Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[симо]

С обзиром на локацију, вероватно су у питању досељеници из Далмације. У Далмацији је било и Ћалића, али и Чалића са славом Јовањдан. Занимљиво да је Ћалића (и Чалића), било у Имотској Крајини и околини Дувна. Ту имамо и оне Чирке, тј. Јурчевиће, који су повезани са личким Усорцима, што можда указује на сличан миграицони правац неких наших родова из Лике.

Могуће, Паскаши се у Лици помињу у скупини Усораца. Мада је Павичић у тај списак убацио и неке породице које нису биле усорачке. Али је могућ заједнички смјер сеоба.

[Небојша]

Прибић, Ђурђевдан, Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2

14 25 14 11 11-17 11 12 12 14 14 29 18 9-9 11 12 25 14 20 30 13-14-14-14 11 11 18-19 14 14 17 18 38-38 12 10


Прибићи се по Лици шире са старих крајишких територија. Изгледа да им је једна од матица била у околини Косиња. Постоје слична презимена, попут Прибићевић, па би било занимљиво утврдити да ли постоји и генетска веза.

Због мутације на 385b (17) и вредности 18 на маркеру 458, делује да је Прибићу најближи Малешевић из околине Гламоча. Ако се не варам, међу Жумберчанима се јавља слично презиме, па може бити да је у питању она веза са околином Гламоча, Срба и Унца.

[Uzi]

Прибић, Ђурђевдан, Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2

14 25 14 11 11-17 11 12 12 14 14 29 18 9-9 11 12 25 14 20 30 13-14-14-14 11 11 18-19 14 14 17 18 38-38 12 10


Прибићи се по Лици шире са старих крајишких територија. Изгледа да им је једна од матица била у околини Косиња. Постоје слична презимена, попут Прибићевић, па би било занимљиво утврдити да ли постоји и генетска веза.

Због мутације на 385b (17) и вредности 18 на маркеру 458, делује да је Прибићу најближи Малешевић из околине Гламоча. Ако се не варам, међу Жумберчанима се јавља слично презиме, па може бити да је у питању она веза са околином Гламоча, Срба и Унца.

Свакако занимљив резултат, штета што није урађен још ни један Биг Ипсилон за N-P189.2 који славе Ђурђевдан. Можда би то требао бити следећи циљ N-P189.2 пројекта.

[симо]

Прибић, Ђурђевдан, Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2

14 25 14 11 11-17 11 12 12 14 14 29 18 9-9 11 12 25 14 20 30 13-14-14-14 11 11 18-19 14 14 17 18 38-38 12 10


Прибићи се по Лици шире са старих крајишких територија. Изгледа да им је једна од матица била у околини Косиња. Постоје слична презимена, попут Прибићевић, па би било занимљиво утврдити да ли постоји и генетска веза.

Због мутације на 385b (17) и вредности 18 на маркеру 458, делује да је Прибићу најближи Малешевић из околине Гламоча. Ако се не варам, међу Жумберчанима се јавља слично презиме, па може бити да је у питању она веза са околином Гламоча, Срба и Унца.

У Жумберку постоји гркокатоличка (унијатска) парохија Прибић. Нисам  провјеравао колико је старо име тј. да ли су га донијели српски досељеници. Такође постоји и обрнута могућност, настајања презимена по топониму.

[Небојша]

Аћимовић, Стевањдан (зимски и летњи), Почековина, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Аћимовићи би требало да су део шире групе Расјана. Сви славе Св. Стевана. Да подсетимо, име Расјани настало је по селу Расје (засеок села Батоте) на Копаонику. Најдаље што знају на породичном стаблу је извесни Богољуб рођен 1855. године. О даљем пореклу кажу да су из неког Расја у Црној Гори, а помињу и Куче.

У литератури стоји да су ови Аћимовићи пореклом Расјани, од Мораче у Црној Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године. Јаћим се појављује и са презименом Радосавић, па то лако може бити старије презиме ових Аћимовића.



Савић, Стевањдан (зимски и летњи), Лопаш, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Најдаље знају за неког Петра. Рођен вероватно око 1860. године. Преци су им живели у Лопашу, али говоре да су из Бобота код Александровца. О даљем пореклу не знају много, помињу Црну Гору и Куче.

У литератури стоји да је најстарији познати предак Петар рођен 1823. Пореклом су из Батота.

Генетски су Савићу и Аћимовићу најближи тестирани из групе Расјана (Батоћани и Раденковићи), које карактерише специфична мутација на 385ab (17-19). Батоћанину је недавно на FTDNA одређен СНП Y22063, па нема сумње да и горепоменути припадају истој подграни J-M205.

Подсетићу да се међу овом групом слављеника Св. Стевана из копаоничког краја јавља и хаплогрупа R1a-M458.



Извор: Подгочка насеља трстеничког краја, Момчило Р. Тодосијевић , Београд 2008.

[Небојша]

Генетски су Савићу и Аћимовићу најближи тестирани из групе Расјана (Батоћани и Раденковићи), које карактерише специфична мутација на 385ab (17-19). Батоћанину је недавно на FTDNA одређен СНП Y22063, па нема сумње да и горепоменути припадају истој подграни J-M205.

Заборавих да поменем да су Батоћанину на FTDNA најближи (67 маркера):

- Раденковић, Почековина 67/67
- Чирко, Ливно -5
- Костић Чачак - 6
- Наранчић, Лика - 6
- Милутиновић, Крушевац - 7


Са ова два резултата је мање-више сигурно да су Расјани доминантно J2b-M205.

[vojinenad]

Аћимовић, Стевањдан (зимски и летњи), Почековина, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Аћимовићи би требало да су део шире групе Расјана. Сви славе Св. Стевана. Да подсетимо, име Расјани настало је по селу Расје (засеок села Батоте) на Копаонику. Најдаље што знају на породичном стаблу је извесни Богољуб рођен 1855. године. О даљем пореклу кажу да су из неког Расја у Црној Гори, а помињу и Куче.

У литератури стоји да су ови Аћимовићи пореклом Расјани, од Мораче у Црној Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године. Јаћим се појављује и са презименом Радосавић, па то лако може бити старије презиме ових Аћимовића.

Могуће да им је Морача била само једна од етапних станица на путу до Почековине, то је неретко била путања којом су пролазиле многе породице на путу ка Србији, Космету и даље. Ако има истине у том предању да им је старина у Морачи, онда би ово "Расјани" можда могло имати везе са селом Рашко у Доњој Морачи. Последњих 300-400 год у том селу живе потомци кнеза Богдана, а да ли је пре њих ту живео неки стариначки род о томе данас нема сачуваних података. Ово све наравно као претпоставка и идеја, јер то "Расјани" и  веза са облашћу племена Морача наводи на тако нешто, али ипак мислим да мало вероватноће има за ову претпоставку.

[Небојша]

Један интересантан резултат, с обзиром да у том региону немамо пуно тестираних:


Благојевић, Никољдан, Сиколе, Неготин, хаплогрупа J2b-M205>Y22066


Према литератури, Благојевићи се сматрају староседеоцима у том крају:

-Купинићи (Стојановићи), Грујићи (Благојевићи), Пајкинци и Мишићи су један род, славе Никољдан
https://www.poreklo.rs/2015/08/17/poreklo-prezimena-selo-sikole-negotin/

Нема пуно тестираних из Источне Србије, а тамо већ имамо од раније Миливојевиће J2b-M205 из Кривог Вира. Генерално је тамо мало Срба староседелаца, па је овај резултат утолико битнији. Иначе је J2b M205 солидно заступљена у сврљишкој зони, која се наслања на Тимочку Крајину.

Генетски гледано, Благојевићи поседују онај општи Y22066 хаплотип, а издваја се једино висока вредност на DYS458, по чему се приближавају Миловановићима из околине Љига и Сајићима из Качера.


Нешто су заређали ови J2b M205 у последње време, што на ФТДНА, што овде. Ово је 101. J2b M205 у табели ДНК пројекта.

[нцп]

Аћимовић, Стевањдан (зимски и летњи), Почековина, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Аћимовићи би требало да су део шире групе Расјана. Сви славе Св. Стевана. Да подсетимо, име Расјани настало је по селу Расје (засеок села Батоте) на Копаонику. Најдаље што знају на породичном стаблу је извесни Богољуб рођен 1855. године. О даљем пореклу кажу да су из неког Расја у Црној Гори, а помињу и Куче.

У литератури стоји да су ови Аћимовићи пореклом Расјани, од Мораче у Црној Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године. Јаћим се појављује и са презименом Радосавић, па то лако може бити старије презиме ових Аћимовића.



Савић, Стевањдан (зимски и летњи), Лопаш, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Најдаље знају за неког Петра. Рођен вероватно око 1860. године. Преци су им живели у Лопашу, али говоре да су из Бобота код Александровца. О даљем пореклу не знају много, помињу Црну Гору и Куче.

У литератури стоји да је најстарији познати предак Петар рођен 1823. Пореклом су из Батота.

Генетски су Савићу и Аћимовићу најближи тестирани из групе Расјана (Батоћани и Раденковићи), које карактерише специфична мутација на 385ab (17-19). Батоћанину је недавно на FTDNA одређен СНП Y22063, па нема сумње да и горепоменути припадају истој подграни J-M205.

Подсетићу да се међу овом групом слављеника Св. Стевана из копаоничког краја јавља и хаплогрупа R1a-M458.



Извор: Подгочка насеља трстеничког краја, Момчило Р. Тодосијевић , Београд 2008.

Један интересантан резултат, с обзиром да у том региону немамо пуно тестираних:


Благојевић, Никољдан, Сиколе, Неготин, хаплогрупа J2b-M205>Y22066


Према литератури, Благојевићи се сматрају староседеоцима у том крају:

-Купинићи (Стојановићи), Грујићи (Благојевићи), Пајкинци и Мишићи су један род, славе Никољдан
https://www.poreklo.rs/2015/08/17/poreklo-prezimena-selo-sikole-negotin/

Нема пуно тестираних из Источне Србије, а тамо већ имамо од раније Миливојевиће J2b-M205 из Кривог Вира. Генерално је тамо мало Срба староседелаца, па је овај резултат утолико битнији. Иначе је J2b M205 солидно заступљена у сврљишкој зони, која се наслања на Тимочку Крајину.

Генетски гледано, Благојевићи поседују онај општи Y22066 хаплотип, а издваја се једино висока вредност на DYS458, по чему се приближавају Миловановићима из околине Љига и Сајићима из Качера.


Нешто су заређали ови J2b M205 у последње време, што на ФТДНА, што овде. Ово је 101. J2b M205 у табели ДНК пројекта.

Било би корисно пребацити ове податке на тему о Кричима, због породичних предања, ради укрштања података.

[Небојша]

Било би корисно пребацити ове податке на тему о Кричима, због породичних предања, ради укрштања података.

Ово су нови тестирани, а тема је "Нови тестирани на днк пројекту", тако да су подаци на правом месту. Тешко би било водити паралелено дискусију и тамо и овде, а увек је ту табела ДНК пројекта, ако се треба присетити неких података.

Такође, не треба форсирати код свих балканских M205 конкретно везу са племеном Крича (можда смо и ми криви што смо ради лакшег сналажења користили тај термин), пошто она очито не постоји код многих. Генетска веза да, али то може бити и знатно шири појам.

[нцп]

Ово су нови тестирани, а тема је "Нови тестирани на днк пројекту", тако да су подаци на правом месту. Тешко би било водити паралелено дискусију и тамо и овде, а увек је ту табела ДНК пројекта, ако се треба присетити неких података.

Такође, не треба форсирати код свих балканских M205 конкретно везу са племеном Крича (можда смо и ми криви што смо ради лакшег сналажења користили тај термин), пошто она очито не постоји код многих. Генетска веза да, али то може бити и знатно шири појам.

Добро Кричи као некад постојеће племе ипак одређује ову хаплогрупу на Балкану!
Остали, чији преци никада нису били припадници овог племена наћи ће своје повезнице како - тако!
Прича о припадницима овог рода  захвата широк простор од Тесалије, преко Шоплука, до Дурмитора, па повратне миграције, и потом од "велике расуре" на Дурмитору и Црној Гори расејања у различитим миграционим правцима, па су се родбинске и предачке нити покидале и погубиле! Свакако су подаци о ново-тестиранима и њиховим породичним предањима врло корисни!

[Небојша]

Илић, Ђурђиц, Доња Сабанта, Крагујeвац, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Илићи из Доње Сабанте су део шире групе Немањића - Миливојевића. Досељени су крајем 18. века из Жупе (Крушевац)
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/

Од Милојевића су настале породице Илићи, Јовановићи, Лукићи, Милетићи, Пантелићи, Сарићи, Савићи и Тодоровићи. Милојевићи потичу из Крушевачке жупе, а живели су поред речице Врбнице. Ту су имали велику кућу и воденицу са два витла. У то време то је била прилично имућна породица. Но, због турског зулума, Сава, „глава“ породице, са женом Петријом, звана Пена, пребегао је у Шумадију неколико година пре Првог српског устанка. Настанили су се на извору речице Осанице, на крајњем истоку Доње Сабанте, на око 3 километра удаљености од села.

У књизи „Лепеница“ Тодора Радивојевића, у прегледу породица (бр. 233/425) порекло породице Саве Милојевића означено је као Немањићи, са местом порекла Жупа (Крушевачко-жупски округ), а досељени су у периоду 1788-1803. године, са крсном славом Свети Ђорђе. У време истраживања професора Тодора Радивојевића, 1893-1903. године, наводи да је тада фамилија Милојевићи у Сабанти имала шест кућа: Илићи – 3 куће, Лукићи – 2 и Сарићи – 1 кућа.

Овде је било речи о тестираним Илићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2884.msg78853#msg78853


Генетски су Илићима најближи Миленковићи из околине Александровца (Д. Ратаје) који такође славе Ђурђиц. Још једна породица из тог дела Србије сврстана је у овај општи J-Z631 род. То су Стевановићи из околине Бруса.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b


С обзиром на генетско поклапање и исту крсну славу, преко ових Миленковића треба тражити даље повезнице. Проблем је што у околини Александровца има пуно Миленковића, а нисам наишао конкретно на ове што славе Ђурђиц.

На YHRD и FTDNA, Илић природно има више ближих и даљих поклапања (широм Европе).

Yfull стабло J2b-M241>Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

[Jelic]

Стевић, Алимпијевдан, Сељанце, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи је повезан са групом породица које имају 14 на 393, док је код Стевића вредност на том маркеру отишла и за један горе, на вредност 15. Иначе припадници овог рода, готово сви, имају и комбинацију 19-18 на 576/570, коју има и Стевић, тако да би и то ишло у прилог његовој припадности овом роду, а и у прилог међусобној повезаности свих породица у овом роду. Поред ове комбинације, готово сви поседују и вредност 22 на 635. У сваком случају би ваљало имати овај род и СНП-ом профилисаним. Овом роду највероватније припадају и две међусобно несумњиво блиске породице, Лукић из Велике Сочанице код Дервенте и Аврамовић из Драгница код Лознице. Географски, род је јако распрострањен, са могућом матицом у источној Херцеговини (род херцеговачких Милићевића Никољштака). Такође су и крсне славе у роду различите, па би то могло ићи у прилог нешто већој старости рода.

О пореклу ових Стевића је више писано на овој теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3121.msg83640#msg83640

[НиколаВук]

Илић, Ђурђиц, Доња Сабанта, Крагујeвац, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Илићи из Доње Сабанте су део шире групе Немањића - Миливојевића. Досељени су крајем 18. века из Жупе (Крушевац)
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/

Од Милојевића су настале породице Илићи, Јовановићи, Лукићи, Милетићи, Пантелићи, Сарићи, Савићи и Тодоровићи. Милојевићи потичу из Крушевачке жупе, а живели су поред речице Врбнице. Ту су имали велику кућу и воденицу са два витла. У то време то је била прилично имућна породица. Но, због турског зулума, Сава, „глава“ породице, са женом Петријом, звана Пена, пребегао је у Шумадију неколико година пре Првог српског устанка. Настанили су се на извору речице Осанице, на крајњем истоку Доње Сабанте, на око 3 километра удаљености од села.

У књизи „Лепеница“ Тодора Радивојевића, у прегледу породица (бр. 233/425) порекло породице Саве Милојевића означено је као Немањићи, са местом порекла Жупа (Крушевачко-жупски округ), а досељени су у периоду 1788-1803. године, са крсном славом Свети Ђорђе. У време истраживања професора Тодора Радивојевића, 1893-1903. године, наводи да је тада фамилија Милојевићи у Сабанти имала шест кућа: Илићи – 3 куће, Лукићи – 2 и Сарићи – 1 кућа.

Овде је било речи о тестираним Илићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2884.msg78853#msg78853


Генетски су Илићима најближи Миленковићи из околине Александровца (Д. Ратаје) који такође славе Ђурђиц. Још једна породица из тог дела Србије сврстана је у овај општи J-Z631 род. То су Стевановићи из околине Бруса.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b


С обзиром на генетско поклапање и исту крсну славу, преко ових Миленковића треба тражити даље повезнице. Проблем је што у околини Александровца има пуно Миленковића, а нисам наишао конкретно на ове што славе Ђурђиц.

На YHRD и FTDNA, Илић природно има више ближих и даљих поклапања (широм Европе).

Yfull стабло J2b-M241>Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

Може ли се на основу доступних маркера извући прецизнија подграна од Z638 којој припада Илић?

[Небојша]

Може ли се на основу доступних маркера извући прецизнија подграна од Z638 којој припада Илић?

Ако изузмемо мутацију на 385а, ово је доста чест Z638 хаплотип, па у том смислу није захвално на основу маркера давати процену. На YHRD најближи хаплотипови су:

Јужна Пољска
Словачка
Западна Хрватска
Аустрија
Белгија
Енглеска
Шпанија

На FTDNA "блиски" хаплотипови постоје у Чешкој и Словачкој.

[Црна Гуја]

Шикуљак, Ђурђевдан, Влашково, Илијаш

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Са раније тестираним Шикуљаком има потпуно поклапање на 23 маркера, а деле и две специфичне вредности, DYS385=15-18 и DYS533=11. Јако блиски су му и Пухалац из Вишеграда и Ракић из Роћевића код Зворника (који такође имају DYS385=15-18), од обојице се разликује на само 1 маркеру.

[Црна Гуја]

Подбићанин, муслиман, Брвине, Бродарево

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>Z16661, роду Куча. Са Ђурђевићем из Пријепоља (муслиманом) има потпуно поклапање на 17 маркера, а прилично близак му је и Миловановић из Крушевца, разликују се на само 1 од 23 маркера. Према књизи "Бродарево и његова околина" Петра Влаховића, Подбићани су у Брвине досељени 1795. из Подбишћа. Тестирани је навео да је раније презиме највероватније било Ђурђевић, и да су славили Ђурђевдан.

[Црна Гуја]

Деспотовски, Никољдан, Скопље

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује неколико неуобичајених вредности на не толико брзомутирајућим маркерима (DYS390=26, DYS448=19, DYS635=24), па се не може са сигурношћу рећи да ли припада роду Васојевића. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Ђукић (2/19) и Вукићевић (2/18). Није оставио детаљније податке о пореклу, ако неко има више информација нека напише.

[Небојша]

Рекох ја пре неки дан да су ови J2b M205 нешто заређали


Михајловић, Мратиндан (Св. Стефан Дечански), Велика Обарска, Бијељина/РС, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Михајловићи имају сачувано предање о пореклу из Херцеговине, или ЦГ. Кажу да су им сродни Јовановићи из Обарске. У литератури се за њих каже да су део шире групе Милетића и да су пореклом из Херцеговине (међу првим досељеницима).

Иначе од Милетића води порекло више породица у В. Обарској и све славе Мратиндан. Доста велики род. Само је ових Михајловића 1991. било 69 чланова (и 9 Мијајловића?).

Од Милетића су:

–Василићи,
–Николићи,
–Панићи,
–Михајловићи,
–Млађеновићи,
–Деспотовићи,
–Трифковићи,
–Јовановићи

ОБАРСКА ВЕЛИКА има 857 кућа. Делови села су: Доња Обарска (са махалама: Буџак, Буковица, Пољана и Табашница) и Горња Обарска (са махалама: Јелав, Миљевићи, Познановићи и Огорјелица). По народном предању, пре 100 година у селу је било само 7 кућа и сви су били досељени из Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/2014/10/05/poreklo-prezimena-selo-velika-obarska-bijeljina/

Слава Мратиндан је карактеристична за неке родове у источној Херцеговини, па је можда читав род одатле пореклом.


Генетски је Михајловић ближи овој групи родова око Усораца, па лако може бити Y22063. Уже, Михајловић је вероватно најближи Костићима из западне Србије, Новаковићима из Крајине и другима који деле неке специфичне вредности (576=18, 570=18, 456=13, итд.).

Ово је први J-M205 из Семберије, мада тамо имамо свега неких 20-ак резултата.

[aleksandar I]

Михајловић, Мратиндан (Св. Стефан Дечански), Велика Обарска, Бијељина/РС, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Да ли је то овај Михајловић?

Списак досад пријављених за тестирање на Светски ДНК дан (укупно 38):

Михајловић, Велика Обарска, Бијељина, Мратиндан

Чини се да јесте!