Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

"Табу" страна родословља

(1/7) > >>

Crni Kralj:
Започињем тему под овим насловом,а тиче се свакодневног живота људи прохујалих векова иза нас. :D

Тренутно је актуелан један тренд на западу,а то је "сурогат" мајчинство и очинство.
То ме је навело да поставим питање свим члановима форума.

Примера ради:мушкарац 18.века,ожењен са већ 17. година,до своје 20. године "покушава" да направи потомство,али јок!Ту схвата да нешто није у реду,па да не пукне брука,долази на једну идеју.У околним насељима ће наћи "кандидата" да одради посао,наравно да је здрав и прав. ;)

Шта ви мислите о овој "табу" теми,браћо форумаши? ;D

Sergio:
Претпостављам да се то могло десити иако никада није постaлo масовни феномен. :D

Crni Kralj:

--- Цитат: Sergio  Септембар 29, 2017, 10:22:05 поподне ---Претпостављам да се то могло десити иако никада није постaлo масовни феномен. :D

--- Крај цитата ---


Сигуран сам да  "кандидати" за оплодњу нису били из истог места као и домаћини.

Иначе би сеоско оговарање било овако:

Особа 1:"Да ли ти се чини да је комшин син исти као онај ковач из села?"
Особа 2:"Ма,не луп...’бем ти ’лебац,у праву си." :D

goca 11:
Пре неких 20 так година читала сам књигу нашег етнолога Миленка Филиповића "Човек међу људима"у издању Српске књижевне задруге издање 1991 год.На страни 328 - 356 помиње се установа "Брачни помоћник код Срба и хрвата"Преносим само део :....Ипак вреди да се помене,јер показује шта може да се чини да кућа добије мушкарца наследника. Било је то у ужичком селу Т. у почетку првог светског рата. У једној кући живели мајка,син и снаха, а одвојено су живела четири сина.Син којије живео с мајком погине као војник у борби, не оставивши деце.Брзо после тога у селу буде смештена једна јединица србијанске војске, и војници размештенипо селу. Свекрва је нагнала обудовелу снаху да ноћи неколико ноћи са једним војником (којије био из Груже). Кад је жена родила,син јој је уписан на име њеног умрлог мужа. За бабу је то дете били као да је од њеног сина, а ни стричеви нису спречили том детету право на имање. Старац П.Маркељић из Шарана у Таковском срезу, који је био официр поменуте јединице, икоји је доцније одлазио послом у поменуто село интересовао се за случај, казивао је да му је том приликом сама баба говорила "Ја сам тако хтела!"и објашњавала да не би било лепо,да би била срамота да им кућа опусти. У самом Таковском срезу, по мојим личним обавештењима,дешава седа удовица роди на десетак месеци после смрти свога мужа са којим није имала деце а у законском року који допушта да седете сматра законитим дететом умрлог човека .Дете се онда сматра као пуноправан наследник.Жена каже да је "пренела".

Није баш све у табелама.... 

Војислав Симоновић:
Није Ђорђе Катић једини. Добро речено, није све у табелама, а ова појава је "црв сумње" у родословним јабукама. Што је јабука старија а домет претпоставки досеже дубље у прошлост, то је и већа могућност за оваквом појавом. Други црв може бити, не дај Боже, мада бејаше у старим временима и те како - силовања. Трећа варијанта губљења везе између презимена и хаплогрупе је усвајање мушког детета, а четврта и уједно најређа призећивање неког мушкарца с променом презимена. Наравно, презиме је често условна категорија до 18-ог века.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна