Негде око половине православних у општини/крајини Врлика је причало икавским изговором.Икавци су користили Иван,Стипан,Јуре,Цвитко,Мирко,Ристе као и женска имена Стипаниа,Иваница,Цвита,Аница и тако даље.Било је ту и имена као Антон,Мате итд.Јекавци су користили Јован,Стеван,Ђуро,Цветко,Марко,Крстан као и женске варијанте Стеваниа,Цвета,Анђелија и тако даље.
Имена нису уопште имала везе стим ко је био које нације,вере,народности већ где су људи живели и одакле су дошли,и то је било тако све до оног тренутка до када је постало битно ко је Иван а ко је Јован.
Сви знате зашто па да се не понављамо,ћирилица и јекавски као стубови једне стране а латиница и икавица друге.
У овој теми је поменуто да су Срби сами потискивали икавицу јер се проширивало мишљење да је икавица католичка што је апсолутно тачно.Људи су мењали слова из презимена да би звучала мање икавски,чак шта више мењали начин како причају да неби звучали као "католици".
Неким људима је икавица постала толико мрска да говоре да се никад није ни говорила међу Србима у Врлици,док се неки нажалост стиде да кажу да су били икавци.
На ливањском пољу има/било преко 60 презимена из врличке крајине ,од укупног броја православних укључујући оне придошле из Босне православних икваца је било око 30 посто.
Ако би неко хтео да учи локалну историју о далмацији он заправо нема одакле из Српске перспективе јер се нико небави тим,ни пре сто година ни данас.Један дечко са овог форума написа књигу о свом селу,њему свака Част али зашто то неради држава?Они имају ресурсе да одраде све што треба лагано,универзитети,факултети ,институти итд.
Углавном шта сам хтео рећи јесте да људе нетреба да буде срамота одакле су и како им се деда/прадеда звао јер ако они нечувају своју историју нико неће зато што на крају дана никог није брига и свако гледа свој интерес.
Ко незна своју историју други ће га учити.