Аутор Тема: Српски ДНК месец 2022  (Прочитано 31068 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Српски ДНК месец 2022
« послато: Септембар 12, 2022, 02:00:59 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. Акција “Светски ДНК месец 2022” ће трајати од 12. септембра до 16. октобра. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2022/09/12/srpski-dnk-mesec-2022-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #1 послато: Септембар 12, 2022, 03:02:22 поподне »
Очекујте више Браничеваца овог пута XD
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #2 послато: Септембар 12, 2022, 03:37:01 поподне »
Одлично, време баш брзо лети. Као да је јуче био Светски Днк месец.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #3 послато: Септембар 12, 2022, 04:01:41 поподне »
Семберци и Мајевичани су се свакако покренули, ово ће нам само додатно олакшати. :-)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #4 послато: Септембар 28, 2022, 10:11:42 пре подне »
Прошлог петка је предата прва тура узорака за ову акцију, ово је списак кандидата:

1. Симић, Ђурђиц, Бобова, Ваљево
2. Иконић, Мратиндан, Равње, Ваљево
3. Евстратиев, Аранђеловдан, Плоча, Босилеград
4. Вујичић, Аранђеловдан, Аљиновићи, Пријепоље
5. Ђорђевић, Петковдан, Горња Злегиња, Александровац
6. Андрејић, Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац
7. Никшић, Ђурђевдан, Травник
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш
9. Малеш, Јовањдан, Пљева, Шипово
10. Илић, Јовањдан, Доње Гаре, Власотинце
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово
12. Поповић, Стевањдан, Липолист, Шабац
13. Николић, Михољдан, Чечава, Теслић
14. Грбић, Никољдан, Рутоши, Нова Варош
« Последња измена: Септембар 28, 2022, 11:26:09 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #5 послато: Септембар 28, 2022, 01:31:41 поподне »
Прошлог петка је предата прва тура узорака за ову акцију, ово је списак кандидата:

1. Симић, Ђурђиц, Бобова, Ваљево
2. Иконић, Мратиндан, Равње, Ваљево
3. Евстратиев, Аранђеловдан, Плоча, Босилеград
4. Вујичић, Аранђеловдан, Аљиновићи, Пријепоље
5. Ђорђевић, Петковдан, Горња Злегиња, Александровац
6. Андрејић, Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац
7. Никшић, Ђурђевдан, Травник
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш
9. Малеш, Јовањдан, Пљева, Шипово
10. Илић, Јовањдан, Доње Гаре, Власотинце
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово
12. Поповић, Стевањдан, Липолист, Шабац
13. Николић, Михољдан, Чечава, Теслић
14. Грбић, Никољдан, Рутоши, Нова Варош
Ако ми један из ове туре не помогне да решим низ неће нико😊

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #6 послато: Септембар 28, 2022, 02:00:30 поподне »
10. Илић, Јовањдан, Доње Гаре, Власотинце

У Доњем Гару нисам видео да има родова који славе Св. Јована па би било добро проверити са тестираним о чему се ради.

Ван мреже MilosMilivojevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #7 послато: Октобар 03, 2022, 10:55:59 поподне »
Имам пријатеља Јањевца, занимљиво му је било када сам му причао на тему генетичке генеалогије. Рекао је да би можда волео и он да уради ДНК тест. Шта мислите, да ли да му предложим да се тестира овде на "Српском ДНК пројекту" сада кад је попуст, обзиром да је Храт ? Ја бих предложио да се тестира овде, али да његов резултат не буде у табели "Српског ДНК пројекта" већ да се на форуму опише његов резултат. Мислим да би било занимљиво тестирати те Хрвате из Јањева на Косову, а и овај мој пријатељ има и врло специфично презиме, презива се Кук.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #8 послато: Октобар 04, 2022, 08:36:23 пре подне »
Имам пријатеља Јањевца, занимљиво му је било када сам му причао на тему генетичке генеалогије. Рекао је да би можда волео и он да уради ДНК тест. Шта мислите, да ли да му предложим да се тестира овде на "Српском ДНК пројекту" сада кад је попуст, обзиром да је Храт ? Ја бих предложио да се тестира овде, али да његов резултат не буде у табели "Српског ДНК пројекта" већ да се на форуму опише његов резултат. Мислим да би било занимљиво тестирати те Хрвате из Јањева на Косову, а и овај мој пријатељ има и врло специфично презиме, презива се Кук.
Шта ће му бити и да буде на табели пројекта? Има   доста људи на табели који нису Срби тако и Хрвата.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #9 послато: Октобар 04, 2022, 09:05:03 пре подне »
Шта ће му бити и да буде на табели пројекта? Има   доста људи на табели који нису Срби тако и Хрвата.

Управо тако. Има чак и један Шпанац, да не причамо о суседним народима. Нека се пријатељ слободно тестира, али коментар резултата може добити само ако као и сви остали попуни пријаву за ДНК тестирање, односно захтев за уврштавање у базу Српског ДНК пројекта.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #10 послато: Октобар 04, 2022, 09:40:05 пре подне »
Управо тако. Има чак и један Шпанац, да не причамо о суседним народима. Нека се пријатељ слободно тестира, али коментар резултата може добити само ако као и сви остали попуни пријаву за ДНК тестирање, односно захтев за уврштавање у базу Српског ДНК пројекта.

То је и моје мишљење. У противном, не знам који би био интерес Српског ДНК пројекта да неког тестира по сниженој цени и да се око тога ангажује ако тај неће да остави свој резултат у сврхе истраживања.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #11 послато: Октобар 04, 2022, 11:49:02 пре подне »
Neće mu ništa faliti da bude na tabeli, eno ga čovek sa ostrva Krk u mojoj L70.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже MilosMilivojevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #12 послато: Октобар 04, 2022, 12:45:21 поподне »
Да, слажем се са вама. Када сам свој резултат упоређивао, виђао сам повремено у табели да за славу пише "Нема", само нисам био сигуран да ли су у питању људи који нису српског порекла или нису оставили податак о крсној слави. Мада су они махом имали веће разлике на STR маркерима у односу на мој резултат па ме и није интересовало да погледам презиме или на форуму нешто више о њима. У сваком случају јавићу му за попуст, па ако буде био заинтересован послаћу му линк за пријаву.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #13 послато: Октобар 04, 2022, 01:10:43 поподне »
Да, слажем се са вама. Када сам свој резултат упоређивао, виђао сам повремено у табели да за славу пише "Нема", само нисам био сигуран да ли су у питању људи који нису српског порекла или нису оставили податак о крсној слави. Мада су они махом имали веће разлике на STR маркерима у односу на мој резултат па ме и није интересовало да погледам презиме или на форуму нешто више о њима. У сваком случају јавићу му за попуст, па ако буде био заинтересован послаћу му линк за пријаву.

Oni verovatno jesu srpskog porekla, a druga je priča šta misle i kako se osećaju ×D

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #14 послато: Октобар 04, 2022, 02:08:57 поподне »
Да, слажем се са вама. Када сам свој резултат упоређивао, виђао сам повремено у табели да за славу пише "Нема", само нисам био сигуран да ли су у питању људи који нису српског порекла или нису оставили податак о крсној слави. Мада су они махом имали веће разлике на STR маркерима у односу на мој резултат па ме и није интересовало да погледам презиме или на форуму нешто више о њима. У сваком случају јавићу му за попуст, па ако буде био заинтересован послаћу му линк за пријаву.

Када за славу у табели пише "Нема", то значи да преци тестираног по мушкој линији нису били православне вероисповести или су у питању православци који не славе славу. Када је податак о слави непознат, онда стоји одредница "Непознато".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #15 послато: Октобар 05, 2022, 07:17:33 пре подне »
Можда би било јасније да су означени слично као "X Non-Serbian paternal origin" на https://www.familytreedna.com/public/SerbianDNAProject?iframe=ycolorized или према етничкој припадности. На пример, корисно је за анализу што Yfull омогућава корисницима да наведу језик ( мада је понекад тешко утврдити да ли су навели језик којим се служе или језик предака).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #16 послато: Октобар 05, 2022, 08:18:27 пре подне »
Можда би било јасније да су означени слично као "X Non-Serbian paternal origin" на https://www.familytreedna.com/public/SerbianDNAProject?iframe=ycolorized или према етничкој припадности. На пример, корисно је за анализу што Yfull омогућава корисницима да наведу језик ( мада је понекад тешко утврдити да ли су навели језик којим се служе или језик предака).

Етничка припадност, па чак и језик су "клизав терен" што би се рекло, поготово на овим нашим просторима. Ради тога је горња методологија неутралнија, а буде јасно шта је у питању.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #17 послато: Октобар 05, 2022, 01:29:39 поподне »
Прошлог петка је предата и друга тура узорака за ову акцију, следи списак кандидата:

15. Илић, Никољдан, Мала Копашница, Лесковац
16. Пот, Печуј, Мађарска
17. Армуш, Јовањдан, Јашовићи, Беране
18. Трифу, Алибунар
19. Адамовић, Св. Симеон Богопримац, Горњи Свилај, Оџак
20. Васов, Никољдан, Сенокос, Димитровград
21. Ковачевић, Мратиндан, Грабовац, Раковица
22. Раковић, Илиндан, Живковци, Љиг
23. Буднић, Јовањдан, Бориловићи, Требиње
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жупљанин

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #18 послато: Октобар 05, 2022, 05:58:15 поподне »
Прошлог петка је предата прва тура узорака за ову акцију, ово је списак кандидата:

1. Симић, Ђурђиц, Бобова, Ваљево
2. Иконић, Мратиндан, Равње, Ваљево
3. Евстратиев, Аранђеловдан, Плоча, Босилеград
4. Вујичић, Аранђеловдан, Аљиновићи, Пријепоље
5. Ђорђевић, Петковдан, Горња Злегиња, Александровац
6. Андрејић, Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац
7. Никшић, Ђурђевдан, Травник
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш
9. Малеш, Јовањдан, Пљева, Шипово
10. Илић, Јовањдан, Доње Гаре, Власотинце
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово
12. Поповић, Стевањдан, Липолист, Шабац
13. Николић, Михољдан, Чечава, Теслић
14. Грбић, Никољдан, Рутоши, Нова Варош

Поштовање, форумаши.
Ишчекујем резултате своје подгрупе, па ћу изнети своја сазнања, сумње и надања.
Велики поздрав!

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #19 послато: Октобар 05, 2022, 06:03:13 поподне »
Добро дошао братац, и са срећом.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #20 послато: Октобар 05, 2022, 07:11:31 поподне »
7. Никшић (Ђурић), Ђурђевдан, Травник, J2b-M205>Y22059

По директној мушкој линији, презиме ове породице гласи Ђурић. Презиме Никшић је преузето од стране очеве мајке (пореклом са Кордуна). Према предању, Ђурићи су пореклом негде из околине Влашића. Хаплотип поседује неколико нетипичних мутација, па га је на прву тешко сврстати у неки ужи род. Ипак, наслућује се да због вредности 15-20 на 385, 19 на 576 и 18 на 570 може бити везе са J2b-Y155375 Ђурђевштацима из Крајине (Стојичић, Гушевац и Петровић). Њима је близак вероватно и Ћућуз (старије презиме Петровић) из околине Босанског Грахова (рез. са 23andMe).

За сада бих га оставио међу J2b-M205>Y22059, док се не појави нека конкретна веза.

До скоро су изостајали резултати Срба J2b-M205 са ширег простора Средње Босне (мада је и резултата одатле генерално мало), али сада се појавио резултат Ивице из Доњег Вакуфа (Јовањдан), који је у потенцијалној вези са крајишким Јовањштацима J2b-Y22063, као и овај резултат Ђурића из околине Травника, који указује на везу са крајишким Ђурђевштацима J2b-Y155375.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #21 послато: Октобар 06, 2022, 08:04:09 пре подне »
1. Симић (Ђурђиц), Бобова/Ваљево

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а има модалне вредност за најнизводнију грану BY200954, која је иначе специфична само за западне крајеве (извориште Бос. Крајина, тачније Унац/Гламоч) и сви редом славе Никољдан. Дакле, има потпуно поклапање на 23 маркера са више њих одатле, иако је територијално далеко и слави другу славу. Није искључено да је тестирани измутирао на два маркера и случајно се погодио са Крајишницима, а да можда припада роду који слави Ђурђиц, од којих се разликује на само два маркера (Обрадовић и још тројица  из Старог Влаха, Рашке и Косова). За њих се не зна којој би грани испод R1b-Z2705 припадали. Препоручио бих тестирање у Данте Лабс када буде попуст или барем проверу СНП маркера у Yseq.

Тестирани је навео досељавање из Никшћких Рудина у првој половини 18. века. Од њих је био и кнез Јован Симић Бобовац који је учествовао у Првом и Другом српском устанку и на википедији пише да потиче од досељеника из Никшићких Рудина. Међутим, хаплогрупа R1b-Z2705 уопште није нађена у широј околини Никшића иако их је много тестирано, па бих одбацио могућност да је тестирани пореклом одатле (можда изворни Симићи јесу). Према истраживању Павловића из 1907. године, не постоји никаква прича о Никшићу, него каже да су Симићи и Маџари (10 кућа и славе Ђурђиц) досељени почетком 18. века као рудари "однекуд" и насељени поред старих рудишта.

Све у свему, занимљива ситуација за истраживање порекла, а ово су линкови за тестираног што се тиче генетике:
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/







Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #22 послато: Октобар 06, 2022, 08:39:10 пре подне »
14. Грбић (Никољдан), Рутоши, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, и највероватније низводној BY198296, у којој су Никољштаци, староседеоци у тој регији. Тестирани је код свог порекла такође навео да су староседеоци. Један маркер разлике (од 23) има са Петровићем из Белице/Јагодина (исто Никољдан). На маркеру DYS570 има ретку вредност 18 (уместо 17) која је карактеристична за Јанићијевића из Вучитрна и његове сроднике (Аранђеловдан), а они су неутврђена грана најближа BY198296. Ипак, не верујем да би испао њихова грана, већ BY198296. Било би пожељно да се Грбић тестира код  Данте Лабс кад буде попуст и да можда формира подграну са Дивцем или Петрашиновићем. Област Старох Влаха и Рашке би требала бити извориште BY198296 и почетак њеног гранања.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/?fbclid=IwAR376dbOxYy1L1jt5SUIYUKMF_LAul-38sTEXY2wM7QZZsU4OfZn2NhNh2Q
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 08:48:11 пре подне Зрно »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #23 послато: Октобар 06, 2022, 12:18:43 поподне »
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово, E-V13>Z5018>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Хапотип тестираног се од хаплотипа Берића (Јовањдан, Ђеврске/Кистање) разликује на једном од 25 маркера. Како је Берић потврђени припадник гране YP4806 (тестиран је преко FTDNA), исто се може са великом вероватноћом рећи и за Шмању.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Нисам успео да пронађем ништа о њима ни у етнографској литератури. Према попису становништва из 1991. године, Шмања је у сеоским насељима БиХ било једино у Сарићима код Шипова и Језеру код Јајца.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #24 послато: Октобар 06, 2022, 12:18:59 поподне »
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује практично модални хаплотип, и самим тим на основу хаплотипа не може се процијенити која од тестираних дробњачких породица му је најближа. Немодалне вриједности су DYS570=22 и DYS635=21. нема ниједно потпуно поклапање, али има велики број пордица са само једним маркером разлике од 23.

Ждрале у сарајевској околини по предању су од Ждрала из билећких Баљака. Наводно су првобитно дошли на чифлук Црна Ријека под Јахорином половином 19. вијека одакле су се расељавали по сарајевској околини. Даљом старином билећке Ждрале су из Бањана и повезују се се са Мићовићима. Мићовићи су тестирани као N2, па уколико су предања тачна и сарајевске Ждрале би могле припадати овој хаплогрупи.

Тестиране Ждрале из Малешића по предању нису праве Ждрале, већ су Дивљановићи који су презиме Ждрале добили по очуху. Непознато је да ли су преузели и славу Ђурђевдан. У Малешиће и Горњу Биочу, ови Ждрале-Дивљановићи су се расељавали из Доње Биоче код Вогошће. Дивљановића са славом Јовањдан било је у околини Олова. Једни Дивљановићи (којих нема у Шематизму 1882) су били присутни и у Црној Ријеци гдје су забиљежене и Ждрале. Не знам шта су славили Дивљановићи из Црне Ријеке под Јахорином, али њихов огранак Гранићи славе Ђурђевдан. Ови Дивљановићи из Црне ријеке имали су интересантно предање да су поријеклом из дробњачке Петњице, од Јока Караџића. Са Караџићима који су I2-Z17855 генетичка веза не постоји, али би се поријекло из Дробњака могло повезати са генетичким резултатом тестираног Ждрале-Дивљановића. У списку црногорских презимена наводе се Дивљанини у Мокринама/Херцег Нови, који су наводно исто из Дробњака и повезани са Дивљановићима под Јахорином, али не знам колико је тај податак поуздан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #25 послато: Октобар 06, 2022, 12:31:07 поподне »
8. Ждрало, Ђурђевдан, Малешићи, Илијаш

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује практично модални хаплотип, и самим тим на основу хаплотипа не може се процијенити која од тестираних дробњачких породица му је најближа. Немодалне вриједности су DYS570=22 и DYS635=21. нема ниједно потпуно поклапање, али има велики број пордица са само једним маркером разлике од 23.

Ждрале у сарајевској околини по предању су од Ждрала из билећких Баљака. Наводно су првобитно дошли на чифлук Црна Ријека под Јахорином половином 19. вијека одакле су се расељавали по сарајевској околини. Даљом старином билећке Ждрале су из Бањана и повезују се се са Мићовићима. Мићовићи су тестирани као N2, па уколико су предања тачна и сарајевске Ждрале би могле припадати овој хаплогрупи.

Имамо и резултат Ждралића из Домановића, који према предању потичу од Ждрала са Баљака, а припадају грани I2-PH908. Дакле, за братство са Баљака имамо чак три хаплогрупе у оптицају (N2, I2, I1), тако да би заиста било корисно да се неко од њих тестира.

Оно што је додатно занимљиво што се тиче овог резултата, јесте што Мићовићи према предању потичу од Јауковића из Дробњака, који су I1. Ако би се и за Ждрале из Баљака испоставило да су I1, тиме би било доведено у питање припадност Мићовића хаплогрупи N2, односно постојала би могућност да су Мићовићи разнородни.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #26 послато: Октобар 06, 2022, 12:46:29 поподне »
13. Николић, Михољдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са сљедећим карактеристичним вриједностима: DYS439=14, DYS456=16 и DYS643=9. По карактеристичним вриједности DYS456=16 и DYS643=9 и по укупној блискости хаплотипа, Николићу је најближа једна необјављена муслиманска породица из Живиница код Тузле. То је уједно и једина веза која се на основу хаплотипа може тврдити.

О Никилићима нисма успио ништа наћи у етнографској литератури. Нису поменути у монографији о Чечави, али ни у Шематизму из 1882. године. Једини Николичћи који славе Михољдан, поменути су на подручју парохије Порјечина на Озрену.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #27 послато: Октобар 06, 2022, 12:52:57 поподне »
Не знам шта су славили Дивљановићи из Црне Ријеке под Јахорином, али њихов огранак Гранићи славе Ђурђевдан. Ови Дивљановићи из Црне ријеке имали су интересантно предање да су поријеклом из дробњачке Петњице, од Јока Караџића. Са Караџићима који су I2-Z17855 генетичка веза не постоји, али би се поријекло из Дробњака могло повезати са генетичким резултатом тестираног Ждрале-Дивљановића. У списку црногорских презимена наводе се Дивљанини у Мокринама/Херцег Нови, који су наводно исто из Дробњака и повезани са Дивљановићима под Јахорином, али не знам колико је тај податак поуздан.

Дивљановићи из Црне Ријеке славе такође Ђурђевдан.



Имамо и резултат Ждралића из Домановића, који према предању потичу од Ждрала са Баљака, а припадају грани I2-PH908. Дакле, за братство са Баљака имамо чак три хаплогрупе у оптицају (N2, I2, I1), тако да би заиста било корисно да се неко од њих тестира.

Постоји на 23andMe резултат Ждраљевића (Ђурђевдан) из Рисна, хаплогрупа I2-S17250. Судећи по локацији, презимену и слави, вероватно је да су Ждрале/Ждралићи/Ждраљевићи изворно I2-PH908.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #28 послато: Октобар 06, 2022, 12:57:33 поподне »
Имамо и резултат Ждралића из Домановића, који према предању потичу од Ждрала са Баљака, а припадају грани I2-PH908. Дакле, за братство са Баљака имамо чак три хаплогрупе у оптицају (N2, I2, I1), тако да би заиста било корисно да се неко од њих тестира.

Оно што је додатно занимљиво што се тиче овог резултата, јесте што Мићовићи према предању потичу од Јауковића из Дробњака, који су I1. Ако би се и за Ждрале из Баљака испоставило да су I1, тиме би било доведено у питање припадност Мићовића хаплогрупи N2, односно постојала би могућност да су Мићовићи разнородни.
Није искључено да ако се тестирају Ждралићи из Баљака не припадну Мириловићима. Ја сам покушо доћи до овог из Домановића пошто ми се и хаплотипски и још по неким показатељима учинио близак али нисам успио. Не бих искључио ни њихову везу са онима из Бихаћа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #29 послато: Октобар 06, 2022, 01:07:37 поподне »
Тестирани је навео досељавање из Никшћких Рудина у првој половини 18. века. Од њих је био и кнез Јован Симић Бобовац који је учествовао у Првом и Другом српском устанку и на википедији пише да потиче од досељеника из Никшићких Рудина.

Јован Бобовац може бити и од Бобоваца (Св. Никола). Презиме Симић је патронимско и није ретко, али ако је веровати родославу из упитнику, онда можда и јесте од њих.

БОБОВЦИ – међу најстаријим досељеницима, који су у почетку 17. Столећа доселили се у неколико породица из села Бобове у Полимљу. Бобовци су први пут насељени на Комићу поред Ристивојевића, који су се одатле удаљили у крајеве села. Бобовци су данас најјача и најразгранатија породица у селу, има их много расељених по овој области и Тамнави. Из ове је породице кнез Јован Бобовац, знатна личност из прве половине прошлог столећа (умро 1837. год. и сахрањен код цркве каменичке).  Бобовци се сматрају: КОЈИЋИ, МАРКОВИЋИ, СПАСИЋИ, ДОБРИВОЈЕВИЋИ, НИНКОВИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ОБРАДОВИЋИ, РАДОВАНОВИЋИ, МИТРОВИЋИ, ВАСИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ДАМЊАНОВИЋИ и ТОМИЋИ; њих има по целом слеу 31 кућа, славе Св. Николу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #30 послато: Октобар 06, 2022, 02:28:31 поподне »
3. Евстратиев, Аранђеловдан, Плоча, Босилеград

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико условно блиских хаплотипова: од Богдановића из Рогавчине код Александровца (Томиндан) разликује се на само 1 од 17 упоредивих маркера, од Живковића из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) и Благојевића из Маслошева код Крагујевца (Лазаревдан) на 2 од 23, а од Илића из Горње Трнаве код Тополе (Лазаревдан) на 3 од 23. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да му се деда презивао Трајков , па је могуће да припадају роду Здравкова, даљим пореклом из Гложја код Босилеграда.

https://www.poreklo.rs/2016/07/18/poreklo-prezimena-selo-ploca-bosilegrad/

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #31 послато: Октобар 06, 2022, 02:43:39 поподне »
2. Иконић, Мратиндан, Равње/Ваљево, I2-Y3120

Иконићима је матица у ваљевским селима Равње и Дупљај. У етнографској литератури се наводи да су се ту доселили у 18. веку као једна од ровачких породица које су у то време долазиле са простора Брда. У Равњу постоји предео који се раније звао Ровчани, наводно назван по првим насељеницима из Роваца још у почетку 18. века. Према предању, од два брата, Радоње и Радована, потичу Милићевићи, Јеринићи, Радоњићи и Иконићи. Занимљиво је да се у литератури наводи да ровачке породице у Равњу и Дупљају славе Јовањдан, док тестирани Иконић као своју славу наводи Мратиндан.

Резултати теста не указују на везу Иконића са неким од до сада препознатих ровачких генетичких родова. Утврђени хаплотип на 25 маркера поседује више ређих вредности. Од модалних вредности највише одступа DYS458=16, а затим DYS391=10, DYS385b=16, DYS635=24 и у мањој мери DYS576=17. Међу резултатима до сада тестираних који славе Мратиндан овај хаплотип нема ближих поклапања. Но занимљива је сличност са хаплотипом тестираног Кепчије (Јовањдан, Кепчије/Двор, Банија), посебно у светлу поменутих навода из литературе по којима ровачке породице у Равњу и Дупљају славе Јовањдан. Иако се разликују на четири маркера, хаплотипови Иконића и Кепчије имају подударање на свим поменутим ређим маркерима на којима су упоредиви (четири од пет). Хаплотип Кепчије и иначе мало више одудара од модалног типа рода у који је сврстан, а то је тзв. род Крајишких Јовањштака (у табели СДНКП род Е3, којег поред Кепчије чине Рајковић, Миљатовић и Костур), док управо на некима од вредности на којима се хаплотипови Иконића и Кепчије разликују, Иконић поседује вредности које су модалне за овај род. У контексту могуће припадности Иконића овом роду треба поменути и то да по предању поменути Миљатовићи воде порекло из околине Колашина, што је донекле иста етнографска регија из које по предању потичу и Иконићи.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #32 послато: Октобар 06, 2022, 05:16:11 поподне »
12. Поповић, Стевањдан, Липолист, Шабац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Тестирани поседује изразито специфичну 390=23. Заправо, једини је од преко 120 припадника ове хаплогрупе у табели пројекта са њом. Од осталих ретких вредности ту је још 481=22, коју има још само Ђурђевштак Лукић из околине Бајине Баште.

Иако је Поповић из Мачве у којој тренутно имамо тројицу извесних исељеника рода Стевањштака (Лојовића-Окиљевића) из гатачког краја који припадају истој хаплогрупи, без дубинских тестова Поповића и неког од припадника тог рода не бих могао да закључим да им је он сродан. Пре свега јер не поседује неке од вредности које су код њих више или мање учестале (393=14, 385b=15, и пре свега 392=12).

Поповић је у упитнику навео оно што је о његовом роду забележно и у литератури, а то је да су у Мачву досељени из Габеле код Метковића.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula, у идеалном случају упоредно са неким из рода херцеговачких Стевањштака.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #33 послато: Октобар 06, 2022, 08:06:26 поподне »
11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово, E-V13>Z5018>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Хапотип тестираног се од хаплотипа Берића (Јовањдан, Ђеврске/Кистање) разликује на једном од 25 маркера. Како је Берић потврђени припадник гране YP4806 (тестиран је преко FTDNA), исто се може са великом вероватноћом рећи и за Шмању.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Нисам успео да пронађем ништа о њима ни у етнографској литератури. Према попису становништва из 1991. године, Шмања је у сеоским насељима БиХ било једино у Сарићима код Шипова и Језеру код Јајца.
Smanja Civljane ,Vrlika pominju se do pred kraj 19 veka

Ван мреже Ваљевац

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 36
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #34 послато: Октобар 06, 2022, 08:12:56 поподне »
Јован Бобовац може бити и од Бобоваца (Св. Никола). Презиме Симић је патронимско и није ретко, али ако је веровати родославу из упитнику, онда можда и јесте од њих.

БОБОВЦИ – међу најстаријим досељеницима, који су у почетку 17. Столећа доселили се у неколико породица из села Бобове у Полимљу. Бобовци су први пут насељени на Комићу поред Ристивојевића, који су се одатле удаљили у крајеве села. Бобовци су данас најјача и најразгранатија породица у селу, има их много расељених по овој области и Тамнави. Из ове је породице кнез Јован Бобовац, знатна личност из прве половине прошлог столећа (умро 1837. год. и сахрањен код цркве каменичке).  Бобовци се сматрају: КОЈИЋИ, МАРКОВИЋИ, СПАСИЋИ, ДОБРИВОЈЕВИЋИ, НИНКОВИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ОБРАДОВИЋИ, РАДОВАНОВИЋИ, МИТРОВИЋИ, ВАСИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ДАМЊАНОВИЋИ и ТОМИЋИ; њих има по целом слеу 31 кућа, славе Св. Николу.

На Дурмитору се налази село Бобово (Павловић је 1907. ту област називао Полимље, обзиром да је у том тренутку тек недавно постала део Црне Горе). Досељеници из Бобова су населили у 18.веку ново село, у ваљевској Подгорини, и назвали га Бобова.
Кнез Јован Бобовац је био Симић, бар у историјској грађи из тог времена. Он је наследио посеченог књаза Илију Бирчанина, из суседног села Суводање.

Теорију о Никшићким Рудинама је изнео Милисав Ристивојевић, у књизи из 1998 "Ваљевске Ставе", где је обрадио неке родослове из Подгорине, у којој наводи првог досељеника Стефанија Симића , из 1739. По породичном предању се помиње Полимље. 
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 08:26:05 поподне Ваљевац »

Ван мреже Ваљевац

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 36
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #35 послато: Октобар 06, 2022, 08:14:02 поподне »
 Занимљивост, одмах поред Никшићких Рудина (само име каже рудник) налазио се рудник боксита. Такође, исти рудник (боксит) се налазио и у Бобови подгорској. Постоји ли могућност да се заправо ради о средњевековним Сасима? Која је њихова хаплогрупа.
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 08:17:50 поподне Ваљевац »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #36 послато: Октобар 06, 2022, 08:30:21 поподне »
На Дурмитору се налази село Бобово (Павловић је 1907. ту област називао Полимље, обзиром да је у том тренутку тек недавно постала део Црне Горе). Досељеници из Бобова су населили у 18.веку ново село, у ваљевској Подгорини, и назвали га Бобова.


Цењени земљаче, иако су приче о досељеницима који су са собом донели и име села честе у литератури, и сами можемо претпоставити да ће оне најчешће бити плод накнадне контрукције.

У случају Бобове не морамо ни да сумњамо, имамо османски попис из 1530. године:



Поздрав од Подгорца!  :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #37 послато: Октобар 06, 2022, 09:13:50 поподне »
Занимљивост, одмах поред Никшићких Рудина (само име каже рудник) налазио се рудник боксита. Такође, исти рудник (боксит) се налазио и у Бобови подгорској. Постоји ли могућност да се заправо ради о средњевековним Сасима? Која је њихова хаплогрупа.

Хаплогрупа се не може никако повезати са Сасима, а Полимље у предању може и те како.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #38 послато: Октобар 07, 2022, 11:20:00 пре подне »
9. Малеш, Јовањдан, Брђани, Шипово 

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435, роду Малешевића.

За овај род карактеристичнa је комбинацијa повишених вредности маркера DYS385b=17 или 18 (модал 16), DYS449=31 (модал 30), DYS549=13 или 14 (модал 12).

О пореклу Малеша из Брђана код Шипова у литератури нисам нашао ништа. Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак Гајчиновићи.

Малеши и Малешевићи са славом Јовањдан су свакако најбројнији на подручју оближњег Гламоча, одакле је и раније N2 тестирани Малешевић (село Ваган). Из литературе се за село Ваган и Малеше/Малешевиће може сазнати ово:

Малеш - 47/14 и Малешевић - 160/48
Малеши и Малешевићи су исто тијесто и засигурно су једно од најстаријих гламочких братстава.
Малеша и Малешевића има, дакле, много и у доста их је насеља на Гламочу. Када бисмо сачинили карту насеља у којима смо их регистровали и одредили итинерар њиховог унутрашњег кретања, онда би Прибеља могла да се картира као њихово родовско насеље.
Наиме, Малеши и Малешевићи су раније имали своје кошаре, ливаде и шуме по Рајићкама, Млиништима, Матрацима и Хрбини.

(Гламоч, насеља и становништво - Душан Миланов Никић)

Према Боривоју Ж. Милојевићу (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Малешевићи су у Ваган стигли из Прибеље, а у Прибељу дошли су из Бјелајског Поља.

Недалеко од Прибеље се налази и топоним Зубина Главица. Можда би се тај топоним могао везати за Зубиће из тих крајева, који су такође тестирани N2 и припадају роду Малешевића.

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #39 послато: Октобар 07, 2022, 06:28:37 поподне »
Малеш - 47/14 и Малешевић - 160/48
Малеши и Малешевићи су исто тијесто и засигурно су једно од најстаријих гламочких братстава.
Малеша и Малешевића има, дакле, много и у доста их је насеља на Гламочу. Када бисмо сачинили карту насеља у којима смо их регистровали и одредили итинерар њиховог унутрашњег кретања, онда би Прибеља могла да се картира као њихово родовско насеље.
Наиме, Малеши и Малешевићи су раније имали своје кошаре, ливаде и шуме по Рајићкама, Млиништима, Матрацима и Хрбини.

(Гламоч, насеља и становништво - Душан Миланов Никић)

Према Боривоју Ж. Милојевићу (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Малешевићи су у Ваган стигли из Прибеље, а у Прибељу дошли су из Бјелајског Поља.

Што се Гламоча и порекла тиче, једино се могу користити Милојевић и Рађеновић (који је села Роре и Црни Врх обрадио у Унцу), јер су они верно записали предања, била она тачна или не. Никићу се не сме веровати јер је он за већину породица измаштао како су у Гламочу од 7. века, када се за већину њих засигурно зна да су се доселиле тек у 18. и 19. веку. Податке је примао и бирао оно што му се највише свиђа, спајао породице које су несродне, а некада, када порекло породице само препише од Милојевића, није то ни добро радио, па промени неки важан детаљ. Лепо је што је описао свако село и побројао које су породице у њима живеле, поготово Прибељу, Поповиће, Стекеровце и Хотковце које Милојевић на велику жалост није обрадио, али за порекло је непоуздан.
Е сад, ово за Малешевиће делује у реду, није изнео ништа несигурно или нетачно, али само упозоравам, како би људи били пажљиви кад консултују ову књигу. Негде стоје тачни подаци, а негде потпуне фантазмагорије, и све између.
« Последња измена: Октобар 07, 2022, 06:30:12 поподне Фубуки »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #40 послато: Октобар 07, 2022, 07:40:36 поподне »
Што се Гламоча и порекла тиче, једино се могу користити Милојевић и Рађеновић (који је села Роре и Црни Врх обрадио у Унцу), јер су они верно записали предања, била она тачна или не. Никићу се не сме веровати јер је он за већину породица измаштао како су у Гламочу од 7. века, када се за већину њих засигурно зна да су се доселиле тек у 18. и 19. веку. Податке је примао и бирао оно што му се највише свиђа, спајао породице које су несродне, а некада, када порекло породице само препише од Милојевића, није то ни добро радио, па промени неки важан детаљ. Лепо је што је описао свако село и побројао које су породице у њима живеле, поготово Прибељу, Поповиће, Стекеровце и Хотковце које Милојевић на велику жалост није обрадио, али за порекло је непоуздан.
Е сад, ово за Малешевиће делује у реду, није изнео ништа несигурно или нетачно, али само упозоравам, како би људи били пажљиви кад консултују ову књигу. Негде стоје тачни подаци, а негде потпуне фантазмагорије, и све између.

Јесте уочио сам тај феномен код Никића о досељавању Гламочана из Полабља.  ::) Али пошто је за Ваган навео и људе са којима је разговарао и који су га угостили (Петар Малешевић и Душан Шавија), а поклопили су се и подаци са Милојевићем, онда сам га ипак навео.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #41 послато: Октобар 10, 2022, 05:14:09 поподне »
5. Ђорђевић, Петковдан, Горња Злегиња, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 391=10, 389=14-33, 576=17, 549=12. Нема ближих поклапања на пројекту. На основу одређених вредности, као и славе, могуће да имају везе са родовима који славе Петкивдан из Зете (Милатовић, Врбица, Брновић)...

Нисам успео да нађем ништа о Ђорђевићима из Горње Злегиње. У селу се са Петковданом спомињу Цветковићи. Могуће да је у питању једна кућа, досељена током друге половине 20. века.

Пепорука за неки напреднији тест.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #42 послато: Октобар 10, 2022, 06:06:23 поподне »
6. Андрејић,  Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Вероватно су му блиски Јовановић из Латковца, Недељковић из Ботурића са којима има једну разлику на 17 упоредивих маркера. Рекао бих да му је близак и један род из околине Кос. Митровице са истим надимком рода и славом, као и предањем. Не бих ни Татића избацио из ове приче, иако имају већи број разлика.

За Андрејиће у литератури пише:

"Радовићи су се, кажу, најпре доселили из „Мораче, код Колашина“.
-Карајовићи*. Предак кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, су такође од Мораче. Од Милета су:
-Милетићи.
Од Андијре су:
-Андрићи.
Броје од досељења седам колена: Борислав (71 година), Милан, Лазар, Михаило, Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи „преко Мораве“.

Тестирани је оставио податке о пореклу: "По предању су три брата, Кара-Јован, Милета и Андреја "од Мораче" дошли у Александровачку Жупу. Најстарији познати предак је Недељко, 1834. уписан као Левићанин а 1836. као Андрејић. Андрејићи су, рачунајући од Недељка, 8 колена у Жупи".

Назив Левићанин потиче очигледно од села Левиће на Копаонику. И у једном и у другом Левићу има Аранђеловштака са предањем о Морачи, али се у Доње Левиће спомиње:

"У доба општих покрета наших народа у току 17. века настанише се у селу преци данашњих родова:

-Милуновића, Шушића – Мијаиловића, Беговића – Милетића, и Недељковића (8 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина) из племена Мораче".

Препорука напредни тест. Колико ми је познато, очекује се WGS тест за Татића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #43 послато: Октобар 10, 2022, 06:19:11 поподне »
Постоји од раније резултат Карајовића из суседног села Доњи Ступањ, слава Аранђеловдан, хаплогрупа J2b-M205. Њима су блиски Караилићи са славом Ђурђевдан. Био сам убеђен да је реч о роду из Лаћиследа, али је префикс "кара" веома раширен у том крају, па не треба да чуди што не постоји веза између појединих фамилија.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #44 послато: Октобар 10, 2022, 06:38:17 поподне »
10. Илић, Доње Гаре, Власотинце, Јовањдан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома ретку вредност, једину на пројекту у оквиру PH908, 391=9. Осим ове, Илић има и карактеристичну 449=33 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту.  Свакако уколико се неко појави са оваквим вредностима, неће бити сумње да се ради о истом роду.

Према речима тестираног први предак Радичко дошао је из села Добровиш као сироче. Презимена присутна у роду - Илић, Радичковић и Гмитровић. Махала у селу где живе зове се Вучирид.

Свакако препорука за неки WGS тест.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #45 послато: Октобар 10, 2022, 07:22:40 поподне »
6. Андрејић,  Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац

Препорука напредни тест. Колико ми је познато, очекује се WGS тест за Татића.

Татић из Тулара код Прокупља је радио тест код Dante Labs
и добио  https://www.yfull.com/live/tree/R-Y175368/
Пошто је његов рођак Татић из Брзеће тестиран као Ph908 очекивали смо и код Татића из Тулара исту подграну али се десило да иако имају предање да су од Татића из Брзеће добили другу хаплогрупу која је у ствари права Морачка а Татићи из Брзећа за сада неће радити неки од БИГ тестова.

Ван мреже Жупљанин

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #46 послато: Октобар 10, 2022, 07:30:13 поподне »
6. Андрејић,  Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Вероватно су му блиски Јовановић из Латковца, Недељковић из Ботурића са којима има једну разлику на 17 упоредивих маркера. Рекао бих да му је близак и један род из околине Кос. Митровице са истим надимком рода и славом, као и предањем. Не бих ни Татића избацио из ове приче, иако имају већи број разлика.

За Андрејиће у литератури пише:

"Радовићи су се, кажу, најпре доселили из „Мораче, код Колашина“.
-Карајовићи*. Предак кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, су такође од Мораче. Од Милета су:
-Милетићи.
Од Андијре су:
-Андрићи.
Броје од досељења седам колена: Борислав (71 година), Милан, Лазар, Михаило, Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи „преко Мораве“.

Тестирани је оставио податке о пореклу: "По предању су три брата, Кара-Јован, Милета и Андреја "од Мораче" дошли у Александровачку Жупу. Најстарији познати предак је Недељко, 1834. уписан као Левићанин а 1836. као Андрејић. Андрејићи су, рачунајући од Недељка, 8 колена у Жупи".

Назив Левићанин потиче очигледно од села Левиће на Копаонику. И у једном и у другом Левићу има Аранђеловштака са предањем о Морачи, али се у Доње Левиће спомиње:

"У доба општих покрета наших народа у току 17. века настанише се у селу преци данашњих родова:

-Милуновића, Шушића – Мијаиловића, Беговића – Милетића, и Недељковића (8 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина) из племена Мораче".

Препорука напредни тест. Колико ми је познато, очекује се WGS тест за Татића.

Хвала Вам на одговору, записано се поклапа са оним што сам и ја пронашао у литератури (Тодоровићево ДНК испитивање у Жупи, чини ми се, 2018, исправићете ме ако грешим). Лутовчев запис је непотпун и неодређен, будући да није записао крсну славу ни предање о Карајовићима, Милетићима и Андрејићима из Лаћиследа.
Оно што бих ја додао, не знам да ли му је ово место, али, што би можда привукло друге који знају нешто више о мом "случају", је питање Доњег Левића, односно Горњег Левића.
У Доњем Левићу ( мада би исправније било Доњим Левићима јер је ово стара множина) су потомци Морачана који славе Аранђеловдан и Госпојину ( Богићевци Морачани?), а у Горњем Левићу су потомци Морачана, род Пецака који слави Аранђеловдан Зимски и Летњи, баш као и три фамилије из Лаћиследа.
Питање за милион долара је - Ко је и одакле род ПЕЦАКА (Пецићи, Бокићи, Будићи, Прокићи, Милојевићи, Спасићи, Ракићи, Вуличевићи, Вукојичићи, Јездићи, Шаденовићи, Белчевићи, Танасковићи, Пантићи)? Нисам нашао ништа у литератури о њима. Срећу се и у једном селу код Куршумлије.
Ако неко може да разреши овај мистериј, био бих му захвалан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #47 послато: Октобар 10, 2022, 08:06:03 поподне »
Татић из Тулара код Прокупља је радио тест код Dante Labs
и добио  https://www.yfull.com/live/tree/R-Y175368/
Пошто је његов рођак Татић из Брзеће тестиран као Ph908 очекивали смо и код Татића из Тулара исту подграну али се десило да иако имају предање да су од Татића из Брзеће добили другу хаплогрупу која је у ствари права Морачка а Татићи из Брзећа за сада неће радити неки од БИГ тестова.

Нисам испратио ово... Дакле заиста имамо Морачане-Богићевце у оквиру овог рода и вероватно староседелачки PH908 род(ови) који (су) се прибрати(ли)о и преузе(ли)о предање од њих. Матица овог PH908 рода/родова је свакако Копаоник, можда и Копаонички Ибар.
« Последња измена: Октобар 10, 2022, 08:10:55 поподне Милош »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #48 послато: Октобар 10, 2022, 09:09:56 поподне »
Нисам испратио ово... Дакле заиста имамо Морачане-Богићевце у оквиру овог рода и вероватно староседелачки PH908 род(ови) који (су) се прибрати(ли)о и преузе(ли)о предање од њих. Матица овог PH908 рода/родова је свакако Копаоник, можда и Копаонички Ибар.

Или је староседелац који се прибратио или призетио или је заједно са њима пре доласка прибратио или призетио у братство Морачана. Мислим да је Жупа веома лепо обрађена да би се такав случај ако се десио у Жупи сигирно забележио па је моје мишљење да су ипак дошли заједно јер видимо нове тестиране са PH908 а припадају роду Морачана.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #49 послато: Октобар 10, 2022, 09:40:42 поподне »
Хвала Вам на одговору, записано се поклапа са оним што сам и ја пронашао у литератури (Тодоровићево ДНК испитивање у Жупи, чини ми се, 2018, исправићете ме ако грешим). Лутовчев запис је непотпун и неодређен, будући да није записао крсну славу ни предање о Карајовићима, Милетићима и Андрејићима из Лаћиследа.
Оно што бих ја додао, не знам да ли му је ово место, али, што би можда привукло друге који знају нешто више о мом "случају", је питање Доњег Левића, односно Горњег Левића.
У Доњем Левићу ( мада би исправније било Доњим Левићима јер је ово стара множина) су потомци Морачана који славе Аранђеловдан и Госпојину ( Богићевци Морачани?), а у Горњем Левићу су потомци Морачана, род Пецака који слави Аранђеловдан Зимски и Летњи, баш као и три фамилије из Лаћиследа.
Питање за милион долара је - Ко је и одакле род ПЕЦАКА (Пецићи, Бокићи, Будићи, Прокићи, Милојевићи, Спасићи, Ракићи, Вуличевићи, Вукојичићи, Јездићи, Шаденовићи, Белчевићи, Танасковићи, Пантићи)? Нисам нашао ништа у литератури о њима. Срећу се и у једном селу код Куршумлије.
Ако неко може да разреши овај мистериј, био бих му захвалан.
  Поздрав земо из Доњег Ступња. Мани се литературе у вези са Жупом, поготово Лутовца. Мене одведе на погрешан траг. Само тестирање.  ;)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #50 послато: Октобар 10, 2022, 09:52:45 поподне »
Или је староседелац који се прибратио или призетио или је заједно са њима пре доласка прибратио или призетио у братство Морачана. Мислим да је Жупа веома лепо обрађена да би се такав случај ако се десио у Жупи сигирно забележио па је моје мишљење да су ипак дошли заједно јер видимо нове тестиране са PH908 а припадају роду Морачана.

Главни проблем је рапрострањеност PH908 Морачана по Копаонику у најширем смислу и непостојање генетичке везе са Морачом и Брдима уопште. Овде је очигледно Аранђеловдан као слава била пресудна око преузимања предања од Морачана-Богићеваца који су им били очито у непосредној близини. Нешто слично можемо видети и код рода Дробњака у И. Колашину.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #51 послато: Октобар 11, 2022, 11:11:22 пре подне »
Ако сам добро пребројио осто је још само Вујичић из прве туре, хоће ли бити ускоро?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #52 послато: Октобар 11, 2022, 01:28:10 поподне »
Ако сам добро пребројио осто је још само Вујичић из прве туре, хоће ли бити ускоро?

Биће.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жупљанин

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #53 послато: Октобар 11, 2022, 03:43:51 поподне »
  Поздрав земо из Доњег Ступња. Мани се литературе у вези са Жупом, поготово Лутовца. Мене одведе на погрешан траг. Само тестирање.  ;)

Хвала, поздрав за Доњи Ступањ на брду.  ;) Што се литературе тиче, предлог је одавно прихваћен. А што се тестирања тиче... за сада, не видим сврху јер не могу фактографски да уобличим причу ( недостају документа, датуми, докази...). Можда неког дана, када и овде, као у Шведској, буде хладно, а добар стандард.  ;D

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #54 послато: Октобар 11, 2022, 04:22:00 поподне »
Хвала, поздрав за Доњи Ступањ на брду.  ;) Што се литературе тиче, предлог је одавно прихваћен. А што се тестирања тиче... за сада, не видим сврху јер не могу фактографски да уобличим причу ( недостају документа, датуми, докази...). Можда неког дана, када и овде, као у Шведској, буде хладно, а добар стандард.  ;D
Брате мој, нисам знао да си у Швецији. И ја сам из БГ-а, а ћале ми је из Ступња,где сам провео  пола живота (нису ме много водили по морима). Моја је фамилија велика,па један каже одавде смо пореклом,други оданде... Само тестирање. Не одох на жупску бербу,брука!!!

Ван мреже Ваљевац

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 36
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #55 послато: Октобар 11, 2022, 05:25:10 поподне »
Цењени земљаче, иако су приче о досељеницима који су са собом донели и име села честе у литератури, и сами можемо претпоставити да ће оне најчешће бити плод накнадне контрукције.

У случају Бобове не морамо ни да сумњамо, имамо османски попис из 1530. године:



Поздрав од Подгорца!  :)

Драги земо Подгорац, да ли можеш да ми пошаљеш тај извор, турски дефтер. Морам ти рећи да си изненадио многе Бобовце, који су веровали у записе Љубомира Павловића: Колубара и Подгорина, и да име села потиче са југа.
При том многи обичаји, нпр паљење лиле, су идентични као доле на југу, и људи имају трагове ијекавице у неким речима још увек  :) Но, изгледа да је име села доста старије од Прве сеобе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #56 послато: Октобар 12, 2022, 12:09:02 пре подне »
15. Илић, Никољдан, Мала Копашница (махала Бели Брег), Лесковац, J2b-M241

Илић је оставио неодређено предање о пореклу "са неке планине". На основу славе, могуће је да постоји веза са Тасићима (непознато порекло) из исте махале:
https://www.poreklo.rs/2016/02/04/poreklo-prezimena-selo-mala-kopasnica-leskovac/

Илић има најближа поклапања на простору Врањског Поморавља (Врање, Владичин Хан) и то са две српске породице које такође славе Никољдан. Код Илића се јавља веома нетипична мутација на маркеру 390 (21), која до сада није забележена код припадника J2b-M241 из табеле пројекта. Осим тога, као условно специфичну, треба издвојити вредност 21 на маркеру 481. Интересантно да је Илићу доста близак католик Јаковчевић из Сплита (481=21), али с обзиром на географску удаљеност, не знам колико је ово вредно помена.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #57 послато: Октобар 12, 2022, 07:49:43 пре подне »
Драги земо Подгорац, да ли можеш да ми пошаљеш тај извор, турски дефтер. Морам ти рећи да си изненадио многе Бобовце, који су веровали у записе Љубомира Павловића: Колубара и Подгорина, и да име села потиче са југа.
При том многи обичаји, нпр паљење лиле, су идентични као доле на југу, и људи имају трагове ијекавице у неким речима још увек  :) Но, изгледа да је име села доста старије од Прве сеобе.

Драги земљаче,

Качена је раније на форуму књига "Rumeli Eyaleti (1514-1550)", изашла 2013. у Анкари - она је својеврсни регистар топонима из тог периода. Мислим да је можеш лако наћи на интернету. Мапа чији сам део окачио је са 1008. странице у пдф.

Иначе за нас је много релевантније што је Ваљевска нахија, а самим тим и Подгорина, прилично добро покривена последњим опширнијим турским пописом за који знамо да је сачуван за ужу Србију, а то је онај из 1741. Нажалост, његов превод још увек није објављен и вероватно неће бити још неко време.

А паљење лиле, ијекавица - тога има у свим нашим селима  :)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #58 послато: Октобар 12, 2022, 11:21:34 пре подне »
22. Раковић, Илиндан, Живковци, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотипом и славом се уклапа у род YP6098* Б3, где му се налазе и најближа поклапања, а врло блиски су му и припадници рода Б2 који славе Мратиндан. На само 1 од 23 маркера разликује се од Јеринића из Вировца код Мионице (Илиндан), Раденовића из Плава (Илиндан) и Лончаревића из Андријевице (Мратиндан); на 1 од 17 упоредивих маркера разликује се од Цвијовића из Врквених Тоца код Пријепоља (Мратиндан), на 2 од 23 маркера од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља (Мратиндан) и једног нејавног резултата из околине Новог Пазара (Илиндан), а на 2 од 17 маркера од Рашковића из Поцесја код Рашке (Илиндан). Тестирани је у упитнику написао да су даљим пореклом "од Сјенице", одакле су се доселила браћа Рака и Раде. Од Раке су Раковићи, а од Рада Радовићи. Према породичном предању у Сјеницу су дошли из Колашина. Може се рећи да је резултат тестирања потврдио предање, јер се најближа поклапања Раковића налазе управо на подручју Брда и Рашке области. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2013/05/22/poreklo-prezimena-selo-%C5%BEivkovci-ljig/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #59 послато: Октобар 12, 2022, 11:25:34 пре подне »
20. Васов, Никољдан, Сенокос/Димитровград

Припада хаплогрупи I1. Због нешто специфичнијег хаплотипа и одсуства бликсих поклапања нижа грана се не може са сигурношћу одредити. Чисто технички гледано, по хаплотипу, са разликом 4/23, Васову је најближи Црнадак из Босанске крајине, који припада роду Дробњака и грани I-FGC22045 и Богосављевић из околине Петровца на Млави, који припада грани I-FGC9549. Међутим та блискост није таква да би се могла сигурно тврдити припадност било којој од наведених грана. Занимљиво је да Васов посједује и специфичнију дробњачку вриједност YGATA H4=11. У сваком случају, само SNP тестирање може ријешити ствар.

Тестирани је оставио сљедеће предање о поријеклу свог рода: "Чукундедино презиме, у време Турака, било Андрејев, касније по Васи били Васовићи, а Васов остало после бугарске окупације. Надимак рода је Суртуковци."

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #60 послато: Октобар 12, 2022, 11:35:45 пре подне »
20. Васов, Никољдан, Сенокос/Димитровград

Припада хаплогрупи I1. Због нешто специфичнијег хаплотипа и одсуства бликсих поклапања нижа грана се не може са сигурношћу одредити. Чисто технички гледано, по хаплотипу, са разликом 4/23, Васову је најближи Црнадак из Босанске крајине, који припада роду Дробњака и грани I-FGC22045 и Богосављевић из околине Петровца на Млави, који припада грани I-FGC9549. Међутим та блискост није таква да би се могла сигурно тврдити припадност било којој од наведених грана. Занимљиво је да Васов посједује и специфичнију дробњачку вриједност YGATA H4=11. У сваком случају, само SNP тестирање може ријешити ствар.

Тестирани је оставио сљедеће предање о поријеклу свог рода: "Чукундедино презиме, у време Турака, било Андрејев, касније по Васи били Васовићи, а Васов остало после бугарске окупације. Надимак рода је Суртуковци."

Једна занимљивост - ово је први тестирани у бази СДНКП пореклом са подручја општине Димитровград.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #61 послато: Октобар 12, 2022, 11:57:48 пре подне »
Битно да је лед пробијен, иде се даље.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #62 послато: Октобар 12, 2022, 12:12:26 поподне »
21. Ковачевић, Мратиндан, Грабовац/Раковица (Кордун)

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Ковачевићем који слави Мратиндан из Пркоса/Бос.Петровац дијели карактеристичну вриједност DYS19=15 и повишену вриједност DYS456=16 односно 17. На овај начин је додатно профилисан род Ковачевића који слави Мратиндан (св. Стефана Дечанског). На основу хаплотипа не може се претпоставити којој подграни I2-PH908 Ковачевићи припадају. Неопходна су додатна SNP или дубинска тестирања.

Ковачевићи мратинштаци су прилично стара далматинска породица. Били су прилично бројни у попису Далмације 1709. године на подручјима села Ервеник, Модрино село и Земуник, гдје их има и данас (бар до псољедњих ратова). Из далматинске матице током 18. и 19. вијека расељавали су се према Лици (Ковачевићи у Висућу би требали славити Мратиндан), Босанској крајини и Кордуну.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #63 послато: Октобар 12, 2022, 01:01:38 поподне »
23. Буднић, Јовањдан, Бориловићи/Требиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Бјелоглавом, Никољдан из Грачанице код Гацка дијели више карактеристичних и немодалних вриједности: DYS390=23, DYS19=15, DYS458=16, DYS481=29, DYS635=22, па готово да нема сумње у повезаност ове двије породице. Нижа подграна се ни за Бјелоглаве ни за Будниће не може одредити без дубинског или SNP теста.

Буднићи су у Бориловиће (Борловиће) у Љубомиру доселили у првој половини 19. вијека из Борча у Гацку. Управо ово предање може да објасни њихову генетичку везу са Бјелоглавима из Грачанице. С обзиром да су Бјелоглави на подручју Гацка били старија свештеничка породица, сасвим је извјесно да је подручје сјеверозападно од Гацка (Гатачка Површ и Борач) матица за читав род којем припадају Буднићи и Бјелоглави.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #64 послато: Октобар 12, 2022, 02:05:08 поподне »
4. Вујичић, Аранђеловдан, Аљиновићи, Пријепоље

Припада хаплогрупи T1a>CTS2214>Y4984, роду А у табели пројекта.

Вујичић је несумњиво повезан са САНУ тестираним из Дивоша подно Фрушке горе, као и са нејавним FTDNA тестираним из околине Крагујевца. Њих двојица такође славе Аранђеловдан, што поред екстремне реткости оваквог хаплотипа даје додатну потпору закључку о њиховом заједничком пореклу.

Како је Вујичићев хаплотип предвиђен за припадност подграни на коју су потврђени муслимани Дервишевићи из Срђевца код Бијелог Поља, за претпоставити је да и они припадају овом роду.

Тестирани је навео да су Вујичићи староседелачки род у Аљиновићима, а специфичан резултат и извесни давнашњи исељеници у Шумадији и Срему свакако иду у прилог томе.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
« Последња измена: Октобар 12, 2022, 02:08:10 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #65 послато: Октобар 12, 2022, 08:36:51 поподне »
4. Вујичић, Аранђеловдан, Аљиновићи, Пријепоље

Припада хаплогрупи T1a>CTS2214>Y4984, роду А у табели пројекта.

Вујичић је несумњиво повезан са САНУ тестираним из Дивоша подно Фрушке горе, као и са нејавним FTDNA тестираним из околине Крагујевца. Њих двојица такође славе Аранђеловдан, што поред екстремне реткости оваквог хаплотипа даје додатну потпору закључку о њиховом заједничком пореклу.

Како је Вујичићев хаплотип предвиђен за припадност подграни на коју су потврђени муслимани Дервишевићи из Срђевца код Бијелог Поља, за претпоставити је да и они припадају овом роду.

Тестирани је навео да су Вујичићи староседелачки род у Аљиновићима, а специфичан резултат и извесни давнашњи исељеници у Шумадији и Срему свакако иду у прилог томе.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
Пошто је ово заиста ретка грана а и повезаност са осталим тестиранима није баш најјаснија можда би решење требало потражити на yfull-овој грани https://www.yfull.com/tree/T-L208/ тако што би се могли фокусирати на најближу географију а то су у овом случају Грци и Хрвати па можда затим Турци и Јермени.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #66 послато: Октобар 12, 2022, 09:15:14 поподне »
4. Вујичић, Аранђеловдан, Аљиновићи, Пријепоље

Припада хаплогрупи T1a>CTS2214>Y4984, роду А у табели пројекта.

Вујичић је несумњиво повезан са САНУ тестираним из Дивоша подно Фрушке горе, као и са нејавним FTDNA тестираним из околине Крагујевца. Њих двојица такође славе Аранђеловдан, што поред екстремне реткости оваквог хаплотипа даје додатну потпору закључку о њиховом заједничком пореклу.

Како је Вујичићев хаплотип предвиђен за припадност подграни на коју су потврђени муслимани Дервишевићи из Срђевца код Бијелог Поља, за претпоставити је да и они припадају овом роду.

Тестирани је навео да су Вујичићи староседелачки род у Аљиновићима, а специфичан резултат и извесни давнашњи исељеници у Шумадији и Срему свакако иду у прилог томе.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.

Издвојићу неке тестиране са 23andMe који припадају узводним погранама, попут T-CTS2214 и T-CTS8512 (Z710).

T-M70>L208>CTS2214            
Станковић, Ниш/Понишавље/СРБ   
Стефановић, МКД   
Лазаревски, МКД   
T-M70>L208>CTS2214>CTS8512            
Маршићанин, Никољдан, Крагујевац/Шумадија/СРБ
Шпец, католик, Мостар/Херцеговина/БиХ   
Клапија, муслиман, Црнча/Бијело Поље/Брда/ЦГ   
Матић, непознато

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #67 послато: Октобар 12, 2022, 09:27:39 поподне »
Издвојићу неке тестиране са 23andMe који припадају узводним погранама, попут T-CTS2214 и T-CTS8512 (Z710).

T-M70>L208>CTS2214            
Станковић, Ниш/Понишавље/СРБ   
Стефановић, МКД   
Лазаревски, МКД   
T-M70>L208>CTS2214>CTS8512            
Маршићанин, Никољдан, Крагујевац/Шумадија/СРБ
Шпец, католик, Мостар/Херцеговина/БиХ   
Клапија, муслиман, Црнча/Бијело Поље/Брда/ЦГ   
Матић, непознато
Штета што немамо ниједан хаплотип па да упоредимо и извучемо неки закључак али по,барем мојим,тумчењима извора рекло би се да је већа вероватноћа да су у Аљиновиће дошли из западнијих крајева.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #68 послато: Октобар 12, 2022, 10:48:54 поподне »
17. Армуш, Јовањдан, Љевоша/Пећ, I2-Z17855>FT226393 род Шекулараца

За Армуше се у литератури наводи да су се у Љевошу доселили средином 19. века из Шекулара, где су се презивали Рмуш. Рмуши су шекуларско братство из истоименог засеока који административно припада насељу Лази, општина Беране. Према предању, родоначелник Рмуша био је Мушо Шекуларац. О овом братство више података се може пронаћи у Небином тексту: https://www.poreklo.rs/2021/03/02/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-7-deo/. Иначе, у околини Пећи има и породица са презименом Рмуш, које су се досељавале из Шекулара у 20. веку, а један од припадника Рмуша из околине Пећи је раније већ тестиран.

