Порекло становништва > Србија

Исправке и допуна НиПС за ужички крај

(1/12) > >>

Đorđo:
Пошто планирам да некада урадим праву допуну и исправку "Насеља и Порекла Становништва" за ужички крај, нажалост то неће бити скоријих година а имам већ неких материјала, жао ми је да ми то необјављено и бескорисно стоји. Овде ћу избацивати без неког посебног реда, нека моја сазнања која исправљају и допуњују оно што су записали Љ. Мићић и Љ. Павловић у "Насељима и Пореклу Становништва", па можда некоме помогне. Ово што будем писао није свето писмо и може бити даље преправљано и кориговано, ово ће бити само исечци

Ђока:
Надам се да ће једног дана комплетна едиција доживети римејк. Прошло је више од сто година, претутњали смо три рата, урбанизацију и још доста тога. "Насеља и порекло становништва" су вредан извор, али, руку на срце, ретко који од истраживача је одрадио комплетан задатак по Цвијићевим упутствима. Превише је података заснованих на непровереним предањима, а премало је позивања на писане изворе. О случајним и ненамерним грешкама да не говорим. За 90 посто села је направљен понеки пропуст, било да су изостављена презимена или да су погрешно уписана. Додатне потешкоће ствара и то што истраживања нису рађена истовремено за сваки крај; није било никакве корелације међу истраживачима итд. 

Селаковић:
Из онога што је Ђорђе написао, а такође и из личног искуства и искуства других истраживача, јасно је да су чланови неке породице (или неко ко је за њих говорио) неретко тренутак свог досељавања смештали дубље у прошлост него што он заиста јесте. Берем је тако у овом крају где је Љуба Павловић бележио податке.

На пример, Павловић је прибележио (а за Кремна му је податке готово извесно говорио прота Захарић) да су Јанковићи најстарији у селу и да су ту "већ 250 година". Јасно, ако су родоначелник Јанко и браћа му, са потомцима, и даље живи крајем 18. века (имена се подударају са онима са каснијих тефтера од 1823. надаље), онда то не може бити истина. Наравно, уз резерву да су они можда заиста дошли на Стрмац/у Шљивовицу тако давно, али да су им све остале гране иселиле, а остали само "Јанковићи" од Јанка. О овоме би се могло расправљати.

Многи су замерили Павловићу много штошта, и критике су често на месту. Али не треба заборавити његов ипак неизмерни допринос за историју сељака Западне Србије и чињеницу да је, очигледно, сам народ био склон веома брзом заборављању и кварењу сећања на прошлост, на шта Павловић никако није могао утицати.

Ђорђе, хвала на овоме! Надам се да ћеш имати времена да се дотакнеш још по неког села.

Ђока:
Зли језици из мог краја кажу да је више висио по каванама, а да су теренски рад обављали његови ученици. Како год, мени је жао што су се скоро све студије свеле на бележење усмених предања, која су се у пола случајева испоставила као неистинита. Ако данас постоје писани извори на основу којих можемо да конструишемо родослов од минимум средине 19. века, не сумњам да је пре сто година та грађа била још обимнија и приступачнија. Али, опет, разумем да су за такав пројекат морали бити ангажовани читави тимови, а не један човек за читаву регију.

Селаковић:

--- Цитат: Đoka  Фебруар 05, 2018, 11:54:38 пре подне ---Зли језици из мог краја кажу да је више висио по каванама

--- Крај цитата ---

Ово је извесно  :)

Тачно је да су неки писани извори неоправдано занемаривани, али се слажем и да, очигледно, није било довољно истраживача.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна