Аутор Тема: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.  (Прочитано 119236 пута)

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #540 послато: Октобар 04, 2017, 03:22:37 поподне »
Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Мартинбродски Рељићи су сишли у Мартин Брод са Малог Очијева и славе св. Стевана.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1609
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #541 послато: Октобар 04, 2017, 03:38:59 поподне »
Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

У тексту сећања: „Живот и рад Савка Дуканца“, који је написао адвокат Вељко Губерина, каже се да је према предању породица Дуканац дошла из области Скадра. Према овом предању Дуканци су стигли у Драгачевску област око 1500 године, а око 1700 године појављује се први пут на споменицима презиме Дуканац.

Први Дуканац у село Вучковица је према казивању Бранислава Дуканца дошао из Осонице.

Svi Dukanci sveta,ujedinite se.Ja sam jedan od vas koji slavi Svetog Nikolu,pravu slavu Dukanaca.Inace ,da znate,Dukanci su dosli iz severne Albanije u 15.veku,za vreme vladavine L.Dukadjinija,pa prezime verovatno nosimo od prezimena Dukadjini.Inace cuveni Savko Dukanac je rodjen u istoj kuci gde i ja u Vuckovici.

Не знам колико су тачни, али ово су неки од коментара са ове странице:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dukanac/
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #542 послато: Октобар 04, 2017, 04:39:56 поподне »
Тестирани је директни потомак Анте Јовановог.

Koliko kum zna pasova unatrag?  Seramfim Ristić spominje nekog Jovana Jankovog sredinom XIX stoljeća.  Da nije on djed ovog Ante. 


симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #543 послато: Октобар 04, 2017, 04:46:05 поподне »
Koliko kum zna pasova unatrag?  Seramfim Ristić spominje nekog Jovana Jankovog sredinom XIX stoljeća.  Da nije on djed ovog Ante.

Зна најдаље до Јована. Анто му је прадеда, а Јован чукундеда и за њих зна, за даље не. По пасовима чукундед Јован би требао бити рођен негдје половином 19. вијека.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1050
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #544 послато: Октобар 04, 2017, 05:58:47 поподне »
Ова грана има своју балканску браншу присутну у Далмацији и код Албанаца која је Z17107->Z38456 , као и код Грка из Смирне и Фокеје који нису нешто блиски албанским и далматским (као што јесу грчки R1b BY611 одатле) па се не ради вјероватно о Арванитима. Z38456 грана има јако високе вриједности на dys458. И постоји источна варијанта Z17107 коју имају два Руса (један потврђен и један сигурно у вези с њим), Украјинац и Мађар који су Z17107+ али Z38456- , они имају стандардне вриједности на dys458, као и ја. Па ако будем Z17107 биће занимљиво видјети коме сам ближи. Односно је ли Z38456 + или -. Наравно може бити нека сасвим трећа грана.:)

 Грана Z17107 је изгледа присутна и код Мегрелија из Грузије и Азера из сјеверозападног Ирана.:)
 Немам још резултат али, на мањем броју маркера овај хаплотип изгледа чудно али на већем не, и посједује више карактеристичних вриједности за Z17107.
 
 И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. 8) На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују.:) Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.:)

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #545 послато: Октобар 04, 2017, 06:42:21 поподне »
И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. 8) На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују.:) Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.:)

Јел Мађар члан FTDNA E-M35 пројекта?

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #546 послато: Октобар 04, 2017, 08:22:34 поподне »
Radoslav Vešović u svojoj knjizi o Vasojevićima govori o selu Ulotini i kaže "U Ulotini se predaje za selo Loćane kod Dečane da je postalo otselenjem iz Ulotine i da su Srbi Loćani iz Ulotine.  Isto se ovo, vele, pamti i predaje kod sadašnjih naseljenika Loćana, koji Ulotinu u Polimlju smatraju kao svoju maticu."

Ne znam je li ovaj rezultat Jovanovića sličan ikojim testiranim Vasojevićima. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #547 послато: Октобар 04, 2017, 08:28:56 поподне »
Valja spomenuti i da se selo Loćane u dečanskoj hrisovulji navodi kao Uloćane što stvarno zvuči kao etnik od naselja Ulotina.   

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #548 послато: Октобар 04, 2017, 08:32:46 поподне »
Radoslav Vešović u svojoj knjizi o Vasojevićima govori o selu Ulotini i kaže "U Ulotini se predaje za selo Loćane kod Dečane da je postalo otselenjem iz Ulotine i da su Srbi Loćani iz Ulotine.  Isto se ovo, vele, pamti i predaje kod sadašnjih naseljenika Loćana, koji Ulotinu u Polimlju smatraju kao svoju maticu."

Ne znam je li ovaj rezultat Jovanovića sličan ikojim testiranim Vasojevićima.

Прочитао сам раније овај податак. Уколико је и било неког досељења оно је морало бити прилично давно. Властелинство манастира Дечани је обухватало и плавско-гусињску област, па није искључено д аје и поменуто село Улотина било у саставу истог.

Коријен села Лоћане и Улотина је свакако идентичан.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #549 послато: Октобар 04, 2017, 09:01:47 поподне »
До кога се броја стигло? Имам русвај у табели, и помешали се изгледа Херцеговци са СДНКД. ::)

У табели имам 70 тестираних, а на карти 66.



Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #550 послато: Октобар 04, 2017, 09:07:14 поподне »
До кога се броја стигло? Имам русвај у табели, и помешали се изгледа Херцеговци са СДНКД. ::)

У табели имам 70 тестираних, а на карти 66.

Мислим да их има око 70, мада нисам сигуран, мораћеш то проверити са Бројем 1.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1177
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #551 послато: Октобар 04, 2017, 11:00:39 поподне »
У тексту сећања: „Живот и рад Савка Дуканца“, који је написао адвокат Вељко Губерина, каже се да је према предању породица Дуканац дошла из области Скадра. Према овом предању Дуканци су стигли у Драгачевску област око 1500 године, а око 1700 године појављује се први пут на споменицима презиме Дуканац.

Први Дуканац у село Вучковица је према казивању Бранислава Дуканца дошао из Осонице.

Svi Dukanci sveta,ujedinite se.Ja sam jedan od vas koji slavi Svetog Nikolu,pravu slavu Dukanaca.Inace ,da znate,Dukanci su dosli iz severne Albanije u 15.veku,za vreme vladavine L.Dukadjinija,pa prezime verovatno nosimo od prezimena Dukadjini.Inace cuveni Savko Dukanac je rodjen u istoj kuci gde i ja u Vuckovici.

Не знам колико су тачни, али ово су неки од коментара са ове странице:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dukanac/

Занимљиво да сам у недавном разговору са Јокановићима у Пиви (Трса), чуо да и они имају предање да су старином дошли из области Скадра.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1177
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #552 послато: Октобар 04, 2017, 11:15:27 поподне »
A da li je "baza" i krajskih rodova N-P189 Piva-Banjani ?

Вероватно не свих, има могучности да преци неких N2 нису прошли кроз Пиву-Бањане.

Мени није био баш 100% убједљив да је поријеклом из Крајине, не могу се баш сјетити, ево позвао сам га да се укључи, али јесте чињеница да је подручје Крајине (Дрвар, Петровац посебно) у високом проценту P189.2, можда и преко 10%, то најбоље знам ја код кога та генетика аутозомално доминира.


Sergius, ти си више N2 и од самих N2.  Ова I2-PH908 хаплгрупа ти је само маска.  ;D

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 991
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #553 послато: Октобар 04, 2017, 11:17:00 поподне »
Mislio sam zbog slave, JOVANDAN.

Ван мреже Џивџан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #554 послато: Октобар 05, 2017, 01:38:01 пре подне »
Живановић, Мратиндан, Бели Поток, Књажевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има ретку вредност 12 на 393 за динарик, остатак хаплотипа је близак модалу. Можда није искључена повезаност Живановића са Суботићем из Врбе код Гацка који има сличан хаплотип и такође вредност 12 на 393. Можда није искључена ни Живановићева повезаност са другим родовима у пројекту који славе Мратиндан.

Иначе тестирани наводи да су старинци у Белом Потоку.


Поздрав свима на форуму,

Ја сам тестирани Живановић, пореклом из Белог Потока код Књажевца. Пре свега драго ми је да припадам I2-PH908 хаплотипу (некако сам то и прижељкивао). Шта би даље имало више смисла тестирање већег броја макера (и колико) или циљано тестирање SNP испод PH908. Што се порекла породице и презимена тиче предање каже да презиме Живановић потиче од Живана, мог чукундеде (средина XIX века), Прадеда је рођен око 1870.г и он се одселио за Ниш. Иначе село Бели Поток се помиње у турским деферима из XV  века али има индиција да је старије (XII или XIII век, према остацима старе цркве). Према монографији Бели поток кроз векове (М.Милосављевић,2016), село је спаљено за време Кочине крајне (крај XVIII века) а становништво је мигрирало северозападно, један део до Авале, где су основали истоимено село. Тек 12 година касније село је обновљено, делом од старинаца који су се вратили на своја огњишта, делом од придошлица. Следећи велики талас досељавања десио се после припајања Кнежевини Србији 1836.г. Као што сам и у упитнику навео нема породичног предања о досељавању, што наравно не мора да буде и тачно. Иначе, према објавељним истраживањима, у Белом Потоку има 28 фамилија (од којих су једна моји Мрдинци) и већина слави Св.Мрату, но у кавим су рођачким односима не знам. Такође, у неколико села у околини Сокобање живе породице пореклом из Белог Потока, које славе Мратиндан.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #555 послато: Октобар 05, 2017, 01:56:12 пре подне »

