Порекло становништва > Опште

Монтевидео, Бог те видео: порекло наших фудбалера из Монтевидеа 1930.

(1/4) > >>

Nebo:
Поново иде серија „Монтевидео“, па отварам тему где можемо да пишемо о пореклу наших фудбалера који су те 1930. године доспели на треће место на свету, а и других учесника овог догађаја.

Пре свега, морам рећи да ме сваки пут кад иде ова серија (а ово је већ н-ти пут да се репризира, али увек могу испочетка да је пратим) неки моји другари, звездаши, зезају за оно 2:0 за БСК, уз стално истицање како је „Звезда“ следбеник БСК-а, а „Партизан“ – „Југославије“, и како им то личи на неке дербије... Вероватно због оног „југословенско спортско друштво“ у називу „Партизана“ и фами како је „Звезда“ увек била србски, а „Партизан“ југословенски клуб. „Партизан“ је већи део своје прошлости био клуб под контролом војске (ЈНА), па је и логично да је био југословенски, јер је и војска била савезна, а не војска једне републике чланице. Све то стоји, него сам мало истраживао неке чињенице из прошлости нашег фудбала, па да видимо ко је чији следбеник.

1897. године у Београду основано је Борилачко друштво „Српски мач“, најпре мачевалачко, а кад су добили и фудбалску секцију додали су у назив и „лопташко“ (друштво). 1911. године, већина „лопташа“ је иступила из клуба и основала нови клуб, који је прозван БСК („Београдски спорт клуб“). Игралиште им је најпре било на Хиподрому, а касније на Топчидерском Брду. Дресови пругасти плаво-бели, црне гаће.

1913. године, после балакнских ратова, у Београду је основан Спортски клуб „Велика Србија“, који је након Првог светског рата (1919) преименован у Спортски клуб „Југославија“. Имали су пругасте црвено-беле дресове и беле гаће. У серији их видимо у сасвим тегет дресовима, што је била резервна варијанта за гостовања.

Оба клуба су престала са постојањем током Другог светског рата, с тим што је БСК играо утакмице и током окупације. ЈСД „Партизан“ и СД „Црвена Звезда“ основани су 1945. године. Било је неких играча који су наступали за БСК и „Југославију“, па потом наставили и у новооснована два клуба. Међутим, континуитет не постоји само у томе. Игралиште БСК-а је дато ЈА (југословенска армија, касније ЈНА) на управу и припало новом клубу „Партизану“. Касније је оно разрушено и изграђен је Стадион ЈНА (Данас Стадион ФК „Партизан“). Новооснована „Црвена Звезда“ понела је црвено-беле дресове...

Мислим да је јасно ко има чије наслеђе у овој нашој фудбалској причи.

Ово ми је потврдио и мој пок. таст, који је као дечак у Београду гледао предратни фудбал и био савременик оснивања „Партизана“ и „Звезде“. Он није имао никакве двојбе да је „Партиазн“ де факто настао на традицији БСК-а, а „Звезда“ од „Југославије“.   

Nebo:
Ево, за почетак: Божа Дунстер.


(са: https://www.novosti.rs)

Иако га је већина знала као Бошка Симоновића, право име овог нашег фудбалског стручњака је Божидар Симуновић. Потиче из старе сремачке куће Симуновића.

Родоначелник шидских Симуновића је стражмештер Симеон (по којем носе презиме) који је живео у другој половини 17. и првој половини 18. века. Он је живео у Шиду и пре Велике сеобе Срба, с обзиром да му је у црквене књиге уписан син Радосав, рођен у Шиду 1689. године. Други Симеонов син, Петар, рођен је 1696. године, он ће постати свештеник, а и касније ће бити свештеника и шидских пароха из овог рода. Божа потиче од Радосава Симеоновог (Данило син Радосавов је Божин чукундед). У литератури налазимо Симуновиће током 19. века: 1847. и 1848. године (отац Стеван Симуновић, парох шидски, и Тома Симуновић), затим и 1874. године - трговац Радослав, Божин отац.

За Божу се пише да је фудбал почео да игра као голман у нижелигашком београдском клубу „Српски мач“, а затим је прешао у БСК-а. БСК је настао управо од играча „Српског мача“, који су напустили стари клуб 1911. године. Божа у БСК прелази 1919. године, где обавља разне функције, затим постаје и фудбалски судија, спортски новинар и, коначно, селектор репрезентације Краљевине Југославије 1930. године. Остатак знамо (Уругвај, итд).

У телефонским именицима Југославије и Београда, између светских ратова и у прве две деценије после Другог светског рата (Божа је умро 1965. године), налазимо двојицу људи именом Бошко Симоновић, као и једног Божидара Симоновића. Један од ове двојице именом Бошко има средње слово Б, а други је инжењер и директор УЈМА (Удружење југословенских музичких аутора), тако да ни један ни други не одговарају Божи Дунстеру. Могуће је да је у питању онај Божидар Симоновић из именика.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

https://srbin.info/sport/bosk-simonovic-boza-dunster-selektor-kakvog-srbija-danas-sanja-video/?lang=lat

У посту сам користио вредне податке нашег члана Радована Сремца:

https://www.radovansremac.rs/2014/08/15/bozidar-bosko-simonovic-boza-dunster/

Atlantische:
Један од функционера савеза и вођа репрезентације која се запутила пут Монтевидеа био је др Коста Хаџи, један од оснивача ФК Војводине, а током активног рада у њој и њен први тренер, технички директор и председник. О пореклу његове породице писано је у раду Душана Попова ''Родоначелник темишварско-новосадске породице, адвокат и политичар др Коста Хаџи'', објављеном у трећем броју Темишварског зборника који се може погледати на линку.

Укратко о Хаџијима:





Биста др Косте Хаџија испред стадиона Карађорђе.


Чувена реплика из филма. ;)

https://www.youtube.com/v/k0HPCwIJ9YY

Небојша:

--- Цитат: Небојша  Март 11, 2019, 11:56:38 пре подне ---Тирнанић, Никољдан, Крњево/Велика Плана, R1b-Z2103>CTS9219

–Тирнанићи су са Селишта а старином са Косова, Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2013/11/02/poreklo-prezimena-selo-krnjevo-velika-plana/

Од ових Тирнанића је и легендарни Александар Тирнанић



извор: 23andMe
--- Крај цитата ---

Nenad M:
Не мали број пута сам читао како ови из ОФК Београда тврде да су они наследници БСК-а. Пре неких 17 или 18 година су променили плочу, па није више БСК, него БАСК, клуб који је одавно престао да постоји. Разлог је био што је тада УЕФА давала неке паре клубовима старим бар сто година. То би значило и да су најстарији активни фудбалски клуб у Србији, али све то је чиста измишљотина. Најстарији клуб је био и остао Шумадија из Крагујевца, коју је основао Данило Стојановић - чика Дача. Појављује се у серији, наравно.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна