Аутор Тема: Бихор  (Прочитано 16289 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #40 послато: Новембар 17, 2016, 10:07:42 поподне »
 Да ли је каза исто што и кадилук у територијалној организацији  ондашње османске државе? Кажу да је  с почетка османске владавине, Бихор био сједиште кадилука са нахијама Комнин, Зла Ријека, Комарница и Плав.  Попис села  јасно документује да су у саставу Бихора биле бивше средњевјековне  српске жупе  у Горњем и Средњем Полимљу све до Пештери, укључујући Корита Штавицу.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Бихор
« Одговор #41 послато: Новембар 17, 2016, 10:14:37 поподне »
Да предухитим Синишу, ознака к. поред имена села преводи се као "село"-kariye, то јест насељено место.

Kaza или кадилук има скраћеницу kz. и означава територију на којој суди један кадија. Један санџак имао је по неколико каза, а понекад су се границе каза преклапале па су захватале помало од два суседна санџака.

Нахије, скараћеница n, биле су понекад исто што и округ, понекад исто што срез у касније време, значи представљале су територијалну јединицу, али на челу нахије није обавезно стајао представник власти, мада се понегде помињу сераскери или војводе.

Скраћеница l. значи лива-liva, илити исто што и санџак, већа административна јединица, нешто слично појму земља или држава у средњем веку. Њом је господарио mir-i-liva то јест санџакбег.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #42 послато: Новембар 17, 2016, 10:16:33 поподне »
Први попис становништва и имовине у Скадарском санџаку извршен је 1485. Санџак има четири казе (округа): скадарски, подгорички, пећки и бихор- ски. Бихорску казу сачињавају: Комнин (околина Будимље–Беране), Коморани (околина Бијелог Поља), Зла ријека (Злоречица) и Плав. Из дефтера се види да неки Хусеин Бихорац држи тимар у кадилику Благај.
У разним периодима, од успостављања турске власти, Бихор припада херце- говачком, сарајевском, скадарском, призренском и другим санџакатима.P116F119P По- писи из 1487/88, 1488/89, 1489/90 и 1490/91. показују да се број кућа кретао од 1.432 до 1.643, а удовичких од 108 до 116.
Из турских пописа познато је да је почетком четрдесетих година XVI вијека, Бихор каза и кадилук, засебна територијално–административна и судско–у- правна јединица. Обухвата 181 насељено и 7 ненасељених села са 3.785 ''авар- ских'', 19 муслиманских и 142 удовичка домаћинства подложна ванредним на- метима и феудалним обавезама. Пописивачи су 1585. забиљежили 90 насеља и у њима 35.737 грла стоке, највише оваца и коза.
У документима из 1530. види се да посаду у тврђави Бихор сачињава: 21 мус- тахфез,P117F120P диздар Касем, ћехаја,P118F121P тобџија и имам мјесне џамије, што не значи да број војника на почетку није био и већи. Бихор већ има џамију чија је дјелат- ност допринијела убрзаној исламизацији православног становништва.
Тридесетак година касније у граду је стационирано 226 војника са 4 топа и другог разног оружја. Посади града Бихора припада осам тимара. Управник града Касем, 1575. држи тимаре у Затону, Добродолу и још у три читлука, док његов ћехаја ужива права са два тимара.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #43 послато: Новембар 17, 2016, 10:21:43 поподне »
 Да не буде забуне,  и да не останемо  на   период османске власти.
  У повељама српских средњевјековних владара имамо помене села која су и данас у Бихору.  Османски пописивачи су их само преузели и пописали. У једној жичкој повељи  Краља Стефана Првовјенчаног помиње се да је потврдио посједе цркви у Бистрици и наводи више насеља у области Бихора: Затон, Црнча, Ивање, Замчина,(данас се зове Рамчина), Дубово. У другој повељи из 1324/25 г.  краљ Стефан Душан цркви Св. Петра у Бијелом Пољу прилаже села: Црнчу, Веље Поље, Брзаву и Заград. Све се то може наћи у  документима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #44 послато: Новембар 17, 2016, 10:23:59 поподне »
Појединачно, или у мањим групама, Турци се у Бихор досељавају од друге половине XVI и почетка XVII вијека. Тада проглашен за област са сједиштем у Акову (Бјело Поље), Бихор је припојен косовском вилајету, и заједно с њим стављен у оквир македонског, односно скопског крајишта, као највишег административно–управног и војног центра.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #45 послато: Новембар 18, 2016, 10:19:21 поподне »
 Један анонимни писац је  1455.г. записао град Бихор, када га је освојила османска војска. У том љетопису пише:"Прими цар Бихор у Загорју". То је публиковао Ђуро Даничић у књижевним старинама. Записан је  назив као "Бицхор".
 Постоји и теорија (заступао  је књижевник Исмет Реброња) да назив Бихор долази од   из њемачког јеика:becher, што значи пехар. Тако по њему пехарници су живјели у граду Бихор и бранили су његове прилазе од лима и од Љешнице.. Они су наводно били стални становници у граду и тврђави Бихор, па
је подручје добило име по њима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бихор
« Одговор #46 послато: Новембар 26, 2016, 03:16:13 поподне »
Успео сам да пронађем податак о етимологији имена Бихор, из књиге "Епски градови: лексикон", аутора Мирјане Детелић (стр. 50-51).

"Srpski letopis pominje pod 1455. grad Bihorь u Zagorju (Даничић 1, 42). Toponim ima paralele u slovenskim zemljama: polj. Bychorz, pol. Bichore, mađ. Bihar = rum. Bihor, češ. Býchory, u Mađarskoj 1211. lično ime Bihor (Kiss 110b). Poljski oblik ukazivao bi na j posesiv od ličnog imena, češki na množinski oblik rodovskog nazvanja, naknadno singularizovan."

Ово тумачење је дао Александар Лома. Више о Бихору се може наћи на овом линку:

http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?id=1343&slovo=B&str=2
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бихор
« Одговор #47 послато: Фебруар 10, 2017, 03:00:38 поподне »
Zna li neko dal je u osmanskome carstvu imalo i popisa kao što su popis -Oblast Brankovića- samo "novijeg" datuma, recimo od 1700 pa na dalje a da obuhvataju bihorski kraj?

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Бихор
« Одговор #48 послато: Фебруар 10, 2017, 07:27:22 поподне »
То би и мене занимало, мада не баш за ту област. Слутим да има, ал' коме треба, нека се спреми, па за Стамбол...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Бихор
« Одговор #49 послато: Фебруар 10, 2017, 08:58:35 поподне »
Не знам, нисам превише оптимистичан. Прошле године објављен је попис из 1701. Херцеговина на исток до Бањана и Пиве је пописана носиоцима "домаћинства", Дробњак и Никшић само сумарно, а даље на исток Ровца, Морача нису пописани...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бихор
« Одговор #50 послато: Фебруар 11, 2017, 10:18:22 пре подне »
Не знам, нисам превише оптимистичан. Прошле године објављен је попис из 1701. Херцеговина на исток до Бањана и Пиве је пописана носиоцима "домаћинства", Дробњак и Никшић само сумарно, а даље на исток Ровца, Морача нису пописани...
Нису смели да дођу. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бихор
« Одговор #51 послато: Фебруар 11, 2017, 10:20:16 пре подне »
Камо среће да су дошли и пописали.

Ван мреже skituljko039

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Бихор
« Одговор #52 послато: Март 11, 2017, 08:59:19 поподне »
У селу Борач у Горњој Гружи постоји фамилија Биорац. Презиме носе по крају из кога су се, током буне против дахија, доселили. Кумују са фамилијом Пачариз, а кажу да су кумови били "још на вилајету". Непотребно је рећи, нису муслимани. Не знам из ког села су тачно дошли, а сумњам да и они сами то знају. Биорци славе св. Јована, а Пачаризи св. Аранђела.
Биораца православних има код Новог Пазара у селу Трнавци и Козарево. Славе Светог Николу (19 децембар). Има их и у селу Мухово са презименом Бијорац. Кажу да нису у сродству. Време досељавања у Трнавце не знају као ни тачан назив места одакле су дошли. Није ми познато да је неко од њих радио ДНК тест на прапорекло. Неколико породица живи у Крагујевцу(насељени 70-80-тих година).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бихор
« Одговор #53 послато: Март 24, 2017, 06:38:02 поподне »
На списку жртава Другог светског рата се спомињу следећа лица из Савиног Бора:
Rastoder (Elez) Haćim, rođen 1927. Crnogorac, nestao 1944.
nepoznato, Vjetrenik (2901084003)
Rastoder (Fazmija) Avdija, rođen 1905. Crnogorac, ubijen 1944.
kod kuće, Savin bor (2901084001)
Rastoder (Ilaz) Jusuf, rođen 1928. Crnogorac, poginuo 1944. u
NOBu, Kruševac (2901084002)

Сва тројица погинулих из овог села су из братства Растодер. Оно што ми је запало за око је да је најстарији погинули рођен 1905. године, а Лутовац који је обишао тај крај почетком 60-их спомиње да су у селу живели једино Прентићи (12 кућа) и Чоловићи (15 кућа). Очигледно је да су му промакли Растодери јер су они у том селу живели и пре и након периода када је он посетио то село. Можда Latinica зна њихово бројчано стање у односу на друга братства у селу.

За Чоловиће Лутовац спомиње да су од истоименог братства из Годочеља, међутим тамо је пописао једино Чивовиће за које се не зна даље порекло. Претпостављам да је до грешака дошло јер није лично залазио у то изразито планинско село, већ је вероватно само записао шта је чуо од других.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бихор
« Одговор #54 послато: Март 27, 2017, 01:48:42 поподне »
На списку жртава Другог светског рата се спомињу следећа лица из Савиног Бора:
Rastoder (Elez) Haćim, rođen 1927. Crnogorac, nestao 1944.
nepoznato, Vjetrenik (2901084003)
Rastoder (Fazmija) Avdija, rođen 1905. Crnogorac, ubijen 1944.
kod kuće, Savin bor (2901084001)
Rastoder (Ilaz) Jusuf, rođen 1928. Crnogorac, poginuo 1944. u
NOBu, Kruševac (2901084002)

Сва тројица погинулих из овог села су из братства Растодер. Оно што ми је запало за око је да је најстарији погинули рођен 1905. године, а Лутовац који је обишао тај крај почетком 60-их спомиње да су у селу живели једино Прентићи (12 кућа) и Чоловићи (15 кућа). Очигледно је да су му промакли Растодери јер су они у том селу живели и пре и након периода када је он посетио то село. Можда Latinica зна њихово бројчано стање у односу на друга братства у селу.

За Чоловиће Лутовац спомиње да су од истоименог братства из Годочеља, међутим тамо је пописао једино Чивовиће за које се не зна даље порекло. Претпостављам да је до грешака дошло јер није лично залазио у то изразито планинско село, већ је вероватно само записао шта је чуо од других.

Ima nekoliko naselja za koje Lutovac nije zapisao bratstva kako treba, u neka naselja je broj kuća uveličan previše, kao što je u Vrbicu ( kao samo od Adrovića ima 100 kuća) ili Tucanje (kao samo od Šabotića ima 60 kuća), napumpanost se vidi ako se uzme u obzir popis stanovništva iz 1961 i usporedi se sa drugim naseljima u koje je prosek po kući 11 do 14 osoba a u Vrbici dodje 6,4 i u Tucanju 6,6, moguće je da je tako bilo ali sumnjam jer zašto bi se baš ta dva naselja odvajala od svija drugija, prije će bit da je narod uvelićavao svoj rod.

I mene je čudno da nije zapisao Rastodere iz Savin Bora ali mi se čini da je Prentića i Rastodera u Savin Boru imalo skoro isto, nijesam siguran, ali 1961 je Savin Bor imao 373 stanovnika i po Lutovcu 12 kuća Prentića i 15 kuća Čolovića, što dodje svega 27 kuća, u isto vrijeme je Bor imao 367 stanovnika i 27 kuća, znači po broju stanovnistva izgleda logično.

Jedino što je moguće je da je Lutovac tokom prepisevanja onoga što je zapisevo napravio grešku i umjesto 15 kuća Rastodera napisao 15 kuća Čolovića, mislim da Čolovića iz Savin Bora nema puno a da ih ima u Savin Bor sam prvi put pročitao kod Lutovca.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бихор
« Одговор #55 послато: Јун 19, 2017, 11:57:58 поподне »
Meni se čini mogućim da je toponim Bihor došao sa stanovnicima Bihora u Transilvaniji, tada ugarske oblasti, nakon najezde Mongola u 13. vijeku.  Neki historičari  smatraju da su i Sasi u Brskovu došli iz Transilvanije dok Jireček smatra da su brskovski Sasi došli iz oblasti Spiš (Sepeš), danas u Slovačkoj. Prema toponima koji se mogu naći  po svuda u sjevernoj Crnoj Gori u tim migracijama je bilo dosta etničkih grupa sa sjevera a ovi iz Bihora su bili slavenofoni. Svakako, bilo je tu Sasa, Šljeza, Leha, Vlaha itd.. Toponimi Kraljske Bare i Kralje podsjeća na njemačku riječ kral=ulaz u okno, Biskupovine da su tu živjeli katolici, Lubnice na Lubin u Poljskoj, Poznanovići iznad Bijelog Polja na Poznan u Poljskoj, Brzava na Brzavu u Transilvaniji, beran= čekić na mlin-čekiću kod Sasa, Šabot je nakovalj a bubanj se koristio za raspuhivanje vatre u topionicama. Kruševa imamo nekoliko a na češkom je to ruda, crvljevina, crniš, je neka vrsta rude. Šudi kova na Slovačkom doslovno znači „metalne bačve“ itd.. Jako je veliki broj toponima za koje se sa sigurnošću može reći da dolaze od zapadnoslavenskih jezika. Postoji i predanje o obračunu pravoslavnog i katoličkog sveštenika u tom području i i o nekim crkvama koje su „peljetele“ sa desne na lijevu stranu Lima. Dinić je jako zanimljiv kada je u pitanju srednjovjekovna Srbija. poz
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Бихор
« Одговор #56 послато: Мај 24, 2018, 11:51:02 поподне »
. По некој логици и Поличани би се могли називати Бихорцима, али и за њих могу да кажем да то никада нијесам чуо.

Da. Bilo bi zaista logičnije. Čak mnogo logičnije nego recimosva sela sa lijeve strane Lima. Međutim Polica je uvijek pripadala župi Budimlja a ne nikada Bihoru. I ako je stari grad Bihor gotovo na teritoriji današnjeg poličkog sela Babina interesantno je da nikada administrativno nije pripadalo njemu
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Бихор
« Одговор #57 послато: Мај 25, 2018, 02:09:00 пре подне »
Ima nekoliko naselja za koje Lutovac nije zapisao bratstva kako treba, u neka naselja je broj kuća uveličan previše, kao što je u Vrbicu ( kao samo od Adrovića ima 100 kuća) ili Tucanje (kao samo od Šabotića ima 60 kuća), napumpanost se vidi ako se uzme u obzir popis stanovništva iz 1961 i usporedi se sa drugim naseljima u koje je prosek po kući 11 do 14 osoba a u Vrbici dodje 6,4 i u Tucanju 6,6, moguće je da je tako bilo ali sumnjam jer zašto bi se baš ta dva naselja odvajala od svija drugija, prije će bit da je narod uvelićavao svoj rod.

I mene je čudno da nije zapisao Rastodere iz Savin Bora ali mi se čini da je Prentića i Rastodera u Savin Boru imalo skoro isto, nijesam siguran, ali 1961 je Savin Bor imao 373 stanovnika i po Lutovcu 12 kuća Prentića i 15 kuća Čolovića, što dodje svega 27 kuća, u isto vrijeme je Bor imao 367 stanovnika i 27 kuća, znači po broju stanovnistva izgleda logično.

