Аутор Тема: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.  (Прочитано 119246 пута)

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #520 послато: Октобар 04, 2017, 07:54:53 пре подне »
Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор...Припада хаплогрупи E-V13>L241...

Од имена Кустур, настану Кустурићи, а остали родови њихов засеак прозову „Кустури“. Када су се исељавали из махале „Кустури“, други им дају надимак Кустурице те узму тај породични надимак за презиме.
У овом моделу има логике, питање да ли и објективне истине.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2168
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #521 послато: Октобар 04, 2017, 08:13:10 пре подне »
Панић, Ђурђиц, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближи му је Ћуп из рода Г, разликују се на 3 од 23 маркера. Поседује благо повишену вредност DYS390=25.


Дакле ипак немају генетске везе с Витасима. У литератури стоји:

–Панићи (Николићи) су десета стара породица у Кремнима. Населио их је некакав Пано, за кога се мисли да по својим обичајима и начину живота и разговору није једно исто са старим сељацима. Пано је био миран, пуки сиромах и невољник, сав зарастао и прљав. Доселио се из истих крајева одакле су и Витаси и уз њих се населио, па се после спустио у Шанац, где су му под Висом и Дубрави потомци. За Паниће се зна да их је око Лијевна и по Крбави те да их има доста по дринским селима, овде их је 31 кућа, славе Ђурђиц.

Стварно донекле необичан хаплотип. Надам се да ће се појавити неки сличан хаплотип у Херцеговини, јер претпостављам да "Пано" није запуцао из Босанске Крајине у Кремна (од Ћупова), мада све је могуће.

Иначе, 1830-их пописују их и као Пантиће и као Паниће. Године 1835. живе у три куће. У једној су браћа Јанко и Марко Пан(т)ић, а у другој браћа Димитрије, Митрашин и Радоје. Сви они су једна кућа 1832. (на челу са Јанком Мијаиловим), па претпостављам да су се поделили у две куће јер је реч о браћи од стричева, мада могуће да су и рођена браћа / браћа по оцу. Отац Јанка и Марка (а можда и осталих) звао се Мијаило. Трећа кућа су браћа Илија и Петар Николић. На тефтерима чибука из 1820-их нема их под овим презименима, ако су уопште били пописани. Једино извесни Јанко Пе(ј)ић који је пописан тад можда управо јесте Јанко Пан(т)ић.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #522 послато: Октобар 04, 2017, 08:13:47 пре подне »
U Loćanima su 1912. živjele tri kuće Jovanovića.  Ante Jovanovog, Riste Koljinog i Filipa Danilovog.  Filipovi potomci su se 1985. prezivali Danilović ih bilo ih je 6 kuća u Loćanima.  Od Riste je te godine bila jedna kuća Ristića.  Bilo ih je još pod prezimenima Mijatović, Đokić i Simić.

Тестирани је директни потомак Анте Јовановог.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #523 послато: Октобар 04, 2017, 08:26:52 пре подне »
Хаплотип Кустурића изгледа мало измутиран. Блиски су му и Вукобратовић из Вргинмоста, Кордун (5/22) и Маринковић из Бунића, Лика (4/16) који обојица славе Ђурђевдан као и Кустурић, па могуће да нека веза постоји.

Мени Невген није избацио за Кустурића подграну Л241, док за Савића јесте, који чак има изразито ниску вриједност 14-16 на 385а-б.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6646
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #524 послато: Октобар 04, 2017, 09:58:30 пре подне »
Јовановић, Никољдан, Дечани, Ђаковица

Припада хаплогрупи E-V13>S2972. Најближе поклапање има са Минчићем из рода А, разликују се на 2 од 19 маркера. Од необичних вредности истичу се нешто нижа DYS19=13 и нешто виша DYS448=21.

Јовановић не упада у подграну од S2972, Z16661, у којој су Кучи?
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #525 послато: Октобар 04, 2017, 10:14:04 пре подне »
Јовановић не упада у подграну од S2972, Z16661, у којој су Кучи?

Има неких сличности, али не упада.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10864
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #526 послато: Октобар 04, 2017, 01:00:41 поподне »
На основу генетске слике Крајине, делује да би становништво Северне Далмације могло бити највише у вези са становништвом тзв. врбаског поддијалекта, односно да је углавном насељено одатле, или преко те области. Слична је јако генетска слика поменутих области. Висок проценат I2a и E-V13, за разлику од западних области Босанске Крајине и Лике, где је прилично заступљена и R1a.

Тај простор би у најширем смислу могао обухватати и читаво Змијање, а јужно крајеве око Гламоча. Једино што одудара јесте висок проценат I1 у Северној Далмацији, а за сада слабо присуство ове хаплогрупе на подручју врбаског поддијалекта, тако да то може бити друга сеоба (из Лике нпр.).




Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #527 послато: Октобар 04, 2017, 01:39:43 поподне »
На основу генетске слике Крајине, делује да би становништво Северне Далмације могло бити највише у вези са становништвом тзв. врбаског поддијалекта, односно да је углавном насељено одатле, или преко те области. Слична је јако генетска слика поменутих области. Висок проценат I2a и E-V13, за разлику од западних области Босанске Крајине и Лике, где је прилично заступљена и R1a.

Тај простор би у најширем смислу могао обухватати и читаво Змијање, а јужно крајеве око Гламоча. Једино што одудара јесте висок проценат I1 у Северној Далмацији, а за сада слабо присуство ове хаплогрупе на подручју врбаског поддијалекта, тако да то може бити друга сеоба (из Лике нпр.).



Што се тиче I1 и E-V13 у северној Далмацији приметио сам да су оне појачано заступљене у Буковици (на уштрб I2a), док су у другим деловима северне Далмације слабије заступљене.
I1 наравно због Мацура, а за E-V13 нисам сигуран, има ли можда везе са црногорским племенима која су E-V13?

У делу северне Далмације око Тромеђе чини ми се да је појачан Динарик, нпр. у Плавну за сад могу да се наслуте хаплогрупа за 8 родова и ниједна од њих није  E-V13, него 6 I2a и 2 R1a.
« Последња измена: Октобар 04, 2017, 01:42:06 поподне Свевлад »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #528 послато: Октобар 04, 2017, 01:43:25 поподне »
Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Има неколико специфичних вредности (DYS391=9, DYS385=17-17, DYS437=15), па нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Јагуз (5/23) и Ћопић (6/23) из рода А. Занимљиво је да се у истом роду А налази и Прерадовић из Доњих Вијачана, који је СНП потврђен као L241+, али се од Кустурића разликује на чак 6 од 18 упоредивих маркера.

Мало сам детаљније упоредио ове резултате. Синиша је у праву: Кустурићу јесу најближи Вукобратовић (5/22) и Маринковић (4/16).

Не знам како ко рачуна удаљеност у маркерима, али чини ми се да сам склон да помислим да се разлика од два броја на истом маркеру рачуна као два маркера разлике, па би стога удаљеност од Јагуза требала бити (6/23), од Ћопића (8/23) и од Прерадовића (7/18). Треба водити рачуна и о вјероватноћама мутација на маркерима, али Кустурић се подједнако од свих разликује на веома спорим маркерима DYS391, DYS385, DYS437, али додатно од Вукобратовића и на DYS19. Разлика у односу на Јагуза која се узима у обзир два пута је такође на веома спором маркеру DYS385а-б.

Кад је у питању род А у оквиру E-V13>L241 подгране, ту се издвајају двије групе родова које славе Илиндан и Михољдан, дочим Кустурић слави Ђурђевдан, што је слава њему ипак најближих Вукобратовића и Маринковића.