Хаплотип тестираног Армуша подудара се са хаплотипом раније тестираног Рмуша из Шекулара на 22 од 23 упоредива маркера, са једном разликом која није од филогенетичког значаја. Тиме је несумњиво потврђено да Армуши и Рмуши чине један род, који припада генетичком роду Шекулараца. Шекуларци су недавно прецизније генетички профилисани и припадају грани FT226393 хаплогрупе I2-Z17855, за коју је процењен TMRCA 550 година.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #69 послато: Октобар 12, 2022, 11:16:39 поподне »
Списак нове туре тестираних:

24. Јанковић, Никољдан, Лопаш, Пожега
25. Јевђевић, Ђурђевдан, Крагујевац
26. Станковић, Ђурђевдан, Доброселица, Чајетина
27. Костић, Јовањдан, Орешковица, Петровац
28. Богићевић, Никољдан, Адрани, Краљево
29. Ђуричанин, Алимпијевдан, Плав
30. Петровић, Алимпијевдан, Велика, Плав
31. Радевић, Алимпијевдан, Велика, Плав
32. Јагодић, Јовањдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље
33. Сокнић, Ђурђевдан, Зови До, Невесиње
34. Ковач, Јовањдан, Сливница Бобани, Равно
35. Ђорђевић, Аранђеловдан, Шишмановац, Прокупље
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #70 послато: Октобар 14, 2022, 11:43:16 пре подне »
16. Пот, нема славу, Печуј, R1b>L51

Хаплотип тестираног је практично модални за све ”западне” гране R1b, па је тешко предвидети којој од њих припада. Нешто је већа вероватноћа да припада галороманској грани U152>L2 него германској U106, а свакако би недоумице биле отклоњене WGS тестирањем.

Породица Пот има предање о холандском пореклу и ранијем облику презимена Потман, али је свакако у Угарску насељена као део општенемачке колонизације из Рајнланд Палатината. Генетика доказује немачко порекло претка.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #71 послато: Октобар 14, 2022, 11:49:18 пре подне »
10. Илић, Доње Гаре, Власотинце, Јовањдан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома ретку вредност, једину на пројекту у оквиру PH908, 391=9. Осим ове, Илић има и карактеристичну 449=33 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту.  Свакако уколико се неко појави са оваквим вредностима, неће бити сумње да се ради о истом роду.

Према речима тестираног први предак Радичко дошао је из села Добровиш као сироче. Презимена присутна у роду - Илић, Радичковић и Гмитровић. Махала у селу где живе зове се Вучирид.

Свакако препорука за неки WGS тест.

Због повишене DYS449=33, постоји могућност да Илић заправо није PH908 већ нека друга грана испод Y3120 и поред DYS448=19, али би то могло да се открије само SNP тестирањем.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #72 послато: Октобар 14, 2022, 12:04:02 поподне »
16. Пот, нема славу, Печуј, R1b>L51

Хаплотип тестираног је практично модални за све ”западне” гране R1b, па је тешко предвидети којој од њих припада. Нешто је већа вероватноћа да припада галороманској грани U152>L2 него германској U106, а свакако би недоумице биле отклоњене WGS тестирањем.

Породица Пот има предање о холандском пореклу и ранијем облику презимена Потман, али је свакако у Угарску насељена као део општенемачке колонизације из Рајнланд Палатината. Генетика доказује немачко порекло претка.

Кошаркаш Стефан Пот рођен у Бијељини, али је пореклом из Бачке. Могу лако бити повезани.






Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #73 послато: Октобар 14, 2022, 12:04:41 поподне »
Кошаркаш Стефан Пот рођен у Бијељини, али је пореклом из Бачке. Могу лако бити повезани.




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #74 послато: Октобар 14, 2022, 10:54:05 поподне »
17. Армуш, Јовањдан, Љевоша/Пећ, I2-Z17855>FT226393 род Шекулараца
Тиме је несумњиво потврђено да Армуши и Рмуши чине један род, који припада генетичком роду Шекулараца.

Да, неким Рмушима насељеним у Метохију у 19. веку, временом је презиме промењено у лакше изговорљиво - Армуш. Онима касније колонизованим у Метохију, после Првог светског рата и на даље, презиме је остало у изворном облику - Рмуш. Род је, несумњиво, а сада и генетички потврђено, исти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #75 послато: Октобар 15, 2022, 10:25:16 поподне »
19. Адамовић, Св. Симеон Богопримац, Горњи Свилај, Оџак

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, њеној подграни Y134585. Адамовић за разлику од свих осталих из ове гране нема њену главну карактеристику на 23(25) маркера, а то је маркер 643=11. Код Адамовића је вредност 10, што је очито његова приватна мутација. Од других специфичних вредности се може издвојити још 389=14-32. Од оних који славе Св. Симеона Богопримца, ову вредност дели са Пејићем из Кузмана код Теслића. Можда је Адамовићу ипак најближи Милетић из Доњег Свилаја са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. У сваком случају нема сумње да Адамовић припада грани Y134585, великом роду који прославља Св. Симеона Богопримца, а чија је матица вероватно на планини Влашић, док је даља генетичка веза са Потарјем.

Адамовић је навео као старије презиме Бијелић. Нисам успео наћи нешто више о њима у литератури.

Адамовићу наравно предлажем неки од напреднијих тестова, посебно ако знамо да ускоро почињу велики попусти, као и да већ имамо Марића са Св. Симеоном Богопримцем са урађеним WGS тестом.
« Последња измена: Октобар 16, 2022, 09:21:11 пре подне Милош »

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #76 послато: Октобар 17, 2022, 10:43:06 поподне »
Кошаркаш Стефан Пот рођен у Бијељини, али је пореклом из Бачке. Могу лако бити повезани.




Додао бих само да је Стефан, ког помињете, са мајчине стране поријеклом из Батковића код Бијељине. Породица Тукић, тестирани у акцији "Семберија и Мајевица". Било куда, Батковић свуда. :-)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #77 послато: Октобар 18, 2022, 12:12:11 поподне »
24. Јанковић, Никољдан, Лопаш/Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Карактеристичан маркер DYS458=16 дијели са раније тестираним Божовићем, Никољдан, из Лопаша, тако да нема сумње да ове двије породице чине исти род. Јанковић посједује и карактеристичну вриједност DYS439=11, која је вјероватно скоријег настанка. Од осталих родова, припадника ове гране, Јанковићу је близак и Благојевић из Плетернице код Славонске Пожеге, који такође слави Никољдан, па постоји могућност неке старије предмиграторне везе.

Само село Лопаш није обрађивано у етнографској литератури, а ни тестирани није оставио податке о предањима. Божовићи из Лопаша са друге стране имају предање да су од Божовића из старовлашког села Мочиоца код Ивањице. Тамо је било више породица које славе Никољдан, па није искључено да су Јанковићи и Божовићи дио неке веће родовске групе присутне у том селу.

Препорука за даље тестирање је неки до дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #78 послато: Октобар 18, 2022, 12:33:32 поподне »
25. Јевђевић, Ђурђевдан, Крагујевац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује потпуно модалан хаплотип за род Дробњака. На основу хаплотипа може се само констатовати да припада том роду, али не и потенцијалне ближе везе са тестиранима у оквиру овог рода.

Тестирани је као мјесто поријекла навео Крагујевац. Не знам да ли се ради о скоријем досељавању. Такође је оставио и податак о стаиријим презименима: Васовић и Станимировић. Овај податак би могао указивати да потиче од Јевђевића из села Крвавци на Златибору, јер су ти Јевђевићи поријеклом од Станимировића и Васовића. За њих стоји записано: "Станимировићи су дошли из Тушиња у Дробњацима. Од њих су Јевђовићи. Славе Ђурђевдан." Овим би и генетички резултат имао смисла. (Ради се о мојој претпоставци, не о подацима саопштеним од стране тестираног).

Препоруке за даље тестирање, неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #79 послато: Октобар 18, 2022, 12:40:33 поподне »
Poprilicno I1 u ovoj turi, I2 i dalje poslovicno dominira brojem
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #80 послато: Октобар 18, 2022, 12:59:33 поподне »
26. Станковић, Ђурђевдан, Доброселица/Чајетина

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује нешто рјеђу вриједност DYS439=12, док су остале вриједности углавном модалне. Пуно поклапање на 23 маркера има са Миливојчевићем, Ђурђевдан из Бранчића код Љига. Ова веза није сигурна, јер код Миливојчевића се у случају DYS439=12 може радити и о скоријој промјени. Осим тога, Миливојчевићи би требали бити старија породица у Бранчићима, док Станковићи имају предање о скоријем поријеклу од Дробњака.

У етнографској литератури Станковићи се не помињу у Доброселици. У самој Доброселици има доста досељеника из Дробњака, па се можда Станковићи крију под неким другим презименом. У 19. вијеку, у пописима и другој грађи, помиње се више Станковића из Доброселице. Тестирани је оставио податак да су Станковићи Дробњаци по поријеклу, а да су прије досељавања у Доброселицу боравили у Радојни код Нове вароши. Генетичким резултатом је ово предање на неки начин потврђено.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #81 послато: Октобар 18, 2022, 01:14:07 поподне »
35. Ђорђевић, Аранђеловдан, Шишмановац, Прокупље, J2b-M241>PH1602

Tестирани је навео предање о пореклу из места Драгојченце у Бугарској. Слични подаци се могу пронаћи и на мрежи:

"Данашње породице у Гојиновцу које воде порекло из пограничних крјева према Бугарској носе презимена: Тодоровић, Ђокић, Ђорђевић и Велимировић, а у Шишмановцу: Станковић, Митровић, Стојиљковић, Јанићијевић, Младеновић, Ђорђевић (Божанић) и Вељковић."

Реч је о подграни J2b-PH1602>PH502 (393=13, 456=12). Иако Ђорђевић нема ближих поклапања, ова подграна је код Срба доста заступљена у Шоплуку, на простору Јужне Србије и Шумадије. У Крајини је присутна кроз род Лучинштака (Чубриле и остали).
« Последња измена: Октобар 18, 2022, 02:29:21 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #82 послато: Октобар 18, 2022, 01:23:58 поподне »
27. Костић, Јовањдан, Орешковица/Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045. С обзиром да је из подручја ван миграторних струја дробњачког рода, требало би SNP тестирањем провјерити припадност дробњачком роду, тј. да ли је позитиван и на FGc22061. Посједује јединствену промјену коју нема нико други у грани FGC22045, а то је DYS389-I/II=11/27. Док је ова промјена веома карактеристична, дотле су му све остале вриједности модалне за грану FGC22045, па има велик број блиских, а филогенетички могуће безначајних поклапања. Од тих поклапања можда треба поменути херцеговачку породицу Гаџа из околине Требиња која такође слави Јовањдан, а са Костићем се разликује само на промјени DYS389-I/II=11/27. Сама слава Јовањдан је прилично ријетка код рода Дробњака.

Орешковица је етнографски обрађивана, али Костићи нису наведени. Ни тестирани није оставио неке детаљније податке о поријеклу.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #83 послато: Октобар 18, 2022, 01:44:37 поподне »
28. Богићевић, Никољдан, Адрани/Краљево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има модалан хаплотип са великим бројем, могуће филогенетски безначајних, пуних поклапања. Од слављеника Никољдана пуна поклапања има са Јегдићима из Превиша и Кариклићима из Сарајева. На ближем географском подручју нема тестираних породица са којима би се Богићевићи могли одређеније повезати.

У Адране су Богићевићи доселили из подголијског села Придворице. У етнографској литератури је о Богићевићима из Придворице записано сљедеће: "Богићевићи, 2 к., представљају веома јаку фамилију и давали су увек кмета или председника општине."

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #84 послато: Октобар 18, 2022, 04:04:11 поподне »
27. Костић, Јовањдан, Орешковица/Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045. С обзиром да је из подручја ван миграторних струја дробњачког рода, требало би SNP тестирањем провјерити припадност дробњачком роду, тј. да ли је позитиван и на FGc22061. Посједује јединствену промјену коју нема нико други у грани FGC22045, а то је DYS389-I/II=11/27. Док је ова промјена веома карактеристична, дотле су му све остале вриједности модалне за грану FGC22045, па има велик број блиских, а филогенетички могуће безначајних поклапања. Од тих поклапања можда треба поменути херцеговачку породицу Гаџа из околине Требиња која такође слави Јовањдан, а са Костићем се разликује само на промјени DYS389-I/II=11/27. Сама слава Јовањдан је прилично ријетка код рода Дробњака.

Орешковица је етнографски обрађивана, али Костићи нису наведени. Ни тестирани није оставио неке детаљније податке о поријеклу.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)

Da li ovde test na snp FGC22057 kod Yseq moze da zavrsi posao?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #85 послато: Октобар 18, 2022, 05:00:03 поподне »
34. Ковач, Јовањдан, Лопоч/Сливница Бобани/Равно, I2-Y3120

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, роду који смо у књизи о Херцеговцима назвали родом Бобанаца – јовањштака, а који је у табели СДНКП означен као род О. “Овом роду припада већи број староседелачких братстава са подручја Бобана, за која је генетичким тестирањем утврђено да су међусобно сродна. У делу Бобана  који се налази у долини Требишњице овом роду припадају Јакшићи (који према предању потичу од Рачића) и Поповићи са матицом у Жакову, Грче (који према предању потичу од Грбића) са матицом у Грбићима и Маслеше са Ћорлукама, чија је матица у Туљима. У брдском делу Бобана овом роду припадају Оборине са Киперашима, Ковачима и Ковачевићима, чија је  матица у Сливници, као и Мисите са матицом у суседним Чопицама. Сви славе Јовањдан, осим Мисита из Кијевог Дола и њихових исељеника, који славе Св. Враче. Поменута братства немају свест о заједничком пореклу, што јасно указује на то да се ради о веома старом роду у Бобанима. Овај генетички  род би могао потицати од средњовековних влаха Бобана, чија је матица била у Жакову. Међутим, у Бобанима постоје још два генетичка рода којима припадају староседелачка братства из ове области, услед чега се власи Бобани не могу везати искључиво за генетички род Бобанаца ‒ јовањштака.

У етнографској литератури Ковачи из Сливнице сматрају се сроднима Оборинама. У зависности од верзије предања, Оборине потичу од Ковача или обрнуто. „Оборине су братство које је некада живело на локалитету Чалај међе у Сливници у Бобанима. Раније су се према предању презивали Рађеновић. Оборине су се делом иселили у Мостар, а делом у Орашје у Попову, где од њих потичу Васиљевићи. Од преосталих Оборина у Сливници потичу Кипераши у засеоку Кипер и Ковачи у засеоку Лопоч. (...) У Орашју је 1938. године било Оборина, за које се наводи да су од Ковача из Лопоча. (…) Ковачи су се тридесетих година 19. века из Лопоча раширили на оближње Пољице. Тамо су почетком 20. века узели презиме Ковачевић, а из Пољица је део Ковачевића прешао у Туље, одакле је један Ковачевић, који је био свештеник, прешао у Вођене код Љубиња седамдесетих година 19. века. Ковача у Бобанима има и у Лушници, али славе Ђурђевдан и другачијег су порекла ‒ потичу од Ђурђевића из истог села.“ У Херцеговини постоје и друге породице Ковача са славом Јовањдан, које нису сродне бобанским Ковачима јовањштацима.

За модални хаплотип рода Бобанаца – јовањштака карактеристична је вредност маркера DYS390=23 и донекле ређа вредност DYS389II=30, које поседује и хаплотип тестираног Ковача. У односу на модални хаплотип овог рода резултат тестираног Ковача поседује веома карактеристичне вредности маркера DYS570=15 и DYS549=12. Исте ове вредности поседује и хаплотип раније тестираног Ковачевића из Туља, чиме је веза Ковача и Ковачевића неспорно доказана.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #86 послато: Октобар 18, 2022, 08:55:38 поподне »
33. Сокнић, Ђурђевдан, Џинова Махала/Зови До, Невесиње

Припада хаплогрупи N2-FT182494>Y254546

За ову грану карактеристична је вредност DYS391=11 и слава Ђурђевдан.

Јевто Дедијер у свом раду "Херцеговина" о Сокнићима из Џинове Махале пише ово:
Сокнићи су старином из Бањана прије 150 година, а прије 50 година доселили су с Трусине овдје. Живе на Чолаковића читлуку. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Овим резултатом се потврдило предање о пореклу из Бањана. N2-FT182494>Y254546 грани такође припадају Вујадиновићи из Треслице (Билећа) и Јокановићи из Трсе (Плужине), који су по предању живели у Доњем Тупану (Бањани).

Препорука за тестираног је да потврди припадност N2-FT182494>Y254546 грани директним тестом код YSEQ.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=250638

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #87 послато: Октобар 18, 2022, 10:12:18 поподне »
25. Јевђевић, Ђурђевдан, Крагујевац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује потпуно модалан хаплотип за род Дробњака. На основу хаплотипа може се само констатовати да припада том роду, али не и потенцијалне ближе везе са тестиранима у оквиру овог рода.

Тестирани је као мјесто поријекла навео Крагујевац. Не знам да ли се ради о скоријем досељавању. Такође је оставио и податак о стаиријим презименима: Васовић и Станимировић. Овај податак би могао указивати да потиче од Јевђевића из села Крвавци на Златибору, јер су ти Јевђевићи поријеклом од Станимировића и Васовића. За њих стоји записано: "Станимировићи су дошли из Тушиња у Дробњацима. Од њих су Јевђовићи. Славе Ђурђевдан." Овим би и генетички резултат имао смисла. (Ради се о мојој претпоставци, не о подацима саопштеним од стране тестираног).

Препоруке за даље тестирање, неки од дубинских тестова (Dante, BIGY700, Nebula)
Хвала драјверу, значи одгонетнуто поријекло војводе Добросава Јевђевића.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #88 послато: Октобар 19, 2022, 10:08:15 пре подне »
29. Ђуричанин (Алимпијевдан), Плав

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно млађој грани Y32147>FT166340. Могло би се претпоставити да је у питању најнизводнија грана Y217583 коју чини род из Љајковића код Подгорице (слава Петровдан). Они су најближи сродници гране Y37280 у којој су Букумири. Ђуричанин се од Бјелобрковића из Љајковића разликује само на једном маркеру од 23 (повишена вредност 19 на маркеру DYS576).

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/ (Yfull стабло)

Тестирани би своју позицију на стаблу и детаљнију везу са осталима могао да утврди дубинским тестирањем у иностранству (Данте лабс кад буде на попусту).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (чланак о хаплогрупи)

Што се тиче порекла презимена Ђуричанин, нисам нашао ништа конкретно, па ако неко зна, нека напише.
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 10:12:21 пре подне Зрно »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #89 послато: Октобар 19, 2022, 11:43:19 пре подне »
32. Јагодић (Јовањдан), Велика Дапчевица/Грубишно Поље

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније ређој грани BY147912, са првим маркером вредности 12, а не 13. Сасвим извесно би Јагодић формирао нову подграну са Гранулом (Стевањдан) из Пискавице код Бањалуке, који за сад "виси" сам под звездицом. Осим што имају само 2 маркера разлике, с њим дели и ретку вредност DYS456=13. Сви остали R1b-Z2705 на том маркеру имају вредност 15 (само пар њих 16), па чак и припадници ове гране BY147912 који нису блиски Гранули (пошто је он са звездицом), а то је подграна BY105603 у којој су Игњатовић, још неки Срби, Албанци, Цинцари и Македонци. Било би врло значајно кад би Јагодић урадио дубински тест у иностранству (Данте), јер би се онда утврдила друга подграна испод BY147912, осим већ познате BY105603. Јагодић као неку своју специфичност има повишену вредност DYS458=17.

https://www.yfull.com/tree/R-BY147912/ овде је приказ те гране на Yfull

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #90 послато: Октобар 19, 2022, 02:28:18 поподне »
18. Трифу, нема славу, Алибунар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном, једина вредност која одудара је нешто нижа Y-GATA-H4=10. Као последицу има јако велики број релативно блиских поклапања до 3 маркера разлике, али ни за једно од њих не може се рећи да је заиста филогенетички блиско. Свакако бих препоручио додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само то да су му сви познати мушки преци живели у Алибунару. Ако неко поседује више информација о породици Трифу замолио бих да остави коментар.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #91 послато: Октобар 19, 2022, 02:41:53 поподне »
18. Трифу, нема славу, Алибунар

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном, једина вредност која одудара је нешто нижа Y-GATA-H4=10. Као последицу има јако велики број релативно блиских поклапања до 3 маркера разлике, али ни за једно од њих не може се рећи да је заиста филогенетички блиско. Свакако бих препоручио додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само то да су му сви познати мушки преци живели у Алибунару. Ако неко поседује више информација о породици Трифу замолио бих да остави коментар.

Можда је човек Румун неким дубљим пореклом. Трифу није ретко презиме међу Румунима а и међу Власима источне Србије га има међу надимцима породица / старим презименима. Алибунар је било једно од места где су се људи са ширег простора Хомоља преселили после другог рата (поред Баваништа, Ковина и Делиблата). Можда би и ту могао тражити неку везу ако има неко породично предање и слично. Има те гране и међу Власима. Једино што је чудно је то што нема славу а Власи неретко славе и по две славе (кућну и очеву) у пуном капацитету што би се рекло. Дубински тест је најбоље решење, да се не замајавамо предањима која су врло често погрешна.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #92 послато: Октобар 19, 2022, 02:54:52 поподне »
Можда је човек Румун неким дубљим пореклом. Трифу није ретко презиме међу Румунима а и међу Власима источне Србије га има међу надимцима породица / старим презименима. Алибунар је било једно од места где су се људи са ширег простора Хомоља преселили после другог рата (поред Баваништа, Ковина и Делиблата). Можда би и ту могао тражити неку везу ако има неко породично предање и слично. Има те гране и међу Власима. Једино што је чудно је то што нема славу а Власи неретко славе и по две славе (кућну и очеву) у пуном капацитету што би се рекло. Дубински тест је најбоље решење, да се не замајавамо предањима која су врло често погрешна.

Човек јесте етнички Румун. С обзиром да су му сви преци уназад више генерација у Алибунару, мислим да можемо искључити порекло из источне Србије. За славу нема сазнања, мада колико је мени познато Румуни у српском делу Баната не славе славе, или можда грешим?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #93 послато: Октобар 19, 2022, 03:02:28 поподне »
29. Ђуричанин (Алимпијевдан), Плав

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно млађој грани Y32147>FT166340. Могло би се претпоставити да је у питању најнизводнија грана Y217583 коју чини род из Љајковића код Подгорице (слава Петровдан). Они су најближи сродници гране Y37280 у којој су Букумири. Ђуричанин се од Бјелобрковића из Љајковића разликује само на једном маркеру од 23 (повишена вредност 19 на маркеру DYS576).

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/ (Yfull стабло)

Тестирани би своју позицију на стаблу и детаљнију везу са осталима могао да утврди дубинским тестирањем у иностранству (Данте лабс кад буде на попусту).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (чланак о хаплогрупи)

Што се тиче порекла презимена Ђуричанин, нисам нашао ништа конкретно, па ако неко зна, нека напише.

Ђуричани су, према предању, огранак групе родова из Горњег Полимља који своје порекло доводе у везу с Ђурашковићима из Цеклина.
Већ смо видели да неки родови из ове групе немају везе с цеклинским Ђурашковићима, тако нпр. Ралевићи у Калудри (E L791), Пауновићи у Велики (I2 PH908).
Једино што ови родови имају заједничко је не тако честа слава Свети Алимпије.
Од цеклинских Ђурашковића (I2 A16413) према предању су и полимски Ђурашковићи, што је генетика такође оповргла
(E FT104106).
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 03:05:38 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #94 послато: Октобар 19, 2022, 03:06:07 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #95 послато: Октобар 19, 2022, 03:08:31 поподне »
Човек јесте етнички Румун. С обзиром да су му сви преци уназад више генерација у Алибунару, мислим да можемо искључити порекло из источне Србије. За славу нема сазнања, мада колико је мени познато Румуни у српском делу Баната не славе славе, или можда грешим?


Znam za nekoliko slucajeva da slave Sv. cara Konstantina i caricu Jelenu. Imaju koliko znam seoske slave, odnosno zavetine. Ali slave onako kako ih mi shvatamo mislim da ne (neka me ispravi ako gresim).
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #96 послато: Октобар 19, 2022, 03:53:10 поподне »
30. Петровић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Због неколико специфичних вредности (повишених DYS549=13 и DYS456=17, и снижене DYS481=19) нема блиских поклапања, али највероватније припада роду FT242663 А, у коме се налазе још и Живаљевић и Радевић из Велике, који такође славе Алимпијевдан. Од Живаљевића се разликује на 4 од 25 упоредивих маркера, а од Радевића на чак 6 од 25. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца који такође слави Алимпијевдан разликује се на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
Петровићи су из Васојевића; овдје су дошли, кад и Живаљевићи; славе и послужују, што и Живаљевићи. Кад је Велика потпала "под четвртину", Петровићи се нијесу с тим помирили, за то су напустили Велику и предигли у Србију, гдје их данас има у Тополи и Шаторњи. Доцније су се неки од њих повратили у Суходо, на Пештери, гдје њихово потомство и данас живи. Овдје у Велики остао је био само један Петровић, именом Миленко, и од њега су велички Петровићи.

https://www.velika.me/index.php?page_id=978&lang=srpski
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 03:55:45 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #97 послато: Октобар 19, 2022, 03:53:18 поподне »
31. Радевић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Поседује неколико специфичних вредности (повишена DYS391=11 и DYS389=14-32, и снижену DYS449=32), па нема претерано блиских поклапања, али као и претходно објављени Петровић највероватније припада роду FT242663 А. Од Живаљевића из Велике се разликује на 4 од 25, а од Петровића на 6 од 25 маркера. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца разликује се на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
РАДЕВИЋИ из Велике нијесу блиски са презимењацима из Лијеве Ријеке, Васојевића, Шекулара, Пипера, Жари (код Мојковца), Бјелопавлића, Башче (код Рожаја), Мораче, и других крајева. Велички Радевићи су поријеклом од Ђурашковића (Адровића). У долину Лима доселили у почетку 18 вијека, када је владика Данило почео “чишћење потурчењака” (неке породице од тог братства, у околини Рожаја, Гусиња и Плава, примиле су ислам).У Велици је уочи Балканских ратова живлео 16 фамилија ових Радевића, четири у Чокотину (Јабланички срез, у Србији, ђе су одселили крајем 19 вијека, или нешто касније) и једна у Доњој Ржаници, код Берана. Радевићи су од Рада, чији су: Шћепан, Милош, Ђорђије и Величко.

https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #98 послато: Октобар 19, 2022, 04:24:59 поподне »
Човек јесте етнички Румун. С обзиром да су му сви преци уназад више генерација у Алибунару, мислим да можемо искључити порекло из источне Србије. За славу нема сазнања, мада колико је мени познато Румуни у српском делу Баната не славе славе, или можда грешим?

Грешиш :) Једини код модерних новотарија , али личбо знам Румуне (иначе у већим групама су се изјашњавали Власима, а у мањим утапали у Србе) који славе славу. Најчешће је Света Петка, Велика Госпојина , неретко и Аранђеловдан..али има и Ђурђица.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #99 послато: Октобар 19, 2022, 04:27:13 поподне »
Цитат
30. Петровић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Због неколико специфичних вредности (повишених DYS549=13 и DYS456=17, и снижене DYS481=19) нема блиских поклапања, али највероватније припада роду FT242663 А, у коме се налазе још и Живаљевић и Радевић из Велике, који такође славе Алимпијевдан. Од Живаљевића се разликује на 4 од 25 упоредивих маркера, а од Радевића на чак 6 од 25. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца који такође слави Алимпијевдан разликује се на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
Петровићи су из Васојевића; овдје су дошли, кад и Живаљевићи; славе и послужују, што и Живаљевићи. Кад је Велика потпала "под четвртину", Петровићи се нијесу с тим помирили, за то су напустили Велику и предигли у Србију, гдје их данас има у Тополи и Шаторњи. Доцније су се неки од њих повратили у Суходо, на Пештери, гдје њихово потомство и данас живи. Овдје у Велики остао је био само један Петровић, именом Миленко, и од њега су велички Петровићи.

https://www.velika.me/index.php?page_id=978&lang=srpski
31. Радевић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Поседује неколико специфичних вредности (повишена DYS391=11 и DYS389=14-32, и снижену DYS449=32), па нема претерано блиских поклапања, али као и претходно објављени Петровић највероватније припада роду FT242663 А. Од Живаљевића из Велике се разликује на 4 од 25, а од Петровића на 6 од 25 маркера. Од Перишића из Венчана код Аранђеловца разликује се на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је или појединачни SNP FT242663, или неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Цитат
РАДЕВИЋИ из Велике нијесу блиски са презимењацима из Лијеве Ријеке, Васојевића, Шекулара, Пипера, Жари (код Мојковца), Бјелопавлића, Башче (код Рожаја), Мораче, и других крајева. Велички Радевићи су поријеклом од Ђурашковића (Адровића). У долину Лима доселили у почетку 18 вијека, када је владика Данило почео “чишћење потурчењака” (неке породице од тог братства, у околини Рожаја, Гусиња и Плава, примиле су ислам).У Велици је уочи Балканских ратова живлео 16 фамилија ових Радевића, четири у Чокотину (Јабланички срез, у Србији, ђе су одселили крајем 19 вијека, или нешто касније) и једна у Доњој Ржаници, код Берана. Радевићи су од Рада, чији су: Шћепан, Милош, Ђорђије и Величко.

https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/
Поздрав свима.
Хтео бих да чујем од познаваоца црногорско-херцецовачких племена о ова два резултата и о лучинданским карпатско далматинских резултатима. Да ли се зна којим племенима припадају. У прилозима пише Пипери, негде сам чуо Србљаци. У скаком случају ми не личе на класичне резултате из ових предела. Можда грешим.
П.С. пишем овде јер су свежи резултати а може се пребацити у КД тему.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #100 послато: Октобар 19, 2022, 04:30:13 поподне »
31. Радевић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663.

Резултат употпуњује слику.

Ђуричани су, према предању, огранак групе родова из Горњег Полимља који своје порекло доводе у везу с Ђурашковићима из Цеклина.
Већ смо видели да неки родови из ове групе немају везе с цеклинским Ђурашковићима, тако нпр. Ралевићи у Калудри (E L791), Пауновићи у Велики (I2 PH908).
Једино што ови родови имају заједничко је не тако честа слава Свети Алимпије.
Од цеклинских Ђурашковића (I2 A16413) према предању су и полимски Ђурашковићи, што је генетика такође оповргла
(E FT104106).
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #101 послато: Октобар 19, 2022, 04:44:25 поподне »
Резултат употпуњује слику.
A imamo i dvojicu Paunovića(Velika,Sv. Alimpije) na 23andme R1a>CTS3402

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #102 послато: Октобар 19, 2022, 05:04:34 поподне »
A imamo i dvojicu Paunovića(Velika,Sv. Alimpije) na 23andme R1a>CTS3402

Братство (ако се тако уопште може назвати) хетерогеније од Булатовића...
Очито су цеклински Ђурашковићи били веома примамљиво име за предањско повезивање...
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #103 послато: Октобар 19, 2022, 05:13:19 поподне »
Братство (ако се тако уопште може назвати) хетерогеније од Булатовића...
Очито су цеклински Ђурашковићи били веома примамљиво име за предањско повезивање...
Mislim da Ceklinjani iz Velike pripadjau jednom rodu i to R1a>Z280>Y2608.Imamo Radevića ,dvojicu Paunovića a probaću da testiram još dvojicu od
Ognjenović
Bošković
Tomović
Stešević
Vučetić

Djuričani i Djuraškovići nisu vezani za Veliku.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #104 послато: Октобар 19, 2022, 05:30:07 поподне »
Mislim da Ceklinjani iz Velike pripadjau jednom rodu i to R1a>Z280>Y2608.Imamo Radevića ,dvojicu Paunovića a probaću da testiram još dvojicu od
Ognjenović
Bošković
Tomović
Stešević
Vučetić

Djuričani i Djuraškovići nisu vezani za Veliku.

Да, ако сузимо предање само на Велику, није немогуће. Узео сам ширу варијанту предања о заједничком пореклу од цеклинских Ђурашковића групе родова у целом Горњем Полимљу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #105 послато: Октобар 19, 2022, 07:26:36 поподне »
Списак кандидата чији су узорци предати у понедељак:

36. Јовановић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова
37. Пилиповић, Алимпијевдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ
38. Стојковић, Јовањдан, Коритник, Ивањица
39. Рачић, Ђурђевдан, Зијемље, Источни Мостар
40. Недић, Никољдан, Трбушани, Чачак
41. Мирковић, Јовањдан, Помијача, Лозница
42. Галић, Ђурђевдан, Доње Пеуље, Босанско Грахово
43. Гаћина, Ђурђевдан, Мека Груда, Билећа
44. Јелић, Ђурђевдан, Баре, Шавник
45. Гвојић, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост
46. Кулачин, Врачевдан, Србобран
47. Николић, Аранђеловдан, Метлић, Шабац
48. Милошевић, Никољдан, Бела Паланка
49. Стојановић, Никољдан, Влашки До, Жабари
50. Грубор, Ђурђевдан, Дрвар
51. Гвојић, Марковдан, Кордунски Љесковац, Раковица
52. Младеновић, Ђурђиц, Стол, Бабушница
53. Рачић, Ђурђевдан, Зијемље, Источни Мостар
54. Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево
55. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац
56. Ратковић, Никољдан, Кучин, Пријепоље
57. Ратковић, Никољдан, Кучин, Пријепоље
58. Милошевић, Никољдан, Параћин
59. Достинић, Никољдан, Сасовићи, Херцег Нови
60. Достинић, Ђурђевдан, Краварево, Гацко
61. Билинац, Јовањдан, Доње Жешће, Фоча-Устиколина
62. Обућина, Јовањдан, Љепојевићи, Нова Варош
63. Андрић, Петковдан, Племетина, Обилић
64. Милојковић, Аранђеловдан, Враново, Смедерево
65. Загорац, Јовањдан, Ћорићи, Доњи Вакуф
66. Татарин, Смедерево
67. Вуксан, Јовањдан, Гејковац, Војнић
68. Обрадовић, Јовањдан, Границе, Младеновац
69. Маслаковић, Ђурђевдан, Пестиш, Прокупље
70. Јовановић, Јовањдан, Вукојевац, Куршумлија
71. Ленц, Либек, Немачка
72. Вукићевић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучани
73. Корићанац, Мратиндан, Богутовац, Краљево
74. Вранић, Томиндан, Баја, Мађарска
« Последња измена: Октобар 19, 2022, 10:04:33 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Goran Perovic 66

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #106 послато: Октобар 19, 2022, 07:34:34 поподне »
br.38.Stojković Jovanjdan, Ratari, bi trebalo da piše Ostatija,Ivanjica,a ne Lučani,ako nije reč o nekom drugom Stojkoviću ?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #107 послато: Октобар 19, 2022, 07:41:05 поподне »
Списак кандидата чији су узорци предати у понедељак:

36. Јовановић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова
37. Пилиповић, Алимпијевдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ
38. Стојковић, Јовањдан, Ртари, Лучани
39. Рачић, Ђурђевдан, Зијемље, Источни Мостар
40. Недић, Никољдан, Трбушани, Чачак
41. Мирковић, Јовањдан, Помијача, Лозница
42. Галић, Ђурђевдан, Доње Пеуље, Босанско Грахово
43. Гаћина, Ђурђевдан, Мека Груда, Билећа
44. Јелић, Ђурђевдан, Баре, Шавник
45. Гвојић, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост
46. Кулачин, Врачевдан, Србобран
47. Николић, Аранђеловдан, Метлић, Шабац
48. Милошевић, Никољдан, Бела Паланка
49. Стојановић, Никољдан, Влашки До, Жабари
50. Грубор, Ђурђевдан, Дрвар
51. Гвојић, Марковдан, Кордунски Љесковац, Раковица
52. Младеновић, Ђурђиц, Стол, Бабушница
53. Рачић, Ђурђевдан, Зијемље, Источни Мостар
54. Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево
55. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац
56. Ратковић, Никољдан, Кучин, Пријепоље
57. Ратковић, Никољдан, Кучин, Пријепоље
58. Милошевић, Никољдан, Параћин
59. Достинић, Никољдан, Сасовићи, Херцег Нови
60. Достинић, Никољдан, Сасовићи, Херцег Нови
61. Билинац, Јовањдан, Доње Жешће, Фоча-Устиколина
62. Обућина, Јовањдан, Љепојевићи, Нова Варош
63. Андрић, Петковдан, Племетина, Обилић
64. Милојковић, Аранђеловдан, Враново, Смедерево
65. Загорац, Јовањдан, Ћорићи, Доњи Вакуф
66. Татарин, Смедерево
67. Вуксан, Јовањдан, Гејковац, Војнић
68. Обрадовић, Јовањдан, Границе, Младеновац
69. Маслаковић, Ђурђевдан, Пестиш, Прокупље
70. Јовановић, Јовањдан, Вукојевац, Куршумлија
71. Ленц, Либек, Немачка
72. Вукићевић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучани
73. Корићанац, Мратиндан, Богутовац, Краљево
74. Вранић, Томиндан, Баја, Мађарска
Један Достинић је Краварево Гацко, Ђурђевдан

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #108 послато: Октобар 19, 2022, 08:32:05 поподне »
Један Достинић је Краварево Гацко, Ђурђевдан

Тако је. Број 59. је из Сасовића, а број 60. из Краварева. Никола, треба ово исправити и водити рачуна да се не помешају узорци.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #109 послато: Октобар 19, 2022, 09:55:31 поподне »
br.38.Stojković Jovanjdan, Ratari, bi trebalo da piše Ostatija,Ivanjica,a ne Lučani,ako nije reč o nekom drugom Stojkoviću ?

У пријави преко сајта су били наведени Ртари. Биће исправљено.

Један Достинић је Краварево Гацко, Ђурђевдан


Тако је. Број 59. је из Сасовића, а број 60. из Краварева. Никола, треба ово исправити и водити рачуна да се не помешају узорци.

Нажалост, нису стигли упитници од двојице Достинића, па сам за место порекла и славу користио литературу са портала Порекла, у којој су наведени само ови из Сасовића. Узорци су означени именом и презименом тако да се не могу помешати. Исправићу податке.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зарожанин Јагодић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 21
    • Prezime-Jagodic
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #110 послато: Октобар 20, 2022, 01:20:07 поподне »
32. Јагодић (Јовањдан), Велика Дапчевица/Грубишно Поље

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније ређој грани BY147912, са првим маркером вредности 12, а не 13. Сасвим извесно би Јагодић формирао нову подграну са Гранулом (Стевањдан) из Пискавице код Бањалуке, који за сад "виси" сам под звездицом. Осим што имају само 2 маркера разлике, с њим дели и ретку вредност DYS456=13. Сви остали R1b-Z2705 на том маркеру имају вредност 15 (само пар њих 16), па чак и припадници ове гране BY147912 који нису блиски Гранули (пошто је он са звездицом), а то је подграна BY105603 у којој су Игњатовић, још неки Срби, Албанци, Цинцари и Македонци. Било би врло значајно кад би Јагодић урадио дубински тест у иностранству (Данте), јер би се онда утврдила друга подграна испод BY147912, осим већ познате BY105603. Јагодић као неку своју специфичност има повишену вредност DYS458=17.

https://www.yfull.com/tree/R-BY147912/ овде је приказ те гране на Yfull

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Кога занима може да погледа резултат Јагодић ДНК пројекта на нашој веб страници:
www.prezime-jagodic.org

Хвала вам на сјајном извештају.

Ван мреже dons

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #111 послато: Октобар 22, 2022, 11:03:13 пре подне »
Кад стижу резултати?
Списак кандидата чији су узорци предати у понедељак: :)


55. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац


Ван мреже Jovana

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #112 послато: Октобар 26, 2022, 07:02:36 пре подне »
15. Илић, Никољдан, Мала Копашница (махала Бели Брег), Лесковац, J2b-M241

Илић има најближа поклапања на простору Врањског Поморавља (Врање, Владичин Хан) и то са две српске породице које такође славе Никољдан. Код Илића се јавља веома нетипична мутација на маркеру 390 (21), која до сада није забележена код припадника J2b-M241 из табеле пројекта. Осим тога, као условно специфичну, треба издвојити вредност 21 на маркеру 481. Интересантно да је Илићу доста близак католик Јаковчевић из Сплита (481=21), али с обзиром на географску удаљеност, не знам колико је ово вредно помена.


Sta znaci netipicna mutacija na markeru 390 (21) ,  koja nije zabelezena kod pripadnika 2b-M241 ,i vrednost 21 na markeru 481?  moilim vas

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #113 послато: Октобар 29, 2022, 10:31:55 пре подне »
41. Мирковић, Јовањдан, Помијача, Лозница, J2a-M67

Тестирани је оставио предање о пореклу "са Голије". У литератури стоји следеће:

Мирковићи, Гвозденовићи, Петровићи, Митровићи и Богићевићи су се такође доселили из Оровице, славе Јовањдан.

Дакле Мирковићи воде порекло из Оровице, одакле су и Ненадовићи (Јовањдан) из Богоштице крај Крупња, са којима Мирковићи имају потпуно поклапање на 23 маркера.

Веома интересанта група међусобно сродних породица (могуће подграна J-Z467). Имају условно две матице, јужноморавску и динарску. Присутни су на простору Косовског Поморавља (слава Аранђеловдан), Шумадије и Западне Србије. Тестирани са простора Шумадије и Западне Србије своје порекло везују углавном за југозападне области (Голија, Сјеница). Међусобно су сви релативно блиски (до 2 разлике на 23 маркера). Потенцијално им је близак тестирани Самац са Баније, који има нешто специфичнији хаплотип, али изгледа такође припада овој подграни J2a-M67.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #114 послато: Октобар 29, 2022, 12:36:52 поподне »
51. Гвојић, Марковдан, Кордунски Љесковац/Раковица, I2-S17250

Тестирани припада великом роду крајишких Марковштака, који је у табели СДНКП означен као род Г. За овај род знамо да је позитиван на мутацију S17250, а негативан на млађе мутације Y4882, Y5596 и PH908. Поред Гвојића, припада му већи број породица са подручја Крајине: Товјанин (Кнежеви Виногради), Травар (Роре/Гламоч), Ђукић (Курјак/Удбина), Даљевић (Грдановци/Сански Мост), Шипка (Драгочај/Бања Лука), Мицић (Мајски Тртник/Глина), Гојић (Сврачково Село/Кореница), Ждрња (Доњи Бараћи/Мркоњић Град), Ешан (Велики Дубовик/Босанска Крупа). Ова група родова се сматра староседелачком на подручју Крајине, а презиме Гво(ј)ић се на том простору бележи од почетка 18. века. Карановић сматра да би им матица могла бити на Змијању, одакле су се даље расељавали.

Презиме Гвојић, које се јавља и у облику Гвоић, било је присутно на широком простору Крајине. На подручју Карловачког владичанства породице које су га носиле славиле су Марковдан, Никољдан и Лазаревдан. Гвојићи марковштаци нису сродни Гво(ј)ићима никољштацима, док нам хаплогрупа Гво(ј)ића лазаревштака још увек није позната.

Занимљиво је уочити сличност презимена Гвојић и Гојић, које носе две породице овог генетичког рода, па није искључено да међу њима постоји и нешто ближа генетичка веза, односно да је код Гојића временом дошло до губљења слова в из првобитног презимена. Али ово је само моје запажање :).

Модални хаплотип рода крајишких Марковштака веома је близак модалном хаплотипу северне карпатско-динарске гране хаплогрупе I2-Y3120. Резултат тестираног Гвојића се подудара са модалним хаплотипом рода, тако да нема карактеристичних маркера. Формално посматрано, најближи су му хаплотипови Гојића, Ешана и Травара, са по једном разликом на 23 упоредива маркера, што због модалности не указује и на њихову стварну већу блискост.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #115 послато: Октобар 29, 2022, 07:52:13 поподне »
46. Кулачин, Св. Врачи, Србобран, E-V13>Z1057

Тестирани припада роду Илића - Сливничана, чија је матица у Сливници у Требињској Површи. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Белићем из Панчева, који слави Ђурђевдан. У односу на модални хаплотип Илића, хаплотип Кулачина и Белића поседује снижену вредност маркера DYS385a=15 (коју од Сливничана једино има хаплотип Дробњака из Сливнице) и повишену вредност маркера DYS570=22 (коју од Сливничана једино има хаплотип Бјелогрлића из Липника код Гацка).

Обрен Ђурић-Козић је забележио следеће о братствима из Сливнице:



Род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцговине, која је објављена ове године.

Тестирани је навео да су преци Кулачина дошли из села Гликићи у Херцеговини са Чарнојевићем, те да су неки продужили за данашњу Украјину. У Херцеговини не постоји село Гликићи, као ни заселак са тим називом, али овај резултат потврђује да Кулачини потичу из Херцеговине.

Тестираном бих препоручио да поручи BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #116 послато: Октобар 30, 2022, 10:07:43 пре подне »
45. Гвојић, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, J2b-M205

Тестирани највероватније припада подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. Сврстан је у исти генетички род (род В3) са раније тестираним Гвоићем (Доње Селиште, Глина) и Шарцем (Доњи Полој, Слуњ). По 2 маркера разлике са обојицом.

Ово је најбројнији огранак Гво(ј)ића у Крајини. Средином 20. века било их је чак 97 чланова у 24 домаћинстава. Осим тога, Гвоићи су били присутни и у околним местима, претежно на Банији. Исти огранак Гвоића се вероватно среће и на простору Славоније. Треба нагласити да су једни Гвоићи из Дугог Села тестирани и на 23andMe (такође J2b-M205).

Тестирани је навео старије порекло из шире околине Ужица, Рашке, Тромеђе. Као и могуће порекло из Лике. Порекло из Лике је упитно, будући да тамошњи Гвоићи славе Марковдан (сасвим друга хаплогрупа), мада нисам детаљније проверавао да ли постоје породице које славе Никољдан.

Ово прво предање, о пореклу са Тромеђе, се често може чути и код других банијских породица. Иако, сасвим сигурно, не превише поуздано, често има основа. Мада је то тек генетика у већем броју случајева открила. Никакви писани трагови о томе не постоје.

Будући да је хаплотип Гвојића релативно близак модалу (изузетак ретка вредност 9 на маркеру 391), набројаћу само породице које с њим деле вредност 576=19 и славе такође Никољдан.

Гледајући те параметре, потенцијално су блиски Стојановићи (Никољдан), Мачкат, Чајетина, Варезићи (Никољдан), Смријечно, Плужине, Шарци (Никољдан), Цивљане, Далмација. Ова поклапања слична су као и код Сембераца са славом Никољдан. У будућности би требало проверити потенцијалну везу између ових Никољштака, као и још једне групе Никољштака са простора Старог Влаха и Крајине.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #117 послато: Октобар 30, 2022, 12:57:27 поподне »
49. Стојановић, Никољдан, Влашки До, Жабари, J2b-M241

Старије презиме Стојановића гласило је Цветковић (надимак Цветкани). Ранија матица - село Извор, околина Зајечара. Стојановић ће привремено бити сврстан у род J2b-M241>Z638 (род Б), заједино са неколицином породица из Браничева, Понишавља, Врањског Поморавља и Северне Македоније. Ова група са једне стране има релативно блиске рођаке (гледајући искључиво Y-STR) међу припадницима J2b-Z638. Са друге стране, још израженије поклапање можда постоји са припадницима J2b-CTS6190, којих између осталог има и у Браничевском округу. Свакако би било добро да се припадност дубљој подграни утврди дубинским тестом. Први предлог би био тест на J-CTS6190.

J2b-M241>Z638 род Б:
Ристић, Спанчевац/Бујановац, Врањско Поморавље, Аранђеловдан      
Необјављен, Велико Градиште, Браничево, Велика Госпојина      
Стојановић, Влашки До/Жабари, Браничево, Никољдан      
Караниколић, Ниш, Понишавље, Аранђеловдан      
Необјављен, Жидилово/Крива Паланка, Северна Македонија, Илиндан


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #118 послато: Октобар 30, 2022, 02:17:50 поподне »
54. Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево, J2b-M241

Тестирани је оставио податак о пореклу из околине Ужица. У литератури се каже да су ови Савићи пореклом из Биоске (Ужице) у Старом Влаху. Један од оних захвалних резултата, савршено уклапање у род J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894 (род А). Сви Срби припадници ове подгране за сада славе Ђурђевдан. Карактеристика хаплотипа су вредности, 635=24 и 643=10.

Савићу је генетички најближи Бижић (иста слава) из Западне Славоније, са којим има ралику на 392 (једино се код Бижића ту јавља вредност 12). Осим тога, блиски су му и остали из ове групе: Бојовић из околине Прибоја, Николић из околине Никшића, Живанић из околине Купреса и католик Перић из околине Ливна. Захваљујући Перићевом дубинском тесту (J-Y22894), позната је подграна ове групе сродних породица.

На основу тренутних генетичких и етнографских података, може се рећи да је матица ове групе негде на потезу Стара Херцеговина - Стари Влах, одакле се припадници овог рода претежно шире ка Западној Србији и Босанској Крајини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #119 послато: Октобар 30, 2022, 06:53:56 поподне »
71. Ленц (Митровдан), Либек, Немачка, J2b-M241

Тестирани нема ближих поклапања у ДНК пројекту. На основу хаплотипа, могло би се закључити да је реч о подграни J2b-M241>Z638>Z631. То би уједно био и савет за даље тестирање: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=8813.

Yfull стабло J-Z631: https://www.yfull.com/tree/J-Z631/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #120 послато: Октобар 30, 2022, 07:17:29 поподне »
73. Корићанац, Мратиндан, Богутовац, Краљево, J2b-M241

Корићанци су, према предању, пореклом од Никшића (Ровца). Стара слава Лучиндан, преслава Марковдан. У рашкој области било је више несродних Корићанаца (више крсних слава), а презиме је вероватно настало по неком топониму сличног имена. 

Генетички је реч о подграни J2b-M241>PH1602. Нема потпуних поклапања, али има неколико релативно блиских, пре свега на југу Србије. Интересантно да овој подграни припадају Крајишници J-PH1602 са славом Лучиндан, који су се у неком тренутку у Крајини стопили са Никшићима I2-PH908. Будући да се на простору Црне Горе за сада не јавља ова подграна међу Никшићима, предање нема чвршће упориште. У сваком случају, резултат јесте потенцијално битан за крајишке Лучинштаке, пошто припадника ове подгране нема превише у матичним областима већине Крајишника (Рашка, Стари Влах, Стара Херцеговина).

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #121 послато: Октобар 30, 2022, 08:27:28 поподне »
62. Обућина, Јовањдан, Љепојевићи, Нова Варош, R1b>L51>P312>U152, роду Б1 у табели СДНКП.

Хаплотип Обућине, тестираног у текућој акцији, поседује уобичајену вредност 11 на маркеру 391, за разлику од неких ранијих необјављених  резултата у оквиру истог рода, што иде у прилог томе да је то и модална вредност за цели род Б1.

О пореклу Обућина не може се ништа одређеније рећи, осим да се бележи њихово присуство на Јавору, а одликује их слава св Јован.

Такође, Обућине са славом св Јован највероватније немају никакве везе са Обућинама са славом Ђурђевдан.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #122 послато: Октобар 30, 2022, 09:34:00 поподне »
52. Младеновић, Ђурђиц, Стол, Бабушница, R1b>L51>P312

Хаплотип Младеновића поседује неколико вредности које одударају од модалних, као што су 10 на маркеру 391, 11-15 на 385, 13 на 549 и 24 на 635. Због тога нема блиских поклапања на СДНКП.

Нажалост, ни о  пореклу становништва лужничког краја нема посебно информативних публикација, тако да се не може ништа одређеније рећи ни о пореклу Младеновића.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #123 послато: Октобар 31, 2022, 12:38:08 поподне »
37. Пилиповић, Алимпијевдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, који сви такође славе Алимпијевдан. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Пилиповићем из Пркоса код Босанског Петровца и Шљиваром из Босанског Петровца, а на 12 упоредивих маркера са Пилиповићем из Доњег Раткова код Рибника. На само 1 од 23 маркера разликује се од Предојевића из Лушци Паланке код Санског Моста, а на 2 од 23 од Предојевића из Брдара код Санског Моста и Панића из Горњих Подградаца код Градишке. Препоручио бих дубинско тестирање (WGS или BigY-700), како би се дефинитивно потврдила припадност овог рода грани YP951, јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест.

"Припадници крајишког рода Пилиповић-Предојевић раширени су на простору Босанске Крајине, посебно у области Средњег Поуња и Унца. Осим Пилиповића и Предојевића, овом роду припадају још Ћојановићи, Бубале, Брдари, Галини и Шљивари. Сви славе Алимпијевдан (Свети Алимпије Столпник). Пилиповићима је матица Велики Цвјетнић (Унац), док су се Предојевићи исељавали углавном из Предојевића Главице крај Лушци Паланке (Подгрмеч). Пилиповићи из Унца се сматрају једном од старијих породица, а даље порекло везују за Далмацију, тачније за Голубић крај Книна.

“Стари су нам дошли овамо из Голубића у Далмацији врло давно, као најстарије племе на Цвјетнићу. Ондје живјели њих четири брата: Пилип, Мијат, Јерко и Предоје.”

У Бјелајском пољу има Шљивара, Брдара и Галина са славом Алимпијевдан и сви воде порекло од Пилиповића са Цвјетнића."

https://www.poreklo.rs/2021/03/11/rod-pilipovic-predojevic-r1a-z280yp951/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #124 послато: Октобар 31, 2022, 01:17:00 поподне »
42. Галић, Ђурђевдан, Доње Пеуље, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Од специфичних вредности издваја се DYS385=11-11, што га смешта у род А, са још тројицом раније тестираних који поседују ову специфичну вредност. Најближе поклапање има са презимењаком Галићем из Босанског Грахова, разликују се на само 1 од 23 маркера, од Новаковића из Маовица код Врлике разликује се на 3 од 23, а од Ђурића из Маовица на 4 од 23 маркера. Сва тројица наведених такође славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би се утврдило да ли и род коме припадају Галићи припада некој од млађих подграна испод BY68536. Тестирани је у упитнику навео само да им је породични надимак Ћојанови, па ако неко има више информација о даљем пореклу Галића нека напише у коментару.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #125 послато: Октобар 31, 2022, 01:52:56 поподне »
44. Јелић, Ђурђевдан, Долина Јелића, Баре, Шавник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y33>CTS8816>Y2902. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род В. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Церовићем из Тушине код Шавника (родовски надимак Гигаши, нису Церовићи-Дробњаци) и двојицом Смоловића из Прошћења и Добриловине код Мојковца. На 1 од 23 маркера разликује се од Петрушића из Струга код Шавника, а на 2 од 23 од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца. Сви наведени такође славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), јер до сада немамо ниједног припадника овог рода са урађеним SNP тестом, па самим тим не знамо ни најмлађу подграну којој припада овај род. Јелићи, као и Шпањевићи и Смоловићи, према (једном) предању потичу од Дедеића, међутим тестирањем је утврђено да ово предање дефинитивно није тачно јер Дедеићи припадају хаплогрупи J2b1-M205.

"ЈЕЛИЋИ (на Барама)

Поријекло им је из Прошћења, код Мојковца, од братства Дедеића. Садашње презиме добили су по баби Јели, која је рано остала удовица са ситном дјецом. Из Прошћења су Јелини синови Вид, Сава и Мијајило ускочили у Дробњак и око 1820. године населили се у Сировцу, одакле су се преселили на Баре Сировачке. Ово братство је давало истакнуте људе и јунаке у времену њиховог живљења и ратовања. У Првом свјетском рату истакли су се официр Михајило, Шћепан и Вукашин који су јуначки погинули у чувеној Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године; Мираш је рањен у истој бици. У Комитском покрету 1916-1918. године Гајо Јелић је био познати четовођа, рањаван у окршајима са Швабама."

https://www.poreklo.rs/2012/02/18/poreklo-prezimena-jelic/
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 01:59:11 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #126 послато: Октобар 31, 2022, 02:15:04 поподне »
63. Андрић, Петковдан, Племетина, Обилић, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS385a=14, док од модалног хаплотипа одступају и вредности маркера DYS570=18 и DYS643=13. Нема ближих поклапања. По броју разлика је најмање удаљен од хаплотипа Радосављевића (Јовањдан, Сланкамен/Инђија), од кога се разликује на три маркера, али су разлике на маркерима DYS390 и DYS385a за две вредности, због чега се не може говорити о било каквој вези из међу две породице.

Тестирани је навео да је старо презиме породице Дицић, а да су презиме Андрић узели по његовом чукундеди.

Атанасије Урошевић је забележио следеће:
Дицићи (2 к., Св. Петка), досељеници непознатог порекла.

С обзиром на одсуство поклапања хаплотипова, препоручио бих BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #127 послато: Октобар 31, 2022, 02:24:09 поподне »
50. Грубор, Ђурђевдан, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, који сви такође славе Ђурђевдан. Са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Устића из Отишића код Врлике већине се разликује на само 1 од 23, од раније тестираног Грубора из Босанског Петровца на 3 од 23, док се од већине осталих припадника рода Б разликује на 2-3 маркера. Препоручио бих дубинско тестирање (WGS или BigY-700), како би се дефинитивно потврдила припадност овог рода грани YP951, јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да им је ранија матица била засеок Грубори код Книна, а Грубора је према доступним матичним књигама било и у другим насељима са простора Тромеђе, пре свега у Плавном и Тишковцу, из ког су се иселили у Осредке код Дрвара.

https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

https://www.poreklo.rs/2014/07/12/rodovi-porodice-sa-tromedje-lika-bosna-dalmacija/

https://www.poreklo.rs/2013/09/02/poreklo-prezimena-selobosanski-osredci-drvar/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #128 послато: Октобар 31, 2022, 02:38:23 поподне »
55. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Блиска поклапања (2-3 маркера разлике) има са већином припадника рода Б, који одликује слава Ђурђевдан, док од припадника ове гране који славе Јовањдан најближе поклапање има са Топићем из Лушци Паланке код Санског Моста, од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да по предању потичу из Бјелопавлића, одакле су због убиства Турчина избегли у Херцеговину, па затим у Лику. Раније презиме је било Ђуровић. Бубуљ има значење "стена, камен".

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #129 послато: Октобар 31, 2022, 02:51:09 поподне »
67. Вуксан, Јовањдан, Гејковац, Војнић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Поседује велики број ретких вредности (DYS439=11, DYS458=14, DYS576=21, DYS570=16, DYS549=11), па нема блиских поклапања у табели пројекта. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да су даљим пореклом из Црне Горе, па ако неко има више информација о овим Вуксанима нека напише у коментару.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #130 послато: Октобар 31, 2022, 03:07:22 поподне »
68. Обрадовић, Јовањдан, Границе, Младеновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских поклапања, а најближи би му могао бити Лазовић из Корита код Бијелог Поља који такође слави Јовањдан, и од ког се разликује на 3 од 23 маркера. С обзиром да се на основу маркера не може утврдити млађа подграна, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Иванковић, и да су досељени из околине Пријепоља, док је у литератури забележено да су старином "од Сјенице". На основу релативно блиског поклапања са Лазовићем, могло би се рећи да је предање по свему судећи тачно.

"У засеоку, данас засебном селу, Границама су:

–Мартиновићи (Томићевићи и Обрадовићи), славе Јовањдан. Старином су од Сјенице, где су дошли вероватно из Црне Горе."

https://www.poreklo.rs/2014/08/29/poreklo-prezimena-sela-granice-kovacevac-mladenovac/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #131 послато: Октобар 31, 2022, 03:26:26 поподне »
72. Вукићевић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А1: са раније тестираним Вукићевићем из истог села има потпуно поклапање на 23 маркера, од Катанића из Бечња код Чачка разликује се на 2 од 23, а од Поповића из Милатовића на 3 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Ђурђевдан. Од специфичних вредности издваја се DYS385=12-15, коју дели са другим Вукићевићем. Поповић на том маркеру има 11-15, а Катанић модалну 11-14. Вукићевићи важе за једну од најстаријих породица у селу, а овај резултат је само додатно учврстио предање о повезаности ових фамилија:

"Поповићи су постали од Вукићевића и славе Ђурђевдан. Веле, да су од Поповића постали Катанићи у селу Бечњу (љубићски срез)."

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 03:28:30 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #132 послато: Октобар 31, 2022, 04:27:56 поподне »
61. Билинац, Јовањдан, Доње Жешће, Фоча-Устиколина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937

Тестирани највероватније припада још нижој подграни FGC28435, а по маркерима се од модала разликује само на брзомутирајучем маркеру DYS570=19 (модал =18). Тако да има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Од географско блиских N2 поклапања са славом Јовањдан вреди споменути Шкипину пореклом из села Кремин (пресељени у Гојевиће/Сорлаци) и Кујунџића из села Лигати/Мрављача.

Тестирани је оставио податак да према непровереном предању један од ускочких вођа због неке пљачке бежи у Лозницу, а остала браћа се селе у село Браићи код Устиколине где остају годину дана и након тога прелазе у Доње Жешће где се и трајно настањују. Тестирани је навео да Билинци носе презиме по селу Билин код Горажда (можда се мисли на село Биљин код Горажда). Такође се наводи да је порекло највероватније из Далмације, те да су потенциална претходна презимена Жеравић, Жеравица или Војиновић.

Код Устиколине постоји село Брајићи (плаво), а удаљено је неких 5 км ваздушне линије од Доњих Жешћа (жуто). На мапу сам додао и Кремин (црвено) и Лигат (љубичаста).



Препорука тестираном је да потврди припадност FGC28435 грани директним тестом код YSEQ. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #133 послато: Октобар 31, 2022, 05:27:00 поподне »
61. Билинац, Јовањдан, Доње Жешће, Фоча-Устиколина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937

Тестирани највероватније припада још нижој подграни FGC28435, а по маркерима се од модала разликује само на брзомутирајучем маркеру DYS570=19 (модал =18). Тако да има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Од географско блиских N2 поклапања са славом Јовањдан вреди споменути Шкипину пореклом из села Кремин (пресељени у Гојевиће/Сорлаци) и Кујунџића из села Лигати/Мрављача.

Тестирани је оставио податак да према непровереном предању један од ускочких вођа због неке пљачке бежи у Лозницу, а остала браћа се селе у село Браићи код Устиколине где остају годину дана и након тога прелазе у Доње Жешће где се и трајно настањују. Тестирани је навео да Билинци носе презиме по селу Билин код Горажда (можда се мисли на село Биљин код Горажда). Такође се наводи да је порекло највероватније из Далмације, те да су потенциална претходна презимена Жеравић, Жеравица или Војиновић.

Код Устиколине постоји село Брајићи (плаво), а удаљено је неких 5 км ваздушне линије од Доњих Жешћа (жуто). На мапу сам додао и Кремин (црвено) и Лигат (љубичаста).



Препорука тестираном је да потврди припадност FGC28435 грани директним тестом код YSEQ. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Мишо Тодовић наводи да на подручју Фоче неки Билинци славе и Лазареву суботу, и то баш на подручју Доњег Жешћа. Помало неочекивано за доста ретко презиме. Зна ли можда неко нешто више о томе? Има ли заиста Билинаца лазаревштака у подручју Фоче?
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #134 послато: Октобар 31, 2022, 05:43:53 поподне »
72. Вукићевић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучани


Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А1: са раније тестираним Вукићевићем из истог села има потпуно поклапање на 23 маркера, од Катанића из Бечња код Чачка разликује се на 2 од 23, а од Поповића из Милатовића на 3 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Ђурђевдан. Од специфичних вредности издваја се DYS385=12-15, коју дели са другим Вукићевићем. Поповић на том маркеру има 11-15, а Катанић модалну 11-14. Вукићевићи важе за једну од најстаријих породица у селу, а овај резултат је само додатно учврстио предање о повезаности ових фамилија:

"Поповићи су постали од Вукићевића и славе Ђурђевдан. Веле, да су од Поповића постали Катанићи у селу Бечњу (љубићски срез)."

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/
Vukićevići,Popovići i Katanići su od Obradovića iz Lubnica(Berane).
Marko D. Obradović u knjizi Obradovići iz Lubnica
Testiran je jedan od Obradovića iz Lubnica preko 23andMe i pripada haplogrupi R1A-M417.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #135 послато: Октобар 31, 2022, 06:04:22 поподне »
66. Татарин, непозната слава, Смедерево (непознато), R1b>L51>P312

Хаплотип тестираног Татарина поседује више веома необичних вредности које значајно одударају од модалних, као што су 10 (уместо 11) на маркеру 391, 14 (уместо 12) на 439 и чак 15 на 392!. Због тога нема ни приближних поклапања на СДНКП. Дубље тестирање (на пример WGS) једини је начин да се сазна којој грани припада.

Тестирани нема ни прецизније податке о пореклу, због тога што му је деда настрадао.  Међу досад тестираним Србима, као што сам поменуо, нема никог блиског.


« Последња измена: Новембар 01, 2022, 08:50:02 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #136 послато: Октобар 31, 2022, 07:29:37 поподне »
64. Милојковић, Аранђеловдан, Враново, Смедерево, E-V13>Z1057>Z5017

Тестирани је сврстан у род А из табеле Српског ДНК пројекта, у коме су тренутно још тројица тестираних. За припаднике овог рода је карактеристично да су по хаплотипу блиски генетичком роду Матаруга, с тим што поседују вредност маркера DYS390=24, док је вредност 25 типична за поменути род. Хаплотип Милојковића се на два маркера разликује од хаплотипа Илића (Аранђеловдан, Дрен/Обреновац). Од хаплотипова Васиљевића (нема славу, Опово) Ристивојевића (Св. Јован Златоусти, Дљин/Лучани) разликује се на три маркера.

Као и осталим припадницима рода А, тестираном бих препоручио да уради СНП тест на A18844 ради утврђивања блискости са родом Матаруга:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60002
Наравно, идеално би било поручити BigY или WGS тест ради прецизног утврђивања млађе гране.

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.

Ван мреже Бубуљ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #137 послато: Октобар 31, 2022, 08:48:11 поподне »
55. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Блиска поклапања (2-3 маркера разлике) има са већином припадника рода Б, који одликује слава Ђурђевдан, док од припадника ове гране који славе Јовањдан најближе поклапање има са Топићем из Лушци Паланке код Санског Моста, од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да по предању потичу из Бјелопавлића, одакле су због убиства Турчина избегли у Херцеговину, па затим у Лику. Раније презиме је било Ђуровић. Бубуљ има значење "стена, камен".

Zanima me ime od ovog Bubulja, s obzirom da vidim da je iz mesta odakle su moji, ali da je on r1a-Z280, ja sam r1a-m458-L1029. Da li smo u srodstvu? Pojasnite mi molim vas!?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #138 послато: Октобар 31, 2022, 10:08:52 поподне »
Zanima me ime od ovog Bubulja, s obzirom da vidim da je iz mesta odakle su moji, ali da je on r1a-Z280, ja sam r1a-m458-L1029. Da li smo u srodstvu? Pojasnite mi molim vas!?

Због изразито велике разлике у маркерима ваш хаплотип се није појавио у поклапањима новотестираног Бубуља, наиме разликујете се на чак 9 од 23 маркера, укључујићи и пар споријемутирајућих (DYS438 и DYS643). Поред тога, на једном од тих девет разлика је двостепена (DYS481), а на другом чак тростепена (DYS570), што би у досадашњој пракси требало да апсолутно искључи било какву могућност ближе повезаности, па чак и припадности истој подграни у последњих бар 1500-2000 година. Међутим, с обзиром на исто презиме, славу и место порекла, и чињеницу да упркос свим разликама делите специфичну вредност на једном релативно споријемутирајућем маркеру (DYS448=19), претпостављам да постоји одређена вероватноћа да су поједини маркери код обе линије Бубуља екстремно брже мутирали у односу на просечне стопе мутације, и да ипак припадате истој подграни/истом роду. Наравно, потенцијална блискост се може потврдити/оповргнути једино дубинским тестирањем (WGS) и вас и новотестираног Бубуља.
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 10:11:21 поподне Црна Гуја »

Ван мреже darkomilojkovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #139 послато: Новембар 01, 2022, 10:44:39 пре подне »
64. Милојковић, Аранђеловдан, Враново, Смедерево, E-V13>Z1057>Z5017

Тестирани је сврстан у род А из табеле Српског ДНК пројекта, у коме су тренутно још тројица тестираних. За припаднике овог рода је карактеристично да су по хаплотипу блиски генетичком роду Матаруга, с тим што поседују вредност маркера DYS390=24, док је вредност 25 типична за поменути род. Хаплотип Милојковића се на два маркера разликује од хаплотипа Илића (Аранђеловдан, Дрен/Обреновац). Од хаплотипова Васиљевића (нема славу, Опово) Ристивојевића (Св. Јован Златоусти, Дљин/Лучани) разликује се на три маркера.

Као и осталим припадницима рода А, тестираном бих препоручио да уради СНП тест на A18844 ради утврђивања блискости са родом Матаруга:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60002
Наравно, идеално би било поручити BigY или WGS тест ради прецизног утврђивања млађе гране.

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.

Prema preporuci, naručen je SNP test. S obzirom na moje nepoznavanje materije, verovatno će me biti potrebna pomoć u tumačenju rezultata kada sve bude završeno. Verovatno bih mogao da poručim i WGS ukoliko to značajno uvećava preciznost. Ali, kao i za prethodno navedeni SNP, biće mi potrebna pomoć oko analize.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #140 послато: Новембар 01, 2022, 11:19:58 пре подне »
Списак кандидата из туре која је предата прошле недеље:

75. Лопичић, Ђурђевдан, Метеризи, Цетиње
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука
77. Храбовски, Нови Сад
78. Радовановић, Јовањдан, Маћедонце, Медвеђа
79. Мрђа, Никољдан, Лушци Паланка, Сански Мост
80. Крајновић, Брусница Мала, Брод
81. Марковић, Нова Градишка
82. Рашковић, Лучиндан, Миолиће, Лепосавић
83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац, Вогошћа
84. Кркаловић, Лучиндан, Томашево, Бијело Поље
85. Манић, Никољдан, Прокупље
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #141 послато: Новембар 01, 2022, 01:21:42 поподне »
36. Јовановић, Никољдан, Белегиш/Стара Пазова

Припада хаплогрупи I1-M253, највјероватније грани I1-M227>BY169301. Јовановић има блиска поклапања (3/23) са Нововићем из Побретића/Бијело Поље и Крунићем из Јасенице/Ваљево који припадају овој грани, али и са Васовим из околине Димитровграда који вјероватно није BY169301. Због тога и припадност Јовановића грани I1-M227>BY169301 треба додатно провјерити. У односу на ту грану, он посједује и неке маркере које одударају од модала: DYS389-I/II=12/28, DYS576=17, DYS481=26.

Тестирани је навео предање да су доселили из села Липе код Скадарског језера 1890. године. Не знам тачно о ком селу би се могло радити. Најближе Скадарском језеру је заселак Липе у Добрском селу. Хаплогрупа I1-M227>BY169301 није претјерано заступљена на подручју Зете.

Препорука је свакако провјера на BY169301 (YSeq) или још боље неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #142 послато: Новембар 01, 2022, 01:50:26 поподне »
39. Рачић, Ђурђевдан, Днопоље,Зијемље/Источни Мостар
53. Рачић, Ђурђевдан, Ранчићи, Зијемље/Источни Мостар

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Посједују већину карактеристичних вриједности маркера за род Зубаца, DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14 и DYS643=11. При чему Рачић из Днопоља посједује  скорију повратну мутацију DYS391=11. У односу на остале из зубачког рода, двојица Рачића имају нешто нижу вриједност DYS449=28, као и нижу вриједност DYS389-II=30 коју дијеле са зубачким Ћурићима, Јелићима и Пантовићима.

Рачићи имају предања да су поријеклом из засеока Ограде у насељу Граб у Зубцима. Одатле су са међустаницом у Невесињу доселили у Зијемља. Генетички резултати су потврдили ову везу. На овом нивоу тестирања не може се рећи која од зубачких породица је најближа Рачићима. Можда породице из Ограда: Вицо, Курајица.

Како год, корисно би било да се уради неки од дубинских тестова, јер је само један из зубачког рода урадио дубински тест и то ниже покривености (BIGY500 Курајица). Н аоснову његовог теста знамо да су Зубци PH908*, али неки од SNP-ова нису им тестирани (FT16449, FT14506).

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #143 послато: Новембар 01, 2022, 02:45:46 поподне »
39. Рачић, Ђурђевдан, Днопоље,Зијемље/Источни Мостар
53. Рачић, Ђурђевдан, Ранчићи, Зијемље/Источни Мостар

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Посједују већину карактеристичних вриједности маркера за род Зубаца, DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14 и DYS643=11. При чему Рачић из Днопоља посједује  скорију повратну мутацију DYS391=11. У односу на остале из зубачког рода, двојица Рачића имају нешто нижу вриједност DYS449=28, као и нижу вриједност DYS389-II=30 коју дијеле са зубачким Ћурићима, Јелићима и Пантовићима.

Рачићи имају предања да су поријеклом из засеока Ограде у насељу Граб у Зубцима. Одатле су са међустаницом у Невесињу доселили у Зијемља. Генетички резултати су потврдили ову везу. На овом нивоу тестирања не може се рећи која од зубачких породица је најближа Рачићима. Можда породице из Ограда: Вицо, Курајица.

Како год, корисно би било да се уради неки од дубинских тестова, јер је само један из зубачког рода урадио дубински тест и то ниже покривености (BIGY500 Курајица). Н аоснову његовог теста знамо да су Зубци PH908*, али неки од SNP-ова нису им тестирани (FT16449, FT14506).
Овдје бих још навео, да иако су се у неким причама због истог презимена, поистовјећивали са старим родом Рачића из Бобана, Рачићи из Зијемаља немају никакву везу са њима.
Јакшић из Жакова који је по предању од Рачића из Бобана на основу теста припада другој грани.
Ови родови су описани у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #144 послато: Новембар 02, 2022, 06:08:20 пре подне »
40. Недић, Никољдан, Трбушани/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип. Једина вриједност која одступа од модала је DYS549=12, и донекле DYS481=29. Има пуно поклапање са двије породице из непосредне близине, из Риђага код Чачака, Тиосављевићима и Петронијевићима. Ове двије породице славе Аранђеловдан, међусобно су повезане и поријеклом су по свему судећи из околине Нове Вароши. У односу на Недића разликује се слава и нема података који би их директније повезали са Петронијевићима и Тиосављевићима, па је неопходно да се ова веза и SNP провјери.

О Недићима нисам нашао података у етнографској литератури. Има додуше један помен код Миленка Филиповића у "Такову" који каже: на југу. Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште. " Међутим, Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па је питање да ли се ради о тестираним Недићима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #145 послато: Новембар 02, 2022, 06:28:22 пре подне »
43. Гаћина, Ђурђевдан, Мека Груда/Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује карактеристичне и немодалне вриједности DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=14, DYS456=16. Ове вриједности дијели са раније тестираним Гаћиновићем из Сувог Врха/Мека груда, али и са Поповићем из Загоре код Котора.

Гаћине имају више предања која их повезују са Боком Которском, али и Црном Гором. Помињу се долазак из Херцег Новог почетком 18. вијека, као и старија презимена Сикимић и Батрићевић. Друго предање говори да су старином Гвозденовићи из Црне Горе. Генетичка веза са Поповићима из Загоре/Котор такође упућује у том правцу и требало би је додатно испитати. Род Гаћина/Гаћиновића обрађен је детаљније у Књизи о Херцеговцима.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #146 послато: Новембар 02, 2022, 07:00:01 пре подне »
40. Недић, Никољдан, Трбушани/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип. Једина вриједност која одступа од модала је DYS549=12, и донекле DYS481=29. Има пуно поклапање са двије породице из непосредне близине, из Риђага код Чачака, Тиосављевићима и Петронијевићима. Ове двије породице славе Аранђеловдан, међусобно су повезане и поријеклом су по свему судећи из околине Нове Вароши. У односу на Недића разликује се слава и нема података који би их директније повезали са Петронијевићима и Тиосављевићима, па је неопходно да се ова веза и SNP провјери.

О Недићима нисам нашао података у етнографској литератури. Има додуше један помен код Миленка Филиповића у "Такову" који каже: на југу. Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште. " Међутим, Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па је питање да ли се ради о тестираним Недићима.

Од Недића из Теочина су била и браћа Недић, Глигорије и Димитрије, устанички команданти на боју код Чокешине 1804. године, познатом и као "српски Термопил", јер је 300 српских устаника зауставило велики одред Турака из Босне, који су кренули у помоћ Шапцу, који је био под опсадом српских устаника.

Иако су практично сви Срби учесници боја на Чокешини изгинули у страшној бици, нанели су велике губитке Турцима који нису успели да дођу до Шапца. Неколико дана касније устаничка војска ослободила је Шабац. Из захвалности и у част браће Недић, по њима је добила касније име и улица "Браће Недић" у Београду, на Врачару.

Било би интересантно дубљим тестовима (BigY, WGS) утврдити да ли су тестирани Недићи из Трбушана у вези са Недићима из Теочина и поред различите славе, обзиром да постоји тај писани траг о доласку теочинских Недића у Трбушане код Чачка.
« Последња измена: Новембар 02, 2022, 07:03:04 пре подне Dragan Obrenović »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #147 послато: Новембар 02, 2022, 07:57:35 пре подне »
Од Недића из Теочина су била и браћа Недић, Глигорије и Димитрије, устанички команданти на боју код Чокешине 1804. године, познатом и као "српски Термопил", јер је 300 српских устаника зауставило велики одред Турака из Босне, који су кренули у помоћ Шапцу, који је био под опсадом српских устаника.

Иако су практично сви Срби учесници боја на Чокешини изгинули у страшној бици, нанели су велике губитке Турцима који нису успели да дођу до Шапца. Неколико дана касније устаничка војска ослободила је Шабац. Из захвалности и у част браће Недић, по њима је добила касније име и улица "Браће Недић" у Београду, на Врачару.

Устаничке вође браћа Недић су били из Подгорине, из Осечине.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #148 послато: Новембар 02, 2022, 09:31:21 пре подне »
47. Николић, Аранђеловдан (Мала Госпојина), Метлић/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује карактеристичне вриједности DYS19=17, DYS389-II=29. Нема пуних поклапања, а најближа су поклапања на 3 маркера разлике од 23. Од тих најближих поклапања треба поменути припаднике гране I-Y109645 из Херцеговине, Пирића и Мијајловића који такође посједују карактеристичну вриједност  DYS389-II=29. Ипак, ради се о географски удаљеним родовима, који славе иу различите славе па ову везу треба додатно провјерити. На подручју Мачве и Подриња, Николић нема бликсих поклапња, као ни међу родовима који славе Аранђеловдан.

У етнографској литератури се у о Николићима из Метлића може прочитати сљедеће:
"Николићи (15 к., Аранђеловдан). 3 к. у Дојној мали, 11 к. у Радучића мали и 1 к. у Брђанима. Божидаров (16 год.) отац Витомир, деда Миливој, прадеда Ранко (и његов брат Бранко), чукундед Никола— он дошао из Трешњице, од Борање, више Зајаче, кад су Турци тамо држали."

Слично је предање оставио и тестирани:
"Око 1800-те године Никола Деспотовић и сестра му Јована су се преселили у Метлић из Трешњице код Љубовије. Локални надимак - Трешњевићи."

У Азбуковици има више разнородних Деспотовића, али ниједни не славе Аранђеловдан.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #149 послато: Новембар 02, 2022, 09:48:24 пре подне »
40. Недић, Никољдан, Трбушани/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип. Једина вриједност која одступа од модала је DYS549=12, и донекле DYS481=29. Има пуно поклапање са двије породице из непосредне близине, из Риђага код Чачака, Тиосављевићима и Петронијевићима. Ове двије породице славе Аранђеловдан, међусобно су повезане и поријеклом су по свему судећи из околине Нове Вароши. У односу на Недића разликује се слава и нема података који би их директније повезали са Петронијевићима и Тиосављевићима, па је неопходно да се ова веза и SNP провјери.

О Недићима нисам нашао података у етнографској литератури. Има додуше један помен код Миленка Филиповића у "Такову" који каже: на југу. Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште. " Међутим, Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па је питање да ли се ради о тестираним Недићима.
Овај хаплотип није далеко од нас а поготово од Видовића. Имам неке Петронијевиће на аутосомалу а име Гајо се појављује у родослову Кандића, тако да бих ја волио тестирати Недића на нашу грану.Прибор имам у Србији.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #150 послато: Новембар 02, 2022, 11:45:36 пре подне »
Устаничке вође браћа Недић су били из Подгорине, из Осечине.

Аааа, пребацио сам се, моја грешка, нешто ми у глави да су устаници Недићи били из Теочина.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #151 послато: Новембар 02, 2022, 01:44:45 поподне »
56. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље
57. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље

Тестирана су два Ратковића из истог мјеста. Припадају хаплогрупи I1-FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Раније је у оквиру исте хаплогрупе и рода био тестиран још један Ратковић из Кучина. Хаплотип Ратковића је модалан за дробњачки род, без карактеристичних вриједности. Хаплотип двојице Ратковића се разликује у два маркера од 25, DYS437 и DYS570. Ратковићи спадају у ширу групу породица из околине Пријепоља који припадају дробњачком роду, славе Никољдан, а имају предање да су "из Куча" (Несторовићи, Лучић и др.). Нико од ових породица није дубински тестиран.

Ратковићи су негдје пописани као и Нестори, па је њихова веза са Несторовићима несумњива. Помињу се у пописима манастира Милешеве од 1864. године.

Препорука је дубинско тестирање (Dante, Nebula, BIGY)
« Последња измена: Новембар 02, 2022, 01:48:57 поподне drajver »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #152 послато: Новембар 02, 2022, 01:46:39 поподне »
56. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље
57. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље

Тестирана су два Ратковића из истог мјеста. Припадају хаплогрупи I1-FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Раније је у оквиру исте хаплогрупе и рода био тестиран још један Ратковић из Кучина. Хаплотип Ратковића је модалан за дробњачки род, без карактеристичних вриједности. Хаплотип двојице Ратковића се разликује у два маркера од 25, DYS437 и DYS570. Ратковићи спадају у ширу групу породица из околине Пријепоља који припадају дробњачком роду, славе Никољдан, а имају предање да су "из Куча" (Несторовићи, Лучић и др.). Нико од ових породица није дубински тестиран.

Ратковићи су негдје пописани као и Нестори, па је њихова веза са Несторовићима несумњива. Помињу се у пописима манастира Милешеве од 1864. године.

Препорука је дубинско тестирање (Dante, Nebula, BIGY)

Узорак једног од Ратковића је на путу за Данте, тако да ћемо у наредном периоду добити профилизацију њиховог рода.
« Последња измена: Новембар 02, 2022, 01:48:48 поподне drajver »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #153 послато: Новембар 02, 2022, 05:15:15 поподне »
Списак кандидата из туре која је предата прошле недеље:

75. Лопичић, Ђурђевдан, Метеризи, Цетиње
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука
77. Храбовски, Нови Сад
78. Радовановић, Јовањдан, Маћедонце, Медвеђа
79. Мрђа, Никољдан, Лушци Паланка, Сански Мост
80. Крајновић, Брусница Мала, Брод
81. Марковић, Нова Градишка
82. Рашковић, Лучиндан, Миолиће, Лепосавић
83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац, Вогошћа
84. Кркаловић, Лучиндан, Томашево, Бијело Поље
85. Манић, Никољдан, Прокупље

Да ли је сигурно за Рашковића слава Лучиндан? Јер они би требало да су Коматовићи... Дакле Ђурђиц или Пантелијевдан.
« Последња измена: Новембар 02, 2022, 05:38:56 поподне Милош »

Ван мреже zoranmalesic

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #154 послато: Новембар 02, 2022, 05:16:21 поподне »
Узорак једног од Ратковића је на путу за Данте, тако да ћемо у наредном периоду добити профилизацију њиховог рода.
Није ми познато да су Ратковићи у милешевском крају пописивани као Нестори и волео бих да знам извор. Иначе је др Меленко Филиповић, проучавајући лончаре из Кучина, где масовно живе Ратковићи, навео да су они пореклом од Браковића из Куча (заправо се ради о Браковићима из Братоножића). С друге стране је прота Јевстатије Караматијевић навео да су од Нестора Лапчевића Несторовићи из Прибојске Бање за које је поуздано утврђено да су дошли из Велике Жупе у Полимљу. Неспорно је казивање да су Несторовићи, Ратковићи и Лучићи сродни што је показало истраживање др Ивице Тодоровића у Пријепољу. Подаци из свески милешевске писаније показују да се не ради о стереотипном казивању да су била "три брата па од њих......." Наиме Лучићи су од Несторовића, а њима су сродни и Милановићи који живе на истом простору и имају исту хапло групу. Старе читуље показују да се на простор данашње Велике Жупе, југозападно од Пријепоља, доселила, крајем 18. века, повећа група сродних братстава, највероватније из Вранеша, као етапне станице,  и да их је предводио свештеник Пахомије Нестор. Заједничко им је и да су у сећању задржали Куче као своју постојбину. За даља истраживања од интереса би било утврдити хапло групе братоножићких Браковића и ужичких Лапчевића ако их има под тим презименом (један Лапчевић има на пројекту али је из Александровца и припада групи Е).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #155 послато: Новембар 02, 2022, 06:46:35 поподне »
Да ли је сигурно за Рашковића слава Лучиндан? Јер они би требало да су Коматовићи... Дакле Ђурђиц или Пантелијевдан.

Проверићемо сутра да ли је дошло до грешке.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #156 послато: Новембар 03, 2022, 11:12:24 пре подне »
48. Милошевић, Никољдан, Бела Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578. Има све карактеристике за ову грану, мада показује и да вероватно припада некој старијој подграни. Иако му је по хаплотипу најближи Иванић из околине Челинца, због географске блискости, али и хаплотипа и славе, чини ми се да су му најближа двојица тестирана из шире области Косовског Поморавља и Пчиње. Такође му је близак и Фунтуњеровић из околине Кладова. Рекао бих да је већ извесно да на југоистоку Србије, а можда и даље преко Дунава и Старе планине, имамо грану која је вероватно паралелна овом "динарском" кластеру. Из тог разлога би било идеално када би Милошевић одрадио неки WGS тест, јер већ имамо обећање од Фунтуњеровића да ће током "Црног петка" крајем новембра, наручити неки од WGS тестова.

Милошевић нема предање о даљем пореклу, а ни ја нисам успео наћи било шта о њима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #157 послато: Новембар 03, 2022, 11:50:48 пре подне »
Да ли је сигурно за Рашковића слава Лучиндан? Јер они би требало да су Коматовићи... Дакле Ђурђиц или Пантелијевдан.

Проверићемо сутра да ли је дошло до грешке.

Ипак није грешка, тестирани је записао да му је слава Св. Лука. Није ставио било какав податак о некој претходној слави или томе слично.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #158 послато: Новембар 03, 2022, 11:52:45 пре подне »
Ипак није грешка, тестирани је записао да му је слава Св. Лука. Није ставио било какав податак о некој претходној слави или томе слично.

Резултат ће дати одговор. :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #159 послато: Новембар 03, 2022, 03:31:54 поподне »
58.Милошевић, Никољдан, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 10 на 391, остале вредности су модалне. Из тог разлога тешко је рећи ко је близак Милошевићу, па чак и када упоредимо само оне са Никољданом. Опште предање о Старој Херцеговини нам не помаже да сузимо круг евентуалних поклапања. Једино вредност 391=10 може бити индикатор да Милошевић припада грани A493.

Зато је мој савет или провера СНП-а A493 код Yseq-a или неки напреднији WGS тест.
« Последња измена: Новембар 03, 2022, 04:24:03 поподне Милош »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #160 послато: Новембар 04, 2022, 02:32:30 пре подне »
Prema preporuci, naručen je SNP test. S obzirom na moje nepoznavanje materije, verovatno će me biti potrebna pomoć u tumačenju rezultata kada sve bude završeno. Verovatno bih mogao da poručim i WGS ukoliko to značajno uvećava preciznost. Ali, kao i za prethodno navedeni SNP, biće mi potrebna pomoć oko analize.

Можете рачунати на помоћ око анализе. WGS тест је најбоље да поручите крајем месеца, пошто ће тада бити доста снижене цене због тзв. "црног петка".

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #161 послато: Новембар 04, 2022, 02:51:21 пре подне »
65. Загорац, Јовањдан, Ћорићи, Доњи Вакуф, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада разгранатом генетичком роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице (општине Прибој и Пљевља). Већина припадника овог рода слави Јовањдан, а мањи део слави Никољдан. Хаплотип Загорца је веома близак модалном хаплотипу рода, а једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа је DYS481=23, коју од тестираних припадника рода има још само хаплотип Цвијана (Јовањдан, Бастаси/Босанско Грахово).

Породица тестираног има предање о даљем пореклу из из Поповог поља у Херцеговини. Ово предање је занимљиво пошто су најближи генетички сродници Поблаћана поједине католичке породице из Западне Хецеговине.

Род Поблаћана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а имамо и засебну тему о њему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #162 послато: Новембар 04, 2022, 11:33:05 пре подне »
69. Маслаковић, Ђурђевдан, Пестиш, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главна карактеристика овог хаплотипа је 385=14-14, као и 389II=32. Такође и на 576 имају нешто нижу вредност 17. Све ове карактеристике дели са једним тестираним из сјеничког поља, са сличним презименом. Заправо Маслаковићи би требало да су управо одатле дошли у Топлицу након 1878. Овим би се резултатом потврдила припадност Маслаковића овој хаплогрупи, с обзиром да у непосредној близини Пестиша, тачније у Крушевици, имамо и тестиране Маслаковиће, који су "васојевски" E-V13. Такође и на 23andMe имамо потврду оваквог исхода.

Осим у Пестишу и Крушевици, Маслаковића има и у Трновом Лазу. Иако Маслаковиће, односно Маслаке, етнографска литература везује за Дробњаке, показало се да то није тачно. С друге стране Маслаке спомиње и Лутовац у Годочеље код Берана, као најстарије становнике, које је бег Махмудбеговић раселио, па би можда ту требало тражити матицу.

Маслаковићи пореклом из села Црвско у Црној Гори што је само делимично тачно јер Црвско припада општини Сјеница, али се налази се на самој граници са Црном Гором. Ово село је један кратак период по ослобођењу у Балканским ратовима заиста било у саставу Црне Горе све до коначног разграничења крајем 1913. када је припало Србији. Према попису које су црногорске власти организовале почетком 1913. године у Црвском је било шест кућа Маслака, док их је у Пријелозима код Бијелог Поља било пет кућа. Лутовац је у Пријелозима 60-их година затекао исти број кућа Маслака, а за њих је забележио да су "досељени из Црвска због крви".

Тестирани је у упитнику навео и да је према предању старо презиме породице Златнопојасевић. У питању је једна од основних грана Новљана од којих потичу Шушићи и њима сродна братства у Дробњаку, чему би у прилог ишла и заједничка слава Ђурђевдан, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034 тако да се ово предање може одбацити.

Препорука за Маслаковића WGS тест.
« Последња измена: Новембар 04, 2022, 11:42:33 пре подне Милош »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #163 послато: Новембар 04, 2022, 09:42:15 поподне »
74. Вранић, Томиндан, Баја, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног је практично модалан за ову грану, услед чега има више веома блиских поклапања. Потпуно поклапање има са хаплотипом Поповића (Аранђеловдан, Опарић/Рековац). На једном маркеру се разликује од хаплотипова Стојановића (Јовањдан, Липовица/Власотинце) и Николића (Јовањдан, Кавадар/Рековац), као и од хаплотипова пар тестираних чији резултати још нису објављени. С обзиром на изостанак карактеристичних вредности маркера и различите славе, не може се говорити о било каквој ближој вези са неким од поменутих само на основу резултата на 23 маркера. Због тога бих тестираном предложио да уради дубљи тест (BigY или WGS) уколико жели да сазна нешто више.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #164 послато: Новембар 05, 2022, 09:36:23 пре подне »
75. Лопичић (Ђурђевдан), Метеризи, Цетиње
 
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно низводнијој FT48939 у којој су Пипери и Црмничани. Несумњиво се сврстава у род из Цеклина који слави Ђурђевдан и он је већ четврти тестирани из те групе. Лопичић као специфичност има вредност DYS570=18. Од Вукмировића из суседне Бобије се разликује на 3 од 23 маркера. И у Метеризима има Вукмировића и других из овог рода јер су то и околна села населили Цеклињани.

