Аутор Тема: Црквене матичне књиге  (Прочитано 76863 пута)

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #220 послато: Фебруар 05, 2020, 02:18:36 поподне »
Архив у Ваљеву - http://www.istorijskiarhiv.rs/%D0%90.8.%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

Архив у Врању - http://www.vranjearhiv.com/delatnosti/91.html

Архив у Белој Цркви - http://www.arhivbc.rs/index.php/fondovi-i-zbirke-ci

Архив у Јагодини -  327. Збирка матичних књига 1837    http://www.arhivja.org.rs/fondovi.html

Архив у Неготину - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/35

Архив у Неготину, одељење у Бору - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/34

Архив у Краљеву - http://arhivkraljevo.org.rs/spisak-crkvenih-maticnih-knjiga/

Архив у Ужицу - http://www.arhivue.org.rs/fondovi-i-zbirke#8

Архива Срема у Сремској Митровици - http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php

Нисам нашао сајтове од доста наших архива, неки нису у функцији.

Архив у Чачку - http://www.arhivcacak.org.rs

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #221 послато: Фебруар 05, 2020, 05:10:45 поподне »
Помаже Бог драги родословци,

ево и ја да се огласим као православни свештеник, а чини ми се да сам једини у друштву "Порекло." Својим пореклом се бавим од ране младости а детаљније и конкретније од 2012. године. По породичном предању моји (породица очевог оца, Делићи, и мајчиног оца, Шарчевићи) потичу из Црне Горе, остали (породица очеве мајке , Бежанићи, и мајчине мајке, Бујошевићи) незнано одакле. Имам насликана стабла све четири гране породица које сам насликао уз помоћ дека и бака, на којима су наведене њихове деде као родоначалници. Ипак и поред свег труда и воље даље од тога у прошлост нису могли да иду.

По тим нацртаним стаблима стање је било овакво:
Делићи - деда Миливоје је знао само да му се деда звао такође Миливоје (по њему је и добио име), да је имао сина Животу, ћерке Миленију и Божидарку и још неку децу чија имена није знао
Шарчевићи - деда Раденко је знао само да му се деда звао Ристо (није знао да ли је имао браћу и сестре и како се они звали), да је осим Павла (дединог оца) имао сина Живојина и две ћерке (имена ћерки није знао). Живојиново потомство је било непознато. Павле је имао шесторо деце: ћерке Милисавку и Иванку, и синове, поменутог деду ми Раденка, Витомира, Драгољуба и Божидара. Сви они су ми били познати од детињства јер су долазили код деде и баке у село Самаиле код Краљева.
Бежанићи - бака Радојка је знала да јој се отац звао Љубомир и да је имао
Бујошевићи - најразгранитије стабло. Бака Милосава је знала да јој се отац звао Миливоје и навела око десетак његових потомака са њиховим гранама.

Очева породица и по оцу и по мајци је из села Горичани код Чачка, мајчини родитељи су из околине Ивањице, отац из Лисе мајка из Рашчића. Отац ми је помињао да се у селу Липница на планини Јелица налази други огранак наших Делића и да га је чак један даљи рођак одатле звао у посету а да он није отишао из неких политичких разлога. Приликом студирања православног Богословља (некако ми то лепше звучи него "теологије") научио сам да је изузетно важно проверити сваку информаццију у више извора и сазнати што је могуће више о некој теми. Негде почетком овог века јавила ми се идеја да се подробније и документованије бавим својим пореклом. Набавивши и испробавши неколико компјутерских програма ради боље организације свега што имам и знам започех трагања. На неким америчким форумима спознах начине и методе не само за боље коришћење програма него и за методе истраживања (како, шта и где тражити). О даљим корацима писаћу накнадно.

Свештеник Иван Б. Делић

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #222 послато: Август 15, 2020, 06:39:43 поподне »
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.

Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а


За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији  (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)

Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци


У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.

Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.

Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?


Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294,  знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.

Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.

Унапред хвала !
Поздрави

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #223 послато: Август 15, 2020, 06:44:52 поподне »
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.

Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а


За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији  (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)

Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци


У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.

Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.

Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?


Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294,  знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.

Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.

Унапред хвала !
Поздрави

Предлажем ти да пробаш да контактираш члана форума Тромеђа. Истог сте рода и верујем да ти може помоћи.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #224 послато: Новембар 05, 2020, 06:02:10 поподне »
Није баш за ову тему, али ме занима којој области припада Рибник ( или Кључ) јер како ја знам не припада ни Змијању а ни Тромеђи.
Можда зна Тромеђа @Тромеђа. Хвала.

Ван мреже [email protected]

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #225 послато: Март 11, 2021, 04:55:11 поподне »
kako pronaci maticne knjige za siroku kulu  1892

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #226 послато: Март 11, 2021, 08:10:09 поподне »
kako pronaci maticne knjige za siroku kulu  1892

Нажалост непознато је где се налазе матичне књиге Српске православне цркве за Широку Кулу за годину 1892.

Ван мреже Мирно

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #227 послато: Август 11, 2021, 04:48:29 поподне »
Да ли неко зна где се налазе (и да ли уопште постоје) матичне књиге за Радовницу (јужна Србија) - 1900-е. Не знам да ли су крештени у неком другом месту у то доба.
Такођер, књиге за Палилулу (Београд), тачније књиге из Цркве Светог Марка (Ташмајдан) - 1920-е.

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #228 послато: Август 12, 2021, 11:31:52 пре подне »
Да ли неко зна где се налазе (и да ли уопште постоје) матичне књиге за Радовницу (јужна Србија) - 1900-е. Не знам да ли су крештени у неком другом месту у то доба.
Такођер, књиге за Палилулу (Београд), тачније књиге из Цркве Светог Марка (Ташмајдан) - 1920-е.

Црквене Матичне књиге за Београд, па тиме и за цркву Светог Марка имате на дигиталном онлајн репозиторијуму Архива Београда, линк је https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/login.php. Потребно је да се пријавите и улогујете, потом кад добијете потврдни мејл одаберете Збирку црквених књига и у делу Претраге одаберете међу црквама ту цркву. Потом клик на дугме Претражи и отвориће вам све књиге те цркве које су у Архиву Београда (период је 1837. - 1908. године). За године после тог времена можете отићи у Општину Палилула, Матичну службу и замолити увид у Матичне књиге. Вероватно ћете требати попунити званичан захтев за исто, што не би требало бити проблем.

Свештеник Иван Б. Делић

Ван мреже mb_predrag

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #229 послато: Новембар 09, 2021, 05:53:11 поподне »
Поштовани оче Иване,
видим да сте помогли многима да нађу податке вашим линковима по Србији, па хтедох да вас приупитам да ли имате неке информацује за парохију села Кочарник , код Тутина.
To би ми помогло много да уђем мало дубље у детаље везане за мој родослов.
Хвала вам унапред!
Предраг

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #230 послато: Јануар 26, 2022, 01:08:00 поподне »
Штета што наша црква не ради пописе сваке године као католичка црква  када се врши благослов кућа. 

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #231 послато: Фебруар 21, 2022, 11:22:10 поподне »
Покрећем ову тему, јер смо више пута уочили потребу да се на једном месту сакупе искуства из генеалошких истраживања на терену, као и да упутимо у иста све који су почетници на пољу класичних генеалошких истраживања.

Дакле, у црквене матичне књиге спадају:

- књиге крштених (углавном подаци о датуму и месту рођења, имену и презимену крштеног, именима родитеља и девојачким презимену мајке)
- књиге веначних (углавном подаци о узрасту венчаних, месту порекла, именима и презименима њихових родитеља, именима кумова)
- књиге умрлих (углавном подаци о имену и презимену умрлог, времену и узроку смрти, те ономе ко је пријавио смрт)

Поред ових књига, у црквама се могу наћи још и домовни протоколи, који су заправо пописи парохијана из неког времена (у њима су пописи домаћинстава, са именима и презименима пописаних, те што је најзначајније, њиховим сродничким односима, а ту су још и подаци о адреси становања, те датумима рођења, венчања, смрти пописаних).

На српском етничком простору, црквене матице не датирају све из истог времена, па тако они крајеви који су били под влашћу Млетачке и Аустрије, црквене матице поседују још од краја XVI века, док се на већем простору та пракса установљује у Хабзбуршкој монархији од 1776/1777. године.

Дакле, то би требало да вреди за већину простора који данас углавном знамо као бившу Аустро-Угарску.

Крајеви, јужно од Саве и Дунава имали су другачију судбину, и православне црквене матице се на њима почињу водити неуједначено, али углавном је то 19. век.

Па иако ово није нарочито корисно за нека дубља генеалошка испитивања, бар за наше време гледано, ипак је и то боље од судбине оних парохија које су страдале у протеклим ратовима, а где је архивска грађа уништена или опљачкана.

Такође, треба имати на уму да су након Другог светског рата, нове власти ради израде државних матица, одузеле немали број црквених матица, које до данас у већини случајева на простору бивше Југославије нису враћене њеним парохијама, иако су Република Хрватска и Република Србија донеле законе о повратку архивске грађе матичним парохијама.

Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).

Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.

У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

Šta mi možete reći o domovnim i umirajušćim protokolima i otkada oni datiraju na prostoru Kneževine Srbije?
Pretpostavljam kao i matične knjige?
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #232 послато: Август 08, 2022, 06:53:15 поподне »
Da li je neko od Vas isao da pita u opstinu za podatke o umrlim, rodjenim i vjencanim?
Ja sam to trazio u CG u gradjansko. Tamo su mi rekli da napisem zahtjev i predam u MUP i na taj nacin mogu dobiti pravo na uvid maticnih knjiga. Zahtjev sam poslao i sad cekam. Receno mi je da ce bit odobreno, ali se mora cekat.

Ван мреже Рибљи Кексић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #233 послато: Јануар 27, 2023, 05:47:33 поподне »
Да ли неко зна нешто о ,,Збирци црквених матичних књига ( 1837- )'' чачанског архива. Наишо сам на њиовој страници на то. Такође сам наишо на некој другој страници да је та књига дигитализована. Па ме занимало, да ли неко можда има ту књигу у пдф, или ако не који је најлакши начин доћи до ње?

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #234 послато: Јануар 29, 2023, 04:58:02 поподне »
Да ли неко зна нешто о ,,Збирци црквених матичних књига ( 1837- )'' чачанског архива. Наишо сам на њиовој страници на то. Такође сам наишо на некој другој страници да је та књига дигитализована. Па ме занимало, да ли неко можда има ту књигу у пдф, или ако не који је најлакши начин доћи до ње?
Имају дигитализоване књиге, а истраживање се врши тако што се добије одговарајући диск па се прегледају снимци (на њиховом компјутеру).
Није ми познат било који други начин осим истраживања код њих.

Свакако треба прво позвати телефоном и заказати.

Имамо списак шта имају
https://arhiv.poreklo.rs/?&-limit=30&book_id=&title=&author_or_editor=&isbn=&publisher=&source=&num_red=&place=%D1%87%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA&media=&note_ii=
« Последња измена: Јануар 29, 2023, 05:01:09 поподне Platin »

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #235 послато: Март 15, 2023, 01:34:03 поподне »
Како тумачите име оца и мајке овде?

Име оца ја читам као Ћићо, али никад чух за то име.  :) Може бити да је неки надимак у питању? Име мајке ми је нечитљиво.

https://i.postimg.cc/GhwCpNmQ/image-2023-03-15-133318867.png

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #236 послато: Март 15, 2023, 03:44:47 поподне »
Како тумачите име оца и мајке овде?

Име оца ја читам као Ћићо, али никад чух за то име.  :) Може бити да је неки надимак у питању? Име мајке ми је нечитљиво.

https://i.postimg.cc/GhwCpNmQ/image-2023-03-15-133318867.png

Делује да је заиста отац Ћићо Панић, мајка Миљана (Миляна).

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #237 послато: Март 15, 2023, 03:57:37 поподне »
Делује да је заиста отац Ћићо Панић, мајка Миљана (Миляна).

Хвала!

Ван мреже dusan96

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #238 послато: Јул 19, 2023, 08:38:21 поподне »
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #239 послато: Јул 20, 2023, 02:53:29 пре подне »
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.

Стварно зависи од много фактора. Могуће је да су ти преци у том периоду живели другде, па су деца уписана у књигама тамошње парохије. Даље, сретао сам по књигама случајеве да се људи не пишу увек у истој парохији, поготово када им је село "између" две цркве, па се пишу час су у једној, час у другој. Могуће је да су ти преци уписани са личним и/или породичним надимцима на једном, а правим именима на другом месту у истој књизи, и то се дешавало. На крају, јако се често дешавало да чак и када свештеник иначе уредно води књиге, из разних разлога многа рођења и смрти (за венчања ово углавном не важи) не упише: буде болестан и не води довољно ажурно књиге док не оздрави или док га неко не замени, па после не унесе накнадно, људи просто не пријаве нечију смрт или другде крсте дете, свачега је било. Некада сам виђао "рупе" у књигама, где нема ни једног уписа пар месеци или недеља за парохије где је било много људи, и то без икаквог објашњења. Нажалост, на нашим просторима књиге никад нису биле идеалне. Мој ти је савет да још једном прочешљаш књиге за ту парохију, али и за околне, уколико су ти доступне. Ако све делује у реду, највероватније су ти преци тада живели другде.