Новогодишња ДНК недеља 2024

[Ивица Јовановић]

Рим вероватно.

Када смо већ код тога узорак из Виминацијума је поставлјен на фтДНА стабло (под J2a-L70). Можда су и други постављени из истог рада.

[Драган Обреновић]

20. Луковић, Јовањдан, Космача/Куршумлија, R1b-U152

Луковић је у упитнику навео да су преци пореклом из села Космача код Куршумлије, а још даљим пореклом из села Адрани, код Краљева.

Маркери који одступају од модалних вредности за припаднике хаплогрупе R1b-U152 у табели СДНКП су DYS391=10 и нарочито YGATAH4=12.

Најближи други тестирани у табели Српског ДНК пројекта на нивоу 23 упоредива маркера су:

• Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (дистанца 2/23)
• Куртовић, Аранђеловдан, Пријепоље (дистанца 2/23)
• Нејавни резултат, Аранђеловдан, околина Лазаревца (дистанца 2/23)

Сви други хаплотипови су на дистанци 4/23 или још већој.

Међу наведеним релативно ближим поклапањима, ипак се посебно издваја Обућина, како због исте славе, тако и због чињенице да обојица деле ретку вредност маркера DYS391=10.

Обзиром да нема баш блиских а дубински профилисаних поклапања, препорука за Луковића је да уради велики тест, Big Y-700 или WGS (Nebula Genomics, Dante Labs) чиме би прецизно утврдио најмлађу хаплогрупу којој припада, односно позицију на филогенетском стаблу.

[Небојша]

66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, J1-ZS9949


Тадић припада код нас најраширенијој J1 подграни, односно роду Влаховића (Херцеговина), или Синобада (Крајина). Краћи текст о овом роду: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Генетички постоји потпуно поклапање са Мандрапама (Никољдан) из околине Чапљине. Од њих је родом Свети новомученик Вукашин из Клепаца. Осим тога, Тадићима су блиски и Бабићи (Никољдан) из Поткозарја, Јањатовићи (Јовањдан) из Лике и Срема, као и Радовићи из Велике Врањске код Шапца. Вредности које спајају све ове породице су 13-20 на 385ab и 26 на 481.

Тестирани је као предање навео одломак из књиге о пивским Тадићима и потенцијалној вези са Тадићима из Лаћарка. Извеснија је међутим веза са крајишким Јовањштацима, због природне везе између Крајине и Срема.

[Небојша]

71. Јевтић, Јовањдан, Стубленица, Уб, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да су 1804 из Мачве дошли у Звечку (Обреновац), а 1813 прешли у Стубленицу. Помиње се да су из пемена Зеке Буљубаше. Презиме је од чукундеде Јевте, а старије презиме било је Зарић. У литератури постоје слични подаци: "Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан." https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-stublenica-ub/
 
По свој прилици је реч о подграни J2b-M241>Z638>Z631. Нема ближих поклапања у нашем днк пројекту, због низа специфичних вредности за ову грану (393=13, 437=15, 389II=30, 481=21, итд.) Свакако би било пожељно да Јевтић уради неки од дубинских тестова (BIGY700, WGS).

[Ojler]

18. Банић, Марковдан, Нуглашица/Босанско Грахово, I2-Y3120>S17250>Y4882>FT109402

Тестирани је навео да је раније породично презиме било Љубоја, што потврђује и генетички тест. Банић наиме припада истом крајишком роду као и раније тестирани Љубоја из Копљевића код Мркоњић Града, који такође слави Марковдан. Поред Љубоје и Банића овом роду припадају још и Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан), Зороје (Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица, Никољдан), Зороја (Павловац Вребачки/Госпић, Никољдан), Пролић (Тријебово/Мркоњић Град, Михољдан) и један тестирани са подручја Баније са славом Никољдан, чији резултат још није објављен.

Карактеристике модалног хаплотипа овог рода су маркери DYS391=10 и DYS385a=15, које за сада поседују сви његови тестирани припадници, па и Банић. Хаплотип Банића поред тога поседује и приватну карактеристику DYS389i=14.

На YFull стаблу су се за сада издвојиле две млађе гране овог рода: I2-FT109387 (TMRCA 950 ybp) у којој су Пролић и Бугарин Спасов и I2-Y279925 (TMRCA 650 ybp) у којој је Зороја са једним непознатим резултатом. Зато Банићу препоручујем барем проверу ова два SNP-a, а ако је у могућности свакако и геномски тест као најбољи избор.

[Ojler]

57. Анђелковић, Ђурђевдан, Велики Купци/Крушевац, I2-Y3120

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима, па самим тим у бази СДНКП нема довољно сличних резултата за које би се могло извесно тврдити да указују на филогенетичку блискост. Као посебно ретке вредности хаплотипа издвајају се DYS448=19.5, DYS438=11, али се као карактеристични уочавају и маркери DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29.

Вредност DYS448=19.5 показује да овај маркер међу понављајућим секвенцама потенцијално поседује и неке које се јављају као пентануклеотиди, за разлику од уобичајене понављајуће секвенце за маркер DYS448 која садржи шест нуклеобаза (AGAGAT). То значи да је дошло до делеције у неким понављајућим секвенцама овог маркера, али у основи вредност овог маркера би у том случају требала бити 19, што би значило да хаплотип највероватније припада грани "I2а динарик југ", односно хаплогрупи I2-PH908. Ако је ово тачно, а чини се да јесте, изнећу једну смелу претпоставку, а то је могућност да постоји некаква блискост овог резултата са модалним хаплотипом рода мратинштака који припадају грани I-PH908>FT16449>Y183257, а којег чине Фуштић (Брсково/Мојковац), Томић (Горња Драготиња/Приједор), Вучинић (Гојаковићи/Мојковац и Прошћење/Мојковац) и Симеоновић (Маринци/Нуштар). Иако мратинштаке карактерише вредност YGATAH4=9, а Анђелковић поседује ретку вредност DYS438=11 које код мратинштака нема, присутно је поклапање на осталим карактеристичним вредностима, DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29, па не треба без провере одбацити могућност да нека веза ипак постоји, с тим да је код Анђелковића дошло до више изражених мутација.

Терстирани није навео податке о даљем пореклу породице. Препоручујем му да уради геномски тест ако је у могућности.

[НиколаВук]

57. Анђелковић, Ђурђевдан, Велики Купци/Крушевац, I2-Y3120

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима, па самим тим у бази СДНКП нема довољно сличних резултата за које би се могло извесно тврдити да указују на филогенетичку блискост. Као посебно ретке вредности хаплотипа издвајају се DYS448=19.5, DYS438=11, али се као карактеристични уочавају и маркери DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29.

Вредност DYS448=19.5 показује да овај маркер међу понављајућим секвенцама потенцијално поседује и неке које се јављају као пентануклеотиди, за разлику од уобичајене понављајуће секвенце за маркер DYS448 која садржи шест нуклеобаза (AGAGAT). То значи да је дошло до делеције у неким понављајућим секвенцама овог маркера, али у основи вредност овог маркера би у том случају требала бити 19, што би значило да хаплотип највероватније припада грани "I2а динарик југ", односно хаплогрупи I2-PH908. Ако је ово тачно, а чини се да јесте, изнећу једну смелу претпоставку, а то је могућност да постоји некаква блискост овог резултата са модалним хаплотипом рода мратинштака који припадају грани I-PH908>FT16449>Y183257, а којег чине Фуштић (Брсково/Мојковац), Томић (Горња Драготиња/Приједор), Вучинић (Гојаковићи/Мојковац и Прошћење/Мојковац) и Симеоновић (Маринци/Нуштар). Иако мратинштаке карактерише вредност YGATAH4=9, а Анђелковић поседује ретку вредност DYS438=11 које код мратинштака нема, присутно је поклапање на осталим карактеристичним вредностима, DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29, па не треба без провере одбацити могућност да нека веза ипак постоји, с тим да је код Анђелковића дошло до више изражених мутација.

Терстирани није навео податке о даљем пореклу породице. Препоручујем му да уради геномски тест ако је у могућности.

Рекао бих због вредности DYS449 = 33 да ипак припада некој од "северњачких" подграна.

[Ojler]

Рекао бих због вредности DYS449 = 33 да ипак припада некој од "северњачких" подграна.

Могуће, изнео сам само претпоставку.

[fruska]

66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, J1-ZS9949


Тадић припада код нас најраширенијој J1 подграни, односно роду Влаховића (Херцеговина), или Синобада (Крајина). Краћи текст о овом роду: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Генетички постоји потпуно поклапање са Мандрапама (Никољдан) из околине Чапљине. Од њих је родом Свети новомученик Вукашин из Клепаца. Осим тога, Тадићима су блиски и Бабићи (Никољдан) из Поткозарја, Јањатовићи (Јовањдан) из Лике и Срема, као и Радовићи из Велике Врањске код Шапца. Вредности које спајају све ове породице су 13-20 на 385ab и 26 на 481.

Тестирани је као предање навео одломак из књиге о пивским Тадићима и потенцијалној вези са Тадићима из Лаћарка. Извеснија је међутим веза са крајишким Јовањштацима, због природне везе између Крајине и Срема.

Довар дан (ноћ је )
Ја сам овај тестирани.Читајући последњих пар недеља пописе и историјске записе схватио сам да моја размишљања да смо у Јарку од давнина је изузетно неодржива  Срем је толико страдао кроз историју да би било чудо да неко 500 година живи уз Саву. По гробовима је сигурно да смо ту од средине 19 .века.Сигурно је а по резултату и да нисам од Пивских Тадића
Читајући схватам колико је крајинско  (војна крајина)становништво присутно у Срему тако да ми звучи реална прича,а ја говорио да са крајинама и испод Савским Српским крајевина немам везе али их у души увек волео.
Имам питање:ко су крајишки јовањштаци?
Схватио сам сам :)Сви они који славе СвЈована.

[fruska]

71. Јевтић, Јовањдан, Стубленица, Уб, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да су 1804 из Мачве дошли у Звечку (Обреновац), а 1813 прешли у Стубленицу. Помиње се да су из пемена Зеке Буљубаше. Презиме је од чукундеде Јевте, а старије презиме било је Зарић. У литератури постоје слични подаци: "Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан." https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-stublenica-ub/
 
По свој прилици је реч о подграни J2b-M241>Z638>Z631. Нема ближих поклапања у нашем днк пројекту, због низа специфичних вредности за ову грану (393=13, 437=15, 389II=30, 481=21, итд.) Свакако би било пожељно да Јевтић уради неки од дубинских тестова (BIGY700, WGS).

Да ли се а на основу читања резултата може проценити време када сам има заједничког претка са наведеним породицама?

[Небојша]

Довар дан (ноћ је )
Ја сам овај тестирани.Читајући последњих пар недеља пописе и историјске записе схватио сам да моја размишљања да смо у Јарку од давнина је изузетно неодржива  Срем је толико страдао кроз историју да би било чудо да неко 500 година живи уз Саву. По гробовима је сигурно да смо ту од средине 19 .века.Сигурно је а по резултату и да нисам од Пивских Тадића
Читајући схватам колико је крајинско  (војна крајина)становништво присутно у Срему тако да ми звучи реална прича,а ја говорио да са крајинама и испод Савским Српским крајевина немам везе али их у души увек волео.
Имам питање:ко су крајишки јовањштаци?
Схватио сам сам :)Сви они који славе СвЈована.

Крајишки Јовањштаци су Јањатовићи (Лика) и Тишме (Далмација). Треба узети у обзир мутације које се некада дешавају на ових 25 маркера, па поређење кратких хаплотипова није увек захвално. Тадићима су нпр. најближи слављеници Никољдана (Мандрапе) из Херцеговине.

Постоји једна генетички међусобно блиска група родова у оквиру J1-ZS9949, са славом Јовањдан, сконцентрисана највише у Старом Влаху (Пријепоље-Нова Варош) и Шумадији. Условно, нисте им блиски потпуно, али као што рекох на 25 маркера то може и не мора да значи пуно.

У сваком случају, постоје две јасне динарске матице ове подгране J1 код нас. Херцеговина и околина Пријепоља (Стари Влах).

Старост читаве балканске групе J1-ZS9949 износи око 900 година, са све Бугарином из Пазарџика. За очекивати је да су Срби међусобно ипак ближи.

[Ojler]

40. Пејчић, Аранђеловдан, Церев Дел/Пирот, I2-Y3120

Према предању које је навео тестирани, предак Стоја им је дошао у Церев Дел из Призрена пре 1800. године. До њега данас броје седам пасова. Презиме носе по претку Пејчи, које су званично узели 1920. године. Раније носили друга патронимска презимена: Тодоровићи/Тодорци и Стојини. Надимак им је Вуци, вероватно по причи да им је предак Чедомир убио вука голим рукама.

Хаплотип Пејчића обилује ретким вредностима тако да нажалост није могуће уочити неки већ постојећи резултат из базе СДНКП који би му био близак. Као карактеристични посебно се издвајају маркери DYS439=11, DYS389i=14 и DYS437=14, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS576=19.

Тестирани свакако може урадити и неки од геномских тестова (BigY или WGS), мада нема гаранција да би његов резултат указао на блискост са неким од већ тестираних појединаца.

[Небојша]

Крајишки Јовањштаци су Јањатовићи (Лика) и Тишме (Далмација). Треба узети у обзир мутације које се некада дешавају на ових 25 маркера, па поређење кратких хаплотипова није увек захвално. Тадићима су нпр. најближи слављеници Никољдана (Мандрапе) из Херцеговине.

Постоји једна генетички међусобно блиска група родова у оквиру J1-ZS9949, са славом Јовањдан, сконцентрисана највише у Старом Влаху (Пријепоље-Нова Варош) и Шумадији. Условно, нисте им блиски потпуно, али као што рекох на 25 маркера то може и не мора да значи пуно.

У сваком случају, постоје две јасне динарске матице ове подгране J1 код нас. Херцеговина и околина Пријепоља (Стари Влах).

Старост читаве балканске групе J1-ZS9949 износи око 900 година, са све Бугарином из Пазарџика. За очекивати је да су Срби међусобно ипак ближи.

Заборавих да споменем да су лички Јањатовићи нешто старији досељеници у Моровићу (Шид), што је свега неких 50-ак километара од Јарка. Можда ту постоји нека веза.

[Иван Вукићевић]

32. Перић, Никољдан, Коретиште, Гњилане, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=16. На једном маркеру се разликује од хаплотипа једног тестираног са истом славом из истог места (овај резултат још није објављен), са којим је неспорно ближе повезан.

На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Игњатовић, Никољдан, Сливља/Гацко
- Бољевић, Петковдан, Матагужи/Голубовци
- Мирковић, Митровдан, Исток

Препорука за даље тестирање ради утврђивања млађе гране: WGS или BigY.

Тестирани је у упитнику навео да Перићи потичу из Македоније, одакле су избегли од Турака. Старо презиме им је Ковачевић.

[Иван Вукићевић]

33. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Има потпуно поклапање хаплотипова са двојицом претходно тестираних Кунараца из Заваита. Пренећу свој коментар једног од та два резултата:

9. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Са претходно тестираним Кунарцем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова. За хаплотип Кунараца су карактеристичне снижена вредност маркера DYS385a=15 и повишена вредност маркера DYS437=15.

Миленко Тодовић пише следеће о Кунарцима у свом раду о Заврши:
Кунарци чувају традицију да су поријеклом из Дробњака, од Караџића из Петнице. Приликом једне од честих селидби Караџића, неки остану у Мазочу, одакле долазе у Кунар и по том топониму узимају ново презиме. Караџићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, док Кунарци славе Ђурђевдан (6. мај). Из Кунара Зелен се насељава у Доњи Путишић, Петар у Горњи Путишић, а остали селе у Крушчицу и Осијек код Фоче. Велимир Ђуровић пише нешто другачије. Породица Кунарац из Гаћице по мушкој линији не припа да породици Кунараца, иако се исто презива и слави исту крсну славу, Ђурђевдан. Хајдук Радул Караџић из Петнице код Никшића морао је због неког убиства да с млађим братом Божом напусти родни крај и настани се у Кунару, на Заваиту. Пошто је као хајдук био немирне природе и несталног духа, одмах по доласку баци око на један добар комад земље неког фочанског бега. Пошаље поруку том бегу да, кад буде пошао на имање, прво узме писмо испод камена поред стећка на Мрамору. Бег прими поруку у којој је писало: „Овај комад земље биће мој. Немој више покушавати да га обрађујеш. Цијену у дукатима напиши и остави је под исти камен. Кад нађем тапију, оставићу ти тражене дукате. У противном неће ти требати земља". Бег је схватио да има посла с хајдуком и поступио је по његовом упутству. Радул се убрзо оженио c неком женом из рода Кунараца. Узе њено презиме узео је и крсну славу. Убрзо им се родише син Милован и кћерка Стана. Послије неког времена Радул умрије, брат Божо се врати у Петницу, а Милован с мајком и сестром досели се у Гаћице. Стана се касније удала за Илију Ђуровића, а земља опет постаде бегова. Од Кунараца из Осијека код Фоче прије четири генерације на Златни Бор је дошао Василије.

Оба тестирана Кунарца су навела да према предању вероватно потичу од Караџића из Дробњака, али из овога што пише Тодовић се јасно види да само део Кунараца потиче од Караџића (који припадају грани I2-Z17855), односно прибраћени огранак братства из Гаћице. Остали Кунарци, као што видимо, припадају генетичком роду Матаруга.

[Иван Вукићевић]

35. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима, од којих се разликује на два маркера и са којима дели повишену вредност маркера DYS456=16:
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Веза са Дамјановићем је очито скорија, с обзиром да исту славу и географску блискост.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање ради утврђивања млађе гране: WGS или BigY.

[Зрно]

81. Самарџић (Никољдан), Врановина (заселак Полази) код Новог Пазара

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Има модалне вредности СТР маркера, осим DYS549=12 која је ретка (доминантно је 13, а неретко и 14). По маркерима има највише поклапања са Пиперима FT49714 пошто они имају модалан хаплотип. Само са Станићем (Аранђеловдан) из Приштине (даљим пореклом из Пипера) има потпуно поклапање на 23 маркерама, а са многима је разлика само 1 маркер. Иако је по маркерима најближи Пиперима, не може се тврдити да припада тој грани, јер је унутар R1b-Z2705>BY38894 велика сличност свих. Постоји и могућност припадања BY199059>BY198296 Никољштацима, прво због славе, а друго због области из које су Самарџићи, а још се наводе као стари род. Једино дубинско тестирање у иностранству би довело до коначног одговора.

Област Дежева или Дежевска долина (позната по Немањићима) се налази код Новог Пазара око Дежевске реке, а постоји и баш насеље које се зове Дежева. Ту је и некадашње село Полази из којег потиче тестирани, али данас ово мало село више није самостално, него потпада под Врановину.  У литератури, код навођења родова из села Полази, једино је за Самарџиће речено да су стари род, док је за сва остала презимена наведено одакле су дошли.

https://www.yfull.com/tree/R-BY38894/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[drajver]

80. Лечић, Томиндан, Вранеша/Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506, роду Каљевића. Као и остали из рода Каљевића, и Лечић посједује карактеристичну вриједност маркера DYS385ab=13-15. Поред ове, Лечић посједује изразито карактеристичну ниску вриједност маркера DYS449=26. И овако ниска вриједност указује на припадност роду Каљевића, јер неки други тестирани из овог рода такоже посједују од модала нижу вриједност овог маркера. На крају припадност роду Каљевића потврђује и не баш честа слава Томиндан. Од тестираних породица овог рода, могу се поменути: Каљевићи и Мишићи из Струганика/Мионица, Дробњаци из Брајковца/Пријепоље, Тушићи из Жљебова/Соколац и још неке необјављене породице. На основу SNP резултата Дробњака из Брајковца, за цијели овај род је показано да припада грани I-FT14506. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова.

Предања рода Каљевића о поријеклу од родова Пилетића или Лијешевића из Пипера, по свему судећи нису тачана (оповргнута генетичким резултатима). Самим тим као најстарија матица рода Каљевића намеће се простор Дробњака, Језера и Ускока, гдје се овај род може пратити од 17. вијека. Правац миграције био је ка сјеверу према Старом Влаху и западној Србији. Тестирани је такође оставио предање о поријеклу "из Црне Горе", а помиње и Лековину. Лековина је засеок нововарошког села Вранеша, а истовремено је и локалитет у Вранешу у Црној Гори. Вранеш у Црној Гори је могућа миграциона станица из Дробњака према Страом Влаху. Више Лечића из нововарошке Вранеше помиње се међу пребјезима у ужичком крају током 19. вијека. Од њих потичу и Лечићи у чачанској Бресници.

[ДушанВучко]

Можда је и глумац Бранислав Лечић од њих, његови су из Косјерића дошли у Ваљево
https://biografijaonline.com/branislav-lecic/

[ДушанВучко]

Можда је и глумац Бранислав Лечић од њих, његови су из Косјерића дошли у Ваљево
https://biografijaonline.com/branislav-lecic/

Изгледа да нису, ови Лечићи из околине Косјерића славе Ђурђевдан
https://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-tubici-kosjeric/