеја у касне сате!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #54 послато: Април 17, 2017, 12:24:57 пре подне »
Нисам неки експерт али онај оклоп тј. кациге су чини ми се из касног средњег вијека, тотални промашај.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #55 послато: Април 19, 2017, 11:02:25 пре подне »
Нисам неки експерт али онај оклоп тј. кациге су чини ми се из касног средњег вијека, тотални промашај.



Мало смо и овде о томе разгледали неке реконструкције. ;)



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #56 послато: Април 19, 2017, 12:27:06 поподне »


Мало смо и овде о томе разгледали неке реконструкције. ;)
Двојица у доњем десном углу носе штитове који се често налазе на стећцима у Херцеговини, а мислим да такав штит има и на једној плочи у Сопоћанима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #57 послато: Април 20, 2017, 02:41:45 поподне »
Случајно налетех на описе Стефана Немање кад га је Манојло Комнин довео у Цариград:

„Какво уживање нам је, о царе, био онај заробљеник у тријумфу“, додворао се свом владару Константин Манасије, један од најзначајнијих византијских литерата. Цариградска светина је пратила Немањин пролаз кроз престоничке улице са погрдним узвицима, док је он, леп, висок, стасит, снажан и широких рамена, корачао у царевој поворци.

А велики учењак свога доба и будући митрополит солунски Евстатије Катафлорос у једној беседи овако је говорио о Стефану Немањи кога је гледао у царевој поворци: „Овде не бих желео да прећутим ни о Немањи који ми је и другом приликом, иако невидљив, измамио сјајне речи, а пре кратког времена и очи је моје задивио, овај човек, којем није стас онај, који природа људима додељује, него узрастом веома висок и наочит“.

http://dinastijanemanjic.weebly.com/105710901077109210721085-105310771084107211141072-1091-106210721088108010751088107210761091.html
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #58 послато: Април 25, 2017, 10:04:50 пре подне »
Сад баш гледам прилог на ртс-у са снимања сеије Немањићи и видим Мићановића као Светог Саву. Из авиона се види да је брада вјештачка. То су они детаљи који се стварно могу одрадити и без пуно новца, а кваре укупну слику.

У прилогу помињу и сцену проласка Нормана кроз Србију на путу за Јерусалим.

<a href="https://www.youtube.com/v/uDD_AL83lPg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/uDD_AL83lPg</a>
« Последња измена: Април 25, 2017, 10:15:58 пре подне Број 1 »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #59 послато: Април 25, 2017, 11:50:11 пре подне »
Сад баш гледам прилог на ртс-у са снимања сеије Немањићи и видим Мићановића као Светог Саву. Из авиона се види да је брада вјештачка. То су они детаљи који се стварно могу одрадити и без пуно новца, а кваре укупну слику.

У прилогу помињу и сцену проласка Нормана кроз Србију на путу за Јерусалим.

<a href="https://www.youtube.com/v/uDD_AL83lPg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/uDD_AL83lPg</a>

Један од ликова који носе ковчег директно гледа у камеру.   :(
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #60 послато: Април 25, 2017, 12:10:11 поподне »
Сад баш гледам прилог на ртс-у са снимања сеије Немањићи и видим Мићановића као Светог Саву. Из авиона се види да је брада вјештачка. То су они детаљи који се стварно могу одрадити и без пуно новца, а кваре укупну слику.

У прилогу помињу и сцену проласка Нормана кроз Србију на путу за Јерусалим.

<a href="https://www.youtube.com/v/uDD_AL83lPg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/uDD_AL83lPg</a>

Значи, биће и Дробњака. :D

Шалу на страну, танко ово изгледа већ сада, једноставно нису дорасли снимању теме важне као што је ова.

Али шта је ту је, где живимо, добро је да се о Немањићима уопште прича. :)



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #61 послато: Април 25, 2017, 12:26:04 поподне »
Али шта је ту је, где живимо, добро је да се о Немањићима уопште прича. :)

Нешто слично ми је пало на памет. Невероватно да се тек сада ради серија/филм са овом тематиком. Генерално је наш средњи век слабо обрађен у кинематографији.

Осим Косовског боја из 1989. и Бановић Страхиње са Франком Нером, мислим да нема ништа више.

Ово је стварно тужно, ако узмемо у обзир нашу богату историју. Енглези су нпр. урадили толико серија и филмова на тему средњег века.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #62 послато: Април 25, 2017, 12:58:33 поподне »
Један од ликова који носе ковчег директно гледа у камеру.   :(


Мислим да је то новинарска камера за потребе репортаже, није филмска. Не очекујем да ће тако бити и у серији.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #63 послато: Април 25, 2017, 01:00:14 поподне »
Нешто слично ми је пало на памет. Невероватно да се тек сада ради серија/филм са овом тематиком. Генерално је наш средњи век слабо обрађен у кинематографији.

Осим Косовског боја из 1989. и Бановић Страхиње са Франком Нером, мислим да нема ништа више.

Ово је стварно тужно, ако узмемо у обзир нашу богату историју. Енглези су нпр. урадили толико серија и филмова на тему средњег века.

У време цветања кинематографије, код нас је примарна тема била WW2, доцније се распала држава, а на њеним руинама није настала нека нова, остале су само руине старе. Ово што се снима у последње време, и у најбољим реализацијама, често су дечији су кораци у српској кинематографији.

Али тако је то, без пара и стручних људи се не може направити добро дело, а БЈР Србији недостаје и једног и другог.



Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #64 послато: Април 25, 2017, 01:05:13 поподне »
Велика је ствар да један балкански народ снима серију о прошлости пре окупације Османлија и културне катастрофе коју су они донели и уназадили овај део Европе да се ни до данас није опоравио.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #65 послато: Април 25, 2017, 01:16:39 поподне »

Мислим да је то новинарска камера за потребе репортаже, није филмска. Не очекујем да ће тако бити и у серији.

Богами, ја сам скроз песимистичан што се тиче серије.
Али добро, то може да буде и позитивна ствар, јер сам смањио себи очекивања.  :)

У време цветања кинематографије, код нас је примарна тема била WW2, доцније се распала држава, а на њеним руинама није настала нека нова, остале су само руине старе. Ово што се снима у последње време, и у најбољим реализацијама, често су дечији су кораци у српској кинематографији.

Али тако је то, без пара и стручних људи се не може направити добро дело, а БЈР Србији недостаје и једног и другог.

Па, како да снимимо серију о средњовековној Србији? Увредиће се браћа Хрвати.
Рецимо, они могу да снимају Сељачку буну, а кад се 1989. снимао ТВ филм Бој на Косову, пуна су им уста била великосрпске идеологије итд.
Зато и завидим осталим комунистичким земљама (бар у овом погледу), јер су то можда биле комунистичке земље, али су бар биле националне државе у којима се национални идентитет није потирао. Пољаци, Румуни и Бугари су за време комунизма добили бар десетак (свака појединачно) високобуџетних историјских филмова који су популарни и дан-данас. А ми? Хиљаду партизанских филмова о братству-јединству који нису издржали тест времена.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

симо

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #66 послато: Април 25, 2017, 02:04:29 поподне »
Па, како да снимимо серију о средњовековној Србији? Увредиће се браћа Хрвати.
Рецимо, они могу да снимају Сељачку буну, а кад се 1989. снимао ТВ филм Бој на Косову, пуна су им уста била великосрпске идеологије итд.
Зато и завидим осталим комунистичким земљама (бар у овом погледу), јер су то можда биле комунистичке земље, али су бар биле националне државе у којима се национални идентитет није потирао. Пољаци, Румуни и Бугари су за време комунизма добили бар десетак (свака појединачно) високобуџетних историјских филмова који су популарни и дан-данас. А ми? Хиљаду партизанских филмова о братству-јединству који нису издржали тест времена.

Али зато су Хрвати могли да сниме Бановић Страхињу и да србују до миле воље, или бар да сниме филм без бојазни да ће их неко оптужити за српски национализам.

Рецимо завршна сцена са текстом.




Да је то ставио неки Србин, гарантујем да би се нашло Срба, прије свега, у врху Партије који би филм оцијенили националистичким.

Филм је узгред сасвим солидно урађен.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #67 послато: Април 25, 2017, 03:36:27 поподне »
Богами, ја сам скроз песимистичан што се тиче серије.
Али добро, то може да буде и позитивна ствар, јер сам смањио себи очекивања.  :)


Ни ја се нешто много не надам знајући могућности РТС-а и искуства са њиховом продукцијом. Очекујем нешто у стилу "Рашка гори а Растко се чешља".
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #68 послато: Април 25, 2017, 05:28:37 поподне »
Нешто слично ми је пало на памет. Невероватно да се тек сада ради серија/филм са овом тематиком. Генерално је наш средњи век слабо обрађен у кинематографији.

Осим Косовског боја из 1989. и Бановић Страхиње са Франком Нером, мислим да нема ништа више.

Ово је стварно тужно, ако узмемо у обзир нашу богату историју. Енглези су нпр. урадили толико серија и филмова на тему средњег века.

Ja znam još za Doroteja snimljenog po romanu Dobrila Nenadića i Baš Čelik snimljenog još pedesetih godina. Ne znam da li ima šta drugo

Ova serija o Nemanjićima izgleda nije jedini projekat RTS koji se bavi srpskim srednjovekovljem. Na jesen bi trebala ići i serija "Srpski junaci srednjeg veka"

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/2684912/zavrseno-snimanje-srpskih-junaka-srednjeg-veka.html

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #69 послато: Април 25, 2017, 05:43:17 поподне »

Ни ја се нешто много не надам знајући могућности РТС-а и искуства са њиховом продукцијом. Очекујем нешто у стилу "Рашка гори а Растко се чешља".

"... а на штиту рањени двоглави орао".  ;D

Ova serija o Nemanjićima izgleda nije jedini projekat RTS koji se bavi srpskim srednjovekovljem. Na jesen bi trebala ići i serija "Srpski junaci srednjeg veka"

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/2684912/zavrseno-snimanje-srpskih-junaka-srednjeg-veka.html

 Сигурно да искористе сетове и костиме кад их већ имају. То им је паметно.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #70 послато: Април 25, 2017, 07:59:18 поподне »
Ja znam još za Doroteja snimljenog po romanu Dobrila Nenadića

За мене је "Доротеј" наљјбољи наш средњевековни филм до сада.

За разлику од "Косовског боја" који је урађен прилично лоше (у сваком погледу, а нарочито карактерно, као и у сценама саме битке) и "Бановић Страхиње" који је био претенциозан (више је био усредсређен на глумце него на причу), "Доротеј" је комплетан филмски пројекат.

Бата Живојиновић у незаборавној улози Дадаре (нарочито она сцена у штали  ;D ).

Дај Боже да "Немањићи" буду макар приближно добри. Недостаје нам филмова са средњевековним темама. А историјског материјала има на претек.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #71 послато: Април 27, 2017, 01:16:47 поподне »
снимио јутрос испод Калемегдана






На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #72 послато: Мај 15, 2017, 11:11:16 поподне »
Управо на РТСу сам видео нове кадрове са снимања...Нова локација етно село Сирогојно?! У једној од етно кућа од дрвета је смештен и "краљевски двор" (од дрвета?!)...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #73 послато: Мај 15, 2017, 11:17:27 поподне »
Управо на РТСу сам видео нове кадрове са снимања...Нова локација етно село Сирогојно?! У једној од етно кућа од дрвета је смештен и "краљевски двор" (од дрвета?!)...

Такви управо и јесу били дворови раних Немањића (Стефана Немање на пример), мало веће дрвене куће. Сем тога, за разлику од већине других европских владара, Немањићи нису имали стално боравиште и самим тим "главни град", већ се двор селио заједно са владаром.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #74 послато: Мај 16, 2017, 12:04:09 пре подне »
Такви управо и јесу били дворови раних Немањића (Стефана Немање на пример), мало веће дрвене куће. Сем тога, за разлику од већине других европских владара, Немањићи нису имали стално боравиште и самим тим "главни град", већ се двор селио заједно са владаром.
Јелде, правили су манастире од камена а живјели у дрвеним колибама. Јашта.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #75 послато: Мај 16, 2017, 12:12:30 пре подне »
Јелде, правили су манастире од камена а живјели у дрвеним колибама. Јашта.

Само сам чекао неки сличан коментар. Ја не говорим напамет, већ на основу археолошких података. Нити је ико причао о "колибама", већ о великим дрвеним кућама.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dvor-u-srpskim-srednjovekovnim-zemljama

"Неутврђени владарски двор био је најраспрострањенији тип владарске резиденције у раном средњем веку. [14] У средњовековној Србији он је карактеристичан за већину владара из династије Немањића. Овакав тип владарског боравишта представљао је и комплекс дворова на Косову коришћен у 13. и 14. веку. Неутврђени дворски комплекси присутни су и у каснијим временима када су се главне владарске резиденције налазиле у градовима. [15] Такав је случај био са двором у Некудиму, једном од омиљених боравишта деспота Ђурђа Бранковића. У раном периоду дворови су били релативно скромни објекти. Двор у Расу био је скупина дрвених кућа сличних властеоским боравиштима или већим сеоским кућама.[18] Са јачањем и богаћењем државе дворови су постајали све раскошнији[16]. Пошто ови дворови нису били утврђени, неопходан је био тзв. владарски рефугијум, односно утврђење где би се владар склањао у случају ванредних околности (тврђава Рас у време првих Немањића и Петрич у оквиру дворског комплекса на Косову).[17]"

Али лакше је, наравно, маштати о богињи Сербони, Свевладовићима, Оштривојевићима, Нину Белову и осталој братији...
« Последња измена: Мај 16, 2017, 12:14:01 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #76 послато: Мај 16, 2017, 12:32:38 пре подне »
Хвала на линку...Додуше и јесте логично, јер да је било зидано, остало би нешто негде...Сад сам видео у прилогу да су једну кућу проширили за потребе двора, велики трем...Једино што су куће у Сирогојну из периода 500,600 и више  година после радње у серији (претпостављам сеоске куће из тог краја из 18,19 века) , али пошто су од дрвета и једноставне конструкције, вероватно је то било компромисно решење да се не гради нешто што би било слично нечему што већ постоји...
<a href="https://www.youtube.com/v/DgSLOQmYbao" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DgSLOQmYbao</a>


« Последња измена: Мај 16, 2017, 12:36:28 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #77 послато: Мај 16, 2017, 08:42:30 пре подне »
Само сам чекао неки сличан коментар. Ја не говорим напамет, већ на основу археолошких података. Нити је ико причао о "колибама", већ о великим дрвеним кућама.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dvor-u-srpskim-srednjovekovnim-zemljama

"Неутврђени владарски двор био је најраспрострањенији тип владарске резиденције у раном средњем веку. [14] У средњовековној Србији он је карактеристичан за већину владара из династије Немањића. Овакав тип владарског боравишта представљао је и комплекс дворова на Косову коришћен у 13. и 14. веку. Неутврђени дворски комплекси присутни су и у каснијим временима када су се главне владарске резиденције налазиле у градовима. [15] Такав је случај био са двором у Некудиму, једном од омиљених боравишта деспота Ђурђа Бранковића. У раном периоду дворови су били релативно скромни објекти. Двор у Расу био је скупина дрвених кућа сличних властеоским боравиштима или већим сеоским кућама.[18] Са јачањем и богаћењем државе дворови су постајали све раскошнији[16]. Пошто ови дворови нису били утврђени, неопходан је био тзв. владарски рефугијум, односно утврђење где би се владар склањао у случају ванредних околности (тврђава Рас у време првих Немањића и Петрич у оквиру дворског комплекса на Косову).[17]"

Али лакше је, наравно, маштати о богињи Сербони, Свевладовићима, Оштривојевићима, Нину Белову и осталој братији...

Cвaкaкo тpeбa пpaвити paзлику pacкoши, кaкo двopa, тaкo и oдeћe, цepeмoниja, дo кpaљa Mилутинa и нaкoн њeгa.

Визaнтиjcкo пocлaнcтвo кoje je пoceтилo пaлaту кpaљa Уpoшa I билo je изнeнaђeнo cкpoмнoшћу тe пaлaтe, дoк ce Уpoш чудиo пpeтepaнoj визaнтиjcкoj pacкoши. Зa вpeмe кpaљa Mилутинa визaнтиjcки пocлaник гoвopи дa je цeo двop блeштao oд cвилeниx и злaтoм вeзaниx ткaнинa. Pacкoшнa им je билa и oдeћa o чeму гoвopи Teoдop Meтoxит. Oд њeгa и пoтичу "злaтнe виљушкe".:)

Дaклe o pacкoши ce мoжe гoвopити oд вpeмeнa кpaљa Милутинa, кojи ce у cвeму тaкмичиo ca Визaнтиjoм, имитиpajући je, дoк пpe њeгa cвe je билo мнoгo cкpoмниje.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #78 послато: Јун 05, 2017, 12:56:33 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/It2SUG6m0AA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/It2SUG6m0AA</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/G7EcClDm0Us" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/G7EcClDm0Us</a>

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #79 послато: Јун 18, 2017, 02:25:33 поподне »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #80 послато: Јун 19, 2017, 04:06:04 поподне »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #81 послато: Јун 21, 2017, 07:55:11 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/7pdP_-V2mmc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7pdP_-V2mmc</a>
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #82 послато: Јун 21, 2017, 08:23:56 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/7pdP_-V2mmc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7pdP_-V2mmc</a>

GRAND production. ::)

Не свиђа ми се куда ова сторија иде. :P



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #83 послато: Јун 21, 2017, 08:59:45 поподне »
Треба ли су језик, изражавање прилагодити времену. Сигурно нису говорили хиљаду, већ тисућу итд..
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #84 послато: Јун 21, 2017, 09:11:05 поподне »
Не свиђа ми се куда ова сторија иде. :P

Па, таква су времена: мора ту да буде мало спектакла, мало "љубависања", интрига, улепшавања, - тако се данас праве те историјске романсиране серије. Да је све онако како је било стварно, то би био документарац за "Хистори" (камо среће...), а не домаћа серија...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #85 послато: Јун 21, 2017, 09:13:32 поподне »
Па, таква су времена: мора ту да буде мало спектакла, мало "љубависања", интрига, улепшавања, - тако се данас праве те историјске романсиране серије. Да је све онако како је било стварно, то би био документарац за "Хистори" (камо среће...), а не домаћа серија...

Управо тако. Зато ми се ипак чини да су се колико је могуће потрудили да она не изгледа као несрећна "Село гори, а Дража се чешља" ("Равна Гора"), већ да има одређени ниво.
« Последња измена: Јун 21, 2017, 09:16:42 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #86 послато: Јун 21, 2017, 09:18:00 поподне »
као несрећна "Село гори, а Дража се чешља" ("Равна Гора"), већ да има одређени ниво.

Да, слажем се, "Равна гора" је потпуни промашај...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #87 послато: Јун 21, 2017, 09:20:53 поподне »
По мени је до сада приказано на сасвим задовољавајућем нивоу. Бојао сам се да компјутерски ефекти, бројност статиста и остале позадинске ствари неће бити на нивоу како би то требало да изгледа у 2017. години, али драго ми је да сам се преварио. Што се тиче романси и сличних момената у серији, мора и тога да буде. Ипак ово нису "Хрватски краљеви" већ играна историјска серија са елементима акције и драме.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #88 послато: Јун 21, 2017, 10:08:10 поподне »
Па, таква су времена: мора ту да буде мало спектакла, мало "љубависања", интрига, улепшавања, - тако се данас праве те историјске романсиране серије. Да је све онако како је било стварно, то би био документарац за "Хистори" (камо среће...), а не домаћа серија...

Нисам мислио на то, већ на глумачку поставку, као и на ниво на коме се глуми. Што се тиче романсираности, тога за сада и нисам приметио у већој мери, нарпотив, чини ми се да ће се потрудити што уверљивије да представе живот оног времена, али бојим се да је то између осталог и зато што немају новца да то ураде боље.

Верујем да се за овај подухват могло издвојити и више средстава, и окупити за ову тему примеренија глумачка екипа, па би се самим тим већ добило на једној тежини, која би приукла публику и задржала њихову пажњу. Овако, све је препуштено својеврсној стихији, а у ишчекивању датума, који држава и нема намеру на неком вишем нивоу да обележи, иако је јубиларан. Овај подухват им је на неки начин добро дошао да се могу оправдати пред народом да су, ето, нешто урадили поводом јубилеја, а уствари они нису урадили ништа, док они који раде на овоме то неће моћи урадити на завидном нивоу.

У начелу, биће то слика и прилика политичке и друштвене стварности српске садашњице, иако није морало бити тако, јер и данас у Србији је могуће снимити нешто добро и квалитетно, али иза тога мора стати озбиљна продукцијска кућа.

Како год, нисам уверен да ћемо после првог гледања, свако следеће репризирање помно и пажљиво пратити, као што то обичај код добрих серија/филмова.



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #89 послато: Јун 21, 2017, 10:11:54 поподне »
Треба ли су језик, изражавање прилагодити времену. Сигурно нису говорили хиљаду, већ тисућу итд..
Немој тако Радуле, онда би данашњи велики патриЈоти из чистог незнања помислили да похрваћују Немањиће.  ;D
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #90 послато: Јун 21, 2017, 10:16:20 поподне »
Надам се да ће се звук поправити у пост-продукцији - ово звучи као да је неко серију снимао мобилним телефоном у купатилу.
Статисти - Боже сачувај. Дрвени и укочени, што је стара бољка српске кинематографије.
Али најгоре од свега - језик. Сви причају савремени српски као да су рођени у Београду - и Ромеји, и Млечани, итд. Зар би икоме сметало за цар у Константинопољу прича грчки? Могли су наћи неког јефтиног грчког глумца да то одради. Безвезе.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #91 послато: Јун 21, 2017, 10:29:45 поподне »
Жали Боже пара и времена.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #92 послато: Јун 21, 2017, 10:30:34 поподне »
Надам се да ће се звук поправити у пост-продукцији - ово звучи као да је неко серију снимао мобилним телефоном у купатилу.
Статисти - Боже сачувај. Дрвени и укочени, што је стара бољка српске кинематографије.
Али најгоре од свега - језик. Сви причају савремени српски као да су рођени у Београду - и Ромеји, и Млечани, итд. Зар би икоме сметало за цар у Константинопољу прича грчки? Могли су наћи неког јефтиног грчког глумца да то одради. Безвезе.

 :D Добра опаска.
Иако сматрам Ћетковића за доброг глумца, он има такав изговор, који никако не приличи нашем средњем веку. А колико сам видео и чуо у овим инсертима, није се ни потрудио да то исправи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #93 послато: Јун 21, 2017, 10:38:15 поподне »
Надам се да ће се звук поправити у пост-продукцији - ово звучи као да је неко серију снимао мобилним телефоном у купатилу.
Статисти - Боже сачувај. Дрвени и укочени, што је стара бољка српске кинематографије.
Али најгоре од свега - језик. Сви причају савремени српски као да су рођени у Београду - и Ромеји, и Млечани, итд. Зар би икоме сметало за цар у Константинопољу прича грчки? Могли су наћи неког јефтиног грчког глумца да то одради. Безвезе.

Да, и то врло упадљиво, као да немају појма шта им је посао... а вероватно и немају, јер им нико то није дочарао, како треба да се понашају. Требали су питати људство из Порекла, да ли је заинтересовано, рецимо четвртком после 23:00 да наступи у својству статиста. ;D



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #94 послато: Јун 21, 2017, 10:38:49 поподне »
Говор мора да буде одсечан,не приповедачки ...прави пример као у филму "Доротеј" или "Бановић Страхиња"...ово ми личи да ће да буде млако...кад се сетим како Бата Живојиновић (челник Дадара) дрекне војницима у одбрани града од Брзанових разбојника "Крљај то сено!!!" 😁
« Последња измена: Јун 21, 2017, 10:42:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #95 послато: Јун 21, 2017, 10:41:31 поподне »
Да, и то врло упадљиво, као да немају појма шта им је посао... а вероватно и немају, јер им нико то није дочарао, како треба да се понашају. Требали су питати људство из Порекла, да ли је заинтересовано, рецимо четвртком после 23:00 да наступи у својству статиста. ;D

Ја таман забрадио, не морају ми ни лепити ону вештачку браду.  :D
А богами, не бих ни тражио неке паре, само бесплатан превоз.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #96 послато: Јун 21, 2017, 10:41:47 поподне »
Требали су питати људство из Порекла, да ли је заинтересовано, рецимо четвртком после 23:00 да наступи у својству статиста. ;D

 ;D
Четвртком после састанка, у идеалном расположењу.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #97 послато: Јун 21, 2017, 10:45:29 поподне »
Што се говора тиче, као што је већ речено- потпун промашај.
Оно што ми поред тога највише боде очи јесте одјећа и ратна опрема. Или су у питању елементи из раздобља које не одговара времену радње, или из поднебља које не одговара мјесту радње, или чак и потпуно бескорисни дизајни који уопште немају коријена у стварности- тешко да су више могли омашити . Имам осјећај да гледам "Конана варварина" или неку сличну фантазију, а не серију о средњем вијеку. Да ствар буде гора, знам људе који им праве оружје и оклопе, знам да се исти врло добро разумију у историјску прецизност, и да би могли направити да серија макар визуелно изгледа 100% вјеродостојно, у складу са оним што можемо видјети из археолошких налаза и историјских извора. Али не, изгледа да продуценти, упркос чињеници да су ангажовали људе са знањем, одлучише да серији дају изглед типа "Господара прстенова", не би ли привукли данашњег просјечног гледаоца. Жалосно.
О самој радњи, која ће колико видим укључивати прегршт фарси и ниских сплетки, сувишно је расправљати.
« Последња измена: Јун 21, 2017, 10:47:24 поподне шкрњо »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #98 послато: Јун 21, 2017, 10:51:37 поподне »
Ја таман забрадио, не морају ми ни лепити ону вештачку браду.  :D
А богами, не бих ни тражио неке паре, само бесплатан превоз.

