Аутор Тема: Доганџићи  (Прочитано 13728 пута)

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
Одг: Доганџићи
« Одговор #80 послато: Август 01, 2022, 09:52:41 поподне »
Или су преци каталонски најамници или пирати. Треће скоро да не постоји када се погледа дистрибуција саме хаплогрупе и како је могла доћи код нас.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 705
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Доганџићи
« Одговор #81 послато: Август 02, 2022, 03:08:09 пре подне »
Колико видим на YFull-у се појавио сродник нашег припадника хаплогрупе https://www.yfull.com/tree/I-Z113/ са којим је оформио нову грану FT342160 али се не види земља порекла тестираног. Да ли неко можда зна одакле је нови тестирани припадник ове хаплогрупе?
YF104550 има митохондријску хаплогрупу H3af.
https://www.yfull.com/mtree/H3af/
https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/H;name=H3af
http://www.ianlogan.co.uk/sequences_by_group/h3aa-av_genbank_sequences.htm H3af A8470G G16129A
Ова хаплогрупа се јавља углавном на западу Европе, али има и припадника из Србије, Бугарске, Аустрије, Мађарске, Словачке и Словеније.

На https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-Z113 има припадника из Француске, Мексика, Шпаније, Енглеске, Србије, Бугарске и Португала којима до сада није одређена подгрупа, могуће је да се међу њима крије неко са I-FT342160. YF104550 се тестирао у Небули, вероватно није присутан на FTDNA.

https://www.yfull.com/tree/I-FT342160/ formed 1700 ybp, TMRCA 1700 ybp
Ако је YF104550 са Пиринејског полуострва, не открива нам нешто што до сада нисмо знали о кретању I-FT342160. Међутим, ако је са Балкана или околине, онда је ова подгрупа овде дошла са Пиринејског полуострва у време Римљана.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 537
Одг: Доганџићи
« Одговор #82 послато: Август 02, 2022, 09:46:45 пре подне »
Ако је YF104550 са Пиринејског полуострва, не открива нам нешто што до сада нисмо знали о кретању I-FT342160. Међутим, ако је са Балкана или околине, онда је ова подгрупа овде дошла са Пиринејског полуострва у време Римљана.
[/quote]

И ја сам истог мишљења али да бих били сигурни морали би да сачекамо још неког ко би припао грани у којој је Доганџић. Оно што ме брине код овог Доганџићевог рођака је што мислим да није платио Yfull и да ће ускоро бити обрисан ако то не уради.

Ван мреже Весна222

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Доганџићи
« Одговор #83 послато: Септембар 27, 2022, 11:01:54 поподне »
Sakam da se nadovrzam na temata, osven Dogandzi postojat i Đerekarci na Kosovo. Stara sokolarska familija koja od okolu 1700 (a može i porano) do 1780god živeat vo selo Đerekare ili nekade Đelekare (Vitina). Gi ima najmalku 13k vo 1780g, naveduvaat deka pobegnaja od zulumi.
Vo sosednoto selo Vrbovac se doseluvaat 4k, gi ima pod prezime Vesić, 5k vo s Petrovce K Kamenica i ušte 4k vo Đerekarce Trgovište, prezime: Mladenović, Grujić, Jović itn.
Nivna slava beše sv Đorđe, dodeka vo s Đerekarce ja menuvaat vo sv Nikola, iako nema crkva vo blizina koja e posvetena na svetecot.
Za rodot Đerekarci isto kako i za Dogandzi pišuva deka se stara srednovekovna familija, koja se zanimava so sokolarenje. Prezimeto Đerekarac e mnogu retko, a gi ima i pod prezime Đelekar. Najčesto Đerekarac e koristen kako nadimak. Interesno e deka istata familija pokasno vo poveke navrati se spomenuva kako Doganci/Dogandzi itn.
Nekolku fakti od knigi:
s Petrovce
Đerekarci (5 k., sv. Andreja), doseljeni zbog zuluma pre 140 godina iz Đerekara u Gornjoj Moravi. Pradeda današnjih staraca je u Đerekaru svake godine lovio „duganje“ (sokolove) i slao caru. A zato je imao ferman da ne plaća desetak. Turci su im docnije poništili ovaj ferman.
s Vrbovac
Đerekarci (4 k., sv. Đorđe), preseljeni iz Đerekara od zuluma.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine
s Đerekarce
Filiparci su najpre živeli u Selo Mahali, posle su osnovali Rečku Mahalu. Poreklom si iz Đerekara u okolini Gnjilana.
Otuljci, Jankovci i Kardaši  I za njih se kaže da su doseljeni iz Đerekara kod Gnjilana.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Gornja Pčinja“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih delimično 1940. godine, kao i 1949. i 1950. godine.
Etničke prilike v južnoj Srbiji; se spomenuva daka se sokolari od sredniot vek, ispituvanja se vršeni vo s Lukovo Vranje, ogranok od rodot Đerekarci od s Đerekarce.
Dodeka J Cvijić naveduva deka vo s Petrovce postojat dve stari sokolarski familii Dogandzi i Đerekarci.
Se izvinuvam što pišuvam na makedonski, baš me interesira dali nekoj znae nešto okolu ova. Pozdrav do site na forumot.