Jedino što je moguće je da je Lutovac tokom prepisevanja onoga što je zapisevo napravio grešku i umjesto 15 kuća Rastodera napisao 15 kuća Čolovića, mislim da Čolovića iz Savin Bora nema puno a da ih ima u Savin Bor sam prvi put pročitao kod Lutovca.

Na popisu iz 1913. godine u Savin Boru ima 7 kuća Premtića i 26 kuća Rastodera, nema Čolovića.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Бихор
« Одговор #58 послато: Септембар 30, 2018, 12:40:22 пре подне »
Da kažemo i riječ dvije o samoj tvrđavi Bihor.
      Izgrađena je na oštrom uzvišenju iznad sela Bioče, koja se nalazi sa njene sjevero-zapadne strane. Sa lijeve i desne strane, kao prirodne brane, protiču rijeke Lim i Lješnica,dok se na istočnij strani ovog,nekada veoma važnog utvrđenja, ispod samih bedema, nalazilo selo (i trg) Podgrađe, gdje se u vrijeme pune ekspanzije ovoga grada odvijala trgovina.
      Unutar gradskih zidina sa kulama bile su drvene kuće, skladišta za žito,magacin za odbranbene sprave i drugi potrebni objekti. Interesantno je, da se u samim, sada ruševinama, nekadašnje tvrđave nalazi jedan bunar za koji legenda kaže da u njega voda dolazi "sistemom spojenih sudova" iz jednog bunara koji se nalazi na suprotnoj strani rijeke Lim i na istoj nadmorskoj visini kao ovaj, sto naravno nije naučno potvrđeno. Ustvari, bunar je mala cistrna u koju se slivala kišnica koja se koristila za gradske potrebe kada se za vodu nije moglo ići na Podgrađe.
      I za Bihor (mještani je sada zovu Gradina), kao i za pretežno sve starije grđevine ovoga tipa postoji legenda da je tvrđavu zidala Prokleta Jerina i da su je Turci na prevaru zauzeli prilikom osvajanja ovih krajeva 1455 godine. Naime, kaže se da su turski vojnici u grad ušli pod vidom natovarene trgovačke robe skriveni u vojničkim sanducima.
      Uloga ovoga grada bila je veoma značajna. Nakon osvajanja ovih krajeva od strane Osmanske imperije trg i grad Bihor dobijaju veći uticaj, pa je u šesnaestom vijeku dobio značaj i odlike kasabe. Tridesetih godina šesnaestog vijeka Bihor je, po turskim izvorima, bio tvrđava u kojoj su bili Mustafezi (posada) sa dizdarom Kasemom na čelu. Dakle, zahvaljujući izuzetnom položaju na ovom gradu se održavala nekada manja, nekada veća vojnička posada. Sa daljim proširenjem Osmanskog carstava na sjever ovo utvrđenje je izgubilo značaj koji imaju pogranična mjesta pa je ekonomski ubrzo počeo da propada i gubi na značaju.
      Podgrađe je,kao naselje, prošlo kroz tri faze. Najprije je bilo podgrađe veoma razvijenog grada Bihora, potom selo u kome su sve do 1912 godine živjeli pripadnici muslimanskih bratsava (Beganovići) a sada ima status privremenog naselja
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Nebojsa1968

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Бихор
« Одговор #59 послато: Фебруар 04, 2022, 01:50:54 поподне »
Добар дан,поштовани Ранко
Замолио бих за један савјет.Како бих ја могао да дођем до ових Турских пописа или дефтера о Бихору.
Зашто то питам.Предања а сада и тестирања неколико брастава,Мараша,Марашевића,Миленковића,Нововића показала су да припадамо истој хапло групи и да је наше заједничко поријекло из Пријелога и да смо некада сви били Мараш.
Први пут се помињемо као Мараши у Турском дефтеру из 1571 год.
Па ето било би корисно да видим има ли нас у Пријелозима и након 1571 и до када смо у Пријелозима ,јер данас тамо више нема Мараша.
Ако и ви имате нека сазнања о нама ,подијелите их самном.
Унапријед сам захвалан.
Нововић Небојша