Поздрав свима на форуму,

Ја сам тестирани Живановић, пореклом из Белог Потока код Књажевца. Пре свега драго ми је да припадам I2-PH908 хаплотипу (некако сам то и прижељкивао). Шта би даље имало више смисла тестирање већег броја макера (и колико) или циљано тестирање SNP испод PH908. Што се порекла породице и презимена тиче предање каже да презиме Живановић потиче од Живана, мог чукундеде (средина XIX века), Прадеда је рођен око 1870.г и он се одселио за Ниш. Иначе село Бели Поток се помиње у турским деферима из XV  века али има индиција да је старије (XII или XIII век, према остацима старе цркве). Према монографији Бели поток кроз векове (М.Милосављевић,2016), село је спаљено за време Кочине крајне (крај XVIII века) а становништво је мигрирало северозападно, један део до Авале, где су основали истоимено село. Тек 12 година касније село је обновљено, делом од старинаца који су се вратили на своја огњишта, делом од придошлица. Следећи велики талас досељавања десио се после припајања Кнежевини Србији 1836.г. Као што сам и у упитнику навео нема породичног предања о досељавању, што наравно не мора да буде и тачно. Иначе, према објавељним истраживањима, у Белом Потоку има 28 фамилија (од којих су једна моји Мрдинци) и већина слави Св.Мрату, но у кавим су рођачким односима не знам. Такође, у неколико села у околини Сокобање живе породице пореклом из Белог Потока, које славе Мратиндан.

Поздрав.

Хаплогрупа I2-PH908 је таква да се на основу малог броја маркера, уколико не постоји предање о заједничком пореклу два појединца који су међусобно блиски и још можда неких ствари попут исте крсне славе, не може рећи да ли су заиста блиски. Овај податак да цело село слави Мратиндан можда може указивати на то да сте сви међусобно сродни. Оно што бих ја препоручио за сада тј. што мислим да је најбоље је тестирање PH908.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #556 послато: Октобар 05, 2017, 08:08:56 пре подне »
Sergius, ти си више N2 и од самих N2.  Ова I2-PH908 хаплгрупа ти је само маска.  ;D

Поред мојих прабаба и прађедова Латиновића (они двапут) и Бањаца, недавно сам мало пажљивије читао Рађеновића, а пошто је једна чукунбаба од Ракића, Јовањдан, Бос.Петровац и друга од Пузигаћа, Јовањдан, Дрвар, и открио да су ове породице у ствари огранци Бањаца.

Размишљам да свом презимену додам Латиновић-Бањац, или само једноставно N-P189.2 :-)

Ван мреже Milos77

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #557 послато: Октобар 05, 2017, 03:25:55 поподне »
Презиме је вјероватно настало по недалеком мјесту Шипраге.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5

Постоје ли неки извори који говоре о миграцијама становништва Источне Херцеговине (и Малешеваца) у 15. и 16. вијеку ка сјеворозападу БиХ гдје се  налази мјесто Шипраге (под претпоставком да је презиме уопште повезано са називом овог мјеста)? У близини се налазе и манастири Липље и Ступље, мада у контексту њихове историје нисам пронашао никакве податке о становништву тог краја и њиховом поријеклу, што би ми пружило правац за даље истраживање о поријеклу породице Шипрагић.

Наиме, Шипрагићи су из села Кокори - општина Прњавор и тамо су дошли око 1890. године, али се не зна одакле и како су се прије тога презивали јер се ово презиме не помиње у Шематизму из 1882. године у контексту породица из Кокора које славе св. Игњатију. ДНК анализа показује да припадамо роду Малешеваца. Сад покушавам да "попуним празнину" између ове двије информације и истражим нешто више о прошлости породице. Захвалан сам за сваку информацију и сугестију. Свако добро и срдачан поздрав!

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1050
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #558 послато: Октобар 05, 2017, 03:33:43 поподне »
Јел Мађар члан FTDNA E-M35 пројекта?

 Не, већ мађарског. Györffy из Карцага. Од њих су и етнограф István Györffy и његов син познати историчар György Györffy.:) Знам да су добили титулу од Принца Трансилваније Ракоција 1632. Касније су постали доминантни у Туркевеу. Могуће везе с Бихаром.. Из румунске анонимне студије имају сродан хаплотип у Должу, а Долж је крцат Маћарима.

<a href="https://www.youtube.com/v/mtD88N1mQyE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/mtD88N1mQyE</a>

 И, Z5017+.:)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #559 послато: Октобар 05, 2017, 04:36:53 поподне »
Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи N1c. Са једином двојицом припадника ове гране у табели има огромне разлике, са Немарићем 10 разлика на 18 маркера, са Јовановићем 13 на 23, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити на овом броју маркера.