И ја исто. Већ смо били договарали неке комбинације на ту тему. Требају нам само костими и секире. ;D

;D

Четвртком после састанка, у идеалном расположењу.

Па да, с тим што неки остану на маргинама састанка до 23:00 ч, ниси у току Небо. ;D
« Последња измена: Јун 21, 2017, 10:53:50 поподне Amicus »



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #99 послато: Јун 21, 2017, 10:59:50 поподне »
Па да, с тим што неки остану на маргинама састанка до 23:00 ч, ниси у току Небо. ;D

У току сам, зато и кажем  ;D
Под "расположењем" сам мислио на оно што следи после састанка. Идеално за статирање у средњевековним сценама. Све са секирама!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #100 послато: Јун 21, 2017, 11:14:11 поподне »
У току сам, зато и кажем  ;D
Под "расположењем" сам мислио на оно што следи после састанка. Идеално за статирање у средњевековним сценама. Све са секирама!

Па да, и одмах на Калемегдан, док су људи загрејани. ;D

Шалимо се мало, али свакако су могли наћи неке жешће статисте, таман да су покупили неке клинце из школе... ;)



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #101 послато: Јун 22, 2017, 05:43:22 пре подне »
Надам се да ће се звук поправити у пост-продукцији - ово звучи као да је неко серију снимао мобилним телефоном у купатилу.
Статисти - Боже сачувај. Дрвени и укочени, што је стара бољка српске кинематографије.
Али најгоре од свега - језик. Сви причају савремени српски као да су рођени у Београду - и Ромеји, и Млечани, итд. Зар би икоме сметало за цар у Константинопољу прича грчки? Могли су наћи неког јефтиног грчког глумца да то одради. Безвезе.

Ма вељах я да ће йезик остварења бити сачувай Боже, да ћейу сви говорити као друг Тито. Биће добро само ако прѣд Немањом у филму не буде одржавана педерска парада и ако му лезбача не буде двороуправитељ. Какве аветиње неписмене тамо одлучуйу, све се може очекивати.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #102 послато: Септембар 18, 2017, 07:01:24 поподне »
РТС је снимио још једну серију, овај пут полу-документарну - "Српски јунаци средњег века". Десет получасовних епизода садржаће приче о Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу, Стефану Лазаревићу, Ђурађу Бранковићу и Јелени Лазаревић Балшић.

Више података и "трејлер" може се наћи овде:

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/2868063/serija-srpski-junaci-srednjeg-veka-na-jesen-na-rts-u.html
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 07:08:29 поподне Селаковић »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #103 послато: Септембар 18, 2017, 07:18:46 поподне »
РТС је снимио још једну серију, овај пут полу-документарну - "Српски јунаци средњег века". Десет получасовних епизода садржаће приче о Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу, Стефану Лазаревићу, Ђурађу Бранковићу и Јелени Лазаревић Балшић.

Више података и "трејлер" може се наћи овде:

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/2868063/serija-srpski-junaci-srednjeg-veka-na-jesen-na-rts-u.html

 По најави ово ми звучи моћно 8)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

симо

  • Гост
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #104 послато: Септембар 18, 2017, 07:23:43 поподне »
РТС је снимио још једну серију, овај пут полу-документарну - "Српски јунаци средњег века". Десет получасовних епизода садржаће приче о Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу, Стефану Лазаревићу, Ђурађу Бранковићу и Јелени Лазаревић Балшић.

Више података и "трејлер" може се наћи овде:

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/2868063/serija-srpski-junaci-srednjeg-veka-na-jesen-na-rts-u.html

На прво гледање не изгледа лоше.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #105 послато: Септембар 18, 2017, 07:42:54 поподне »
Одлично, коначно нешто тог типа!  8)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #106 послато: Септембар 18, 2017, 07:59:15 поподне »
Више података и "трејлер"

Трејлер најављује добар серијал. Нешто налик емисијама сличне садржине на ТВ каналу History.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #107 послато: Септембар 18, 2017, 08:04:43 поподне »
Стварно, не изгледа лоше.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #108 послато: Септембар 30, 2017, 05:12:39 поподне »
Национални јубилеј вредан сећања

Пре 800 година Србија je постала краљевина

Стефан Немањић (1166 - 24. септембар 1227), познат и као Стефан Првовенчани, био је српски средњовековни владар (1196-1227) и први крунисани краљ међу Немањићима, због чега је назван Првовенчани. Почео је да влада као велики жупан, а према преовлађујућем мишљењу историчара, 1217. крунисан је као краљ и подигао је државу Немањића на статус краљевине

Стефан Првовечани је и један од првих значајних писаца оригиналних житија владара светитеља у српској књижевности, а његов стил постао је узор за друге писце. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона" у коме је описао живот и чуда свога оца.

ДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ МЕђУ БРАЋОМ

На Државном сабору код Петрове цркве у Расу 1196. године Стефан Немања се одрекао престола у корист сина Стефана. Ово наслеђивање круне преко реда изазвало је десетогодишњи грађански рат. Сукоб је окончан 1205. уз посредовање млађег брата Саве, када су Стефан и Вукан потписали споразум по ком Сте- фан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез „југозападне Србије". Стефан Пр вовенчани био је у браку са Евдокијом, синовицом византијског цара. Али кад су крсташи освојили Цариград, Стефану је тај брак престао да буде политички важан, па је Евдокију отерао - због наводне шуге. Оженио се други пут Аном Дандоло, унуком млетачког дужда који је био стратег напада на Цариград. Када је његовој држави запретила опасност од савеза католичких војска Латинског царства и Угарске, Стефан Немањић обратио се за подршку папи и замолио га да га крунише за краља. Један специјалан папин изасланик, који је преко Сплита дошао у Србију, донео је круну за Стефана и крунисао га њоме. Био је то његов велики успех. Србија је тако стекла пун суверенитет.

 

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #109 послато: Септембар 30, 2017, 05:14:08 поподне »
КРУНА ОД ПАПЕ ПО ПРАВОСЛАВНОМ ОБРЕДУ

У традицији је остало схватање да је краља Стефана, поред папе, крунисао и његов брат архиепископ Сава, по свом доласку у Србију. Неспорно је папино крунисање Стефана, овенчавањем круном по православном обреду, што потврђују биографи Доментијан и Теодосије, отуда и епитет Првовенчани. У сваком случају, Савиним доласком у Србију почиње организовање српске самосталне цркве. Поред две постојеће епархије, рашке и призренске која се помиње још у повељи цара Василија II из 1019. године, основане су нове епископије: зетска, хумска, хвостанска, топличка, будимљанска, дабарска и моравичка. Центар нове архиепископије постаје манастир Жича, задужбина краља Стефана. Нови православни архиепископ, утицајем брата краља, не тражи укидање католичке барске архиепископије.
Стефан Првовенчани био је други син великог жупана Стефана Немање, родо-начелника династије Немањића, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, који је постао кнез и управник Зете, а старији је брат Растка Немањића, оснивача аутономне Српске архиепископије.
Престо је наследио на државном сабору код Петрове цркве у Расу 25.3.1196. године по жељи свога оца, који се тада замонашио узевши име Симеон (f 13.2.1200), али престо је наслеђен мимо права примогенитуре. Након смрти оца Симеона, велики жупан Стефан морао је бранити оружјем своја владарска права од старијег брата – Вукана који је био кнез и самозвани краљ у Зети. Кнез Вукан је мислио да има више права на престо и титулу великог жупана, а њега је подржавао и угарски краљ Емерик. Тако је почео грађански рат између двојице браће који траје од 1202. до 1204. или 1205. Привремено поражени од удружених снага брат Вукан и краљ Угарске, Стефан се склонио вероватно у Бугарску 1202. или 1203. године. Након прве пропасти Византијског царства које су разорили крсташи Четвртог похода (у априлу 1204), Стефан је мењао савезе вешто. Тако се вратио на престо и одржавао независност своје земље. Ту независност је одлучио да призна и римски папа надајући се да ће слањем краљевске круне ојачати свој углед у Србији.
Према преовлађујућем мишљењу историчара Стефан крунисан је за краља Србије 1217. године, али се одржало мањинско мишљење да је било и једно крунисање око 1220. Легат римског папе Хонорија III вероватно је донео краљевски венац (круну) у тадашњу Рашку, али је нејасно и ко је извршио крунисање. Стефан био је први крунисани (овенчани) краљ у породици Немањића, због чега је касније био памћен као „првовенчани краљ", а одатле је изведен данас општеприхваћени надимак Првовенчани, то јест, првокрунисани међу Немањићима.Игуман манастира Студенице Сава вероватно је предложио владару и брату Стефану Првовенчаном да су околности повољне да се Србија покуша и црквено осамосталити. У договору са братом Сава је отишао у Никеју 1219. године и из ње донео сагласност за самосталност српске цркве и стварање аутокефалне српске архиепископије. Стефан Првовенчани је пред крај живота боловао и архиепископ Сава је замонашио болесног брата пред смрт, вероватно 1227. године, и зато њега Српска православ- на црква данас слави као Светог Симона.
Претпоставља се да је рођен непосредно после очевог преузимања великожупанског престола у Рашкој, то јест око 1166. године. Први поуздани записи о Стефану везани су за измирење Србије и Византије после битке на Морави 1190.
После српског пораза у сукобу на Морави 1190. Византија није имала снаге да победу искористи за наметање своје врховне власти Србији. Напротив, великом жупану Стефану Немањи цар Исак II Анђео признао је ослобађање од вазалних обавеза и препустио велики део територија које је освојио од Византије у претходној деценији. Да би се створио савез између дотадашњих непријатеља уговорен је брак између српског престолонаследника Стефана и Евдокије, синовице византијског цара Исака II Анђела.
Неколико година касније када је у априлу 1195. године Евдокијин отац Алексије III Анђео (1195-1203) постао цар, остарели Стефан Немања је одлучио да је време да формално преда владарски престо царевом зету, а свом средњем сину. То се вероватно догодило 25. марта 1196. године на државном сабору код Петрове цркве у Расу. Опис тог догађаја оставио је Свети Сава у Студеничком типику. Сава пише да је његов отац, Стефан Немања, пред сакупљенима на сабору за свог наследника одредио „благородног и љубљеног сина, Стефана, зета благовенчаног кир Алексија, цара грчког". Тако је вољом великог жупана Стефана Немање престо припао његовом средњем сину Стефану, а старијем сину
Вукану је остало да управља као кнез Зетом (Дукљом).
Вукан је себе прогласио за краља Дукље (ту титулу су носили стари дукљански владари најкасније од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије). Колико је познато Стефан је од око 1200. тражио од тадашњег папе Иноћентија III краљевски венац (то јест, круну) како би он постао краљ, а Србија краљевина. Томе се противио Вукан Немањић који је у Зети носио стару круну дукљанских краљева и желео је да он буде једини српски краљ. Овај сукоб око вишег владарског звања био је један од првих показатеља да међу браћом нема слоге и поверења који су били неопходни за јаку државу.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #110 послато: Септембар 30, 2017, 05:18:55 поподне »
Истовремено то је указивало на жељу обојице да имају више владарско звање, то јест врховну власт у Србији а то је био прави узрок оружаног сукоба који је уследио око 1202.
Брак са Евдокијом који је Стефану Првовенчаном можда пресудно помогао да наследи престо окончао се убрзо после смрти Стефана Немање I, а још док је у Византији владао Евдокијин отац цар Алексије III Анђео. Око 1201. Стефан је оптужио Евдокију за прељубу и отерао је. Бивша супруга је српског владара описала као прељубника и пијаницу. Изгледа да је Вукан тај разлаз искористио да покаже отворено неслагање са братом, прекорио га због грубости, а Евдокији дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом.
У сукобу са братом Вукан је добио значајну помоћ од угарског краља Емерика. Угарска војска напала је Србију 1202. и тако је Вукан збацио Стефана са власти. Изгледа да је владао Србијом између 1202. и 1204/05. Угарски краљ је себе видео као врховног владара Вуканове Србије, а од 1202. се и име Србије (Seruiaeque Rex) јавља у титули краљева Угарске. Поражени Стефан је био привремено протеран из Србије, а подршку је нашао у Бугарској.
Почетком XIII века Византија је убрзано слабила, а у јулу 1203. године крсташи из Четвртог крсташког рата први пута су освојили Цариград, али формално за византијског претендента. Коначно крсташки напад у априлу 1204. године довео је до пада Цариграда у руке крсташа и Венеције, а царство се распадало. Пропаст Византије, је омогућила Бугарској да стекне већи значај и слободније делује према Угарима.
У лето 1203. Бугари су поразили Угарску и освојили области од Ниша до Браничева. То је утицало да и Вукану ослаби углед и власт у Србији, али судећи по папским писмима он је и у једном делу 1204. био на власти у Србији, као и раније у марту 1203. Као штићеник бугарског владара Калојана (1197-1207), Стефан се 1204. или 1205. могао вратити у Србију и измирити са Вуканом. Рат међу браћом је престао, а према споразуму Стефан је остао велики жупан и врховни владар државе. Вукан је после био удеони кнез „југозападне Србије".
Пошто су опљачкали Константинопољ 1204. године, Венецијанци и крсташке вође поделили су између себе велики део
територије Византије, а за цара су прогласили Балдуина Фландријског. Грци су одржали своју власт у две новостворене државе Епирској деспотовини, на западу, и на подручју Никејске државе, на истоку. Латински цар је покушао покорити и Бугаре, али 1205. године у боју код Једрена Балдуин је потпуно поражен од стране Калојана.
Сукоби Бугара и Латина су се наставили и ускоро, после смрти Калојана 1207. Стефану се указала прилика да прошири своју власт. У Бугарској је дошло до сукоба, а власт је освојио Борило (1207-1218). Стефан је користио неприлике Бугара и помогао Бориловом сроднику Стрезу да се одметне у области Просека. Угари су такође користили прилику и завладали долином Велике Мораве, а Стефа је припојио Србији области Ниша, Врања, Биначке Мораве, Призрена и Липљана. Касније око 1214. Бугари и Латини су заједно напали Србију, али су били поражени код Ниша. Стрез који се тада нашао на страни противника српског великог жупана био је убијен, а Стефан Првовенчани је и то убиство описао као чудо Светог Симеона, који је тако штитио Србију од непријатеља.
Вероватно на почетку нереда у Бугарској, а пре него што их је потпуно искористио Стефан се коначно измирио са братом Вуканом и тако учврстио јединство државе. Вероватно у фебруару 1208. године Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. У Студеничком типику Сава је записао да је осам година после смрти Симеона дошао „са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, са великом чашћу узеше мошти господина Симеона."

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #111 послато: Септембар 30, 2017, 05:20:09 поподне »
Око 1214. године на Србију је са југа напао епирски владар Михајло I Анђео. Србија је привремено изгубила Скадар, али је Михајла убрзо убио слуга. Сам Стефан Првовенчани је у житију свога оца и тај догађај описао као чудо које је извршио Св. Симеон. Са новим владарем у Епирској деспотовиниТеодором I Анђелом (од око 1214. до 1230) Стефан се измирио, а измирење је ојачано родбинским везама. Изгледа да је прво око 1216. године сестра великог жупана била удата за Манојла, брата Теодора I Анђела, а неколико година касније је, и кћерка Теодора I Анђела Ана удата за српског наследника престола Стефана Радослава.
У време приближавања западу, после пада Цариграда 1204. године, али пре крунисања краљевском круном, Стефан Првовенчани се оженио други пут изгледа 1216/1217, а жена му је постала Ана Дандоло, унука млетачког дужда Енрика Дандола (који је био идејни творац напада на Цариград у Четвртом крсташком рату).
После вишегодишњег ишчекивања краљевске круне, коначно Стефан је послао представника који је убедио папу Хонорија III да пошаље краљевску круну. Сви писани извори описују једно крунисање Стефана Немање Првовенчаног, али у њиховом опису постоје значајне разлике. Западни писани извори (Тома Архиђакон и Андрија Дандоло) описују крунисање које је извршио посланик папе Хонорија III. Из описа архиђакона Томе Сплићанина замишљено је да се крунисање догодило 1217. године. То је званично мишљење већине српских историчара. Међутим постоје и различита мишљења (Јустин Поповић, Николај Велимировић) која кажу да се крунисање круном папе Хонорија III није десило.
Ипак, изгледа да архиђакон Тома Сплићанин није написао да је крунисање било 1217. године, него само да је у августу 1217. кроз Сплит прошло посланство које је у Рим послао велики жупан Србије да тражи краљевску круну.
Другачије крунисање описују домаћи писци монаси Доментијан и Теодосије. Они описују да је лично Сава I Српски као архиепископ на сабору у Жичи извршио крунисање свога брата. Тешко је одбацити опис који је оставио Савин ученик Доментијан. Он је скоро сигурно познавао једног од присутних на крунисању Саву I Српског, а можда је и сам Доментијан Хиландарац присуствовао крунисању. Он је важнији извор од Томе Сплићанина.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #112 послато: Септембар 30, 2017, 05:24:45 поподне »
Како је Доментијан Хиландарац пише, крунисање је извршио његов учитељ Сава I Српски када је био архиепископ, а то није могло бити пре 1218/19. Неки истраживачи су уверени (Драгутин Анастасијевић и други) да је после осамостаљења српске архиепископије извршено поновно крунисање Стефана Првовенчаног по православном обреду. Према тој замисли око 1220. је одржан општи државноцрквени сабор, први након добијања аутокефалности, у манастиру Жичи, подигнутом као седиште нове архиепископије. Према тој верзији, на сабору је Сава папином круном (венцем) поново крунисао (овенчао) свог брата Стефана за краља, онако како описују Доментијан и Теодосије.
Најстарији писани извор у коме се Стефан Првовенчани појављује као „крунисани краљ" потиче из марта 1220. Није потпуно јасно када је између августа 1217. и марта 1220. извршено крунисање краљевском круном Стефана Првовенчаног, а поређењем сачуваних извора у предвечерје 200 година од крунисања појавило се и мишљење да је било само једно крунисање Стефана, али не 1217. године, него крајем 1219. или почетком 1220. у Жичи краљевском круном из Рима, а да га је извршио архиепископ Сава I.
Од папе послата краљевска круна подизала је углед српског владара Стефана Првовенчаг и представљала је међународно правно признање Србије као независне државе. Истовремено, признање круне из Рима у Србији је подизало углед римског папе. Пре крунисања у повељи коју је издао Хиландару, он се потписао као „велики жупан Стефан намесник господин све Српске Земље". После крунисања он је у повељама мана- стирима (Жичи и Св. Богородице на Мљету) потписан као „Стефан, по Божијјој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклије и Травуније и Далмације и Захумља" и „Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све Српске Земље и Поморја". Као први од Немањића који је добио краљевски венац, назван је „првовенчани краљ" и из тог средњовековног описа је изведено име под којим је данас познат Првовенчани.
Самосталност Србије није могла бити потпуна док су њени становници признавали верску власт старешина који су били у другим државама. Већина, православни Срби су били под верском влашћу Охридске архиепископије. Зато је уз договор са српским краљем Сава, игуман манастира Студенице, отпутовао у Никеју. Ту су били протерани византијски цар Теодор I Ласкарис и васељенски патријарх Манојло Харитопул и Сава је од њих тражио самосталност за Српску православну цркву. Прилике за такав захтев су биле повољне.
Између Грка у Никеји и Епиру пост јао је сукоб око тога ко је законити наследник царства Ромеја. За цара и патријарха у Никеји молба Саве била је прилика да се истакне значај Никеје као средишта источног хришћанства. Цар Теодор Ласкарис и патријарх Манојло одлучили су да Сава буде „рукоположен" за првог српског архиепископа 1219. године, а испунили су и његову другу молбу да се будући српски архиепископи бирају у Србији. После повратка у Србију 1219. или 1220. године архиепископ Сава је уређивао црквени живот новостворене архиепископије и стварао нове епископије. Можда није све нове епископије основао 1220. године, а за седиште архиепископа одређен је манастир Жича.
Како се за Првовенчаног бележи да је боловао пред смрт, а његов син Стефан Радослав се у две одлуке градског већа Котора из 1221. године и једној из 1227. године спомиње као краљ, настала је замисао да је пред крај владавине Првовенчани власт делио са најстаријим сином, али то изгледа није био случај. Радослав је вероватно добио само на управу део Захумља и Зете са Котором и ту је био краљ, то јест био је само управник једне области у Србији, слично као што је то раније био и краљ Вукан.
Стефан Првовенчани је умро 24. септембра 1227. Пред смрт се разболео и боловао на неком од својих дворова. Ту га је нашао архиепископ Сава I и непосредно пре смрти замонашио давши му име Симон. Прво је био сахрањен у манастиру Студеници, а после тога у својој задужбини манастиру Жичи. Његове мошти су преношене петнаестак пута, од тога три преноса су била у време Карађорђа: Први је био у време Кочине крајине, други пренос био је у пролеће 1806. кад је Студеница попаљена и била привремено напуштена, када су мошти смештене у манастир Враћевшницу. Трећи пренос био је пред сам крај устанка 1813. када су мошти склоњене у манастир Фенек. Од 1839. године мошти почивају у манастиру Студеници, са изузетком Првог светског рата када су биле пренете у Пећ и потом у манастир Острог.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #113 послато: Септембар 30, 2017, 05:25:22 поподне »
Стефана Првовенчаног на престолу је наследио најстарији син Стефан Радослав. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу, а такође је написао „Житије Светог Симеона", то јест биографију свог оца Стефана Немање I и чуда душе Светог Симеона после смрти тела.
Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава, Владислава и Уро ша I, затим Предислава, будућег српског архиепископа Саву II и кћерку Комнину, док поједини извори наводе да је имао још једну ћерку, под именом Ренијера.
Српска православна црква га прославља од времена владавине Немањића као преподобног сваког 24. септембра тј. 7. октобра по новом календару. Зато су дан и месец његове смрти неспорни, али је мање извесно да ли је умро баш 1227. године, или можда 1228.
Прстен краља Стефана Првовенчаног сачуван је уз његове мошти у Студеници. Прстен је израђен од злата и украшен је орнаментом од филигранских плетени ца. Стефан Првовенчани био је васпитан у византијском духу, љубитељ књижевности и „разуман и вешт приповедач", како га назива Теодосије, ученик Доментијана и биограф Светог Саве.
„Живот и подвизи Светог Симеона" (1216) су прва српска целовиша биографија. Обухвата сав живот Стефана Немање 1, од рођења до смрти, обухватајући и чудне догађаје после смрти у којима су се испољиле његове натприродне моћи. Дело је написано панегиричним стилом. Доминантни поступци су апстраховање, идеализација и спиритуализација стварности.

САХРАЊЕН У МАНАСТИРУ СТУДЕНИЦА

Мошти Стефана Првовенчаног и његовог оца Стефана Немање, почивају у манастиру Студеница, једном од највећих и најбогатијих манастира Српске право- славне цркве. Он се налази 57 км од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године. Манастир је познат по својој колекцији фресака из XIII и XIV века. УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине. Посвећен је Успењу пресвете Богородице.
Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Када је Немања касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани.
Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком XVII века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек. Једно од духовних и историјских блага манастира је и плаштаница Антонија Ираклијског из XIV века настао почетком XIV века и припада сликарству из доба краља Милутина, ствараног под утицајем Ренесансе Палеолога, за које се може рећи да су репрезентативни примери сликарства свог доба. Унутар манастирског комплекса, источно од главне цркве, налази се мања црква, посвећена светим Теодорима Тирону и Стратилату, подигнута у XIV веку.
Током периода османске владавине манастир је у више наврата запустео, након чега је обнављан. Између Првог и Другог светског рата, манастир је доживео велику обнову, а најопсежнији радови на његовој конзервацији, изведени су након земљотреса који је ту област погодио 1987. године.
Манастир Жича је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #114 послато: Септембар 30, 2017, 05:29:03 поподне »
Истовремено то је указивало на жељу обојице да имају више владарско звање, то јест врховну власт у Србији а то је био прави узрок оружаног сукоба који је уследио око 1202.
Брак са Евдокијом који је Стефану Првовенчаном можда пресудно помогао да наследи престо окончао се убрзо после смрти Стефана Немање I, а још док је у Византији владао Евдокијин отац цар Алексије III Анђео. Око 1201. Стефан је оптужио Евдокију за прељубу и отерао је. Бивша супруга је српског владара описала као прељубника и пијаницу. Изгледа да је Вукан тај разлаз искористио да покаже отворено неслагање са братом, прекорио га због грубости, а Евдокији дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом.
У сукобу са братом Вукан је добио значајну помоћ од угарског краља Емерика. Угарска војска напала је Србију 1202. и тако је Вукан збацио Стефана са власти. Изгледа да је владао Србијом између 1202. и 1204/05. Угарски краљ је себе видео као врховног владара Вуканове Србије, а од 1202. се и име Србије (Seruiaeque Rex) јавља у титули краљева Угарске. Поражени Стефан је био привремено протеран из Србије, а подршку је нашао у Бугарској.
Почетком XIII века Византија је убрзано слабила, а у јулу 1203. године крсташи из Четвртог крсташког рата први пута су освојили Цариград, али формално за византијског претендента. Коначно крсташки напад у априлу 1204. године довео је до пада Цариграда у руке крсташа и Венеције, а царство се распадало. Пропаст Византије, је омогућила Бугарској да стекне већи значај и слободније делује према Угарима.
У лето 1203. Бугари су поразили Угарску и освојили области од Ниша до Браничева. То је утицало да и Вукану ослаби углед и власт у Србији, али судећи по папским писмима он је и у једном делу 1204. био на власти у Србији, као и раније у марту 1203. Као штићеник бугарског владара Калојана (1197-1207), Стефан се 1204. или 1205. могао вратити у Србију и измирити са Вуканом. Рат међу браћом је престао, а према споразуму Стефан је остао велики жупан и врховни владар државе. Вукан је после био удеони кнез „југозападне Србије".
Пошто су опљачкали Константинопољ 1204. године, Венецијанци и крсташке вође поделили су између себе велики део
територије Византије, а за цара су прогласили Балдуина Фландријског. Грци су одржали своју власт у две новостворене државе Епирској деспотовини, на западу, и на подручју Никејске државе, на истоку. Латински цар је покушао покорити и Бугаре, али 1205. године у боју код Једрена Балдуин је потпуно поражен од стране Калојана.
Сукоби Бугара и Латина су се наставили и ускоро, после смрти Калојана 1207. Стефану се указала прилика да прошири своју власт. У Бугарској је дошло до сукоба, а власт је освојио Борило (1207-1218). Стефан је користио неприлике Бугара и помогао Бориловом сроднику Стрезу да се одметне у области Просека. Угари су такође користили прилику и завладали долином Велике Мораве, а Стефа је припојио Србији области Ниша, Врања, Биначке Мораве, Призрена и Липљана. Касније око 1214. Бугари и Латини су заједно напали Србију, али су били поражени код Ниша. Стрез који се тада нашао на страни противника српског великог жупана био је убијен, а Стефан Првовенчани је и то убиство описао као чудо Светог Симеона, који је тако штитио Србију од непријатеља.
Вероватно на почетку нереда у Бугарској, а пре него што их је потпуно искористио Стефан се коначно измирио са братом Вуканом и тако учврстио јединство државе. Вероватно у фебруару 1208. године Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. У Студеничком типику Сава је записао да је осам година после смрти Симеона дошао „са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, са великом чашћу узеше мошти господина Симеона."

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #115 послато: Септембар 30, 2017, 05:39:06 поподне »
ЖИЧА - ЗАДУЖБИНА ЗА СВА ВРЕМЕНА

Најпознатија задужбина Стефана Првовенчаног, јесте српски средњовековни манастир Жича, из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањић, од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у њеном по- дизању имао је и његов брат, Свети Сава (1219-1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком последње деценије XIII века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком XIV века обновио краљ Милутин (1282- 1321). Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.
Главна манастирска црква, подигнута у Рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу) и према мишљењу академика и историчара уметности Војислава Ј. Ђурића црква Вазнесења Христовог када је била готова, постала је узор и остала то кроз читав XIII век, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно место. У њеној унутрашњости налазе се два слоја живописа: старији, настао око 1220. године и припада тзв. Златном добу српског сликарства, и млађи,

УГАРИ НЕЗАДОВОЉНИ КРУНИСАЊЕМ

Када је Стефан Немањић добио краљевску круну од папе, угарски краљ Андрија II налазио се у крсташком походу из кога се вратио крајем 1218. године. Незадовољан променом у Србији, одмах је почео припреме за рат против Србије. Краљ Стефан шаље свог брата архиепископа Саву у дипломатску мисију краљу Андрији II. Резултат је био краљево одвраћање од напада на Србију, што Савини биографи називају његовим чудотворством (нешто раније је то било и са Стрезом). Опасност по Србију је једино могла доћи још из Епира, где је Теодор I Анђео (1214-1230), у својим смелим плановима обнове Византије, имао у виду и освајање Србије. Опасност је успешно отклоњена склапањем брака између Стефановог сина Радослава и Ане, кћерке Теодора I Анђела. Према неким новијим истраживањима, до тог политичког брака дошло је 1219. или 1220. године.

УЗДАО СЕ У ПАМЕТ И ДИПЛОМАТИЈУ

Судбина је Стефану Немањићу ненадано доделила власт. На српски престо дошао је сплетом историјских догађаја, туђом заслугом - али је зато све остало било искључиво плод његових способности. У доба када је свако са сваким ратовао, овај први крунисани српски краљ уздао се у памет и дипломатску вештину пре него у голу снагу. Да је био владар култивисаног духа коме књижевно умеће није било страно, Стефан Првовенчани показао је у Житију Светог Симеона, животопису свог оца и утемељивача српске државе.
Управо владарска смелост и широко образовање омогућили су Стефану Првовенчаном да сваки историјски догађај своје епохе преокрене у корист сопственог краљевства. Захваљујући мудро вођеној политици, он је у историји остао запамћен као владар који је знао како да освоји и, још важније, како да сачува оно што је стекао.
Од човека из Савиног списа, лик Немање I доживљава огромну промену - губи све људске црте и постаје инструмент божанске правде - светитељ, чудотворац и божији изабраник. Такође, у односу на Савин емоционално обојени стил, код Првовенчаног не постоје животне и потресне сцене. То не дозвољава сам начин излагања Првовенчаног који се одвија према библијском моделу.


Овај додатак објављујемо уз финансијску помоћ Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова
Републике Србије


ИЗВОР: СРПСКЕ  НЕДЕЉНЕ  НОВИНЕ, Будимпешта, број 37, 2017.

П. С.
Ето, требају Срби из Мађарске да нас подсећају на нашу прошлост. Код нас се јутрос на ТВ, само шкрто појавила ова битна тема.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #116 послато: Октобар 01, 2017, 12:32:46 поподне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #117 послато: Октобар 13, 2017, 10:18:08 пре подне »
Н е м а њ и ћ и

Завида је имао синове: Тихомира, Страцимира и Стефана Мирослава, а у изгнанству из Рашке на старом породичном имању у Рибници (данашња Подгорица) 1113. године родио му се четврти син Стефан Немања. Крштен је по римском обреду, у католичкој цркви, јер грчко-православних цркви није било у околини у то доба.
Завида се са синовима вратио у Рашку прије 1135. године, а негдје у то доба Немања је оженио Ану. Негдје у периоду између 1145-1149. године Немања се у својој тридесет другој или тридесет шестој години живота поново крсти у цркви Св. Петра и Павла која се налази у околини данашњег Новог Пазара. Тако из римског обреда, грчким обредом прелази у православље, што ј е изазвало одушевљење и цркве и народа. Немањи углед подиже и сусрет са ромејским царом Манојлом у Нишу 1158. или 1162. године.
Око 1165. године велики жупан постаје најстарији Немањин брат Тихомир. Нешто касније долази до сукоба између Немање и његове браће. Око 1167-1168. године долази до битке код Пантина на ријеци Ситници на Косову у којој је Немања побједио браћу, а при томе се у ријеци Ситници удавио Тихомир, јер је коњ потонуо због тежине оклопа и оружја. Та судбина је задесила и један број његових присталица. Тако је Стефан Немања постао велики жупан. Браћи Страцимиру и Мирославу није се светио што су били против њега већ им је опростио. Тихомир, Страцимир и Мирослав имали су потомке.
Свети Сава у житју Светог Симеона каже да је Стефан Немања обновио очевину и дедовину и да је повратио дедовину која је била насилно одузета. Стефан Првовјенчани каже да је Стефан Немања добио у дио очевину: Топлицу и Ибар, Расину и такозване Реке. Ријечи Светог Саве потврђују нам да је Стефан Немања био Вуканов унук, а то име Немања је дао и најстаријем сину.
Стефан Немања је обновио самосталну српску државу Рашку. Његове потомцке је по њему народ касније назвао Немањићима. Међутим, сви Немањићи су испред својих личних имена стављали име Стефан, а сами себе нису звали Немањићима. Име Стефан су носили у част свог претка Стефана Мутимирова (852- 920), који је први њихов предак који је крштен. Име Стефан су носили и Немањини преци.
Ромејски цар Манојло напао је Немању 1172. године са неколико хиљада људи. Није чекао да му пристигне читава војска. Срби су потучени и повукли су се у планине. Немања се тада предао Манојлу, а он га је одвео у Константинопољ. Из тог времена остало је неколико описа Стефана Немање. Хроничар Јевстатије за Немању каже: Човјек у сразмјери какву природа људима даје, високо израстао и лијеп на око. Хроничар Константин Манас: Одметник, варварин, високихрамена, наочит човјек.
Стефан Немања је оженио Ану. За њу се не зна тачно ког је била поријекла. Да ли је била Гркиња или је била од српског племства. Постоји мишљење да је била кћерка босанског бана Борића. Данас се тврди да је Ана била кћерка Ромејског цара Романа IV. Ово је мало вјероватно јер је овај цар владао од 1068-1071. године, па би му Ана у том случају могла бити само унука или праунука. Стефан Немања је мао синове Вукана и Стефана Првовјенчаног и кћерку Вуку, као и још двије кћерке којима нису упамћена имена. Кад је Стефану Немањи било око шездесет година родио му се син Растко. Стефан Немања у старости се замонашио, као и његова жена Ана (монахиња Анастасија). Монашко име му је било Симеон. Послије смрти проглашен је за свеца - Свети Симеон Мироточиви. Умро је 13. фебруара 1199. године и мошти му се и данас налазе у манастиру Студеница. По казивању монаха мошти су добро очуване. Тијело је читаво, а кожа није потамнила. Одјећа на моштима Светог Симеона временом сатруне, тако да се склања и на мошти се облачи нова одјећа.
Растко Немањић - Свети Сава (1175-1236) остварио је аутокефалност Српске православне цркве. Имао је значајног удјела у политичком животу Рашке. Умро је у Трнову у Бугарској и ту је и сахрањен. Убрзо је пренијет у манастир Милешево. У Милешеву су мошти Светог Саве биле све до 27. априла (10. маја) 1595. године, када су их Турци (Синан-паша) на Врачару у Београду спалили.
Вукан Немањић имао је пет синова: Ђорђа, Димитрија, Стефана, Владина и Растка. О кћеркама нема посебног помена осим предања о Јевросими (Ефимија) Вукановој.28 Сви су имали потомке. Вукан Немањић владао Зетом, Требињем, Хвосном и Топлицом.
Потомак Димитрија Вукановог је велики војвода Вратко, који је био војсковођа цара Душана. Вратко је отац кнегиње Милице удате за кнеза Лазара Хребељановића. Владика Василије Петровић Његош у својој Историји о Црној Гори коју је написао за грофа Михајла Иларионовича Воронцова у Москви, марта 1754. године спомиње Вратка Богдановића: Сједају господа око софре: Вук Бранковић, с лијеве, а старац Вратко Богдановић с десне стране кнеза Лазара, војвода Милош у дну софре наспрам кнеза Лазара, с десне и с лијеве стране двије војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић. Итадарече невјерни Вук Бранковић..

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #118 послато: Октобар 13, 2017, 10:21:06 пре подне »
II

Вратко Богдановић је отац кнегиње Милице. Као отац кнегиње Милице се у народним пјесмама помиње Југ Богдан. Име Југ Богдан се не може наћи у историјским документима. У народним пјесмама помиње се и девет Југовића погинулих на Косову са старим оцем Југ Богданом. Зна се да је кнегиња Милица имала брата, жупана Николу.
Стефан Првовјенчани Немањић (1143-1228) је први српски владар крунисан за краља од стране папе. Круну је добио од римског папе Хонорија III, крајем 1217. године. Стефан Првовјенчани женио се три пута. Прва жена му је била Јевдокија Дука, кћерка ромејског цара Алексеја III Анђела. Са њом је имао три сина. Њу је отјерао око 1203. године. О другој жени са којом је био у браку од 1204-1207. године нема података. Трећа Стефанова жена била је унука венецијанског дужда Енрика Дандола, од 1207. године. Ана Дандоло је мајка четвртог Стефановог сина Уроша, док се за кћерку Комину не зна од које је жене.
Најстарији Стефанов син Стефан Радослав (1192-1250) је слиједећи краљ у лози Немањића. Жена му је била Ана Комина, епирска (ромејска) принцеза. Није познато да ли су имали дјеце. Племство је било незадовољно Радославом па је свргнут са пријестола и морао је да бјежи из земље, у коју се вратио нешто касније. На пријесто је дошао други син Стефана Првовјенчаног, Стефан Владислав (1195-1270). Он је са женом Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена, имао два сина: Стефана и Десу и једну кћерку. О њиховим потомцима нису остали познати трагови. Трећи син Стефана Првовјенчаног је Предислав. Он је био свештеник, епископ захумски, а касније српски архиепископ Сава II.
Интресантан је један догађај из тог времена који помиње Владимир Ћоровић. Из обзира према мађарском краљу пропустио је Стефан 1221. године, да несметано прође кроз његову земљу нови латински цар, Роберт Куртнејски, син погинулог цара Петра, а шурак Андријин. Један француски извор тога времена (Extrait de la compilation dite de Bandonin g’ Avernes) казује, да је том приликом дошло до једне подвале српском краљу. Цар Роберт имао је уза се једног „ сержана “ из Лила, за кога се говорило да је његов незаконити стриц. Лепу кћер тога сержана дао је цар богато нагиздати и претстављајући је као своју рођену, успе, да је протури за жену српском краљу, вероватно једном сину или неком блиском рођаку Стевановом. Није нимало вероватно да је то била Јелена, Францускиња, удата за трећег сина Стеванова, пошто је Јелена морала бити млађа бар за читавих 15-20 година.
Ова дјевојка је тада морала имати више од шеснаест година што значи да је рођена око 1200-1204. године. Ова Францускиња никако не може бити Јелена Анжујска. Тешко је утврдити за кога је била удата. Могуће је да је удата за неког од петорице Вуканових синова.
Четврти син Стефана Првовјенчаног, Стефан Урош I (1210-1277) смијенио је на пријестолу свога брата Владислава. Урош је између 1248-1260. године оженио француску принцезу Јелену Анжујску, рођаку Карла I Анжујског, краља Сицилије и Напуља и рођаку француског краља Луја IX Светог.
Карло (1226-1285) је био брат тадашњег француског краља Луја IX Светог (1215-1270). Њихова браћа су Робер (1216-1250), гроф од Артоиса; Жан (1219-1271), гроф од Анжуја и Маине и Алфонс (1220-1271), гроф од Тулуза. Имали су и сестру Изабелу која је била монахиња. Јелена је могла бити кћерка неког од Карлове браће (Роберта или Жана). У том случају је могла бити рођена измећу 1235. и 1243. године. Отац Луја IX и Карла I, француски краљ Луј XVIII (1187-1226) имао је полубрата Филипа Хурепела (1200-1234). Луј XVIII и Филип били су синови француског краља Филипа II Августа (1165-1223). Филип ^урепел је био ожењен Матилдом од Булоње (1223). Могуће је да је Јелена Анжујска његова кћерка. У том случају је рођена између 1224. и 1226. године. Филип је имао сина Алберика и кћерку Жоан (Joan). Жоан се 1236. године удала за Гушиа од Шатиојна, грофа од Невера. Он је умро 1250. године. Нису имали дјеце. Жоан је остала удовица у двадесет и петој (шестој) години. Можда су је тада удали за Уроша. За Јелену се каже да је боравила у Мађарској, јер се сматра да је из тог правца дошла свадбена поворка. Тврди се да је у Мађарској живјела код тетке Јелене која је била удата за претходног мађарског краља Андрију II. Ово није тачно. Францускиња Јоланда од Куртнеа била је друга Андријина жена и умрла је 1233. године.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #119 послато: Октобар 13, 2017, 10:23:32 пре подне »
III

Да поменемо друге рођаке од којих би могла бити Јелена Анжујска (они од којих не може бити јер им се потомци знају нису поменути). Карлов прађед Луј VII имао је браћу, грофове Робера од Дроа и Пјера од Куртнеа. Гроф Робер је имао синове: Симона, Робера II, Пјера, Гијома и Жана. Робер II је имао сина Жана од Дроа који је био ожењен Алисом од Макона. Нема података о потомцима. Жан је ишао у крсташки поход са Теобалдом I од Наваре. Умро је 1239. године. Можда је Јелена његова кћерка. О потомцима остала четири сина грофа Робера од Дроа нема података. Јелена би могла бити унука неког од њих.
Пјер од Куртнеа је имао сина Робера. Роберови синови су Филип од Куртне- шампинела који је умро 1245. године и за кога нема података о потомству, па би Јелена могла бити његова кћерка и Раула. Раул, господар д’Илијеа и његова жена Аликс (Алис) од Монфора имали су само кћерку Мао (Mahaut) удату за грофа Филипа од Дампиера. Неки наши историчари тврде да је Јелена Раулова кћерка, што према овим подацима не може бити тачно.
Према тврдњи Гордона Мак Даниела, син императора Исака II Анђела, Јован Анђел био је мађарски вазал и господар Срема. Жена му је била Матилда, кћерка Маргарете од Куртнеа и унука Пјера од Куртнеа. Имали су кћерку Марију која била је удата за Ансоа од Кајоа (de Cayeux) који се помиње 1273. године као капетан Карла I у Албанији. Марија и њен син Ансо II (негдје пише Анзелмо) сахрањени су у Богородичној (Марковој) цркви у Улцињу. Помиње се да је 1280. године путовала из Апулие у Србију да посјети сестру краљицу. То никако не значи да су биле рођене сестре. Вјероватније је да су биле рођаке.
Према једној тврдњи Јелена је кћерка Одона од Монтагија из Бургундије и Јелисавете, сестре латинског цара у Константинопољу Балдуина II. И за ову Јелену се тврди да је отишла да живи у Будим код тетке. Позната су сва дјеца Одона и Јелисавете и Јелена Анжујска не може бити њихова кћерка.
Урош је имао три сина и двије кћерке. Синови: Стефан Драгутин, Стефан Милутин и трећи син Стефан о чијим потомцима нема података. Послије Урошеве смрти Јелена Анжујска владала је Зетом, Требињем, Плавом и Горњим Ибром. Јелена Анжујска умрла 1314. године на Косову.
Урошев син Стефан Драгутин (1251-1316) је наредни српски краљ. Оженио је Каталину (Катарину), кћерку мађарског краља Стевана V. Имао је два сина и пет кћери. О потомцима синова Владислава (који се два пута женио) и Урошица није остало писаних трагова. Једном приликом Драгутин је пао са коња и сломио ногу. У таквој ситуацији уступио је пријесто свом брату Милутину. Договорено је да Милутина наслиједи Драгутинов син Владислав. Драгутин је до краја живота био краљ у сјеверним предјелима Србије, Мачви и источној Босни.
Други син Уроша I, Стефан Урош II Милутин (1253-1321) постао је краљ 1282. године, на сабору у Дежеву.31 Женио се пет пута. Прва жена од 1273-1282. године била му је Јелена, која је била из неке српске властелинске породице. Са њом је имао сина Стефана Уроша III Дечанског (1274-1331) и кћерку Ану. Друга жена била је кћерка господара Тесалије севастократора Јована I Анђела, од 1282-1283. године. Са трећом женом од 1283-1284. године, Јелисаветом, кћерком мађарског краља Стевана V, имао је кћерку Зорицу (Царицу). Четврта жена била је Ана, кћерка бугарског цара Георгија I Тертера, од 1284-1299. године. Са њом је имао сина Стефана Константина (1285-1321) и могуће још једну кћерку. Пета жена, од 1299. године па до његове смрти 1321. године, била је Симонида, кћерка ромејског цара Андроника II Палеолога. Са њом није имао дјеце. Неки историчари сматрају да је Милутин са Симонидом имао сина Константина. Симонида се удала за Милутина са осам година (Фрешот и Дифрен). Симонида је 1321. године имала двадесет и седам година. Константин је погинуо 1321. године. Ако је син Симониде могао је бити рођен најраније 1308. године имати највише четрнаест година. Мало је вјероватно да је могао ратовати против брата да је био толико млад. Са друге стране, зна се да је Константин владао Приморјем и Зетом у периоду 1314-1321. године.
Краљ Милутин створио је од Србије најјачу балканску силу, пред којом је дрхтала и Империја Романија (Византија). Располагао је са доста финансијских средстава помоћу којих је организовао јаку војску. Као владар био је успјешан. Проширио је територију српске државе. Био је сналажљив, мудар, безобзиран, није вјеровао никоме. Био је неуморан градитељ, изградио је четрдесет цркава.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #120 послато: Октобар 13, 2017, 10:24:35 пре подне »
IV

Стефан Дечански побунио се против оца Милутина 1314. године. Ову побуну Милутин је угушио, а сина Стефана Дечанског дао је ослијепити. Међутим, вјероватно заслугом Хумског епископа Данила, поткупљен је џелат, тако да се то није десило. Стефан Дечански је протјеран у Константинопољ, тако да Милутин није сазнао да његово наређење није извршено. Касније се Стефан Дечански вратио у Србију (1320. године) и живио је на свом двору у Будимљи (данашње Беране). Носио је повез преко очију, да се не сазна да није слијеп.
Краљ Милутин био је савршено здрав иако је имао доста година. Али, изненада се разболио. Није могао да говори. Дуго је боловао и умро 29. октобра 1321. године. Одмах по смрти Милутиновој у Србији су настали немири.
У Србији је метеж био неописив, тако да је чак и поворку која је носила краљево тело напала група разбојника, покушавајући да отме његово тело обучено у богато одело. Епископ Данило је био заслужан што је ова погребна поворка успела да се одбрани од нападача. Милутиново тело је из Неродимља пренето у манастир Бањску где је сахрањен. Касније су Милутинове мошти преношене у Трепчу (1389. год.) и у Софију (1460. год.) где су и данас.
Појавила су се три насљедника. Два сина Милутинова, Константин и Стефан (Дечански) и Драгутинов син Владислав. Стефан Дечански је скинуо повез са очију и објавио да је прогледао. То је представио као чудо Божије, што му је донијело много присталица. И Константин је имао доста присталица и велику војску најамника. Стефана Дечанског подржавала је и црква. То је искористио и од стране цркве је крунисан за новог српског краља. Крунисање је обављено на Богојављење 6. јануара 1322. године иако је по Милутиновој жељи Константин био тај који треба да буде слиједећи српски краљ. Сва три претендента су се сукобили.
Између Стефана Уроша III и његовог полубрата Константина дошло је до битке која је била поприлично крвава. Дошло је до издаје од стране Константинове властеле па је битку је изгубио и био заробљен. Стефан Дечански је наредио да се Константин убије. Мавро Орбини пише да је Константина убио Владислав Драгутинов. Константина су опружили на неко дебло и клинцима кроз мишице и бутине су га приковали за дебло, а онда га пресијекоше по средини на двије половине. Савременик овог догађаја, Гијом Адам, биљежи да је Константин убијен нечувено свирепо.
По верзији неких латинских историчара дошло је до битке између браће у којој је Константин погинуо. Постоји и друга верзија по којој је Константин погинуо од стране Владислава. Према овој верзији Владислав заробио и објесио Константина па наредио да га на комаде исјеку. Константин је сахрањен у цркви града Звечана. О Константину ће бити још речено касније.
Стефан Дечански се 1323. године сукобио са Драгутиновим сином Стефаном Владиславом, краљем сјеверних подручја Србије, који је полагао право на круну по договору са сабора у Дежеву. Сукоб је трајао до 1324. године, када поражени Владислав бјежи у Угарску и о њему даљих података нема. Орбини каже да га је Стефан Дечански ухватио у Срему и бацио у тамницу у којој је умро, што највјероватније није тачно.
У младости Стефан Дечански био је таоц монголског кана Ногаја, од краја 1292. године, па све до 1299. године када је дошло до унутрашњег сукоба у Златној хорди и када је Ногај погинуо у сукобу са каном Златне хорде, Токтајем.
Стефан Урош III Дечански (1274-1331) женио се два пута. Прва жена му је била Теодора, кћерка бугарског цара Смилца. Са њом је имао сина Душана и сина Душицу (1310-1318) који је умро кад су били у изгнанству у Константинопољу. Теодора је умрла 1322. године у тридесет и трећој години живота. Друга жена од 1324. године била му је Марија, кћерка паниперсеваста Јована Палеолога. Са њом је имао сина Синишу и кћерке Јелену и Теодору. Тврди се да се Марија (1312-1355) удала за Стефана када јој је било дванаест година. Мислим да је била пар година старија. Симеон Урош Синиша (1326-1372), деспот, имао је синове Јована Уроша и Стефана Дуку и кћерку Марију Ангелину. О даљим потомцима се не зна.

Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #121 послато: Октобар 13, 2017, 10:27:55 пре подне »
Константин Немањић

Стефан Константин (1285-1321) је други син краља Милутина и његове четврте жене, бугарске принцезе Ане. Пошто је краљ Милутин протјерао Стефана Дечанског, Константин је био одређен да буде насљедник пријестола. О њему има врло мало забиљежених података.
Милутин је по тадашњој традицији поставио Константина за зетског краља. Константин је као краљ Зете у Скадру ковао сребрни новац. На том новцу је приказан како сједи на пријестолу и држи у руци скиптар, док на глави има круну. Константин је насликан са Милутином и Симонидом на фресци у Грачаници гдје је приказано како их Христос благосиља. Спомиње се Константин и у натпису на икони која је се налази у цркви Светог Николе у Барију. Та је икона поклоњена цркви у Барију 1319. године. Све то потврђуј е да је тада Константин сматран Милутиновим насљедником.
Константин је био владар Скадра, Зете и Требиња. Када се краљ Драгутин одриче пријестола у корист Милутина у 1282. години, он задржава управу над дијеловима српске државе од Рудника до Требиња и Конавала. Он својој мајци Јелени даје управу над Скадром, Зетом и Требињем, да би, послије ње, Скадром, Зетом и Требињем управљао Константин, млађи син Милутинов.
Код историчара се појављују недоумице у вези тога која је од Милутинових жена мајка Константина. Неки мисле да је то прва Милутинова жена, али мислим да то није могуће. Са другом женом Милутин је био свега годину дана и нису имали дјеце. Са трећом женом је био такође годину дана и имали су једну кћерку. Са петом женом Симонидом Милутин није имао дјеце. Четврту жену Ану Милутин је оженио 1284. године. Знамо да је Милутин свог сина Стефана Дечанског послао као таоца монголском кану Ногају 1292-1299. године на Крим. Тада је Стефану били око седамнаест или осамнаест година (рођен између 1275-1278). Константину је било шест или седам година (рођен 1285. или 1286) и био је сувише мали за тако далек пут. То су показатељи да је Стефан Дечански син Милутинове прве жене, а Стефан Константин син четврте жене Ане.
Константин није постао краљ, јер га је у борби за пријесто убио полубрат Стефан Дечански (или Владислав Драгутинов). Тада му је било око тридесет и шест година. Иако нема довољно писаних података, у тим годинама, као будући владар сигурно је био ожењен и имао дјецу. Не зна се ко му је била жена ни колико је имао дјеце. У једној повељи Хиландару, из фебруара 1340. године, цар Душан даје овом манастиру села Полошко и Драгожељу у спомен на свог преминулог брата Драгушина: брати кралев'ства ми Драгоушини ки вкч'номоу твор'цоу, док је приликом обиласка Хиландара 1347-1348. године у свити цара Душана био властелин Војихна. У тада (1348) написаној повељи цар Душан ословљава Војихну братучедом: соуродники царства ми братоучеди Воих'на. Константин је једини стриц цара Душана, тако да је Војихна (1314-1366) његов брат од стрица, као и Драгушин који се спомиње у ранијој повељи када је Душан био нешто млађи, па свог тада преминулог брата од стрица назива братом. Синови Константина Немањића, Драгушин и Војихна расли су на двору Стефана Дечанског са Душаном. Војихна је касније добио титулу кесара и имао је запажену улогу у царству. Изгледа да је имао једног сина који је умро врло млад и кћерку Јелену која се удала за Угљешу Мрњавчевића и са њим имала само једног сина који је умро са само четири године живота и сахрањен је у Хиландару у истом гробу са својим ђедом Војихном. Када је Угљеша Мрњавчевић погинуо Јелена се закалуђерила и од тада носи име Јефимија. Крај живота провела је са кнегињом Милицом. Сахрањена је у манастиру Љубостињи. Извезла је покров кнезу Лазару послије косовске погибије из захвалности што јој је дозволио да живи код њега. А кнез Лазар ју је примио код себе јер је била рођака његове жене Милице. Обје су биле од Немањића.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #122 послато: Октобар 13, 2017, 10:28:46 пре подне »
II

Ромејски цар Јован V и Угљеша Мрњавчевић срели су се 1365. године. Тада и у каснијим повељама Јован V назива Угљешу рођаком царице Јелене (удовица цара Душана). За рођака царице сматра га јер је његова жена Јелена (кћерка Војихне) нећака цара Душана.
У једној повељи цара Душана за манастир Свете Богородице код Прешева, од 10. августа 1354. године цар Душан ословљава неког Дејана братом. У историји је познат севастократор Дејан, за кога је била удата Душанова сестра Теодора, касније монахиња Јевдокија, мајка Драгаша и Константина Дејановића. Неки Дејан Мањак се помиње 1333. године. А на фресци у манастиру Белову на Струми насликан је деспот Дејан са женом Дојом и дјецом. Да ли су та три Дејана која се помињу једна или више личности, није утврђено. Да ли је Доја надимак од Теодора или су то двије различите особе? Да је Константин Немањић имао и трећег сина по имену Дејан мало је вјероватно.
О Драгушину (1312-1340) података нема. Према повељи из 1340. године тада је умро и краљ Душан за његову душу дарива манастир Хиландар. Драгушинов син се највјероватније звао Гојко. Највјероватније да је жупан Гојко живио у Неродимљу. Претпостављам да је одржавао љетњиковац цара Душана на Шари и бринуо се о царским ловиштима на тој планини. У томе су му помагали синови којих је било три, четири или пет. Послиј е смрти цара Душана наставили су да живе у Неродимљу и Шар планини на вијековним имањима Немањића. Подржавали су цара Уроша. Послије 1371. године подручје на коме су живјели постаје несигурно због упада турских пљачкашких банди, па се жупан Гојко са синовима и унуцима сели у Бањску код Звечана под Копаоник планином. Унуци Драгушинови: Никола (1363-1428), Озрен или Озрихна (1365-1435) и Василије (1367-1433), придружују се војсци кнеза Лазара у боју на Косову пољу на Видовдан 1389. године. Послије битке Турци су пожурили у Једрене, да би Бајазит побио своју браћу и осигурао своју власт. Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се са својим војскама повукли. Повукли су се и остатци војске коју је водио кнез Лазар. На Косову пољу остало је мноштво мртвих и рањених. У бици је Василије добио ударац по леђима сабљом или буздованом, па је од тога остао мало погрбљен, због чега је касније запамћен као Криви Васо. Озрихна је посјечен по нози и од те ране је остао хром до краја живота.

Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #123 послато: Октобар 13, 2017, 10:31:03 пре подне »
Цар Стефан Урош IV Душан Силни

Стефан Душан (1308 - 20. децембар 1355) оженио је 1332. године Јелену, кћерку бугарског деспота Страцимира и сестру бугарског цара Ивана Александра Асена. Са њом је имао сина Стефана Уроша V (1336-1371) и могуће једну кћерку. У младости је био доста лијеп и витак, али се касније се много удебљао.
Душан се први пут истакао у бици код Велбужда (данас Ћустендил) у подне, 28. јула 1330. године, када је разбио бугарску војску предводећи напад са 1.300 њемачких најамника, од којих су 300 били оклопљени коњаници (обје војске су имале по 15.000 војника). Душан је свога оца Стефана Дечанског збацио са пријестола 21. августа 1331. године. Стефан Дечански је убрзо умро, 11. новембра 1331. године.
Стефан Душан је уздигао Србију на до тада никада виђену висину. Био је велики војсковођа. У састав Србије ушла је Грчка до близу Атине (Епир и Тесалија), држао је опкољен Солун са копнене стране и заузимао земљу према Константинопољу. Планирао је да га освоји. Душан, краљ Србије и Грчке прогласио се за цара крајем 1345. године у Серу. Само крунисање за цара било је 16. априла 1346. године у Скопљу на државном сабору. Најприје је српска архиепископија проглашена за патријаршију, а онда је српски патријарх уз садејство бугарског патријарха Симеона и охридског архиепископа Николе и свих српских епископа, окрунио Душана царском круном. Крунисање је било свечано, уз присуство црквених личности које су извршиле крунисање и многобројних представника великих манастира из Свете Горе.
Цар Душан је највећи српски владар у средњем вијеку. Проширио је границе, прогласио државу царством, уздигао Српску православну цркву од архиепископије на патријаршију, донио писани законики још много тога што до тада Србија није имала. Душан је био и доста строг владар, а као и сви остали Немањићи веома религиозан и наклоњен цркви. Цар Душан је имао и савјет састављен од двадесет и четири витеза изабрана од најугледнијих феудалаца.
Недостатак му је што није покушавао да уједини све територије на кој има је живио српски народ. Мали број његових активности био је усмјерен ка Босни или Срему, који су били настањени искључиво Србима. У јесен 1350. године дошло је до једног Душановог похода на Босну. Прошао је кроз Босну са 50.000 оклопљених коњаника и 30.000 пјешака. Није наишао на отпор и убрзо се вратио у Рашку. Босна је тада била прилично сиромашна и изгледа није било економске користи држати је у покорности.
Цар Душан је изненада умро 20. децембра 1355. године у четрдесет и седмој години живота. Не зна се од чега је умро. Пошто је у тим годинама био пунијег стаса могуће је да је умро од срчаног удара, а друга могућност је да је био отрован. Сахрањен је у манастиру Светих Архангела у Призрену.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #124 послато: Октобар 13, 2017, 10:32:39 пре подне »
II

Владари из куће Немањића живјели су око 70-75 година. Пуну снагу и моћ доживљавали су око шездесет пете године живота и тада би држава била и најмоћнија. Значи, Душан је био осамнаест година удаљен од свог зенита владавине, а требало је да влада још двадесет и осам година да је доживио животни вијек својих великих предака Стефана Немање и краља Милутина. За тих двадесет и осам година вјероватно би освојио Константинопољ и учврстио државу и под своју управу ставио Босну, Срем и Далмацију. За то вријеме припремио би сина Уроша да га достојно замјени на царском пријестолу. Таква држава могла је да заустави турски продор у Европу. Међутим, то се није десило. Са прераном смрћу цара Душана завршио се и период успона српске средњовијековне државе и почео је период пропадања.
Цар Стефан Урош V Нејаки (1336-1371) није имао вољу да влада. Постао је цар у својој осамнаестој години. Био је више побожан и окренут цркви. Његову слабост искористили су ј аки српски феудалци и расцјепкали Душаново царство на низ малих и слабих државица. Умро је у тридесет и петој години живота. Неки сматрају да је отрован. Према неким тврдњама краља Уроша убио је Вукашин Мрњавчевић 1367. године.
У сукобу цара Уроша са Вукашином погинуо Никола Бућа, ризничар цара Душана, од кога остане син Петар Бућа од кога потичу племенити Буће у Дубровнику.
Властела цара Душана (и по документима и по народном предању):
Деспот Јован Оливер Грчинић, деспот Синиша Немањић (Душанов брат), деспот Јован Асен (други брат Душанове жене Јелене), деспот Иваниш (не зна се нешто више о њему), кесар Прељуб, кесар Војихна Немањић, севастократор Дејан, севастократор Бранко Младеновић (отац Вука Бранковића), велики војвода Димитрије Вратко Немањић (потомак Вукана Немањића и отац кнегиње Милице удате за кнеза Лазара), Богдан Грчинић (брат деспота Јована Оливера), Ђурађ Илијић господар Зете (садашњег црногорског дијела), кесар Гргур Голубић, Иван Голубић, Паламан Теутоникус, Михајло Бућа и његов брат Никола Бућа, (которски властелини) Никола Стањевић, Влатко Паскачић, Радослав Хлапен, логотет Хрс, логотет Ђорђе, логотет Прибац Хребељановић (отац кнеза Лазара), Каравид Фратнут, Димитрије Сума, Брајко Растисалић, Раосав Растисалић, Бранко Растисалић, ћесар Грегорије, Милош Леденић, Раослав Леденић, чеоник Обрад, војвода Мирко. Милан Повић, војвода Богоје, војвода Момчило, Хреља, Вукашин Мрњавчевић, Угљеша Мрњавчевић, логотет Гојко Мрњавчевић, војвода Војин и његова три сина: Милош Војиновић (умро млад), Алтоман Војиновић (отац Николе Алтомановића) и Војислав Војиновић; Томо Војиновић, казнац Градислав Бориловић, Јован Кастриот, кефалија Аврамбек, кефалија Андроник, Санко Драживојевић, Милтен Драживојевић, војвода Манцил Ливерија, чауш Алексија Цамплакон, Гргур Орловић, Раде Облачић, Храбреновић, Остоја Рајаковић, Страхиња и његов син жупан Ненад Страхињић, Толислав, Друговић или Чиховић из Захумља, војвода Ружир, Брајан жупан из Ужица, властелин Вук и др. Ту су били и рођаци ове властеле. Наравно, на двору је било и мноштво Немањића (око 50 властелина и жупана). Неки од њих су већ горе поменути,а било их је још; Стефан Драгушин (брат кесара Војихне и син Константина Немањића), Радослав Немањић (брат војводе Вратка) и други. А ту су и потомци Немањиног брата Мирослава: Никола, Богиша, Владислав, Богдан и многи други.

Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #125 послато: Октобар 13, 2017, 01:24:08 поподне »
Погрешна тема.
Ово је тема о серији која се снима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #126 послато: Октобар 13, 2017, 01:49:50 поподне »
Погрешна тема.
Ово је тема о серији која се снима.
Зар је то  икад био проблем..  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #127 послато: Октобар 13, 2017, 05:25:07 поподне »
Вујовићу, а има ли постављене теме о Немањићима? На које сам друго место могао да поставим текст? Видео сам и сам да је тема о будућој серији.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #128 послато: Октобар 13, 2017, 05:35:17 поподне »
Вујовићу, а има ли постављене теме о Немањићима? На које сам друго место могао да поставим текст? Видео сам и сам да је тема о будућој серији.

Нисам питан али бих свеједно да одговорим: има тема о Немањићима, а и да је нема можеш је сам отворити а не затрпавати друге теме километарским преписима чланака који им не припадају. Но то је већ сто пута прежвакана прича коју не вреди понављати...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #129 послато: Октобар 13, 2017, 06:12:45 поподне »
Велиборе, кад сам отварао нове теме, онда сам за то критикован. О Немањићима сам поставио доста текстова, па и "километарских", јер то и заслужују, а и сада је обележавање "некакве" годишњице званично првог српског краљевства. Зар треба да их избришемо као и у Народном музеју на Цетињу ("Вечерње новости", 13. октобар 2017. године)?
Уосталом, доста ми је свега. Увек сам сматрао да чиним добро дело не само за портал и форум, него за читав наш народ. И то већ пуних пет година. Коме је још објављено што у "Пореклу", што на форуму око 2. 500 прилога? Нисам учествовао ни у каквом такмичењу, него сам вредно радио. Проналазио нове књиге. Покушај и сам да приредиш неки текст са ПДФ-а на ворд. Видећеш колики је то посао.
Ако! Тако ми и треба!
Ето, склањам се да не узнемиравам и тебе, а вероватно још и неке друге, који су најчешће склони да критикују.
Свим добронамерним члановима желим свако добро и успех у раду.
Поздрав за свагда!
Војислав

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #130 послато: Октобар 13, 2017, 06:27:27 поподне »
Велиборе, кад сам отварао нове теме, онда сам за то критикован. О Немањићима сам поставио доста текстова, па и "километарских", јер то и заслужују, а и сада је обележавање "некакве" годишњице званично првог српског краљевства. Зар треба да их избришемо као и у Народном музеју на Цетињу ("Вечерње новости", 13. октобар 2017. године)?
Уосталом, доста ми је свега. Увек сам сматрао да чиним добро дело не само за портал и форум, него за читав наш народ. И то већ пуних пет година. Коме је још објављено што у "Пореклу", што на форуму око 2. 500 прилога? Нисам учествовао ни у каквом такмичењу, него сам вредно радио. Проналазио нове књиге. Покушај и сам да приредиш неки текст са ПДФ-а на ворд. Видећеш колики је то посао.
Ако! Тако ми и треба!
Ето, склањам се да не узнемиравам и тебе, а вероватно још и неке друге, који су најчешће склони да критикују.
Свим добронамерним члановима желим свако добро и успех у раду.
Поздрав за свагда!
Војислав

Молим те немој се жестити и љутити. Стварно немам против тебе ништа лично. Нити те познајем нити сам се икад с тобом о било чему препирао. Нисам ја овде ни администрација форума нити уредништво Порекла да би ти сад нешто требао да бојкотујеш форум, већ обичан члан као и ти. Али прихвати и ти да се мени једноставно не свиђа како радиш то што радиш и да могу да изразим своје негодовање. Видим да улажеш велики труд али 90% тога што препишеш може се наћи најједноставнијом претрагом по интернету. Жали боже труда и посла који си уложио. Једно је изнети неку појединост или занимљив податак о коме можемо онда сви разговарати, али тако засипати неку тему са десетинама и десетинама дугих порука мени је безвезе. Ја бих стварно волео да сад направимо овде једну анкету да видимо колико људи заиста све то прочита од почетка до краја што ти препишеш од некуд. Ја сигурно не. Али што се мене тиче можеш слободно наставити, преживећу.
« Последња измена: Октобар 13, 2017, 06:29:56 поподне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #131 послато: Октобар 13, 2017, 06:32:51 поподне »
Вујовићу, а има ли постављене теме о Немањићима? На које сам друго место могао да поставим текст? Видео сам и сам да је тема о будућој серији.

Има две теме о Немањићима. Можда чак и три, нисам сигуран.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #132 послато: Октобар 13, 2017, 06:34:47 поподне »
Велиборе, кад сам отварао нове теме, онда сам за то критикован. О Немањићима сам поставио доста текстова, па и "километарских", јер то и заслужују, а и сада је обележавање "некакве" годишњице званично првог српског краљевства. Зар треба да их избришемо као и у Народном музеју на Цетињу ("Вечерње новости", 13. октобар 2017. године)?
Уосталом, доста ми је свега. Увек сам сматрао да чиним добро дело не само за портал и форум, него за читав наш народ. И то већ пуних пет година. Коме је још објављено што у "Пореклу", што на форуму око 2. 500 прилога? Нисам учествовао ни у каквом такмичењу, него сам вредно радио. Проналазио нове књиге. Покушај и сам да приредиш неки текст са ПДФ-а на ворд. Видећеш колики је то посао.
Ако! Тако ми и треба!
Ето, склањам се да не узнемиравам и тебе, а вероватно још и неке друге, који су најчешће склони да критикују.
Свим добронамерним члановима желим свако добро и успех у раду.
Поздрав за свагда!
Војислав

Опет све схватате као лични напад.
Десетак пута вам је објашњена сврха форума, и то је и Велибор сад урадио, а ви схватате то као напад на вас, напад на Немањиће, итд.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #133 послато: Октобар 14, 2017, 01:28:15 пре подне »
Опет све схватате као лични напад.
Десетак пута вам је објашњена сврха форума, и то је и Велибор сад урадио, а ви схватате то као напад на вас, напад на Немањиће, итд.
Да не испадне да причам напамет када кажем да је већина тога доступна на интернету, ево комплетне књиге из које су преузимани претходни Војиславови наводи:
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf
Стављена је свима на слободно располагање од стране аутора. При том је и претражива, па није никакав проблем пронаћи део који је од интереса. Зар није довољно поставити овакав линк уместо копирања читавих страница?
« Последња измена: Октобар 14, 2017, 01:31:58 пре подне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #134 послато: Децембар 26, 2017, 06:15:42 поподне »
Морам да приметим, гледајући најаву ових дана на телевизији, да је помало комично што је генерални спонзор серије "probiotic forte".
Верујем да сви знамо чему овај лек служи...
Да ли ће нам можда бити потребан док гледамо серију  ???

Шалу на страну, гледам најаву за прву епизоду, и никако не могу да се начудим како су изабрали Младена Нелевића за улогу Стефана Немање.
Немам ништа против Нелевића, напротив, он је један из круга наших глумаца које јако поштујем и волим да гледам. Али, - "ниђе везе" с Немањом.

Како год, са радошћу ишчекујем прву епизоду.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #135 послато: Фебруар 17, 2018, 09:09:58 поподне »
Ово већ делује боље монтирано, иако је практично рекапитулација претпремијерне епизоде, није било "празног хода" и баналности...У том смислу, с обзиром на разочарање после оног првог приказивања, сада сам пријатно изненађен...Изгледа да је поента наћи праву меру ствари...Све критике које су речене до сада су на месту, али изгледа да су вршили неке корекције како би се то смањило.
« Последња измена: Фебруар 17, 2018, 09:12:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #136 послато: Фебруар 17, 2018, 09:13:22 поподне »
Некако истовремено постависмо постове на исту тему  :D

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2795.msg81132;topicseen#msg81132
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #137 послато: Фебруар 17, 2018, 09:15:22 поподне »
Некако истовремено постависмо постове на исту тему  :D

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2795.msg81132;topicseen#msg81132
Сад гледам :) А и исти утисак имамо  :D

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #138 послато: Фебруар 17, 2018, 09:16:52 поподне »
Ово већ делује боље монтирано, иако је практично рекапитулација претпремијерне епизоде, није било "празног хода" и баналности...У том смислу, с обзиром на разочарање после оног првог приказивања, сада сам пријатно изненађен...Изгледа да је поента наћи праву меру ствари...Све критике које су речене до сада су на месту, али изгледа да су вршили неке корекције како би се то смањило.

Одгледах сада по први пут!
Читајући коментаре. очекивах најгоре!
Покушавам да средим утиске!


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #139 послато: Фебруар 17, 2018, 09:18:23 поподне »
Сад гледам :) А и исти утисак имамо  :D

Да. Не знам како остали, али мени ова верзија прве епизоде делује задовољавајуће. Барем у поређењу са оном коју смо гледали крајем 2017-те.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #140 послато: Фебруар 17, 2018, 09:23:10 поподне »
Да. Не знам како остали, али мени ова верзија прве епизоде делује задовољавајуће. Барем у поређењу са оном коју смо гледали крајем 2017-те.
Да, и мени делује обећавајуће...Сутра је нова епизода, ваљда ће да има ток као ова, без сувишних ствари које те терају да размишљаш "како је ово досадно" ...А пола оне епизоде је било тако (све су приказали са свим "фалинкама")...Боље и да се скрате епизоде а да се извуче што је могуће више
« Последња измена: Фебруар 17, 2018, 09:25:43 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #141 послато: Фебруар 17, 2018, 09:28:01 поподне »
Одгледах сада по први пут!
Читајући коментаре. очекивах најгоре!
Покушавам да средим утиске!
Ја бих исто сређивао утиске да гледам први пут, али каква је била она епизода, сада сам одушевљен  ;D

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #142 послато: Фебруар 17, 2018, 09:36:33 поподне »
Да. Не знам како остали, али мени ова верзија прве епизоде делује задовољавајуће. Барем у поређењу са оном коју смо гледали крајем 2017-те.
Да, нема сумње, критике су очигледно уродиле плодом. Избачена је већина иритантних делова, а мудра је и одлука да се Ћетковић стави у улогу наратора. Ипак, и даље остаје да је избор Нелевића за улогу Стефана Немање потпуни промашај. Ту није било помоћи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Снимање серије „Немањићи - сјај и сенке”
« Одговор #143 послато: Март 02, 2018, 03:30:02 поподне »
Један "бисер" са снимања серије:

http://mondo.rs/a1085046/Mondo-TV/Mondo-TV/Jelena-Gavrilovic-Nemanjici-RTS.html
"Наша мука ваља за причешћа"