Почињемо са објављивањем резултата са овог ДНК дана.
Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 12 на 389i и комбинације 17-17 на 576/570, нема других вредности које одступају од модала за динарик значајније. Нема претерано блиских поклапања, а делује да није повезан тј. исти род са Бучевцем из Криве Реке код Чајетине (ови Бучевци су по предању раније славили такође Стевањдан).
Из књиге "Дико Пејатовић - Бистрица кроз време":
"Интересантна је прича о старој породици Бучеваца из
Бистрице. У Бучју испод Оштрика била је породица Јановића, а
из једне њихове куће били су бучевски попови. Због тога су
променили презиме у Поповиће. После устанка и сеоба житељи
Вучја вратили су се из збега из Ожља на огорелине. Доша им је
спахија из Пљеваља и позвао их на окуп. Наредио је да се смире,
да раде земљу те да не пропада ни њино, ни спахијско, а ни
царево. Затражио је да му доведу попа и кад је поп дошао, по
предању разговор је текао овако:
-Је ли папаз, ти ли диже буну и волики мој мал уништи. Поп
ћути. Сељаци јамче за свога попа, а спахија да би смирио сељаке
пређе преко свега, али желео је бар на неки начин да га повреди.
-Е, деде папаз узми ту тестију и донеси воде. Подне је хоћу да
клањам!
-Сељацима не би право да им овако понижава попа и да га
сведе на измећара, па ће кмет рећи:
–Честити беже, има одвдје и малђих да те послушају да не иде
стар човек...
Бег сподби камџију и поче попа тући терајући га да иде на
воду. Једно момче од Поповића кад виде како бег бије његова
стрица потеже јатаган и исече бега. Кад бег паде сејмен пружи
пушку у уби попа. Свет се разбеже, а Поповићи поново са
чељади и стоком побегоше у Ожаљ. Један део Поповића крену
на Лим, прегазе га код Кучина и дођоше у Бистрицу. Сељаци су
их задржавали да остану, највише је наваљивао кмет. Рече им да
га је пре неки дан звао муселим у Нову Варош и рекао му ко год
хоће у село нек се насели, па био крив или прав. То охрабри
Поповиће и осташе у селу, а народ их прозва Бучевци. Бучевци
су учествовали у устанку 1875. године, Раоничкој буни и другим
побунама због чега су морали бежати преко Увца, тамо остајали
и насељавали се око Ужица и на Златибору. Од Бучеваца су,
прича се настали Крџавци, и они се и данас сматрају једном
породицом, а како су узели то презиме није познато."
на другом месту пише:
"Бучевци су у Бистрици међунајстаријим породицама.
Овде су по сећањима преношеним с колена на колено
дошли одмах после велике сеобе Срба. Има их на Бари
и на Селиштини...."
а у одељку о Крџавцима:
"Крџавци су, такође, стара породица у Бистрици. Сматра се
да су се одвојили од Бучеваца по њиховм досељењу у Бистрицу
почетком ХVII века. И једни и други славе Стевањдан..."