Аутор Тема: Ретко име  (Прочитано 103489 пута)

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #40 послато: Фебруар 24, 2017, 10:51:28 поподне »
Q1b није исто што и Q1a, дакле нема никакве везе са Хунима. Носиоци хг Q1b L245 су се вероватно још у току бронзаног доба иселили са простора централне Азије и населили се на подручју Леванта; овај хаплотип су потом морским путем Медитераном ширили левантински народи, највећим делом Феничани и Јевреји, тако да је он у Европу стигао преко њих, а не преко степских туркијских народа, за које се везује хаплогрупа Q1a.

А како објаснити присуство Q1b-M378 у гробовима ратника Xiongnu - Хуна у Кини? Дали ти Никола мислиш, да су ови острвски Q1b L245 од памтивека тамо - или су тек силом прилика услед најезде Словена тамо преселили?

All Y-haplogroup Q1b-M378 represent hosts of the tombs, while half of Y-DNA Q1a* represents hosts and half sacrificial victims. They date from the time of early (Western) Han (2nd-1st Century BC). In another study, 3 in this place were identified as Q-M3. Summarizing the data from available evidences, it is concluded that the tombs belongs to the representatives of the Xiongnu/Hunnu nobility/conqueror
https://en.wikipedia.org/wiki/Xiongnu

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ретко име
« Одговор #41 послато: Фебруар 24, 2017, 11:01:03 поподне »
Добар си! Сад ме копка шта Сѣрош значи? Да није можда мађарско? sziros /сирош> длакав(и)? :)

Не знам, Пешикан га убицира у Доње Подримље, и наводи да се данас то село зове Сарош. (Стара имена из Доњег Подримља, Ономатолошки прилози VII, 1986, стр. 57, 100)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #42 послато: Фебруар 24, 2017, 11:04:07 поподне »
А како објаснити присуство Q1b-M378 у гробовима ратника Xiongnu - Хуна у Кини? Дали ти Никола мислиш, да су ови острвски Q1b L245 од памтивека тамо - или су тек силом прилика услед најезде Словена тамо преселили?

All Y-haplogroup Q1b-M378 represent hosts of the tombs, while half of Y-DNA Q1a* represents hosts and half sacrificial victims. They date from the time of early (Western) Han (2nd-1st Century BC). In another study, 3 in this place were identified as Q-M3. Summarizing the data from available evidences, it is concluded that the tombs belongs to the representatives of the Xiongnu/Hunnu nobility/conqueror
https://en.wikipedia.org/wiki/Xiongnu

Написао сам Q1b L245, не М378. L245 којима припада и род који си поменуо са Корчуле имају блискоисточно порекло; М378 је узводна грана у односу на њих, овај што је нађен код Хсионгнуа дакле сигурно није L245 јер су његови носиоци напустили централну Азију (и учврстили се у Палестини и Феникији) много векова пре Хуна. Логичније је и претпоставити да су они на Корчулу дошли морским путем (посредством Феничана, Јевреја или неких других Левантинаца). Постоји и један тестирани из мајског тестирања који је испао ова хаплогрупа, L245, додуше о њему не смем много тога да кажем јавно, само могу да кажем да и тај резултат потврђује левантинско порекло овог хаплотипа.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #43 послато: Фебруар 27, 2017, 10:25:25 поподне »
У вези антропонима Руг о којем је говорио Жика, ево шта о томе каже Милица Грковић у чланку "О топониму Ругова" у Ономатолошким прилозима бр. 3, из 1982. године:

"Нема потребе за домишљањем и прављењем мало вероватне претпоставке о пореклу овог топонима када су оба творбена елемента јасна и не одступају од закона грађења топонима. Основа је лично име Руг или Pуго. Та мала област, од свега 193 km2, могла је у средњем веку припадати власнику чије је име било Pуг или Pуго. На почетку се могла звати Ругова земља, баштина и слично, а касније је први део синтагме прерастао у топоним. Ово тумачење поткрепљује име Pуг, потврђено у првој половини четрнаестог века у Дечанским хрисовуљама. У Жичкој повељи Стефана Првовенчаног једна личност се овако звала. Ђуро Даничић на основу графије није могао тачно утврдити да ли треба читати Pyг или Руђ. Чињеница да су y румунском ономастикону забележена имена Ruga, Rugaș и Rug, а да су у Жичкој повељи уписани становници влашких катуна, говори у прилог томе да је име гласило Pyг. То поткрепљују и други извори y којима се на основу графије тачно може одредити да име има основу руг: У Новгороду је 1495. године забележен Петр Андреевич Руготин, у Москви 1514–1527. Федор Александрович Руготин. Трофим Ругуев је свештеник y Русији 1652. Многобројни примери показују да је ова основа широко распрострањена у српској и хрватској ономастици: Pyгa, презиме у Задру 1314. године, Ругин, презиме y Хрватској 1906. године, Ругиновић, патроним у средњовековној српској држави, Руговићи, микротопоним у височком крају y Босни. Траг овог антропонимијског корена се чува y савременим презименима: Pyгa, Pyгачић, Руган, Руганец, Pугани, Pyгаш, Ругашевић. Миклошич је нашао само два слична примера, али му је било јасно да је у општесловенском фонду основа за грађење личних имена постојала и ова."

Корен овог имена је словенски, исти као у речима ругати, ружити, подругивати, ружан, ружноћа, поруга, наруга, итд (по тумачењу П. Скока). Још о томе напомиње:
"Још у општесловенској заједници од ње су грађена лична имена заштитног карактера као од основа груб и грд. О томе је опширније говорио Т. Маретић у својој студији О народним именима и презименима у Хрвата и Срба.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #44 послато: Фебруар 27, 2017, 11:48:58 поподне »
У вези антропонима Руг о којем је говорио Жика, ево шта о томе каже Милица Грковић у чланку "О топониму Ругова" у Ономатолошким прилозима бр. 3, из 1982. године:

"Нема потребе за домишљањем и прављењем мало вероватне претпоставке о пореклу овог топонима када су оба творбена елемента јасна и не одступају од закона грађења топонима. Основа је лично име Руг или Pуго. Та мала област, од свега 193 km2, могла је у средњем веку припадати власнику чије је име било Pуг или Pуго. На почетку се могла звати Ругова земља, баштина и слично, а касније је први део синтагме прерастао у топоним. Ово тумачење поткрепљује име Pуг, потврђено у првој половини четрнаестог века у Дечанским хрисовуљама. У Жичкој повељи Стефана Првовенчаног једна личност се овако звала. Ђуро Даничић на основу графије није могао тачно утврдити да ли треба читати Pyг или Руђ. Чињеница да су y румунском ономастикону забележена имена Ruga, Rugaș и Rug, а да су у Жичкој повељи уписани становници влашких катуна, говори у прилог томе да је име гласило Pyг. То поткрепљују и други извори y којима се на основу графије тачно може одредити да име има основу руг: У Новгороду је 1495. године забележен Петр Андреевич Руготин, у Москви 1514–1527. Федор Александрович Руготин. Трофим Ругуев је свештеник y Русији 1652. Многобројни примери показују да је ова основа широко распрострањена у српској и хрватској ономастици: Pyгa, презиме у Задру 1314. године, Ругин, презиме y Хрватској 1906. године, Ругиновић, патроним у средњовековној српској држави, Руговићи, микротопоним у височком крају y Босни. Траг овог антропонимијског корена се чува y савременим презименима: Pyгa, Pyгачић, Руган, Руганец, Pугани, Pyгаш, Ругашевић. Миклошич је нашао само два слична примера, али му је било јасно да је у општесловенском фонду основа за грађење личних имена постојала и ова."

