15. Рондовић, Премћани, Пљевља, Ђурђевдан, E-V13>Y30977>Y37092
Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода. То је уједно и једина карактеристична вредност маркера коју поседује.
Андрија Лубурић у свом раду о Дробњацима наводи податке о пореклу Рондовића:
Рондовићи (3 куће) у Јаблан-Бари.
Они су потомци војводе Радича Милошевића из Плане код Колашина. Броје пасове до Радојице, који се родио пред крај 17 столећа. Од свих огранака Милошевића најближи су им Вуковићи, једино с њима могу и да прорачунају на који су степен изашли. Садашње презиме су добили по Ронду, сину Вида Радојичина. Pонду је било крштено име Лакић. Он је имао синове Савића и Драга, који се прозову по њему. До 1853 г. су становали на Подима, а тада једни пређу на Градину, а други у
Јаблан-Бару. 1865 г. седам кућа Рондовића пређе у Пренћане и тамо се населе. Сада их је тринаест кућа. За време Херцеговачког устанка 1875—76 разуре се и пређу у Шаранце. Поврате се после мира 1878 r. У том устанку Лека Драгов је био командир једне усташке чете.
Пасови превћанских Рондовића: Мина (рођ. 1866),—Исак—Савић—Рондо (Лакић)–Вид—Радојица.
Славе Ђурђев дан.
Милета Војиновић је у свом раду о Пљеваљском крају записао следеће о Рондовићима из Премћана:
Рондовићи су род са Вуковићима, а и они су Шаранци. Презиме су добили по Ронду (право име Лакић). Његови су синови Савић и Драго. Савић је имао 5 синова: Добрицу, Исака, попа Радосава, Тодора и Окицу. Исаков је Саво (Савић) и Мина Драгови су синови: Павле, Лека, Мијо и Марко. Лекин је Филип и Никола Василије Рондовић је 1920. године дошао из Америке и купио имање под Гостечом. Вид, Милош и Павле, одселили су 1920. године у Томашево, а Крсто у Граб. Исак је учествовао у свим ратовима од 1850. године. Саво је био барјактар Премћанске чете од 1914-1916. године. Нека је био командир чете у бици на Шаранцима 1862. године, а потом од 1862–1875. године турски јузбаша на караулама изнад Премћана. Кад је избио босанскохерцеговачки устанак 1875. године, Исак Рондовић је попалио све њихове куће и пребегли су преко Таре.
Поп Радосав је био под у Манастиру Добриловини. Његов син, поп Ђорђије, такође је служио у Добриловини. У Премћанима је била једна млада, лепа удовица. Код ње је долазио један аскер са Катабуна, око 1895. године. Тешко је то подносио Добрица Рондовић-Ћео, те се спреми да га убије. Кад се аскер враћао од удовице, уби га Ћeo пушком, близу своје куће. Пошто је Спасоје Војиновић био буљубаша над аскерима који су се налазили у караулама и касарни на Катабуну, Ћеo одмах оде код њега и исприча му ствар. Спасоје му рече да узме једну кошницу пчела и да је тресне поред мртва аскера, као да је, тобож, аскер био у крађи пчела и неко га убио, а не зна се ко је. Сутрадан је Спасоје извршио увиђај и послао паши у Пљевља извештај да је аскер био у крађи пчела и да га је неко убио. На томе се ствар завршила. Било је 1912. године 5 кућа Рондовића.
У I светском рату је било у црногорској војсци 7 Рондовића.
