Војин Дабић у својој књизи "Војна крајина-Карловачки генералат 1530-1746" даје сљедећи опис насељавања Гомирја и Моравица. Уједно наводи и податке о породицама са пописа који није раније објављиван, а односи се на период с краја 17. и почетка 18. вијека:
"Иако деценијама није могла да добије правни наслов на земљишта која је населила, због чега су се неки њени припадници иселили у друге крајишке области, гомирска српска заједница се стално повећавала и ширила, примајући у своја насеља мање групе досељеника са турске територије, На прелазу из XVII y XVIII век представљала је једну од највећих крајишких општина у Карловачком генералату, како по територији коју је заузимала, тако и по броју кућа (121) и становника (1417). Тада су у Гомирју, Српским Моравицама, Врбовском, Равној Гори, Мркопаљу, Туку, Кракару и Дрежници живеле српске породице: Бајовић, Боснић (2 породице), Буњенковић (2), Буњевац (2), Вуиновић (5), Вукшић (3), Вукелић (3), Вучинић (9), Докмановић (3), Ивошевић (4), Јакшић (9), Косановић, Ковачевић, Лукић, Мамула (6), Маравић (6), Марковић, Миљановић, Мрвош (3), Мусулин (3), Никић (3), Павловић, Петричић (2), Петровић (5), Радошевић, Радоичић, Радуловић (4), Раиновић (3), Ранић (3), Стјепановић (4), Таталовић (6), Торнић, Трбуховић (13), Хајдиновић (6) и Царевић (2). У прве две деценије XVIII века Доселили су се још Комленићи, Матићи и Мишљеновићи у Српске Моравице – Мишљеновићи, Смолановићи и Стојановићи у Гомирје, а Гвозденовићи, Томићи (3) и Зрнићи (2) у Дрежницу. Пошто су гомирски Срби 1657. године купили своја земљишта, насељавање новог становништва, било је искључиво у надлежности њихове заједнице и без њихове сагласности војне власти нису имале право да населе у атарима гомирских села ни једног новог крајишника."
Овдје треба истаћи да су Срби првобитно живјели у још неким насељима западно од Моравица: Равној гори и Мркопаљу, али су касније са тог подручја били расељени. Од ових породица са пописа којег наводи Дабић, готово све и данас живе у Гомирју и Моравицама. Негдје се облик незнатно мијењао или је у попису лоше записан, па су Никићи вјероватно Никшићи,Миљановићи Милановићи, а Трбуховићи Трбовићи. Стјепановићи који би требали бити иста породица јављају се у облицима и Стјепановић и Стипановић. Нека презимена су некад записивана са дужим обликом као Хајдиновић умјесто Хајдин или Мамуловић умјесто Мамула.
Занимљиво да Дабић Стојановиће помиње као касније досељенике, иако њихов специфичан генетички резултат указује на везу са старијим гомирским породицама Таталовићима и Ивошевићима. Па се можда не ради о досељавању већ о формирању новог презимена из неке раније родовске групе.
Нека презимена из Дабићевог пописа нисам успио да пронађем међу данашњим становницима Моравица и Гомирја: Бајовић, Буњенковић, Лукић, Марковић, Петричић,Торнић, Смолановић.