Према сајту братства Лопичића и стаблу које је окачено, предак Радивоје рођен је у Пиперима око 1450. па су од његовог унука Грујице потекли Лопичићи и Вукмировићи.  За Пипере је утрђено да припадају најнизводнијој FT49714, али би ови Цеклињани вероватно формирали другу грану са Вујовићем из Трнова који је близу њих, а радио је дубински тест. Препоручује се Данте лабс кад буде попуст. 

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/
« Последња измена: Новембар 05, 2022, 09:40:51 пре подне Зрно »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #165 послато: Новембар 05, 2022, 10:29:49 пре подне »
79. Мрђа, Лушци Паланка/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модалан хаплотип са великим бројем блиskих поклапања без филогенетског значаја. Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан. Са Мрђом се разликују у 2 од 23 маркера. Иако ово поклапање због модалности хаплотипа не мора имати значаја, може бити занимљиво због предања самих Мрђа о поријеклу из Далмације.

Судећи по забиљеженим предањима, Мрђе су на простору Босанске крајине (Подгрмеч, Бјелајско и Бравско Поље) присутне од прве половине 18. вијека. За Мрђе у Смољани/Петровац, Рађеновић је забиљежио сљедеће предање које говори и о Мрђама у Лушци паланци:

"Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо."

По овоме што саопштава Рађеновић, Мрђе из Пластова у Далмацији (код Скрадина) доселиле су почетком 18. вијека директно у Лушци Паланку. Да би ово предање могло бити тачно говори и чињеница да у Пластову у Далмацији и данас постоји род Мрђића који славе Никољдан. Тих Мрђића/Мрђа било је и у Лици са истом славом још од 1712. године (око Зрмање, Лапца и Висућа). Треба поменути да у Унцу постоји село Мрђе у ком нема Мрђа, али има предање о Мрђи оснивачу села.

У сваком случају, добро би било да се генетичким тестирањем провјере Мрђићи из Пластова и Мрђе из Лике.

Препорука су дубински тестови (Dante, nebula, BIGY).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #166 послато: Новембар 05, 2022, 10:37:00 пре подне »
79. Мрђа, Лушци Паланка/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модалан хаплотип са великим бројем блиskих поклапања без филогенетског значаја. Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан. Са Мрђом се разликују у 2 од 23 маркера. Иако ово поклапање због модалности хаплотипа не мора имати значаја, може бити занимљиво због предања самих Мрђа о поријеклу из Далмације.

Судећи по забиљеженим предањима, Мрђе су на простору Босанске крајине (Подгрмеч, Бјелајско и Бравско Поље) присутне од прве половине 18. вијека. За Мрђе у Смољани/Петровац, Рађеновић је забиљежио сљедеће предање које говори и о Мрђама у Лушци паланци:

"Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо."

По овоме што саопштава Рађеновић, Мрђе из Пластова у Далмацији (код Скрадина) доселиле су почетком 18. вијека директно у Лушци Паланку. Да би ово предање могло бити тачно говори и чињеница да у Пластову у Далмацији и данас постоји род Мрђића који славе Никољдан. Тих Мрђића/Мрђа било је и у Лици са истом славом још од 1712. године (око Зрмање, Лапца и Висућа). Треба поменути да у Унцу постоји село Мрђе у ком нема Мрђа, али има предање о Мрђи оснивачу села.

У сваком случају, добро би било да се генетичким тестирањем провјере Мрђићи из Пластова и Мрђе из Лике.

Препорука су дубински тестови (Dante, nebula, BIGY).

Доста раширен род на простору Бјелајског поља и Подгрмеча. Мрђе из Крњуеше (ако се не варам) кажу да су из Доњег Лапца, тако да их у околини Петровца има са различитим предањима. Иако је надимачко презиме и честа слава, врло вероватно да јесу махом повезани (Далмација - Лика - Подгрмеч).

Постоји на 23andMe резултат једног Мрђе из Доњег Лапца (Бировача), али он припада хаплогрупи R1b-L21. Како се ова подграна практично не јавља код Срба, резултат је под знаком питања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #167 послато: Новембар 05, 2022, 10:39:49 пре подне »
Доста раширен род на простору Бјелајског поља и Подгрмеча. Мрђе из Крњуеше (ако се не варам) кажу да су из Доњег Лапца, тако да их у околини Петровца има са различитим предањима. Иако је надимачко презиме и честа слава, врло вероватно да јесу махом повезани (Далмација - Лика - Подгрмеч).

Постоји на 23andMe резултат једног Мрђе из Доњег Лапца (Бировача), али он припада хаплогрупи R1b-L21. Како се ова подграна практично не јавља код Срба, резултат је под знаком питања.

Не би било ништа необично да буде различитих хаплогрупа међу припадницима истог презимена, славе па чак и предања. Поготово у Крајини је то случај. Тако да док се не тестира више Мрђа из различитих крајева, све је могуће.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #168 послато: Новембар 05, 2022, 10:45:15 пре подне »
Не би било ништа необично да буде различитих хаплогрупа међу припадницима истог презимена, славе па чак и предања. Поготово у Крајини је то случај. Тако да док се не тестира више Мрђа из различитих крајева, све је могуће.

Мислио сам на тај костур рода, који ће вероватно бити једнообразан, узевши у обзир предање, миграциони правац и остало. Да ли ће бити призећених породица, сасвим сигурно. Посебно је то често код овако великих родова.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #169 послато: Новембар 05, 2022, 11:05:21 пре подне »
Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан.

Катићи из Солина су католици као и сви остали у том насељу. Слава је очигледно узета у скорије време.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #170 послато: Новембар 05, 2022, 11:09:07 пре подне »
80. Крајновић, Брусница Велика, Брод

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније подграни I-Y7627. По хаплотипу су му најближи Ђиласи из Крчког брда/Лапац. Разликују се на 2/23 маркера. Има пуно поклапање и са католичком пордицом Милић из Горњег Вакуфа али на малом броју упоредивих маркера.

Крајновићи из Бруснице су католичка породица. Нисам успио наћи податке откада су присутни у Брусници код Брода, али је тестирани оставио несигурно предање да су поријеклом из Лике. Можда је и ово поклапање са Ђиласом интересантно у том смислу. На подручју Лике, Крајновићи су готово искључиво Срби. Са друге стране, у пописима босанских католика из 1768. године, присутно је и презиме Крајновић на подручју жупе Подвучјак/Врбица и Бијела/Гарево у Посавини. Рекао бих да су још отада Крајновићи присутни на том простору. 1702. године католички Крајновићи се помињу и на подручју Славонског Брода.

Препорука су дубински тестови (BIGY700, Dante, Nebula)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #171 послато: Новембар 05, 2022, 12:26:06 поподне »
Катићи из Солина су католици као и сви остали у том насељу. Слава је очигледно узета у скорије време.
Хвала Зрно на овој информацији, имам их на аутосомалу четворицу презименом Катић и још неке посредно. За неке се од тих родова из Солина каже да су се доселили из ПетроваПоља. Занимљиво ј ово све а нису далеко Катићи од ФТ25902 хаплотипски.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #172 послато: Новембар 05, 2022, 04:15:11 поподне »
79. Мрђа, Лушци Паланка/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модалан хаплотип са великим бројем блиskих поклапања без филогенетског значаја. Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан. Са Мрђом се разликују у 2 од 23 маркера. Иако ово поклапање због модалности хаплотипа не мора имати значаја, може бити занимљиво због предања самих Мрђа о поријеклу из Далмације.

Судећи по забиљеженим предањима, Мрђе су на простору Босанске крајине (Подгрмеч, Бјелајско и Бравско Поље) присутне од прве половине 18. вијека. За Мрђе у Смољани/Петровац, Рађеновић је забиљежио сљедеће предање које говори и о Мрђама у Лушци паланци:

"Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо."

По овоме што саопштава Рађеновић, Мрђе из Пластова у Далмацији (код Скрадина) доселиле су почетком 18. вијека директно у Лушци Паланку. Да би ово предање могло бити тачно говори и чињеница да у Пластову у Далмацији и данас постоји род Мрђића који славе Никољдан. Тих Мрђића/Мрђа било је и у Лици са истом славом још од 1712. године (око Зрмање, Лапца и Висућа). Треба поменути да у Унцу постоји село Мрђе у ком нема Мрђа, али има предање о Мрђи оснивачу села.

У сваком случају, добро би било да се генетичким тестирањем провјере Мрђићи из Пластова и Мрђе из Лике.

Препорука су дубински тестови (Dante, nebula, BIGY).

Документ у којем се спомиње насељавање Пластова. Кобилица је данас дио Отона.


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #173 послато: Новембар 05, 2022, 04:44:00 поподне »
У зони нагађања, кад се већ спомиње Кобилица:

У османском попису Радљевца (одмах уз Кобилицу) 1701. године наведени су:
"Radivoj sin Mirjana??, kuća 1
Vukoman sin Mirjanića?, kuća 1"

Попис Лике 1712. године, Висућ:
"Vuk Mergik Johr 70//1
Radiuoi brueder 50//1"

Ту уз границу било је више потврђених случајева преласка у Лику, нпр. они зрмањски беземљаши.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #174 послато: Новембар 05, 2022, 05:18:56 поподне »
81. Марковић, Нова Градишка

Припада хаплогрупи I1-Z63. Ради се о католичкој породици. По хаплотипу му је најближи католик Мерџан из Попова у Херцеговини, који је тестиран позитивно као I1-Z63>L1237. Са Мерџаном се Марковић разликује у 2 маркера од 22. Међутим, Марковић има неке вриједности које нису модалне за L1237 грану, попут DYS448=21, DYS533=12.

С обзиром да тестирани није оставио детаљније податке о поријеклу, нисам успио пронаћи било шта о Марковићима из Нове Градишке (између осталог јер се ради о честом презимену).

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #175 послато: Новембар 05, 2022, 05:19:13 поподне »
78. Радовановић, Јовањдан (преслава Савиндан), Маћедонце, Медвеђа

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду шекуларских Мезгаљана.

Хаплотипски најближи припадник овог рода Радовановићу је Пејковић из суседне Петриље, чији се род попут Радовановића сматра досељеницима из Шекулара. На 17 упоредивих маркера се од Пејковића разликује само на 439, на којем за разлику од свих осталих Мезгаљана има повишену вредност 12. Међу тестиранима на 23 маркера, најближи су му Бакић из Љевоше код Пећи и нејавни тестирани из Косовског Поморавља од којих разликује на 439, 458 и 643. Оба рода гаје предање о доласку из Брда, док ови други уз Јовањдан такође прислужују Савиндан.

Другим речима, тестирањем је утврђено да су Радовановићи сродни групи родова углавном са подручја Метохије и Јабланице који су на та подручја исељени из села Мезгаља у Шекулару. Самим тим је потврђено предање које је навео тестирани.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #176 послато: Новембар 06, 2022, 12:09:52 пре подне »
82. Рашковић, Лучиндан, Миолиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако  бих због хаплогрупе и славе рекао да припада роду Никшића, знамо да то није тако, јер Рашковић несумњиво чини један род са Радовановићем из Црвена на Рогозни,  који је FT190799-. Деле карактеристичне вредности: 389=11-29, 576=17, 570=17, 635=22. Осим ових, Рашковић има и своје карактеристичне вредности: 385=14-16, 458=16. Сличне хаплотипове имају још двојица из западних српских крајева, па се  матица тренутно не може одредити ни приближно.

По речима тестираног, Рашковићи воде порекло из Иб. Колашина, а старо им је презиме Магић. За сада генетичке, нити друге потврде за ово немамо.

Свакако Рашковићу препоручујем WGS тест, као и Радовановићу из Црвена.


Ван мреже serbsky

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #177 послато: Новембар 06, 2022, 09:36:59 пре подне »
Од ових Радовановића из Маћедонца би требало да је Алекса Радовановић (1900-2004), последњи Солунац и носилац Ордена Легије части. Суседно село је Петриље, средњи род. У Петриљу живе и Ристићи, Јовањдан-Савиндан, досељени из Љевоше крај Пећи. Можда и они припадају овом роду.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #178 послато: Новембар 07, 2022, 03:01:03 поподне »
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип за ову грану, па има велики број потпуних и врло блиских поклапања, поготово међу тестиранима из рода Б. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Ђукићем из Батковића код Бијељине (Јовањдан), Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан), а на 23 са Грунчићем из Зрењанина, Љиљком из Горњег Жировца код Двора, Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грбићем из Осредаца код Грачаца (Срђевдан). С обзиром да је резултат Берендике стигао у истој тури кад и резултат Ђукића из Батковића, појавила се одређена сумња због потпуног поклапања њихових хаплотипова на 25 маркера, међутим провером је утврђено да се разликују на једном додатном маркеру који не улази у сет од 111 маркера, тако да се без сумње ради о аутентичним резултатима. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко зна нешто више о Берендикама нека напише у коментару.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #179 послато: Новембар 07, 2022, 03:31:32 поподне »
77. Храбовски (Hrabovszky), католик, Петроварадин, Нови Сад

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неке ређе вредности (DYS549=11, DYS635=24), па нема ближих поклапања у табели пројекта са мање од 4 разлике на 23 маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани је у упитнику оставио податак да им је ранија матица била Храбово у Словачкој.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #180 послато: Новембар 07, 2022, 09:22:35 поподне »
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип за ову грану, па има велики број потпуних и врло блиских поклапања, поготово међу тестиранима из рода Б. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Ђукићем из Батковића код Бијељине (Јовањдан), Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан), а на 23 са Грунчићем из Зрењанина, Љиљком из Горњег Жировца код Двора, Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грбићем из Осредаца код Грачаца (Срђевдан). С обзиром да је резултат Берендике стигао у истој тури кад и резултат Ђукића из Батковића, појавила се одређена сумња због потпуног поклапања њихових хаплотипова на 25 маркера, међутим провером је утврђено да се разликују на једном додатном маркеру који не улази у сет од 111 маркера, тако да се без сумње ради о аутентичним резултатима. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко зна нешто више о Берендикама нека напише у коментару.

Берендике се јављају прије више од 150. година у Мелини гдје славе Томиндан и Илиндан у Нишевићима. Нисам пронашао да се још негдје спомиње ово презиме све до средине прошлог вијека када је у Доњи Јеловац одселила једна породица Берендика из Мелине. Добро би било када би тестирани знао нешто о Ристи Берендика (1814-15.2.1890) који је живио и сахрањен у Нишевићима, да случајно није отишао из Мелине као уљез у Нишевиће, задржавши презиме а узевши славу домаћина. Или су разнородне Берендике.
Када би Берендика урадио и WGS тест, то би много значило за њега, као и за све нас из овога краја.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #181 послато: Новембар 08, 2022, 10:40:50 пре подне »
78. Радовановић, Јовањдан (преслава Савиндан), Маћедонце, Медвеђа

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду шекуларских Мезгаљана.

Хаплотипски најближи припадник овог рода Радовановићу је Пејковић из суседне Петриље, чији се род попут Радовановића сматра досељеницима из Шекулара. На 17 упоредивих маркера се од Пејковића разликује само на 439, на којем за разлику од свих осталих Мезгаљана има повишену вредност 12. Међу тестиранима на 23 маркера, најближи су му Бакић из Љевоше код Пећи и нејавни тестирани из Косовског Поморавља од којих разликује на 439, 458 и 643. Оба рода гаје предање о доласку из Брда, док ови други уз Јовањдан такође прислужују Савиндан.

Другим речима, тестирањем је утврђено да су Радовановићи сродни групи родова углавном са подручја Метохије и Јабланице који су на та подручја исељени из села Мезгаља у Шекулару. Самим тим је потврђено предање које је навео тестирани.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
       Радује  ме екзактна потврда истраживања које сам обавио у вези антропонимије Шекулара, односно презимена поријеклом из Шекулара. Књига је објављена 2013. године. Миграција је ишла Шекулар - Метохија - Јабланички крај. Тада сам навео: ,, Радовановић Битомирица код Пећи, село Маћедонце Медвеђа код Лесковца, зову их Шекуларци, слава Свети Јован 20 јануара,,. Братство манастира Високи Дечани у свом писму Књазу Николи, 1. септембра1863. године  између осталог пишу: ,,... Друго ви јављамо, да има овамо у пећском пределу једна фамилија, Мезгаље село, из Шекулара, који су пре 12 година због нападања ајдука васојевићки побегли у пећски предел, које су им Васојевићани 1 чобанина убили, па врз тога опет им отишли у кућу, те је глобили и свако злочинство истраживали. најпосле нису могли трпет, но су се вратили и убили око шест оних злочињаца..."  У потпису Архимандрит Хаџи
                                                                                                                       Серафим
                                                                                                                       Игумен Хаџи Кирил
                                                                                                                       са својом братијом.
 Занима ме презиме  нејавног тестираног из Косовског Поморавља. Може у поруци. Занима  ме  да ли је тај тестирани Микарић? То је веома битно.  Ова разура села  Мезгаља од стране  љеворечких Васојевића, са водичем од прекокомских Васојевића је за Васојевиће била награђена од Шабанагића који су господарили Гусињском нахијом, те су они запосјели имања старих Мезгаљана.

 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #182 послато: Новембар 08, 2022, 01:40:29 поподне »
84. Кркаловић, Лучиндан, Томашево, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића Y190065. Има све карактеристике ове гране. Потпуно поклапање на 25 маркера има са једним од Радовића из Прекопуца код Прокупља, даљим пореклом из Горњег Ибра (Сеоце-Крњин). Једини у овом роду деле 439=12. Како Радовић поседује два приватна СНП-а који су доступни на  Yseq-у (Y287712, Y288141), Кркаловићу бих предложио да се на њих тестира. Свакако је најбоље урадити WGS тест. Од данас је у Dante Labs-у опет попуст (199€).

Кркаловићи су у Томашево дошли вероватно после 1913. јер их у попису из те године у селу нема.  Пописани су у оближњем селу Лијеска тројица, очито браће, Кркаловића, док у Ободу, са друге стране Љубовиђе, пописана је једна кућа Кркаловића. И сам тестирани је навео Лијеску и Потрк (Обод се сматра засеоком Потрка) као села из којих потичу. Мислим да је баш Обод матица рода у коме су у 17. веку у Добриловинском катастиху пописана кућа кнеза Војина Карлице, од којих су данашњи Карличићи и куће кнеза Божа, Мирковића и кућа Анта Лазовића, од који би могли бити и Кркаловићи. Гледајући хаплотип Карличића и Кркаловића рекао бих да нису тако блиски, док би потврда везе са Радовићем из Прекопуца, омогућила да се открије и матица Радовића, али и дела Читлучана из Иб. Колашина, за које прерпостављам да су блиски Радовићу.
« Последња измена: Новембар 08, 2022, 01:48:59 поподне Милош »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #183 послато: Новембар 09, 2022, 02:05:39 пре подне »
73. Корићанац, Мратиндан, Богутовац, Краљево, J2b-M241

Корићанци су, према предању, пореклом од Никшића (Ровца). Стара слава Лучиндан, преслава Марковдан. У рашкој области било је више несродних Корићанаца (више крсних слава), а презиме је вероватно настало по неком топониму сличног имена. 

Генетички је реч о подграни J2b-M241>PH1602. Нема потпуних поклапања, али има неколико релативно блиских, пре свега на југу Србије. Интересантно да овој подграни припадају Крајишници J-PH1602 са славом Лучиндан, који су се у неком тренутку у Крајини стопили са Никшићима I2-PH908. Будући да се на простору Црне Горе за сада не јавља ова подграна међу Никшићима, предање нема чвршће упориште. У сваком случају, резултат јесте потенцијално битан за крајишке Лучинштаке, пошто припадника ове подгране нема превише у матичним областима већине Крајишника (Рашка, Стари Влах, Стара Херцеговина).
Као што је Небојша навео, ова грана се не јавља међу Никшићима у Црној Гори као што је и преслава Марковдан непостојећа, али Корићанац има све предиспозиције да припада J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 подграни, којој припадају Боторић из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и Бугарин из Пазарџика https://www.yfull.com/tree/J-PH502/ Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље, а имамо и двојицу тестираних са истом славом са подручја Старог Влаха и Косова и Метохије, који своја даља порекла везују за Бијело Поље (Пореклаши који имају увид у резултате ових подухвата знају о којим породицама је реч). Очигледно је у Бијелом Пољу дошло до прибраћивања једног или више припадника J-Y40288 Никшићима, с обзиром на старост никшићких мутација FT190799 и Y189944, то се највероватније десило током 13. или 14. века, одакле се досељавају у околину Новог Пазара, где их касније затичу Османлије: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg178413#msg178413

На основу овог турског дефтера из 1468-69. године, сазнајемо да се у оквиру ове нахије Никшића налазило и село Горње Бање, Ахмет Аличић га је убицирао у данашње село Бање, које се налази источно од Новог Пазара:

Selo G O R N A  B A NJ A
domova 11, neoženjenih 8
Prihod 1.637

Зашто је овај податак значајан за тестираног Корићанца, као и за Никшиће? У књизи Драгољуба В. Корићанца Надибар 1 - Антропогеографска истраживања (1992. год.), на страници 244. аутор наводи следеће: "Стара слава св. Лука. преслава св. Марко, слава промењена пре око 300 година. Корићанци и Бањани су старином једноплеменици". Бањани или Бањанци су такође житељи села Богутовац и њихово презиме недвосмислено упућује на село Бање код Новог Пазара.

Током највероватније 16. века, једна група Никшића се одсељава из нахије Никшић код Новог Пазара у Босанску Крајину, Северну Далмацију и област Змијање, међу њима су били изворни Никшићи и прибраћени припадници J2b-M241>PH1602 хаплогрупе, од којих су касније настала тамошња братства Опачићи, Шевићи, Париповићи, Лемићи, Чубриле, Ерцези, Трубићи и тд., а управо је по хаплотипу један Опачић из Биовичиног Села код Кистања најближи тестираном Трубићу из Стражица, Рибник. Подсећања ради, имамо двојицу тестираних Трубића из Стражица, обојица су позитивна на Y189944 док су испали негативни на Y250780. Истакао бих да је и Урта из Осјека код Илиџе по хаплотипу близак Трубићу, са само 2 разлике на маркерима.

Заправо су овој групацији исељених Никшића недостајале само две карике за откривање даљег порекла и селидбеног пута и обе су за кратко време откривене: резултат Корићанца и дефтер из 15. века. С обзиром да на YSEQ-у не постоји могућност поруџбе теста на Y40288 SNP мутацију, Корићанцу бих предложио да поручи узводни Y40852: https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y40852&search_in_description=1&x=4&y=9 или још боље WGS тест: https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing Трубић ће ових дана реализовати поруџбу WGS и ово ће свакако бити један од интересантнијих резултата и истовремено један од значајнијих. Рекао бих да највеће шансе има да формира нову подграну са Кургашем из Кукуља, Бијело Поље, због предања Кургаша о Новом Пазару, или можда са Вићовићем из Драгојевца код Ариља, с обзиром да му је Вићовић са ове стране Дрине некако најближи по хаплотипу.
« Последња измена: Новембар 09, 2022, 02:18:32 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #184 послато: Новембар 09, 2022, 02:50:59 пре подне »
Као што је Небојша навео, ова грана се не јавља међу Никшићима у Црној Гори као што је и преслава Марковдан непостојећа, али Корићанац има све предиспозиције да припада J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 подграни, којој припадају Боторић из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и Бугарин из Пазарџика https://www.yfull.com/tree/J-PH502/ Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље

На основу овог турског дефтера из 1468-69. године, сазнајемо да се у оквиру ове нахије Никшића налазило и село Горње Бање, Ахмет Аличић га је убицирао у данашње село Бање, које се налази источно од Новог Пазара:

Зашто је овај податак значајан за тестираног Корићанца, као и за Никшиће? У књизи Драгољуба В. Корићанца Надибар 1 - Антропогеографска истраживања (1992. год.), на страници 244. аутор наводи следеће: "Стара слава св. Лука. преслава св. Марко, слава промењена пре око 300 година. Корићанци и Бањани су старином једноплеменици". Бањани или Бањанци су такође житељи села Богутовац и њихово презиме недвосмислено упућује на село Бање код Новог Пазара.

Током највероватније 16. века, једна група Никшића се одсељава из нахије Никшић код Новог Пазара у Босанску Крајину, Северну Далмацију и област Змијање, међу њима су били изворни Никшићи и прибраћени припадници J2b-M241>PH1602 хаплогрупе
Овде имамо податак из истраживања Корићанца да су Корићанци пре око 300 година променили славу, што би значило да су до краја 17. века славили Лучиндан и Марковдан. Уколико су се Никшићи иселили у 16. веку из пазарске нахије Никшић у Босанску Крајину, онда би и они морали имати исто ту преславу (а није познато да ли они тамо имају ту преславу, тј. да ли уопште имају обичај преславе). Свакако је ово добра индиција о месту порекла крајишких Никшића, на основу прибраћеничког рода (уколико би прибраћени крајишки Опачићи, Шевићи били иста грана као Корићанац), а Марковдан, иако је летњи пандан Св. Луки, он се ипак везује за простор, за сада, изван Црне Горе, иако неки родови који га преслављају, везују своје порекло за Црну Гору, тј. Ровца (као Корићанци или Катићи из Ибарског Колашина, који су Y56203)...Родови који преслављају Марковдан, а славе Лучиндан су се показали разнородни, али је специфичност те преславе (у односу на остале Никшиће) таква да се морамо запитати где је почела да се преславља и када, као и генетски јако шаренолики корпус родова који славе ту славу и преславу

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #185 послато: Новембар 09, 2022, 07:07:04 пре подне »
Као што је Небојша навео, ова грана се не јавља међу Никшићима у Црној Гори као што је и преслава Марковдан непостојећа, али Корићанац има све предиспозиције да припада J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 подграни, којој припадају Боторић из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и Бугарин из Пазарџика https://www.yfull.com/tree/J-PH502/ Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље, а имамо и двојицу тестираних са истом славом са подручја Старог Влаха и Косова и Метохије, који своја даља порекла везују за Бијело Поље (Пореклаши који имају увид у резултате ових подухвата знају о којим породицама је реч). Очигледно је у Бијелом Пољу дошло до прибраћивања једног или више припадника J-Y40288 Никшићима, с обзиром на старост никшићких мутација FT190799 и Y189944, то се највероватније десило током 13. или 14. века, одакле се досељавају у околину Новог Пазара, где их касније затичу Османлије: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg178413#msg178413

На основу овог турског дефтера из 1468-69. године, сазнајемо да се у оквиру ове нахије Никшића налазило и село Горње Бање, Ахмет Аличић га је убицирао у данашње село Бање, које се налази источно од Новог Пазара:

Зашто је овај податак значајан за тестираног Корићанца, као и за Никшиће? У књизи Драгољуба В. Корићанца Надибар 1 - Антропогеографска истраживања (1992. год.), на страници 244. аутор наводи следеће: "Стара слава св. Лука. преслава св. Марко, слава промењена пре око 300 година. Корићанци и Бањани су старином једноплеменици". Бањани или Бањанци су такође житељи села Богутовац и њихово презиме недвосмислено упућује на село Бање код Новог Пазара.

Током највероватније 16. века, једна група Никшића се одсељава из нахије Никшић код Новог Пазара у Босанску Крајину, Северну Далмацију и област Змијање, међу њима су били изворни Никшићи и прибраћени припадници J2b-M241>PH1602 хаплогрупе, од којих су касније настала тамошња братства Опачићи, Шевићи, Париповићи, Лемићи, Чубриле, Ерцези, Трубићи и тд., а управо је по хаплотипу један Опачић из Биовичиног Села код Кистања најближи тестираном Трубићу из Стражица, Рибник. Подсећања ради, имамо двојицу тестираних Трубића из Стражица, обојица су позитивна на Y189944 док су испали негативни на Y250780. Истакао бих да је и Урта из Осјека код Илиџе по хаплотипу близак Трубићу, са само 2 разлике на маркерима.

Заправо су овој групацији исељених Никшића недостајале само две карике за откривање даљег порекла и селидбеног пута и обе су за кратко време откривене: резултат Корићанца и дефтер из 15. века. С обзиром да на YSEQ-у не постоји могућност поруџбе теста на Y40288 SNP мутацију, Корићанцу бих предложио да поручи узводни Y40852: https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y40852&search_in_description=1&x=4&y=9 или још боље WGS тест: https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing Трубић ће ових дана реализовати поруџбу WGS и ово ће свакако бити један од интересантнијих резултата и истовремено један од значајнијих. Рекао бих да највеће шансе има да формира нову подграну са Кургашем из Кукуља, Бијело Поље, због предања Кургаша о Новом Пазару, или можда са Вићовићем из Драгојевца код Ариља, с обзиром да му је Вићовић са ове стране Дрине некако најближи по хаплотипу.

Интересантно, Владо.

Нико од крајишких Лучинштака J2b2 није радио дубински тест, али можемо претпоставити да и они припадају Ј-Y40288. Иако стара слава Лучиндан код Корићанаца може бити индикативна, није искључено да је до прибраћивања I2-PH908 и J2-PH1602 дошло тек на подручју Крајине (шире подручје Гламоча). У сваком случају, хаплогрупа, стара слава Лучиндан и предањска веза са Никшићима, не може се игнорисати. Било би добро да неко од Крајишника J2-PH1602 одради дубински тест, да би могли да причамо о јаснијој вези са групом из Старог Влаха, Брда и Рашке области (потенцијална матица).

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #186 послато: Новембар 09, 2022, 08:05:34 пре подне »
У сваком случају, хаплогрупа, стара слава Лучиндан и предањска веза са Никшићима, не може се игнорисати.
Као ни историјски извор првог реда, турски дефтер из 15. века. ;) Ја бих искључио могућност да је до некаквог прибраћивања дошло у Крајини, шансе за тако нешто су једнаке нули, не само због генетике и старе славе Корићанца Лучиндан (иначе, Бањани (Бањанци) из истог села Богутовац славе управо Лучиндан, а они су са Корићанцима исти род), већ и због тестираних Опачића на западу, којих имамо и J2b-M241>PH1602 и FT190799 хаплогрупом, а Опачићу је по хаплотипу управо најближи тестирани Трубић из Стражица. Било би добро када би се Корићанац и неко из Крајине дубински тестирали на Y40852, ако ништа друго, па бих те замолио да Корићанцу пренесеш моје предлоге. Штапиће за SNP тест увек имам код себе тако да је то најмањи проблем, а ја ћу се ангажовати да неког из Крајине уловим за тест.

Овде имамо податак из истраживања Корићанца да су Корићанци пре око 300 година променили славу, што би значило да су до краја 17. века славили Лучиндан и Марковдан. Уколико су се Никшићи иселили у 16. веку из пазарске нахије Никшић у Босанску Крајину, онда би и они морали имати исто ту преславу (а није познато да ли они тамо имају ту преславу, тј. да ли уопште имају обичај преславе). Свакако је ово добра индиција о месту порекла крајишких Никшића, на основу прибраћеничког рода (уколико би прибраћени крајишки Опачићи, Шевићи били иста грана као Корићанац), а Марковдан, иако је летњи пандан Св. Луки, он се ипак везује за простор, за сада, изван Црне Горе, иако неки родови који га преслављају, везују своје порекло за Црну Гору, тј. Ровца (као Корићанци или Катићи из Ибарског Колашина, који су Y56203)...Родови који преслављају Марковдан, а славе Лучиндан су се показали разнородни, али је специфичност те преславе (у односу на остале Никшиће) таква да се морамо запитати где је почела да се преславља и када, као и генетски јако шаренолики корпус родова који славе ту славу и преславу
Ма о том "предању о Ровцима" не бих трошио превише речи. Ровчани су још у 19. веку били увелико познат род и у Србији, захваљујући не само изворним, исељеним Ровчанима већ и бројним исељеним родовима из области Потарја, којима је генетика разбила та предања, па се такво на сличан начин могло накалемити и код појединих Лучинштака са преславом Марковдан у Србији. Родовска преслава се временом губила, из разних разлога а један од њих је свакако појава сеоских заветина и преслава, заједничких за све родове. Када ме је Предраг Шћепановић пре две године замолио да испитам неке Лучинштаке из Старог Влаха и њихове преславе, због Савиндана која је карактеристична за Шћепановиће и Булатовиће у Црној Гори, нисам успео да му пронађем ниједног таквог управо из разлога што су родовске преславе замењене сеоским. Исти случај се највероватније десио и са родовима у Босанској Крајини и Северној Далмацији. Биће да је преслава Марковдан искључиво везана за Никшиће из Новог Пазара, јер Марковдана нема ни међу Лучинштацима ни у селима око Бијелог Поља, за које се тврди да су староседеоци. Уосталом, у књизи Надибар сам приметио за још неке породице са комбинацијом Лучиндан-Марковдан да порекло изводе "од Новог Пазара" и околине, али да не затрпавамо сад ову тему нашим препискама о Никшићима, биће о томе речи на нашој теми...  :)
« Последња измена: Новембар 09, 2022, 08:20:08 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #187 послато: Новембар 09, 2022, 08:44:14 пре подне »
Као ни историјски извор првог реда, турски дефтер из 15. века. ;) Ја бих искључио могућност да је до некаквог прибраћивања дошло у Крајини, шансе за тако нешто су једнаке нули, не само због генетике и старе славе Корићанца Лучиндан (иначе, Бањани (Бањанци) из истог села Богутовац славе управо Лучиндан, а они су са Корићанцима исти род), већ и због тестираних Опачића на западу, којих имамо и J2b-M241>PH1602 и FT190799 хаплогрупом, а Опачићу је по хаплотипу управо најближи тестирани Трубић из Стражица. Било би добро када би се Корићанац и неко из Крајине дубински тестирали на Y40852, ако ништа друго, па бих те замолио да Корићанцу пренесеш моје предлоге. Штапиће за SNP тест увек имам код себе тако да је то најмањи проблем, а ја ћу се ангажовати да неког из Крајине уловим за тест.

Све то звучи добро, али знаш шта је велики проблем. Лучинштака J2b-M241>PH1602 за сада уопште нема источно од Дрине, нити у Црној Гори. Такође, ни Корићанци, ни Алимпијевштаци нису баш сасвим блиски Крајишницима са славом Лучиндан. Ове хаплогрупе је некада било на једном широком подручју (резултати старе ДНК). Тако да Крајишници J-PH1602 немају још сигурну матицу. У сваком случају бих за сада избегао неке коначне закључке, али ето доброг трага, ако неко жели да се позабави дубљим пореклом ове групације.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #188 послато: Новембар 09, 2022, 09:05:13 пре подне »
Све то звучи добро, али знаш шта је велики проблем. Лучинштака J2b-M241>PH1602 за сада уопште нема источно од Дрине, нити у Црној Гори. Такође, ни Корићанци, ни Алимпијевштаци нису баш сасвим блиски Крајишницима са славом Лучиндан. Ове хаплогрупе је некада било на једном широком подручју (резултати старе ДНК). Тако да Крајишници J-PH1602 немају још сигурну матицу. У сваком случају бих за сада избегао неке коначне закључке, али ето доброг трага, ако неко жели да се позабави дубљим пореклом ове групације.
Разлог томе (болдовани део) што имамо веома мали број тестираних Лучинштака са преславом Марковдан, у односу на њихову бројност. Постоји и приличан број Лучинштака источно од Дрине који су испали негативни на никшићку FT190799, а њихови хаплотипови нам нису познати јер се радило о планском, дубинском тестирању на FT190799. Можда би неки од њих могли пробати тест на Y40852, попут Усиљана из Савова, Розгића из Осонице, Радошевића из Брезове, Марковића из Обајгоре и тд. Биће то све ок, не сумњајте у анализе Никшића "специјалца". :D

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #189 послато: Новембар 10, 2022, 02:45:12 поподне »
70. Јовановић, Јовањдан, Вукојевац, Куршумлија

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435

Поседује немодалне вредности на следећим маркерима: DYS19=15, DYS460=11, DYS643=12, и нема ниједно потупно поклапање.

Тестирани је оставио податак да су Јовановићи старијим пореклом из Велимља (Бањани). Предање о пореклу из Бањана потврђује и Вујадин Б. Рудић у свом раду "Становништво Топлице", где пише да су следеће породице у Вукојевцу из Бањана: Марковићи, Перовићи, Мркоњићи, Јовановићи, Драганчићи, Томашевићи и Ђурковићи.

Вредно је напоменути да су према предаљу породице Јововић из Петровића (Бањани), Јовановићи из Вукојевца пореклом од њиховог братсва. Јововићи из Петровића су већ од раније потврђени припадници FGC28435 гране, те је ово предање вероватно тачно.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #190 послато: Новембар 10, 2022, 08:46:45 поподне »
60. Достинић, Ђурђевдан, Краварево/Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада хаплотипски профилисаном роду Врањштана-ђурђевштака. Посједује кључне карактеристичне маркере овог рода DYS385ab=13-15 и DYS437=14. Има потпуно поклапање са Кундачином из Хатеља/Берковићи.

Роду Врањштана-ђурђевштака припада више фамилија са подручја Херцеговине (Кашиковићи, Кундачине, Милидраговићи, Хајровићи, Таминџије). На основу предања може се закључити да им је најстарија матица у билећким Врањским.

О Достинићима сам једини податак наишао код Новака Мандића Студе, који пише: "ДОСТИНИЋИ су становници Дубљевића. Потичу од Голубовића из Пиве. Има их и у Кравареву." Тестирани је оставио податак о поријеклу из Љубомира.

Како год, генетички подаци указују на везу са наведеним породицама у блиећком, дабарском и невесињском крају.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #191 послато: Новембар 10, 2022, 09:21:42 поподне »
59. Достинић, Никољдан, Сасовићи/Херцег-Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y51673, роду Предојевића. Посједује све карактеристичне вриједности маркера за овај род: DYS393=14, DYS391=12, DYS576=19, DYS635=22. Хаплотипом му је најближи Поповић из Мале Грачанице/Гацко, са којим дијели и заједничку карактеристичну вриједност DYS389-I/II=14/32. Претпоставља се да се род Предојевића развио из средњовјековног катуна Предојевића, који се у историјским изворима јавља у 15. вијеку, са матицом на подручју Пријевора код Билеће.

За Достиниће из Сасовића је Накићеновић у свом раду Бока записао сљедеће: "Дocтинићи, прије се звали Карамани, а nрозвали се Достиниhи по баби Достињи. Славе Никољ-дан. Овамо дошли из Корјенића 1710. на мјесто неког Радашина, који је тад изумро." Јављају се у више пописа почевши од половине 18. вијека на подручју херцегновског краја. Петар Перо Достинић, учитељ на Топли у 19. вијеку, био је један од најближих школских другова Његошевих.

Тестирани је оставио податак да потичу "од Никца од Ровина", што по свему судећи није тачно јер Никац од Ровина би требао припадати хаплогрупи E-V13.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #192 послато: Новембар 10, 2022, 10:15:26 поподне »
60. Достинић, Ђурђевдан, Краварево/Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада хаплотипски профилисаном роду Врањштана-ђурђевштака. Посједује кључне карактеристичне маркере овог рода DYS385ab=13-15 и DYS437=14. Има потпуно поклапање са Кундачином из Хатеља/Берковићи.

Роду Врањштана-ђурђевштака припада више фамилија са подручја Херцеговине (Кашиковићи, Кундачине, Милидраговићи, Хајровићи, Таминџије). На основу предања може се закључити да им је најстарија матица у билећким Врањским.

О Достинићима сам једини податак наишао код Новака Мандића Студе, који пише: "ДОСТИНИЋИ су становници Дубљевића. Потичу од Голубовића из Пиве. Има их и у Кравареву." Тестирани је оставио податак о поријеклу из Љубомира.

Како год, генетички подаци указују на везу са наведеним породицама у блиећком, дабарском и невесињском крају.
Чини ми се да би могао бити близак један род из пљеваљско-пријепољског краја који такође слави Ђурђевдан. Овај род   није снип профилисан?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #193 послато: Новембар 10, 2022, 10:58:24 поподне »
Чини ми се да би могао бити близак један род из пљеваљско-пријепољског краја који такође слави Ђурђевдан. Овај род   није снип профилисан?

Једино ако је неки род који није у бази СДНКП.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #194 послато: Новембар 10, 2022, 11:00:11 поподне »
Једино ако је неки род који није у бази СДНКП.
Није у бази.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #195 послато: Новембар 10, 2022, 11:01:53 поподне »
Једино ако је неки род који није у бази СДНКП.

Мада, постоји одређена сличност са Шљукићем.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #196 послато: Новембар 11, 2022, 10:54:22 пре подне »
Мада, постоји одређена сличност са Шљукићем.
Да на Шљуке сам мислио, значи овај род Врањштана нема ништа испод PH908.Штета.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #197 послато: Новембар 11, 2022, 11:14:14 пре подне »
Да на Шљуке сам мислио, значи овај род Врањштана нема ништа испод PH908.Штета.

Нема. Није још нико дубински тестиран.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #198 послато: Новембар 12, 2022, 06:28:09 поподне »
85. Манић, Никољдан, Ниш, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS448=19 и DYS456=15. Нема ближих поклапања на пројекту. Ради утврђивања млађе гране препоручио бих BigY или WGS тест.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #199 послато: Новембар 15, 2022, 12:49:39 пре подне »
Списак последње туре кандидата:

86. Јанковић, Ђурђевдан, Шаринци, Прњавор
87. Мауровић, Кашћерга, Пазин
88. Радивојевић, Стевањдан, Грабовица, Котор Варош
89. Кања, Ходоњин, Чешка
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #200 послато: Новембар 17, 2022, 03:35:28 поподне »
87. Мауровић, католик, Кашћерга, Пазин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608. Од специфичних вредности истичу се DYS385=11-13 и повишена DYS437=15. Нема ближих поклапања у табели пројекта, тачније нема ниједно поклапање са мање од 6 маркера разлике. Због заиста ретког хаплотипа, најтоплија препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом са Корчуле.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #201 послато: Новембар 17, 2022, 04:00:07 поподне »
88. Радивојевић, Стевањдан, Грабовица, Котор Варош

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Поседује модалан хаплотип за ову грану па има јако велики број блиских поклапања. Узевши у обзир и славу и место порекла, нема сумње да су му најближи припадници рода Г, које одликује слава Стевањдан. Потпуно поклапање има са Видићем из Горњих Палачковаца код Прњавора и Цвијановићем из Лукавца Горњег, док се од Ђукића из Црнче код Дервенте, Радића из Остружње Доње код Станара и Мартића из Лендића код Грачанице разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест, с обзиром да ниједан припадник овог рода није до сада урадио дубински тест. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке  о пореклу, па ако неко има више информација нека остави коментар.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #202 послато: Новембар 17, 2022, 04:17:55 поподне »
89. Кања, католик, Ходоњин, Чешка

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Једино релативно ближе поклапање има са Гашпарем из Челарева код Бачке Паланке, разликују се на 4 од 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест, који је тренутно на попусту код компанија Dante и Nebula. Ако неко има више информација о презимену Кања, замолио бих да напише у коментару.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #203 послато: Новембар 17, 2022, 05:40:06 поподне »
86. Јанковић, Ђурђевдан, Шаринци, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Јанковићем из Доњих Вијачана/Прњавор има потпуно поклапање на 23 маркера, тако да не би требало бити сумње у повезаност. Посједује неколико карактеристичних вриједности маркера: DYS390=23, DYS19=17 и YGATAH4=11, које га повезују са српском породицом Санадер из Лике. Санадери такође славе Ђурђевдан. Ову везу би требало SNP провјерити.

Прњаворски крај није покривен значајнијом етнографском литературом, тако да се за Јанковиће једино може рећи да су били присутни на подручју Шаринаца и Вијачана у црквеном шематизму из 1882. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #204 послато: Новембар 20, 2022, 12:20:10 поподне »
34. Ковач, Јовањдан, Лопоч/Сливница Бобани/Равно, I2-Y3120

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, роду који смо у књизи о Херцеговцима назвали родом Бобанаца – јовањштака, а који је у табели СДНКП означен као род О. “Овом роду припада већи број староседелачких братстава са подручја Бобана, за која је генетичким тестирањем утврђено да су међусобно сродна. У делу Бобана  који се налази у долини Требишњице овом роду припадају Јакшићи (који према предању потичу од Рачића) и Поповићи са матицом у Жакову, Грче (који према предању потичу од Грбића) са матицом у Грбићима и Маслеше са Ћорлукама, чија је матица у Туљима. У брдском делу Бобана овом роду припадају Оборине са Киперашима, Ковачима и Ковачевићима, чија је  матица у Сливници, као и Мисите са матицом у суседним Чопицама. Сви славе Јовањдан, осим Мисита из Кијевог Дола и њихових исељеника, који славе Св. Враче. Поменута братства немају свест о заједничком пореклу, што јасно указује на то да се ради о веома старом роду у Бобанима. Овај генетички  род би могао потицати од средњовековних влаха Бобана, чија је матица била у Жакову. Међутим, у Бобанима постоје још два генетичка рода којима припадају староседелачка братства из ове области, услед чега се власи Бобани не могу везати искључиво за генетички род Бобанаца ‒ јовањштака.

У етнографској литератури Ковачи из Сливнице сматрају се сроднима Оборинама. У зависности од верзије предања, Оборине потичу од Ковача или обрнуто. „Оборине су братство које је некада живело на локалитету Чалај међе у Сливници у Бобанима. Раније су се према предању презивали Рађеновић. Оборине су се делом иселили у Мостар, а делом у Орашје у Попову, где од њих потичу Васиљевићи. Од преосталих Оборина у Сливници потичу Кипераши у засеоку Кипер и Ковачи у засеоку Лопоч. (...) У Орашју је 1938. године било Оборина, за које се наводи да су од Ковача из Лопоча. (…) Ковачи су се тридесетих година 19. века из Лопоча раширили на оближње Пољице. Тамо су почетком 20. века узели презиме Ковачевић, а из Пољица је део Ковачевића прешао у Туље, одакле је један Ковачевић, који је био свештеник, прешао у Вођене код Љубиња седамдесетих година 19. века. Ковача у Бобанима има и у Лушници, али славе Ђурђевдан и другачијег су порекла ‒ потичу од Ђурђевића из истог села.“ У Херцеговини постоје и друге породице Ковача са славом Јовањдан, које нису сродне бобанским Ковачима јовањштацима.

За модални хаплотип рода Бобанаца – јовањштака карактеристична је вредност маркера DYS390=23 и донекле ређа вредност DYS389II=30, које поседује и хаплотип тестираног Ковача. У односу на модални хаплотип овог рода резултат тестираног Ковача поседује веома карактеристичне вредности маркера DYS570=15 и DYS549=12. Исте ове вредности поседује и хаплотип раније тестираног Ковачевића из Туља, чиме је веза Ковача и Ковачевића неспорно доказана.

Један податак са 23andMe који може и не мора бити важан за ову групу родова:

Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250

Незгодно је што скоро сви Ковачи из Херцеговине славе управо Јовањдан. Ови су географски доста близу, па ако је реч о истом роду, можда смо на овај начин добили њихову дубљу подграну.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #205 послато: Новембар 20, 2022, 12:44:59 поподне »
Један податак са 23andMe који може и не мора бити важан за ову групу родова:

Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250

Незгодно је што скоро сви Ковачи из Херцеговине славе управо Јовањдан. Ови су географски доста близу, па ако је реч о истом роду, можда смо на овај начин добили њихову дубљу подграну.

Моја грешка. Сад видим да Ковачи у Лушници славе Ђурђевдан, дакле сасвим је други род у питању.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #206 послато: Новембар 20, 2022, 01:18:38 поподне »
Моја грешка. Сад видим да Ковачи у Лушници славе Ђурђевдан, дакле сасвим је други род у питању.

Где си нашао податак да славе Ђурђевдан, пошто Милићевић пише да славе Јовањдан?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #207 послато: Новембар 20, 2022, 01:21:17 поподне »
Где си нашао податак да славе Ђурђевдан, пошто Милићевић пише да славе Јовањдан?

Нашао сам сад и ја да тако стоји у књизи "Бобани - некад и сад". Милићевић је значи опет погрешио.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #208 послато: Новембар 20, 2022, 03:45:17 поподне »


Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250

Да ли је податак на 23andMe да ови Ковачи славе Јовањдан или Ђурђевдан?

Хаплогрупа Ковача (Јовањдан) из Лопоча се уклапа у предање да су истог корјена са Ковачевићима, Киперашима и Обринама и да славе Јовањдан. Тиме је вјероватно потврђена и припадност роду Бобанаца Јовањштака.

Уколико је код Ковача из Лушница хаплогрупа I2-Y3120>S17250, онда би требао бити у питању род који слави Ђурђевдан за које се каже: "Митровићи, Ковачи и Ковачевићи су потомци старинске породице Ђурђевић". Ковачи из Лушница су потомци Петра Ђурђевића који се бавио ковачким занатом и који је живио крајем 17. и почетком 18. вијека. Један Ковач се одселио у околину Никшића у Миово поље и тамо и данас живе његови потомци Ковачевићи. Други Ковач се одселио у Босну, а трећи у САД гдје по предању погинуо. Ови Ковачи немају везу са Ковачима из Лопоча и Пољица који славе Јовањдан.
Митровићи су ово презиме узели око 1950. године по претку Митру (1855-1920) који се презивао Киса. Киса презиме је настало почетком 18. вијека, а добио га је Петров брат Лазар Ђурђевић. Ови Митровићи нису у сродству са Митровићима из Џивара код Требиња, ни са оним из Сланог на мору и у Требимљи.

Ако се не варам овим смо сазнали хаплогрупу (I2-Y3120>S17250) старе породице Ђурђевића, Ђурђевдан из Лушница чији је огранак, уколико је ријеч о истим Ђурђевићима, живио и у Пољицу (Попово поље).
Мустапићи из Хутова, римокатолици, су по предању од Ђурђевића из Пољица, али за неког Мустапића из Далмације је утврђена хаплогрупа R1a-Z280>CTS1211>CTS3402. Ова хаплогрупа је заступљена код једног већег рода из Пољица, па је могуће да су  у питању други Ђурђевићи.
Ђурђевићи из Лушница су по предању у Бобане давно доселили "из Васојевића".

Резултатом Ковача из Лушница смо добили још једну хаплогрупу код родова из Бобана са славом Ђурђевдан.

Подаци о предањима кориштини од Љ. Митровића, "Бобани некад и сад".

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #209 послато: Новембар 20, 2022, 10:52:10 поподне »
Да ли је податак на 23andMe да ови Ковачи славе Јовањдан или Ђурђевдан?

Податак о слави (Ђурђевдан) је од тестираног.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #210 послато: Новембар 22, 2022, 10:47:35 поподне »
61. Билинац, Јовањдан, Доње Жешће, Фоча-Устиколина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937

Тестирани највероватније припада још нижој подграни FGC28435, а по маркерима се од модала разликује само на брзомутирајучем маркеру DYS570=19 (модал =18). Тако да има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Од географско блиских N2 поклапања са славом Јовањдан вреди споменути Шкипину пореклом из села Кремин (пресељени у Гојевиће/Сорлаци) и Кујунџића из села Лигати/Мрављача.

Тестирани је оставио податак да према непровереном предању један од ускочких вођа због неке пљачке бежи у Лозницу, а остала браћа се селе у село Браићи код Устиколине где остају годину дана и након тога прелазе у Доње Жешће где се и трајно настањују. Тестирани је навео да Билинци носе презиме по селу Билин код Горажда (можда се мисли на село Биљин код Горажда). Такође се наводи да је порекло највероватније из Далмације, те да су потенциална претходна презимена Жеравић, Жеравица или Војиновић.

Код Устиколине постоји село Брајићи (плаво), а удаљено је неких 5 км ваздушне линије од Доњих Жешћа (жуто). На мапу сам додао и Кремин (црвено) и Лигат (љубичаста).



Препорука тестираном је да потврди припадност FGC28435 грани директним тестом код YSEQ. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772
Кујунџић, Јовањдан, Лигат, Фоча- спахије и сродници Балчаковића из Рогатице. Племство, спахилук, добили од Мехмеда Освајача за како се приповеда заслуге у Устиколини 1463. године. Држали феуд до прве половине 19. вијека, имали берат. Задњи спахија звао се Томо Кујунџић.
« Последња измена: Новембар 22, 2022, 10:58:23 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #211 послато: Новембар 23, 2022, 12:29:26 поподне »
Кујунџић, Јовањдан, Лигат, Фоча- спахије и сродници Балчаковића из Рогатице. Племство, спахилук, добили од Мехмеда Освајача за како се приповеда заслуге у Устиколини 1463. године. Држали феуд до прве половине 19. вијека, имали берат. Задњи спахија звао се Томо Кујунџић.

Ово је о Балчаковићима и Кујунџићима записао Богумил Храбак у свом раду "Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига I":

"Скоро истоветан случај је и са становништвом Старогорске висоравни, c тим што се највећи део садашњег становништва доселио из Пиве и Старе Херцеговине (из Дробњака). Тамо је, са нашим сазнањима једина староседелачка породица Балчаковића (Балчака), првобитно презиме Кулићи, у Живаљевићима, односно Блажујевићима. Освајањем Босне Турци су их ту затекли. Они су имали статус хришћанских спахија све док их није својом акцијом Омер-паша Латас 1851. године изједначио са осталом рајом. Такав статус и судбину имали су и хришћани Кујунџићи из Устиколине, чији су потомци Хаџићи у Рогатици, православци."

"БАЛЧАКОВИЋИ - БАЛЧАЦИ У БЛАЖУЈЕВИЋИМА
Балчаковићи, или Балчаци, старином Кулићи, према породичној традицији и писаним изворима, сматрају се за један од најстаријих родова у рогатичкој општини. Ту су „од Косова“. Један предак Кулића био је код Шахин-спахије и од њега је, по породичном предању, наследио огромно имање. Какви су односи били између Шахин-спахије и тога Кулића и како је дошло до наслеђа (или можда куповине), није познато. Познато је само да су Кулићи - Балчаковићи спадали у ретке Србе - хришћане који су у овим крајевима имали ранг спахија и да су о томе поседовали султанов „Берат“. Били су нижи племићи, велепоседници, са правом на пратњу, ношење оружја и још неке привилегије, али вероватно, и на одређене обавезе према турском режиму. Такав статус Балчаковићи су задржали све до средине 19. века."

"Док нам за Кулића није познато како је дошао до Берата, за Драгоја Кујунџића (из Устикодине) се зна да је то заслужио спасивши М. Фатиха да се не удави у Дрини (1463. године). По овом Драгоју, спахији, прозвали су се Спахићи. Од тога рода потиче и Јован спахија који је подигао цркву манастира Св. Тројице код Пљеваља."

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #212 послато: Новембар 23, 2022, 02:23:31 поподне »
Ово је о Балчаковићима и Кујунџићима записао Богумил Храбак у свом раду "Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига I":

"Скоро истоветан случај је и са становништвом Старогорске висоравни, c тим што се највећи део садашњег становништва доселио из Пиве и Старе Херцеговине (из Дробњака). Тамо је, са нашим сазнањима једина староседелачка породица Балчаковића (Балчака), првобитно презиме Кулићи, у Живаљевићима, односно Блажујевићима. Освајањем Босне Турци су их ту затекли. Они су имали статус хришћанских спахија све док их није својом акцијом Омер-паша Латас 1851. године изједначио са осталом рајом. Такав статус и судбину имали су и хришћани Кујунџићи из Устиколине, чији су потомци Хаџићи у Рогатици, православци."

"БАЛЧАКОВИЋИ - БАЛЧАЦИ У БЛАЖУЈЕВИЋИМА
Балчаковићи, или Балчаци, старином Кулићи, према породичној традицији и писаним изворима, сматрају се за један од најстаријих родова у рогатичкој општини. Ту су „од Косова“. Један предак Кулића био је код Шахин-спахије и од њега је, по породичном предању, наследио огромно имање. Какви су односи били између Шахин-спахије и тога Кулића и како је дошло до наслеђа (или можда куповине), није познато. Познато је само да су Кулићи - Балчаковићи спадали у ретке Србе - хришћане који су у овим крајевима имали ранг спахија и да су о томе поседовали султанов „Берат“. Били су нижи племићи, велепоседници, са правом на пратњу, ношење оружја и још неке привилегије, али вероватно, и на одређене обавезе према турском режиму. Такав статус Балчаковићи су задржали све до средине 19. века."

"Док нам за Кулића није познато како је дошао до Берата, за Драгоја Кујунџића (из Устикодине) се зна да је то заслужио спасивши М. Фатиха да се не удави у Дрини (1463. године). По овом Драгоју, спахији, прозвали су се Спахићи. Од тога рода потиче и Јован спахија који је подигао цркву манастира Св. Тројице код Пљеваља."

Дакле они би требали бити N2, ако су заиста Кулићи старином?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #213 послато: Новембар 23, 2022, 03:11:33 поподне »
Дакле они би требали бити N2, ако су заиста Кулићи старином?

Извињавам се, ранији наводи су из књиге "Вишеградска жупа и боричка висораван у Павловини" аутора Јелисије Новаковића.   

Свакако Балчаковићи имају неко замршено порекло јер је поред ранијих навода Ј. Новаковић записао и следеће о њиховом пореклу:
"Што се тиче породичног предања, није бољи случај ни код ових Балчаковића. Као да су стари нерадо говорили млађима о својој „Славној и тешкој“ прошлости, или се мдађи нису за то интересовали. Па и такво предање говори нам о трагедији ове породице. Пре више од две стотине година овим крајевима је харада епидемија куге. Поморида је све Балчаковиће, тако да је за дан–два сахрањено 26 душа. Остала је неким чудом једна девојчица, Марица."
"Добри људи прихватише сироту девојчицу из рода Балчака и одгајише је. Марица одрасте као вредна, лепа и мудра девојка. Удаде се, односно доведе у кућу вредног момка, по некима „кршног Црногорца“. На венчању Марица задржа породично презиме Балчаковић, па то исто учини и младожења. Балчаци су до тада славиди Св. Василија Великог, а Марица и њени потомци узеше за славу Св. Јована Претечу и Крститеља, а дотадашњу славу прислављају."


Док је Б. Храбак о Кујунџићима у свом раду "Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига I" записао:
"Кад је реч о Љубавићима у XVI веку, треба пренети писање В. Скарића да су Љубавићи, према предању, живели најпре у Устиколини. Кад су дошли Турци, живела су три брата – Мироје, Њубоје и Драгоје. Прва двојица су примила ислам, и од њих су потекли Мирићи и Љубовићи. Драгоје је остао у старој вери и његови потомци држали су земљу под именом Кујунџића. Поменута традиција се тешко може прихватити, јер су Љубавићи, знатно пре доласка Османлија, живели у Горажду и ту, чак, и кнезовали."

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #214 послато: Новембар 23, 2022, 04:19:14 поподне »
То за Марицу, Балчак ми рече није тачно, јер су остала 3 брата, а да су се звали Кулићи јесу. Или га ја нисам разумио.

Вјероватно је аутор мислио на Јелку Блажујевић, кћер Ивана Блажујевића спахије из Рогатице. Иванова линија је изумрла, па је спахијство прекинуто. Лоза Блажујевића је настављена преко попа Остоје братића Ивановог.
« Последња измена: Новембар 23, 2022, 04:25:50 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #215 послато: Новембар 23, 2022, 10:33:57 поподне »
То за Марицу, Балчак ми рече није тачно, јер су остала 3 брата, а да су се звали Кулићи јесу. Или га ја нисам разумио.

Вјероватно је аутор мислио на Јелку Блажујевић, кћер Ивана Блажујевића спахије из Рогатице. Иванова линија је изумрла, па је спахијство прекинуто. Лоза Блажујевића је настављена преко попа Остоје братића Ивановог.

Можда да Балчак одради тест, па да се разјасни ова мистерија око везе Балчаковића и Кујунџића.

На мрежи НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #216 послато: Новембар 28, 2022, 05:03:41 поподне »
Урадио сам збирну статистику за тестиране Србе са овогодишњих акција тестирања (Новогодишња ДНК недеља 2022 + Светски ДНК месец 2022 + Српски ДНК месец 2022).

Од укупног броја Срба тестираних током овогодишњих акција тестирања, 53% су Срби пореклом са територије данашње Републике Србије, 24% Срби пореклом са територије данашње Босне и Херцеговине , 11% пореклом са територије данашње Црне Горе, док Срби пореклом са територије данашње Републике Хрватске чине 10% од укупног броја тестираних Срба.

Најчешће презиме тестираних Срба је Марковић, јавља се 7 пута.


Узорак: 233

I2-Y3120    37.77%
I2-PH908    28.76%
Север   9.01%

R1a-Z282    15.88%
R1a-Z280    12.45%
R1a-M458>L1029    3.43%

E-V13    14.16%
E-Z1057   3.43%
E-Y37092    1.72%
E-Z5017    3.86%
E-Z5018   5.15%

R1b-M269    8.15%
R1b-L23    0.43%
R1b-Z2103    3.86%   (R1b-Z2705  3.00%)
R1b-P312    3.00%    (R1b-U152  2.58%)
R1b-U106>Y6669   0.43%
R1b-PF7562    0.43%

I1-M253    7.73%
I1-P109>FGC22045    4.72%
I1-P109>FGC21792    1.29%
I1-Z63    1.29%
I1-M227>BY169301   0.43%

J2b-Z534    6.01%
J2b-M241    3.43%
J2b-M205>Y22059    2.58%

N2-FT182494    3.43%

J2a-L26   3.00%
J2a-L26    0.43%
J2a-M67    2.15%
J2a-Z6065    0.43%

G2a-L30    1.72%
G2a-L42>Y128480   1.29%
G2a-M406    0.43% 

G2b-M377    0.43%

J1-ZS9949    0.43%

Q-FT42424    0.43%

L1b-M349    0.43%

T1a-Y4984    0.43%


*Постоји могућност да сам некога погрешно уврстио, или погрешно изоставио из статистике, пошто сам о пореклу тестираних закључивао на основу информација са форумских тема о акцијама тестирања. Све тестиране из Црне Горе сам уврстио у статистику. Из статистике сам изоставио дупле тестиране у ситацијама када су тестирана два припадника истог рода/презимена из истог места, као и тестиране којима је непознато порекло по директној мушкој линији.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #217 послато: Новембар 28, 2022, 05:08:15 поподне »
Prosto je neverovatno da taj odnos procenata, iako je ovo uvek slucajni uzorak, nikada ne omane. Taj odnos haplogrupa +- to su Srbi. Jos da nauce da igraju odbranu.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

На мрежи НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #218 послато: Новембар 28, 2022, 07:23:13 поподне »
Занимљивости ради, урадио сам посебне статистике за Србе пореклом из Србије и Србе пореклом из БиХ, пошто узорци за ове државе прелазе 50 тестираних.