Како год, мислим да би му E-V13 панел разријешио многе недоумице.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #529 послато: Октобар 04, 2017, 01:48:09 поподне »
Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #530 послато: Октобар 04, 2017, 01:55:23 поподне »
Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

Предање о поријеклу из Пријепоља бих ставио под знак питања. Матица рода је зна се гдје, а имамо и резултат Јевтића са Озрена који је поријеклом из Пиве, и већину херцеговачких досељеника у подручје околине Добоја, анализирајући њихова презимена, итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10864
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #531 послато: Октобар 04, 2017, 01:59:52 поподне »
Што се тиче I1 и E-V13 у северној Далмацији приметио сам да су оне појачано заступљене у Буковици (на уштрб I2a), док су у другим деловима северне Далмације слабије заступљене.
I1 наравно због Мацура, а за E-V13 нисам сигуран, има ли можда везе са црногорским племенима која су E-V13?

У делу северне Далмације око Тромеђе чини ми се да је појачан Динарик, нпр. у Плавну за сад могу да се наслуте хаплогрупа за 8 родова и ниједна од њих није  E-V13, него 6 I2a и 2 R1a.

Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.

Северна Далмација (СДП + 23andMe, n=58)

I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%

Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат (n=76). Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%
« Последња измена: Октобар 04, 2017, 02:02:02 поподне Небојша »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #532 послато: Октобар 04, 2017, 02:01:12 поподне »
Миливојац, Никољдан, Требовљани, Градишка

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Иако се укупно гледано такође уклапа у Општи род, поседује две карактеристичне вредности, DYS439=13 и YGATAH4=12 (једини за сада). Нема података о старијем пореклу.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 991
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #533 послато: Октобар 04, 2017, 02:05:17 поподне »
Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.
Znaci PIVA od junaka Baje Pivnjanina,JOVANDAN

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #534 послато: Октобар 04, 2017, 02:08:33 поподне »
Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #535 послато: Октобар 04, 2017, 02:15:15 поподне »
Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.

Северна Далмација (СДП + 23andMe)

I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%

Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат. Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Становништво северне Далмације око Тромеђе је различитог порекла од становништва Буковице, Равних Котара и врличко-цетинског краја.
Становништво тромеђе је углавном млађе и углавном је насељено 1692. године из Бјелајској Поља, док је становнишвно Буковице углавном старије, у Буковици у Ервенику, Жергару и Мокром Пољу је било досељеника из Бјелајског Поља, али то су само 3 насеља а она нису у потпуност насељена Бјелајцима него само деломично.

Српско становништво Равних Котара има доста везе са Ликом пуно више од становништва Буковице, у Бенковцу се тачно примети да престаје  Буковица а да почињу Равни Котари (ако се иде од правца Книна).  У Равним Котарима се брже говори а и психо-физичке особине људи се знатно разликују од Буковице, сличне разлике су између Тромеђе и Буковице.

Српско становништво врличко-цетинског краја има доста везе са Црном Гором, што је итекако видљиво у њиховом менталитету који различит у односу на Равне Котаре, Буковицу и Тромеђу.

 
« Последња измена: Октобар 04, 2017, 02:21:17 поподне Свевлад »

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #536 послато: Октобар 04, 2017, 02:17:56 поподне »
Предање о поријеклу из Пријепоља бих ставио под знак питања. Матица рода је зна се гдје, а имамо и резултат Јевтића са Озрена који је поријеклом из Пиве, и већину херцеговачких досељеника у подручје околине Добоја, анализирајући њихова презимена, итд.

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 991
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #537 послато: Октобар 04, 2017, 02:23:28 поподне »
Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.
A da li je "baza" i krajskih rodova N-P189 Piva-Banjani ?

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #538 послато: Октобар 04, 2017, 02:26:48 поподне »
Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Мени није био баш 100% убједљив да је поријеклом из Крајине, не могу се баш сјетити, ево позвао сам га да се укључи, али јесте чињеница да је подручје Крајине (Дрвар, Петровац посебно) у високом проценту P189.2, можда и преко 10%, то најбоље знам ја код кога та генетика аутозомално доминира.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 772
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #539 послато: Октобар 04, 2017, 02:56:47 поподне »
Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

"Дукањци, славе Ђурђиц. За њих се не зна одакле су и када досељени и рачунају се као најстарија породица у селу."

Коста Јовановић „Горње Драгачево“

http://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-vu%C4%8Dkovica-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/