Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 116048 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #60 послато: Април 30, 2019, 04:09:04 поподне »
Бог те ово је највећи одзив до сада или ми се чини? :)

Јесте, ово је највећи одзив до сада, бар што се тиче пријава.

Очекивати је да приближно толико на крају буде и послатих узорака.
« Последња измена: Април 30, 2019, 04:12:08 поподне Amicus »



Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #61 послато: Мај 03, 2019, 12:17:53 поподне »
Znate li koliko se otprilike čekaju rezultati?
Ovi momci mi na testiranju rekoše početkom maja da će biti.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #62 послато: Мај 03, 2019, 12:21:23 поподне »
Ових дана би требали дочекати прве резултате, а сви резултати су готови крајем Маја, ипак је ја мислим стиго преко 100 узорака... Тако је барем мени речено :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #63 послато: Мај 03, 2019, 12:22:45 поподне »
Ових дана би требали дочекати прве резултате, а сви резултати су готови крајем Маја, ипак је ја мислим стиго преко 100 узорака... Тако је барем мени речено :)
197 пријављених за сада

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #64 послато: Мај 03, 2019, 12:26:40 поподне »
Душане може ли се знати колико је стигло узорака до сада?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #65 послато: Мај 03, 2019, 12:31:08 поподне »
Душане може ли се знати колико је стигло узорака до сада?
Не знам :) Да, погрешно сам разумео, под претпоставком да неће можда сви који су се пријавили послати и узорак, али верујем да ће већина послати узорак, значи претпостављам да ће бити преко 150 узорака од овог броја пријављених (не знам какав је ранији однос био "број пријављених : број послатих узорака", тј. проценат реализованих пријава, па би се могло претпоставити како ће сада бити)
« Последња измена: Мај 03, 2019, 12:35:15 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #66 послато: Мај 03, 2019, 12:35:47 поподне »
Znate li koliko se otprilike čekaju rezultati?
Ovi momci mi na testiranju rekoše početkom maja da će biti.

Као што сам написао и раније, очекује се да ће сви узорци бити обрађени до краја маја, а први резултати ће вероватно стићи у току следеће недеље.

Не знам :) Да, погрешно сам разумео, под претпоставком да неће можда сви који су се пријавили послати и узорак, али верујем да ће већина послати узорак, значи претпостављам да ће бити преко 150 узорака од овог броја пријављених

Чекамо извештај са Биолошког факултета, па ћемо знати тачан број до сада пристиглих узорака.



Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #67 послато: Мај 12, 2019, 02:29:57 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:

Цитат
Према предању, поријекло овдашњих Црнчевића води из Црне Горе и да су се преци доселили на подручје Гламоча крајем 15–ог или почетком 16-ог вијека и населили се у село Брајиће – Хасанбеговце, а презивали су се Милошевићи. Према предању у Брајиће се доселило бројно племе Милошевића које је бројало око 70 чланова. Доказ да су Милошевићи заиста живјели у Брајићима је и назив једне долине која се налази сјеверно од села и сада носи назив Милошевића Долина.

Познато је да су у та времена турски освајачи аге и бегови одводили лијепе и згодне невјесте (младе) српског народа у своје чадоре, задржавали их неколико дана и ноћи и онда их враћали младожењи. Ова појава је позната под називом “прва брачна ноћ".

Ta судбина задесила је и младу једног младожење из племена Милошевића, коју су Турци одвели бегу у село Оџак. Брат младожењин по имену Дмитар, дошао је са пута кући и одмах примјетио да снаха није код куће. Упитао је укућане гдје је снаха? Одговорили су му да су снаху Турци одвели бегу у Оџак. Дмитар није могао поднијети такво понижење и срамоту, одмах се упутио у Оџак да види шта је са снахом, не рекавши ништа укућанима.

Кад је дошао у бегов чадор видио је снаху са бегом и након краће свађе, Дмитар је убио бега. Нема података шта је било са снахом. Претпоставка је да је Дмитар и њу убио да је Турци не би за одмазду мучили, злостављали и на крају убили. Пошто је убио бега, Дмитар се дао у бјекство преко брда Озрен, планине Старетине, Ливањског поља и Динаре стигао до Книна који је припадао Далмацији, и на тај начин се спасио од Турака. Пошто Турци нису ухватили Дмитра, истог дана учинили су одмазду и страшан злочин над племеном Милошевића у Брајићима.

Све што се од племена Милошевића затекло код куће поубијали су, мушко и женско, а сву имовину спалили. На сву срећу, два одрасла мушка члана племена Милошевића тог дана нису били код куће, у селу, па су остали живи.

Није познато гдје су тог дана били, али се претпоставља да су били у шуми код стоке. Нису позната ни имена двојице преживјеле браће. Не знајући да се страшна трагедија догодила у њиховој породици, браћа су пошла кући у Брајиће, вјероватно по храну. Комшије су примјетиле браћу изнад села, отрчали пред њих и рекли им да не иду у село, јер су Турци поубијали сву породицу и попалили сву имовину у знак одмазде што је њихов брат Дмитар убио бега y Оџаку. Може се само претпоставити како су се у том тренутку браћа осјећала и како су поднијели трагедију породице.

Избора нису имали, него су се помирили са судбином и заједнички одлучили да се пријаве бегу у другом беглуку и замоле га да им поштеди живот. Бег је пристао да их прими у свој беглук и поштеди им живот, уз велики откуп. Нема података колико је кеса блага — новца у злату требало сакупити. Родбина, пријатељи и комшије сакупили су тражену своту новца у злату, предали бегу, а бег је браћу преселио у Рељино Село западно од Брајића.

Брзо се пронијела вијест цијелим Гламочом о страшној одмазди Турака над племеном Милошевића у селу Брајићи. Народ је говорио: “Милошевићи зацрнили, зацрнили Милошевићи..." Од тог страшног догађаја, преживјела браћа Милошевића који су се настанили у Рељином Селу мијењају презиме Милошевић у презиме Црнчевић. Сасвим је извјесно и поуздано да је тако од Милошевића настало садашње презиме Црнчевић.

Одбјегли брат Дмитар, који је убио бега у Оџаку, настанио се у селу Косовски Кланац код Книна у Далмацији. Одлучивши да убије бега, знао је да ће Турци извршити одмазду над његовом породицом, али није могао ни претпоставити да ће учинити такав злочин да сву породицу поубијају и имовину попале. Нажалост, након извјесног времена сазнао је за страшну трагедију своје породице. Сазнао је, такође, да су му двојица браће преживјела и да су се из Брајића преселили y Рељино Село и да су промијенила презиме Милошевић упрезиме Црнчевић. Сазнавши да су му браћа промијенила презиме и он је промјенио своје презиме Милошевић у презиме Црнчевић. Дмитар из Косовског Кланца, код Книна, и браћа из Рељина Села, су се међусобно посјећивала и одржавали братске везе.

Племе Црнчевића почело се бројчано увећавати од тројице преживјеле браће Милошевић–Црнчевић, двојица у Рељину Селу и Дмитар у Косовском Кланцу код Книна. Нема вјеродостојних података о броју потомака Дмитра, али се зна да је настало цијело село Црнчевића. По неким сазнањима, до 1991. године у Косовском Кланцу код Книна било је око 30 домаћинстава са презименом Црнчевића. Поуздано се зна да је Црнчевића било и на подручју Дрниша и Далмације, вјероватно да су потомци Црнчевића из Косовског Кланца код Книна. Такође, нема вјеродостојних података о броју потомака од браће који су живјели у Рељину Селу нити о њиховим именима.

Први преци Црнчевића из Рељина Села којима се знају имена су Аћим и Инићија. Кућиште на којем су живјели налазило се на западној страни градине у Рељином Селу и то кућиште мјесно становништво је звало “Гаџићи". Свим Црнчевићима у Рељину Селу и Красинцу је крсна слава свети Јован — двадесети јануар, што је још један доказ да смо сви потомци двојице преживјеле браће Милошевића који су се из Брајића преселили у Рељино Село.

Према предању браћа, Аћим и Инићија се нису добро слагали у заједничком домаћинству, па је Инићија замолио бега да му да земљу на другом мјесту. Бег је удовољио Инићији и као свог кмета преселио га у данашње село Красинац. Аћим је остао у Рељину Селу са својом породицом.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #68 послато: Мај 12, 2019, 02:36:07 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:

Пре неког времена видех Црнчевиће (БиХ), I1-P109 и на 23andMe. Претпоставили смо и тада су у питању они из Босанске Крајине. Узевши у обзир и резултат Гузијана из Бања Луке (старином из Гламоча), такође с 23andMe, можемо рећи да се концентрација ове подгране I1-M253, у том делу Босанске Крајине, значајно повећала.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #69 послато: Мај 12, 2019, 02:42:12 поподне »
Церовић, Ђурђевдан, Тушина, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Ово је трећи тестирани Церовић из Дробњака, тако да су му претходна двојица веома блиска. Од Церовића који су одсељени у Стублу код Медвеђе се разликује на једном од 23 упоредива маркера, а од Церовића који су такође из Тушине на 2 од 23.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #70 послато: Мај 12, 2019, 02:56:22 поподне »
Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:

Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''


Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.
« Последња измена: Мај 12, 2019, 03:00:08 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #71 послато: Мај 12, 2019, 03:16:16 поподне »
Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:

Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''


Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.

Што је забележио и Милета Војиновић.