Корен овог имена је словенски, исти као у речима ругати, ружити, подругивати, ружан, ружноћа, поруга, наруга, итд (по тумачењу П. Скока). Још о томе напомиње:
"Још у општесловенској заједници од ње су грађена лична имена заштитног карактера као од основа груб и грд. О томе је опширније говорио Т. Маретић у својој студији О народним именима и презименима у Хрвата и Срба.

Хвала Никола на приложеном. Упадљива је, као што велиш присутност Ruga, Rugaș и Rug у румунском ономастикону, питам се, да ли је то могућа заоштавштина од источногерманских Руга?, За Атилиног живота му беху саборци (Битка на Каталаунским пољима), потим Теодерихови и населише се већим делом у Норикуму а мањим у Мезији (Свиштов/Буг.-Рум. граница)). Суфикс - ила (Ругила) се иначе сматра готског порекла (Остроила, Тотила) чак и -ила у Атила. (Позната је делимична симбиоза Хуна, Гота и источних Германа).

Некако ми је Скоково тумачење неделује убедљиво. Зашто би неко наденуо свом детету име с тим значењем? Такође је вредно напомене постојање албанског презимена Rugjo

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Ретко име
« Одговор #45 послато: Фебруар 28, 2017, 04:39:37 пре подне »
Ime Svemir-ka je bilo jako popularno 70'godina.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #46 послато: Фебруар 28, 2017, 09:24:55 пре подне »
Хвала Никола на приложеном. Упадљива је, као што велиш присутност Ruga, Rugaș и Rug у румунском ономастикону, питам се, да ли је то могућа заоштавштина од источногерманских Руга?, За Атилиног живота му беху саборци (Битка на Каталаунским пољима), потим Теодерихови и населише се већим делом у Норикуму а мањим у Мезији (Свиштов/Буг.-Рум. граница)). Суфикс - ила (Ругила) се иначе сматра готског порекла (Остроила, Тотила) чак и -ила у Атила. (Позната је делимична симбиоза Хуна, Гота и источних Германа).

Некако ми је Скоково тумачење неделује убедљиво. Зашто би неко наденуо свом детету име с тим значењем? Такође је вредно напомене постојање албанског презимена Rugjo

Зашто би неко давао детету име Грдан?  ;) Из горе наведеног разлога - то је било име заштитног карактера. Наиме, све до најскоријег времена је била честа појава да деца умиру у раном детињству; када се то некој породици често догађало постојао је обичај да се детету да име заштитног карактера - као што је Грдан, или Руг/Руго - да га болест односно смрт (често персонификована као "чума") не би "погледала" (јер је "ружан"). Сличан карактер има и име Вук (да га се болест "уплаши"). Као што се види из горе наведеног чланка, још у општесловенској заједници су од овог корена (руг) грађена лична имена, тако да не треба сумњати у његову словенску провенијенцију. Могуће је да хунско Ругила има везе са Ругима, германским племеном (баш због тог источногерманског наставка -ила), али ко зна, можда то име код Хуна и Германа има словенски корен (мада је то по мени мало вероватно)? У сваком случају, ова два имена не морају бити у вези по значењу, него је то само случајна подударност (као нпр. река Потомак у САД и српска реч потомак). Што се тиче средњовековних помена овог имена, мислим да је ипак вероватније да је то име настало од словенске основе, а не хунске или германске.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #47 послато: Фебруар 28, 2017, 12:04:33 поподне »
Ретко име: Шагован.

По свој прилици је у питању конструкција од придева сјагав (шагав са меким "ш") и именског наставка -ван (као у Радован, Милован).
Не знам шта значи придев сјагав, знам да описује неку телесну особину (типа - плавушаст, бледуњав, или тако нешто), али знам да се у ЦГ користи надимак Сјаго (Шаго), и познајем једног човека с овим надимком.

Незгода код овог имена је што је код презиме од њега насталог дошло до сажимања слогова, те уместо очекиваног Шаговановић (као Радовановић), испаде Шаговновић.
Шаговновићи су из билећког краја, пореклом од цуцких староседелаца (сродни Ђуричићима у Цуцама). Негде се уместо овог облика чује и Шагуновић.

Да не знам сву ову причу, а да чујем негде презиме Шагуновић, мислио бих да оно потиче од неке аварске речи  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #48 послато: Фебруар 28, 2017, 08:03:21 поподне »
Ретко име: Вукан

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #49 послато: Фебруар 28, 2017, 08:45:52 поподне »
Ретко име: Вукан

ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.

Можда Влк = Вук има двојно значење напр.,  и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)

Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #50 послато: Фебруар 28, 2017, 10:06:26 поподне »
Ретко име: Вукан

ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.

Можда Влк = Вук има двојно значење напр.,  и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)

Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)

Урош је од мађарске речи за господина или господара - ur. Антропоним Вук (Влк) је врло јасан, по мени, не треба га мистификовати са неким Вулканосима и слично.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #51 послато: Фебруар 28, 2017, 10:45:15 поподне »
Урош је од мађарске речи за господина или господара - ur. Антропоним Вук (Влк) је врло јасан, по мени, не треба га мистификовати са неким Вулканосима и слично.  ;)

Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ретко име
« Одговор #52 послато: Фебруар 28, 2017, 10:52:38 поподне »
Ретко име: Вукан

ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.

Можда Влк = Вук има двојно значење напр.,  и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)

Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)

Пpeтпocтaвкa дa Нeмaњићи мoгу бити нopмaнcкoг пopeклa, o чeму cмo paниje диcкутoвaли, нaвeлa мe je и нa paзмишљaњe o тoмe кo je биo Вукaн. Њeгa cпoмињe Пoп Дукљaнин. Taкoђe cпoмињe и Mapкa. Oн кaжe: iupanos Belcano et Marco. Mapкo ce cпoмињe пpви и пocлeдњи пут, a Вукaн и кoд Aнe Кoмнинe. Иaкo je Кoвaчeвић cмaтpao дa cу oни cинoви Пeтpиcлaвa, cинa Mиxajлoвoг, a oн cин Cтeфaнa Вojиcлaвa, чимe je пoвeзao Cтeфaнa Нeмaњу ca Cтeфaнoм Вojиcлaвoм, мoжe ce paзмишљaти и у дpугoм пpaвцу.

Moждa cу Вукaн и Mapкo зaпpaвo пoуздaни људи Jaквинтe, кojи cу ca њoм дoшли нa Бoдинoв двop, a oвaj иx зaтим, пoд утицajeм жeнe пocтaвиo нa мecтa жупaнa. Пo Дукљaнину, Бoдин je зaиcтa биo пoд утицajeм жeнe, пa ce и ca poдбинoм paзpaчунao нa њeн нaгoвop. Дукљaнин кaжe: Victus Bodinus rex ab uxore- Kpaљ Бoдин je биo пoбeђeн oд жeнe. C дpугe cтpaнe Mapкo je peткo имe нa нaшим пpocтopимa у тoм пepиoду, дoк je у Итaлиjи чecтo. To je зaпpaвo пpвo cпoмињaњe тoг имeнa зa дуги низ гoдинa, пa и вeкoвa. Taкo дa ocтaje зa paзмишљaњe дa ли cу из Бapиja ca Apxиpицoвoм ћepкoм дoшли и Вelcano и Marco, кojи cу мoждa били и poђaци caмe Jaквинтe, a мoждa чaк и бpaћa.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Ретко име
« Одговор #53 послато: Март 01, 2017, 09:56:33 пре подне »
Пpeтпocтaвкa дa Нeмaњићи мoгу бити нopмaнcкoг пopeклa, o чeму cмo paниje диcкутoвaли, нaвeлa мe je и нa paзмишљaњe o тoмe кo je биo Вукaн. Њeгa cпoмињe Пoп Дукљaнин. Taкoђe cпoмињe и Mapкa. Oн кaжe: iupanos Belcano et Marco. Mapкo ce cпoмињe пpви и пocлeдњи пут, a Вукaн и кoд Aнe Кoмнинe. Иaкo je Кoвaчeвић cмaтpao дa cу oни cинoви Пeтpиcлaвa, cинa Mиxajлoвoг, a oн cин Cтeфaнa Вojиcлaвa, чимe je пoвeзao Cтeфaнa Нeмaњу ca Cтeфaнoм Вojиcлaвoм, мoжe ce paзмишљaти и у дpугoм пpaвцу.

Moждa cу Вукaн и Mapкo зaпpaвo пoуздaни људи Jaквинтe, кojи cу ca њoм дoшли нa Бoдинoв двop, a oвaj иx зaтим, пoд утицajeм жeнe пocтaвиo нa мecтa жупaнa. Пo Дукљaнину, Бoдин je зaиcтa биo пoд утицajeм жeнe, пa ce и ca poдбинoм paзpaчунao нa њeн нaгoвop. Дукљaнин кaжe: Victus Bodinus rex ab uxore- Kpaљ Бoдин je биo пoбeђeн oд жeнe. C дpугe cтpaнe Mapкo je peткo имe нa нaшим пpocтopимa у тoм пepиoду, дoк je у Итaлиjи чecтo. To je зaпpaвo пpвo cпoмињaњe тoг имeнa зa дуги низ гoдинa, пa и вeкoвa. Taкo дa ocтaje зa paзмишљaњe дa ли cу из Бapиja ca Apxиpицoвoм ћepкoм дoшли и Вelcano и Marco, кojи cу мoждa били и poђaци caмe Jaквинтe, a мoждa чaк и бpaћa.

Треба само напоменути да Јаквинта није била Норманка већ Ломбардка, међутим утицај Нормана у јужној Италији је већ тад био јак.

Такође занимљиво је име и самог Бодина које је германског поријекла (од старогерманског Baldavin-храбар пријатељ, нашем облику је ближа француска варијанта имена Beaudoin) .Ово име је било нарочито популарно код крсташа. Бодин је имао двојно име Константин Бодин, не знам да ли је неко од историчара објашњавао ову двојност имена.

Сами Војисављевићи су потицали из Травуније. На простору Травуније и јужног Захумља, судећи по неким резултатима које имамо, постоји одређено жариште I1-Z63. За једну стару српску породицу из тог краја, која је тестирана као I1-Z63 постоји предање да је дошла из Италије. Судећи по гробној цркви Николића, потомака Немањиног брата Мирослава, могли бисмо закључити да је подручје жупе Жаба (данашња општина Неум) веома стара територија Немањића. У неким љетописима, поријекло Немањића се изводи управо из Захумља.

Нису само Немањићи династија за коју се спекулисало германско поријекло већ и Котроманићи (Cotromano Gotto у изворима). Занимљив је и снажан култ св. Григорија Богослова Назијанзина код Котроманића, а управо су мошти овог светитеља биле украдене у Цариграду за вријеме крсташке опсаде 1204. године и завршиле касније у Риму. Наслућујем да би култ овог светитеља код Котроманића на неки начин могао бити повезан са путовањем моштију овог светитеља у том периоду.

Укратко, допринос германских народа укупној генетици Срба није безначајан (око 7%), концентрисан је више у у оном дијелу народа који је био окренут Приморју и јадранској обали, па се ту морају тражити и извори. За сад имамо три јасно профилисане групе I1-Z63, I1-P109 и I1-M227?.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #54 послато: Март 01, 2017, 10:07:11 пре подне »
Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?

Нисам неки стручњак за етимологију речи, али имајући у виду да у већем делу индоевропских језика имамо сличан назив за вука (у словенским, германским, балтичким, албанском, санскриту), а да придев "велик" у таквом облику имамо само код словенских језика, по логици је он (придев) каснијег порекла, па би веза могла бити у правцу да је придев "велик" изведен од назива за животињу, која реално и није нешто нарочито великих димензија  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Ретко име
« Одговор #55 послато: Март 01, 2017, 10:17:40 пре подне »
Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?

Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи  :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Ретко име
« Одговор #56 послато: Март 01, 2017, 01:55:50 поподне »
Такође занимљиво је име и самог Бодина које је германског поријекла (од старогерманског Baldavin-храбар пријатељ, нашем облику је ближа француска варијанта имена Beaudoin) .Ово име је било нарочито популарно код крсташа. Бодин је имао двојно име Константин Бодин, не знам да ли је неко од историчара објашњавао ову двојност имена.

Покушаћу да објасним!

Мислим да је у питању крштено име Константин. Низ византијских царева су носили то име. Пошто сам у "фазону" Т. Живковића, консултовао са Портрете српских владара, ГРС и Два питања из времена владавине Бодина.

У "Портретима" када наводи Бодиново крунисање или проглашење за цара, закључује да је том прилиликом крштено име Константин промијенио у Петар, највјероватније по узору на Петра сина оснивача Првог Бугарског Царства Симеона. У "Два питања" , позивајући се на Дукљанина, наводи да се то десило 1072. године. Што се тиче двојности имена, у ГРС на стр. 335/331, када идентификује Дукљаниновог Доброслава, и то без сумње,  са Стефаном Војиславом (прва пол. 11. в.) говори о уобичајеној двојности имена нпр; Роман Гаврило Радомир, Стефан Урош, Стефан Душан итд. Додао бих Дмитар Звонимир.

У Византијским изворима III, са насловом "Скиличин наставаљач" (стр. 178. и 179.) наводи се податак да Бугари моле Михаила и његовог сина Бодина да им помогну у ослобађању од Ромеја и прогласе Бодина за бугарског цара. Ннаводе се оба имена:

"Он им се радо одазове (Михаило)и сабравши 300 својих људи предаде их свом сину Константину, званом и Бодину (υίω Κωνσταντίνφ τω και Βοδίνω όνομαζομένω) и пошље их у Бугарску.19"


Под фуснотом 19. (идућа страница) је податак:

"O имену Константина Бодина уп. Rački, Borba, 183, који сматра да je правилније име Будин. В. такође Јиречек-Радонић I, 135 и нап. 80, где се напомиње да je име Бодин врло ретко."

Рачки је одавно превазиђен а ово друго, мада сумњам ће се нешто конкретно наћи;  ћу провјерити код куће је скрибид упорно II књигу (културна историја) приказује као I (политичка историја).

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Ретко име
« Одговор #57 послато: Март 01, 2017, 01:58:45 поподне »
Ime Svemir-ka je bilo jako popularno 70'godina.

Успут, лично име Свемир, први пут сам чуо 1981. године. Ријеч је о мом колеги Свемиру Поповићу из Бенковца. Мислим да је сада Канади.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Ретко име
« Одговор #58 послато: Март 01, 2017, 02:52:07 поподне »
Сами Војисављевићи су потицали из Травуније.

Да, када византијски хроничар Кекавмен говори о упаду Византинаца у Дукљу, Стефана Војислава, кога Живковић идентификукује са Доброславом, назива Травуњанином Србином (Τρφούνιος ό Σέρβος), да би га нешто касније Војиславом Диоклићанином. Ф. Шишић је сматрао да овај облик указује да се Стефан Војислав, родоначелник Војислављевића родио у Требињу.

Т. Живковић не сумња у поријекло из Травуније, с тим да наводи (двојност имена) да је пуно име овог владара можда било Стефан Доброслав Војислав.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #59 послато: Март 01, 2017, 03:18:47 поподне »
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:

"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."

Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).

За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.
Чињеницама против самоувереног незнања.