СРБИ - СРБИЈА

Узорак: 123

I2-Y3120    36.59%
I2-PH908    28.46%
Север   8.13%

R1a-Z282    13.82%
R1a-Z280    11.38%
R1a-M458>L1029   2.44%

E-V13    13.82%
E-Z1057   5.69%
E-Z5017    5.69%
E-Z5018   2.44%

I1-M253    11.38%
I1-P109>FGC22045    6.50%
I1-P109>FGC21792    1.63%
I1-Z63    2.44%
I1-M227>BY169301   0.81%

R1b-M269    8.13%
R1b-P312    0.81%   
R1b-U152    3.25%
R1b-Z2705   2.44%
R1b-Z2103 остале    1.63%

J2b-Z534    5.69%
J2b-M241    4.88%
J2b-M205>Y22059    0.81%

J2a-L26   4.07%
J2a-L26    0.81%
J2a-M67    3.25%

N2-FT182494    1.63%

G2a-L30    1.63%
G2a-L42>Y128480   0.81%
G2a-M406    0.81% 

G2b-M377    0.81%

J1-ZS9949    0.81%

Q-FT42424    0.81%

T1a-Y4984    0.81%



СРБИ - БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Узорак: 56

I2-Y3120    41.07%
I2-PH908    30.36%
Север   10.71%

R1a-Z282    21.43%
R1a-Z280    14.29%
R1a-M458>L1029    7.14%

E-V13    14.28%
E-Y37092    1.79%
E-Z5018   8.92%
E-Z5017    3.57%

N2-FT182494   10.71%   :)

J2b-Z534    5.36%
J2b-M205>Y22059    3.57%
J2b-M241>Z638    1.79%

R1b-M269    3.57%
R1b-U152     1.79%
R1b-U106>Y6669    1.79%

I1-P109>FGC22045   1.79%

L1b-M349    1.79%


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #219 послато: Новембар 29, 2022, 11:47:31 пре подне »
Статистика искључиво Српског Днк месеца 2022.

И2а-25 (28.7% ) / 21 Дин Југ (84%) 4 Дин Север-(16%)
Р1а-18  (20.6%)
И1а-12 (13.7%)
Р1б-9 (10.3%)
Ј2б-8 (9.1%)
Е-В13-7 (8%)
Н2-4 (4.5%)
Г2а-2 (2.2%)
Ј2а-1 (1.1%)
Т1- 1 (1.1%)

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #220 послато: Новембар 29, 2022, 12:32:30 поподне »
Урадио сам збирну статистику за тестиране Србе са овогодишњих акција тестирања (Новогодишња ДНК недеља 2022 + Светски ДНК месец 2022 + Српски ДНК месец 2022).

Има ли смисла додати и ове моје Семберце и Мајевичане? Ем су Срби (осим двојице на чије резултате чекамо), ем су из ове године. :-)

За 30 су резултати објављени, а за 14 још чекамо. Дакле 44 тестирана, уопште није занемарљиво у односу на укупну цифру.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #221 послато: Новембар 29, 2022, 01:43:17 поподне »
Има ли смисла додати и ове моје Семберце и Мајевичане? Ем су Срби (осим двојице на чије резултате чекамо), ем су из ове године. :-)

За 30 су резултати објављени, а за 14 још чекамо. Дакле 44 тестирана, уопште није занемарљиво у односу на укупну цифру.

Мислим да нема смисла јер су организовано тестирани и сви су са истог подручја (многи чак и истог села).
Статистика редовних акција тестирања (попут Српског ДНК месеца) је интересантнија за српски просек због тога што се тестирани сами пријављују тј. имамо случајни узорак.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #222 послато: Новембар 29, 2022, 01:50:03 поподне »
Статистика редовних акција тестирања (попут Српског ДНК месеца) је интересантнија за српски просек због тога што се тестирани сами пријављују тј. имамо случајни узорак.

Истина. С тим да за овај Српски ДНК месец није био толико случајан узорак. 30% тестираних је знало своје хаплогрупе унапред. :D


На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #223 послато: Новембар 29, 2022, 04:08:25 поподне »

Мислим да нема смисла јер су организовано тестирани и сви су са истог подручја (многи чак и истог села).
Статистика редовних акција тестирања (попут Српског ДНК месеца) је интересантнија за српски просек због тога што се тестирани сами пријављују тј. имамо случајни узорак.

Слажем се да се не ради о случајном узорку. Шта више, акцију ћу наставити, јер сад већ нисам сам ни међу финансијерима. И наставићу је циљаним тестирањима. Да не буде забуне, када говорим о циљаним, то само значи да бирам представнике родова чије су унутрашње везе доказане писаним изворима (ријетко предањем) и да избјегавам тестирање више припадника истог рода осим ако је резултат сумњив (нпр. сви тестирани Стевањштаци из Батковића су Ј2б М241, па није било потребе тестирати чак ни више кандидата са различитим презименима ако је кроз писане изворе посвједочен заједнички предак).

Моје прво питање односи се на то како ће, у оквиру статистике укупног српског корпуса, бити третирани и кориштени ови резултати из Семберије? Ми их ретроактивно не можемо свести на случајни узорак, а дефинитивно их не можемо ни занемарити. Или можемо.

Умјесто другог питања изнијећу своје размишљање на тему случајног узорка и циљаног тестирања. У акцији Свјетски ДНК мјесец 2022 тестирани смо и нас четворица Сембераца, од тога тројица Батковљана (2 пута Н2, један Ј2б М241 и један Е-В13). Дакле, по овим мјерилима и то је далеко од случајног, не одражава стварну слику чак ни за Батковић (то можемо рећи сада након што знамо све што смо сазнали у међувремену), а ипак је ушло у статистику јер је провучено кроз акцију редовног или општег типа. Ко зна колико оваквих примјера има у свакој акцији. Тешко да су филтрирани код прављења статистике. 

Да ме неко не схвати погрешно, немам ништа против општих акција, али су њихови домети у одгонетању свега што нас занима свакако далеко скромнији, јер је потребан велики протек времена да ствари почну да се "уклапају" самим повећањем броја тестираних. С друге стране, далеко су мања логистичка ноћна мора - објавимо трајање, чекамо узорке и уплате и лагано. За овакве акције локалног типа треба свега - новца, знања и нерава да људе убиједите да узорак дају чак и ако не морају платити, времена за све то, преузимања ризика да се узорци прикупљају и чувају, транспорт до Београда , објашњавање зашто чекају дуже од очекиваног на резултате, а ја их једва наговорио са причом о 10-15 дана итд. Резултати су фасцинантни и свакако вриједе труда, без обзира на статистику.

Уз дужно поштовање И2/Р1а/Херцеговина über alles курса, можда би Друштво требало размислити о анимирању чланова да и сами покрећу и "гурају" овакве акције у својим срединама. Резултати ће бити вриједни труда.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #224 послато: Новембар 29, 2022, 06:36:13 поподне »
Моје прво питање односи се на то како ће, у оквиру статистике укупног српског корпуса, бити третирани и кориштени ови резултати из Семберије? Ми их ретроактивно не можемо свести на случајни узорак, а дефинитивно их не можемо ни занемарити. Или можемо.

Сви резултати који се налазе у бази Српског ДНК пројекта улазе у главну статитстику која је доступна на сајту пројекта у два формата:
1) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Regioni
2) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Haplogrupe
Ту нема никакве поделе на тестиране који су се сами пријавили за тестирања и оних који су плански тестирани.

Уз дужно поштовање И2/Р1а/Херцеговина über alles курса, можда би Друштво требало размислити о анимирању чланова да и сами покрећу и "гурају" овакве акције у својим срединама. Резултати ће бити вриједни труда.

Стара Херцеговина је само прва област за коју је рађено истраживање. Ван тога ни по чему није фаворизована у односу на друге области. Ми смо већ прикупили резултате из истраживања за неке друге области (Косово и Метохија, Македонија, Рашка и Стари Влах, Горње Полимље) и само је ствар времена када ће бити написани радови и за те области.

Исто важи и за хаплогрупе - I2 и R1a фигурирају као изворне хаплогрупе Срба, али не видим да су на било који начин фаворизоване на пројекту у односу на остале хаплогрупе. Сасвим је природно да ће увек бити више оних који се интересују за те две хаплогрупе него за мање заступљене хаплогрупе, али то нема везе са политиком уредништва.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #225 послато: Новембар 29, 2022, 06:43:33 поподне »
...
Умјесто другог питања изнијећу своје размишљање на тему случајног узорка и циљаног тестирања. У акцији Свјетски ДНК мјесец 2022 тестирани смо и нас четворица Сембераца, од тога тројица Батковљана (2 пута Н2, један Ј2б М241 и један Е-В13). Дакле, по овим мјерилима и то је далеко од случајног, не одражава стварну слику чак ни за Батковић (то можемо рећи сада након што знамо све што смо сазнали у међувремену), а ипак је ушло у статистику јер је провучено кроз акцију редовног или општег типа. Ко зна колико оваквих примјера има у свакој акцији. Тешко да су филтрирани код прављења статистике. 
...

Грешиш. Помешао са случајни узорак са репрезентативним. Нико није тврдио да тестирани у оквиру Светског ДНК месеца представљају репрезентативни узорак српског народа, али случајан свакако јесте. Није било никаквог критеријума по којем је рађена селекција пријављених већ се тестирао свако ко је желео.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #226 послато: Новембар 29, 2022, 07:30:37 поподне »
Грешиш. Помешао са случајни узорак са репрезентативним. Нико није тврдио да тестирани у оквиру Светског ДНК месеца представљају репрезентативни узорак српског народа, али случајан свакако јесте. Није било никаквог критеријума по којем је рађена селекција пријављених већ се тестирао свако ко је желео.

Гријешим сигурно, али ако ћемо већ о детаљима код сваког узорковања избор узорка је на истраживачу. Случајност узорка ће свакако зависити од објективности истраживача, али то је тема за себе. Оно што је суштина за ове наше опште акције - истраживач не врши селекцију узорка, узорак бира сам себе. То га не чини случајним, него збиром мањих група међусобно више или мање повезаних тестираних (поменух нас четворицу из маја, а заборавих да сам и петог регрутовао, мада је он Озренац) и одређеног броја појединаца, који су, ето, сами и случајно набасали на објаву акције. То што узорак бира сам себе свакако утиче на објективност истраживања, јер у ситуацији у којој истраживач нема контролу над истраживањем, не може се рачунати на репрезентативан узорак. Наравно, јасно је да без обезбијеђених финансија и људи који ће се бар полу-професионално бавити тиме (у смислу времена које ће томе посветити) није ни могуће управљати узорковањем, него се ствари морају препустити свом току. Мени се то није дало радити, али сам систематско узорковање платио (бар 1250 евра нас пар, а о броју мојих долазака у Београд, одвојеном времену за узимање узорака, преговоре и друге пратеће радње, па до тога да Николи доставим прикупљене податке из писаних извора и предања за сваког тестираног нећу ни причати). Јасно је да као Друштво немамо ресурсе да тако нешто радимо централизовано, нарочито у ситуацији када треба рјешавати питање просторија Друштва, али сматрам да бисмо требали више пажње посветити оваквим акцијама и гледати их у позитивнијем свјетлу. Можда се појави још неки луд... ентузијаста, а ја сам свакако вољан подијелити своја искуства.

Дакле, опште акције, по мом погрешном мишљењу, само стварају привид случајног узорка (понављам - случајни узорак бира истраживач, а не он сам себе јер ту већ нестаје контрола над истраживањем), а о репрезентативном да и не говорим (није репрезентативни узорак када од узоркованог изаберемо мало овога - мало онога и подесимо посматрана подручја броју узорака, него кад подједнако заступимо све очекиване различите слојеве испитиване групе - ми то немамо ни са константним прекрајањима посматраних подручја).

Радимо како можемо, сходно ситуацији, урађено је стварно много и овако, али то није разлог да не направимо искорак.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #227 послато: Новембар 29, 2022, 07:43:10 поподне »
Гријешим сигурно, али ако ћемо већ о детаљима код сваког узорковања избор узорка је на истраживачу. Случајност узорка ће свакако зависити од објективности истраживача, али то је тема за себе. Оно што је суштина за ове наше опште акције - истраживач не врши селекцију узорка, узорак бира сам себе. То га не чини случајним, него збиром мањих група међусобно више или мање повезаних тестираних (поменух нас четворицу из маја, а заборавих да сам и петог регрутовао, мада је он Озренац) и одређеног броја појединаца, који су, ето, сами и случајно набасали на објаву акције. То што узорак бира сам себе свакако утиче на објективност истраживања, јер у ситуацији у којој истраживач нема контролу над истраживањем, не може се рачунати на репрезентативан узорак. Наравно, јасно је да без обезбијеђених финансија и људи који ће се бар полу-професионално бавити тиме (у смислу времена које ће томе посветити) није ни могуће управљати узорковањем, него се ствари морају препустити свом току. Мени се то није дало радити, али сам систематско узорковање платио (бар 1250 евра нас пар, а о броју мојих долазака у Београд, одвојеном времену за узимање узорака, преговоре и друге пратеће радње, па до тога да Николи доставим прикупљене податке из писаних извора и предања за сваког тестираног нећу ни причати). Јасно је да као Друштво немамо ресурсе да тако нешто радимо централизовано, нарочито у ситуацији када треба рјешавати питање просторија Друштва, али сматрам да бисмо требали више пажње посветити оваквим акцијама и гледати их у позитивнијем свјетлу. Можда се појави још неки луд... ентузијаста, а ја сам свакако вољан подијелити своја искуства.

Дакле, опште акције, по мом погрешном мишљењу, само стварају привид случајног узорка (понављам - случајни узорак бира истраживач, а не он сам себе јер ту већ нестаје контрола над истраживањем), а о репрезентативном да и не говорим (није репрезентативни узорак када од узоркованог изаберемо мало овога - мало онога и подесимо посматрана подручја броју узорака, него кад подједнако заступимо све очекиване различите слојеве испитиване групе - ми то немамо ни са константним прекрајањима посматраних подручја).

Радимо како можемо, сходно ситуацији, урађено је стварно много и овако, али то није разлог да не направимо искорак.

Не спорим да је свакако боље да радимо са репрезентативним узорком али то већ захтева озбиљног статистичара који би умео да такав узорак и да формира. Мада, и даље мислим да се не разумемо, односно да имаш погрешно разумевање појма случајности узорка. Случајан узорак је случајан управо зато што истраживач не утиче на његов избор, а код отворених пријава је таква ситуација. Мада ни ту није случајност потпуна, али једини филтери који ту постоје су нечија заинтересованост за тематику и спремност да се изброји 7.000 динара. Уколико пак истраживач саставља узорак по било ком критеријуму, онда не говоримо више о случајном узорку.
« Последња измена: Новембар 29, 2022, 07:44:53 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #228 послато: Новембар 29, 2022, 07:47:11 поподне »
Сви резултати који се налазе у бази Српског ДНК пројекта улазе у главну статитстику која је доступна на сајту пројекта у два формата:
1) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Regioni
2) http://dnk.poreklo.rs/Statistike/Haplogrupe
Ту нема никакве поделе на тестиране који су се сами пријавили за тестирања и оних који су плански тестирани.

Стара Херцеговина је само прва област за коју је рађено истраживање. Ван тога ни по чему није фаворизована у односу на друге области. Ми смо већ прикупили резултате из истраживања за неке друге области (Косово и Метохија, Македонија, Рашка и Стари Влах, Горње Полимље) и само је ствар времена када ће бити написани радови и за те области.

Исто важи и за хаплогрупе - I2 и R1a фигурирају као изворне хаплогрупе Срба, али не видим да су на било који начин фаворизоване на пројекту у односу на остале хаплогрупе. Сасвим је природно да ће увек бити више оних који се интересују за те две хаплогрупе него за мање заступљене хаплогрупе, али то нема везе са политиком уредништва.


Ок, јасно је да постоји збирна статистика. Не говорим о таквим аутоматски генерисаним статистикама, него о овим нашим које износимо на темама на форумима. Није ни важно, статистика је, реално, најмање битна.

Нисам оцјењивао политику Уредништва (осим предсједника друштва у оставци, предсједника Српског ДНК пројекта и господина Бранка Тодоровића лично нисам упознао никог). Принцип ми је да не оцјењујем оно у чијем сам стварању могао институционално учествовати а нисам то учинио (бар кроз узимање учешћа у раду скупштине). :-)

Ја сам се овим нашим послом бавим на начин да од Друштва не тражим ништа, а допроносим колико могу, на терену који знам. Ето, ове године поред до сада нас 48 укупно тестираних, задовољан сам што могу рећи да сам у значајној мјери погурао процес превода турских пописних дефтера из 1850/51, па ћемо ускоро поред објављивања превода за Бијељину, Угљевик и Лопаре имати превод за цијели Озрен, а начели смо и Требаву. Пво ће бити одлична подлога за планска трстирања тих подручја, а од Озренаца би се могао очекивати солидан одзив.

Е сад, ако би за Уредништво нека од ових тема могла бити од интереса, на располагању сам за било коју врсту додатних појашњења и еазговора о томе како на најбољи начин искористити све то.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #229 послато: Новембар 29, 2022, 08:20:26 поподне »
Не спорим да је свакако боље да радимо са репрезентативним узорком али то већ захтева озбиљног статистичара који би умео да такав узорак и да формира. Мада, и даље мислим да се не разумемо, односно да имаш погрешно разумевање појма случајности узорка. Случајан узорак је случајан управо зато што истраживач не утиче на његов избор, а код отворених пријава је таква ситуација. Мада ни ту није случајност потпуна, али једини филтери који ту постоје су нечија заинтересованост за тематику и спремност да се изброји 7.000 динара. Уколико пак истраживач саставља узорак по било ком критеријуму, онда не говоримо више о случајном узорку.

Слажем се да се не разумијемо, у вези појма случајности узорка, не слажем се да ја имам погрешно разумијевање истог, али није то ни битно. :-)

Не слажем се да за формирање узорка у овоме чиме се бавимо треба добар статистичар (али и да је тако - нађимо шта је потребно, или немојмо радити). Потребна је исправна методологија у постављању темеља истраживања. Потребна је добра документарна подлога, евентуално добар историчар. Дефинишемо посматрани простор (ми за БиХ и данас простор дефинишемо накнадно, да бисмо скрпили довољан број тестираних по областима чијим би се границама већина њихових становника изненадила), дефинишемо скупове унутар узорка и онда наступа случајност (унутар неког скупа насумично бирамо кандидата - у старту елиминишемо оне за које постоје наговјештаји или документарни докази "нерепрезентативнпсти" - усвојење, сумњиво очинство о сл.). Пракса је показала, међутим, да је боље кандидате бирати мање насумично (ако већ морам тестирати нпр. Петровића из неког рода, почећу преговоре са оним од њих ко би и сам могао бити заинтересован за то (показатељи уа то су прича за себе) јер су веће шансе да сам плати.

Примјера ради, ја сам, посматрајући Батковић у периоду 1897-1914 (период који покрива најстарији домовник СПЦ, али који се поклапа са податком о поријеклу који тестирани наводе на пријави за тестирање) са овом величином систематски бираног узорка већ на око 90% покривености, што је на микро нивоу, сигуран сам, јединствен резултат.

Поређења ради, то село, са још два сусједна у посматраном периоду има практично исто или више становника него цијели котар Гацко у исто вријеме, а далеко шаренију слику што се микса становништва тиче, него Гацко, па би тим прије за такве средине требало бити лакше урадити нешто слично.

Дакле, може се, али треба воље, времена и новца.

На мрежи НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #230 послато: Децембар 01, 2022, 02:44:47 поподне »
Има ли смисла додати и ове моје Семберце и Мајевичане? Ем су Срби (осим двојице на чије резултате чекамо), ем су из ове године. :-)

За 30 су резултати објављени, а за 14 још чекамо. Дакле 44 тестирана, уопште није занемарљиво у односу на укупну цифру.

Урачунао сам тестиране само са редовних акција, пошто се у оквиру њих људи најчешће самоиницијативно тестирају, ретко има неких плански тестираних родова и крајева, а узорак је релативно добро распоређен. Идеја је била добити неку просечну слику, попут неког мини истраживања генетичке слике Срба.
 
Уколико неко жели, може урадити статистику за све Србе на Пројекту тестиране ове године, па би се ту урачунали и тестирани из Семберије, Врличког краја, тестирани ван акција са теме Нови тестирани (у које и сам спадам) итд.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #231 послато: Децембар 02, 2022, 04:38:21 поподне »
38. Стојковић, Јовањдан, Коритник, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902*. У потпуности се уклапа у род Б, а потпуно поклапање на 23 маркера има са Мареновићем из Плешина код Рашке (Јовањдан), Перишићем из Стојника код Аранђеловца (Јовањдан), Радишевићем из Мравиња код Подгорице (Аранђеловдан), и још једним нејавним резултатом из Плешина код Рашке (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY-700), с обзиром да овај род још увек није у потпуности генетички профилисан. Тестирани је у упитнику навео да је предак Стојко Перовић пописан у дефтеру 1833. године у оближњим Ратарима.

Ван мреже Goran Perovic 66

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #232 послато: Децембар 02, 2022, 05:03:43 поподне »
Odmah po doseljenju sa Pešteri jedan deo porodice se odselio ,,negde,, u Stari Vlah.Predanje staro skoro 300 godina je potvrđeno ... ! ... :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #233 послато: Децембар 03, 2022, 11:26:14 пре подне »
83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац/Вогошћа

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду Никшића. Од Никшића по хаплотипу су му најближе породице из Драговољића у Жупи, Вујичићи и Матијашевићи, на 2/23 разлике, али остале породице које посједују DYS439=12 и DYS389-II=30. Посједује и нешто рјеђу вриједност DYS533=14.

На основу славе, предање, хаплотипа основано се може претпоставити припадност Никшићима, питање је само ком њиховом огранку припада. Мислим да би за почетак било добро да се провјери Y189944, јер су му најближи Никшићи позитивни на овај SNP.

Преносим податке из етнографске литературе о Благовчанима:

"Благовчани (7 к. 12 пор.; Лучин дан) су се први населили на Благовцу. Било их је више браће, од којих су неки остали овдје а други отишли на Планиницу. Пок. С. Трифковић узгред помиње на једном мјесту за Благовчане, да су старином од Призрена у Старој Србији. (С. Е. 3. Х1, 254), али то неће бити тачно. Њихови рођаци на Славини и Планиници (Вељанчићи, Лазаревићи, Тончићи, Пантићи и др.) врло су многобројни, и од њих сам сазнао, да су старином Миобратовићи из Херцеговине (С. Е. З. ХЏП, 583—584); по испитивањима Ј. Дедијера они воде даље поријекло од Требјесе код Никшића (С. Б. 3. V, 852). Г. Гашић је врло опширно писао о поријеклу Благовчана и о њиховој генеалогији. По њему су они старином Брадаре, и пранђедови су им доселили из „Кулашина“, па се два брата населила на Благовцу а два на Планиници; међу собом су били рођаци. Његовим подацима додао је доскорашњи парох г. Трнинић исправку, да је старо презиме Благовчана Божовићи а садашње у Црној Гори Миобратовићи и да су се Брадарама звали зато, што је један од предака носио браду. Благовчана има сада још по Доњој Вогошћи и у Сарајеву."

Овдје треба смао поменути да род Милобратовића у Херцеговини, укључујући и поменуте Божовиће не припада генетичком роду Никшића, нити хаплогрупи I2-PH908. Можда више треба обратити пажњу на онај дио предања који говори о досељавању из "Кулашина".

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #234 послато: Децембар 03, 2022, 03:58:18 поподне »
Претпостављам да је овим резултатом оспорено предање да су Благовчани и родови из Планинице род? Тестирани Пантић, Лучиндан, Славин, Вареш припада роду Милобратовића. И Божовићи из Надинића су исто Милобратовићи и имају предање које каже да су од Божовића из Милочана код Никшића. Ови из Милочана опет имају трећу хаплогрупу.
« Последња измена: Децембар 03, 2022, 04:01:50 поподне Грк »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #235 послато: Децембар 23, 2022, 03:33:25 поподне »
33. Сокнић, Ђурђевдан, Џинова Махала/Зови До, Невесиње

Припада хаплогрупи N2-FT182494>Y254546

За ову грану карактеристична је вредност DYS391=11 и слава Ђурђевдан.

Јевто Дедијер у свом раду "Херцеговина" о Сокнићима из Џинове Махале пише ово:
Сокнићи су старином из Бањана прије 150 година, а прије 50 година доселили су с Трусине овдје. Живе на Чолаковића читлуку. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.

Овим резултатом се потврдило предање о пореклу из Бањана. N2-FT182494>Y254546 грани такође припадају Вујадиновићи из Треслице (Билећа) и Јокановићи из Трсе (Плужине), који су по предању живели у Доњем Тупану (Бањани).

Препорука за тестираног је да потврди припадност N2-FT182494>Y254546 грани директним тестом код YSEQ.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=250638

Андрија Лубурић је у својим необјављеним истраживањима записао да су Сокнићи од Вујадиновића из Штрбаца. На Трусину се доселила удовица Сокна са сином Пајом. Пајо је имао синове: Вујадин, Станиша, Бошко и Алекса.

Овим записом и резултатом је потврђено да су Сокнићи грана Вујадиновића, па ће и у табели бити сврстани у род Вујадиновића.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #236 послато: Децембар 31, 2022, 03:26:35 поподне »
Коначни резултати Српског Днк месеца 2022 на 89 тестираних.


И2а-26 (29.2% ) / 22 Дин Југ (84.6%) 4 Дин Север-(15.3%)
Р1а-19  (21.3%)
И1а-12 (13.4%)
Р1б-9 (10.1%)
Ј2б-8 (8.9%)
Е-В13-7 (7.8%)
Н2-4 (4.4%)
Г2а-2 (2.2%)
Ј2а-1 (1.1%)
Т1- 1 (1.1%)

Ван мреже Војиновић Марко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #237 послато: Март 27, 2023, 07:54:54 поподне »
Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље, а имамо и двојицу тестираних са истом славом са подручја Старог Влаха и Косова и Метохије, који своја даља порекла везују за Бијело Поље (Пореклаши који имају увид у резултате ових подухвата знају о којим породицама је реч). Очигледно је у Бијелом Пољу дошло до прибраћивања једног или више припадника J-Y40288 Никшићима

Шта је са J-Y40288 из југоисточне Србије? Данас тек видех да сам на Пројекту пребачен са J-PH502 ниже на J-Y40288. Мада је у време кад сам радио тест 2021. било претпостављено да ти родови потичу управо из овог краја, те да су се селили према западу. Пије ли то још увек воду или ова линија ипак нема претпостављену старину на југоистоку? Како уопште да се објасни њено присуство ако Бијело Поље јесте матица наших родова?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #238 послато: Март 27, 2023, 08:02:02 поподне »
Шта је са J-Y40288 из југоисточне Србије? Данас тек видех да сам на Пројекту пребачен са J-PH502 ниже на J-Y40288. Мада је у време кад сам радио тест 2021. било претпостављено да ти родови потичу управо из овог краја, те да су се селили према западу. Пије ли то још увек воду или ова линија ипак нема претпостављену старину на југоистоку? Како уопште да се објасни њено присуство ако Бијело Поље јесте матица наших родова?

Није матица свих српских J-PH1602 Бијело Поље. J-Y40288 је низводна грана. Не узимајте здраво за готово сваки текст овога типа. Мисли се на један род Y40288 из западне Србије, али чак ни за њега није доказано да је матица Бијело Поље. На југоистоку постоји солидна концентрација ове подгране, чији припадници вероватно нису скорије повезани са динарским подручјем.

Ван мреже Војиновић Марко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #239 послато: Март 29, 2023, 06:39:08 поподне »
Није матица свих српских J-PH1602 Бијело Поље. J-Y40288 је низводна грана. Не узимајте здраво за готово сваки текст овога типа. Мисли се на један род Y40288 из западне Србије, али чак ни за њега није доказано да је матица Бијело Поље. На југоистоку постоји солидна концентрација ове подгране, чији припадници вероватно нису скорије повезани са динарским подручјем.

Разумем. Занимљиво је фразирано, тј. да сви српски Y40288 несумњиво воде порекло из Бијелог Поља. Постоји ли нека дискусија о овој подграни, и да ли се зна нешто конкретније о њој, с обзиром да њу од узводне PH502 дели солидних хиљаду година? Примећујем и да добар део тестираних на пројекту из Централне Србије такође слави Аранђеловдан. Јесте честа слава, мада можда може да наведе на нешто?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #240 послато: Март 29, 2023, 06:46:55 поподне »
Разумем. Занимљиво је фразирано, тј. да сви српски Y40288 несумњиво воде порекло из Бијелог Поља. Постоји ли нека дискусија о овој подграни, и да ли се зна нешто конкретније о њој, с обзиром да њу од узводне PH502 дели солидних хиљаду година? Примећујем и да добар део тестираних на пројекту из Централне Србије такође слави Аранђеловдан. Јесте честа слава, мада можда може да наведе на нешто?

Није речено сви, него "матица српских", што се односило вероватно на конкретно групу из рашке области, али може да се протумачи лоше. Слажем се да је неспретно написано.

Добро запажање за Аранђеловдан. То је додуше, уз Свету Петку, једна од чешћих слава на југу Србије. Али није искључено да ће још неки Аранђеловштаци бити међусобно ближе повезани.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #241 послато: Мај 10, 2023, 11:24:27 пре подне »
Андрија Лубурић је у својим необјављеним истраживањима записао да су Сокнићи од Вујадиновића из Штрбаца. На Трусину се доселила удовица Сокна са сином Пајом. Пајо је имао синове: Вујадин, Станиша, Бошко и Алекса.

Овим записом и резултатом је потврђено да су Сокнићи грана Вујадиновића, па ће и у табели бити сврстани у род Вујадиновића.

Припадност Сокнића грани Y254546 потврђена и директним тестом код YSEQ.