Иначе су, по мени, уз Криче (J2b-M205), добри кандидати за најстарије становништво тог краја. Можда су чак имали сличан миграицони пут (исељавање из области). Наиме, ове G2a-L497 нема превише у осталим крајевима Црне Горе, на северу Албаније, док је заступљена у Потарју, Подрињу, Шоплуку, Војној Крајини, итд.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #72 послато: Мај 12, 2019, 03:22:58 поподне »
Што је забележио и Милета Војиновић.

Иначе су, по мени, уз Криче (J2b-M205), добри кандидати за најстарије становништво тог краја. Можда су чак имали сличан миграицони пут (исељавање из области). Наиме, ове G2a-L497 нема превише у осталим крајевима Црне Горе, на северу Албаније, док је заступљена у Потарју, Подрињу, Шоплуку, Војној Крајини, итд.
Тако је, једино што је за разлику од M205 има код једног рода на подручју жупе Врм недалеко од Требиња, па би у том подручју један део (нарочито крајишких и ''србијанских'' Y128028) ту требао тражити даљу своју матицу. А зашто да не поставити тезу да је то подручје матично свим Y60799, старости око 1000 година. Подсетићу да су бугарски ''рођаци'' негативни на ову грану.

Свакако, користим прилику да свим Y128028 предложим тестирање на Y128028>Y60799 и DYS413. Ја свој прибор чекам. ;)
« Последња измена: Мај 12, 2019, 03:24:33 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #73 послато: Мај 12, 2019, 03:29:25 поподне »
Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица, J1-FGC11>Y13481

Овај хаплотип J1 се релативно често јавља на југу/југоистоку Србије, осим тога присутан је и на северу Македоније. Владимиров има неколико прилично блиских поклапања на простору јабланичког округа, Косова, итд. Већина је са необјављених истраживања, али неки славе Никољдан, па може бити и ближе везе. Иначе је карактеристично да су генетски сви доста блиски, а нека специфичност код Владимирова била би вредност 22 на DYS635 и евентуално вредност 20 на маркеру 458.

У анонимним базама (YHRD) постоји једно поклапање међу Хрватима из Славоније.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #74 послато: Мај 12, 2019, 03:53:43 поподне »
Николић, Никољдан, Алексинац

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Има блиска али не и потпуна поклапања у оквиру овог рода, који се састоји од родова са Космета (највећим делом Ковачани) и Македоније, те је и даље порекло тестираног (пре алексиначког краја) вероватно из тих предела. Николић је први припадник овог рода са славом Никољдан.

У упитнику је тестирани навео да се његов деда (рођен 1903. године) као дете заједно са породицом доселио на београдски Сењак из околине Алексинца. Са Сењака су касније прешли у Сурчин, где се родио отац тестираног.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #75 послато: Мај 12, 2019, 03:56:40 поподне »
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #76 послато: Мај 12, 2019, 04:03:22 поподне »
Раковић, Стевањдан, Отиш, Лушци Паланка (Сански Мост), J2b-M241>Z638

Раковићи са овом славом присутни су на потезу од Бања Луке до Санског Моста. Ово је уједно и потврда неких резултата од раније, па можемо рећи да су сви Раковићи (Стевањдан) из тог краја и генетки повезани. Нисам у литератури нашао више о пореклу ове породице. Интересантно да немају ближих поклапања у пројекту. Исто је и у региону, као и у анонимним базама. Можда би могло бити даље везе са неким српским породицама са Косова (такође слава Стевањдан), али то би се сводило на нагађање. С обзиром на место порекла и Y-ДНК поклапања, овде се можда ради о нешто старијој породици из тог краја. Није искључено да су Раковићи, условно, староседеоци у Босанској Крајини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #77 послато: Мај 12, 2019, 04:06:46 поподне »
Раковић, Стевањдан, Отиш, Лушци Паланка (Сански Мост), J2b-M241>Z638

Раковићи са овом славом присутни су на потезу од Бања Луке до Санског Моста. Ово је уједно и потврда неких резултата од раније, па можемо рећи да су сви Раковићи (Стевањдан) из тог краја и генетки повезани. Нисам у литератури нашао више о пореклу ове породице. Интересантно да немају ближих поклапања у пројекту. Исто је и у региону, као и у анонимним базама. Можда би могло бити даље везе са неким српским породицама са Косова (такође слава Стевањдан), али то би се сводило на нагађање. С обзиром на место порекла и Y-ДНК поклапања, овде се можда ради о нешто старијој породици из тог краја. Није искључено да су Раковићи, условно, староседеоци у Босанској Крајини.

Сад видех да је претходно тестирани Раковић оставио предање о пореклу "из Црне Горе", али таква предања се морају узимати с резервом. Посебно када су у питању Крајишници.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #78 послато: Мај 12, 2019, 04:06:58 поподне »
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #79 послато: Мај 12, 2019, 04:10:12 поподне »
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

Помињу се у Кистањама око 1766, детаљније https://html1-f.scribdassets.com/1ios3kox8g244dqs/images/135-ec1df364e4.jpg