Аутор Тема: Српски ДНК дан 2017  (Прочитано 152096 пута)

Ван мреже Eror

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #380 послато: Септембар 28, 2017, 07:37:59 поподне »
Било би добро проверити са тестираним да ли има неке везе са Крајином. Уколико не памте скорији долазак, веза може датирати из неког старијег периода.

Најстарији помен презимена је у Мађарској, у месту Батања код Сегедина 1737, а на истом месту спомињу се и 1922, 1924, 1928. године. Један члан ове породице спомиње се 1928. у Вршцу, у Војводини.

Вероватно да су из Батање дошли у Кикинду. Тамо се 1796. спомиње Паво Грунчић.

У Великом Бечкереку рођен је 1875. учитељ Душан Грунчић, а као емигрант у Немачку и Енглеску јавља се свештеник Милан Грунчић.

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Презиме Грунчић се јавља и међу бачким Буњевцима.
Када сам радио у Мајданпеку, упознам колегу који је исто рођен и школовао се у Руми, Грбић, пореклом из Босанске Крајине са славом Срђевдан. Рекох му да знам да и Грбићи из Лике славе исту славу. Он каже да се и сам бавим мало истраживањем порекла и колико се сећам, помињао је Скадар и околину, да је дошао до закључка да је у том крају постојао култ Св. Срђа, да је било више цркава које су му биле посвећене... Можда занимљив траг с обзиром и на ово што је Небојша навео.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #381 послато: Септембар 29, 2017, 04:09:53 пре подне »
Не знам још своју подграну и не могу да веома поуздано предвидим која је, али вјероватно E-FGC11457, могуће Z17107 или можда Y3183.

 FGC11457 и Y3183 су имали неке хаплотипове најсличнијим Ракоњцима али нисмо Z5018 (јесмо V13+) што значи да нисмо сигурно у вези с Кучима, е сад Z17107 је једна од "резервних" варијанти код моје тезе о поријеклу, по одређеним вриједностима би се могло рећи да би требала бити ова грана, али је јако тешко гарантовати код V13. Ова грана има своју балканску браншу присутну у Далмацији и код Албанаца која је Z17107->Z38456 , као и код Грка из Смирне и Фокеје који нису нешто блиски албанским и далматским (као што јесу грчки R1b BY611 одатле) па се не ради вјероватно о Арванитима. Z38456 грана има јако високе вриједности на dys458. И постоји источна варијанта Z17107 коју имају два Руса (један потврђен и један сигурно у вези с њим), Украјинац и Мађар који су Z17107+ али Z38456- , они имају стандардне вриједности на dys458, као и ја. Па ако будем Z17107 биће занимљиво видјети коме сам ближи. Односно је ли Z38456 + или -. Наравно може бити нека сасвим трећа грана.:)

Ван мреже gruncic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #382 послато: Септембар 29, 2017, 11:00:41 пре подне »
Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Ја сам нов на овом форуму и интересује ме порекло породице Грунчић.
Мој отац је из  Зрењанина и ја сам се тестирао 14.09.2'17.
У резултату се види да имам подударнист са Грбићем из Бихаћа на 23 маркера.
Можете ли ми објаснити која је то подударност , повезаност.
Иначе живим у Крагујевцу и мислим да сам једини у овом делу Србије са овим
презименом.
Горе поменути учитељ Грунчић је по мом сећању наш рођак.
Поздрав

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #383 послато: Септембар 29, 2017, 11:28:06 пре подне »
У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Овај податак би могао бити интересантан. У Бјелопавлићима постоји лужанско братсво Петричевића које је славило Срђевдан. Шобајић позивајући се на Јовићевића наводи да су од Петричевића из Цеклина. Оно што је интересантно јесте да Јовићевић наводи да су из Цеклина, од крви побјегла 5 браће, један је отишао у Бјелопавлиће, а чак четири су отишла у Лику. Не знам колико је ово предање тачно,али кад си споменуо Бјелопавлиће сјетио сам се да би би било добро да се спомене.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #384 послато: Септембар 29, 2017, 11:54:42 пре подне »
Овај податак би могао бити интересантан. У Бјелопавлићима постоји лужанско братсво Петричевића које је славило Срђевдан. Шобајић позивајући се на Јовићевића наводи да су од Петричевића из Цеклина. Оно што је интересантно јесте да Јовићевић наводи да су из Цеклина, од крви побјегла 5 браће, један је отишао у Бјелопавлиће, а чак четири су отишла у Лику. Не знам колико је ово предање тачно,али кад си споменуо Бјелопавлиће сјетио сам се да би би било добро да се спомене.

Пocтojи и Влaшкoвић из Гaja кoд Koвинa, кojи би тpeбao дa je пo пpeдaњу oд Бjeлoпaвлићa (иaкo oн тo нe знa). Пpипaдa кapпaтcкo-дaлмaтинcкoм клacтepу, aли нe знaм дa ли cу иcтe пoдгpaнe ca Гpунчићeм...

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #385 послато: Септембар 29, 2017, 12:14:19 поподне »
Пocтojи и Влaшкoвић из Гaja кoд Koвинa, кojи би тpeбao дa je пo пpeдaњу oд Бjeлoпaвлићa (иaкo oн тo нe знa). Пpипaдa кapпaтcкo-дaлмaтинcкoм клacтepу, aли нe знaм дa ли cу иcтe пoдгpaнe ca Гpунчићeм...

Да, њега се нисам сјетио. И ови Петричевићи у Бјелопавлићима сада славе Петковдан, али су славили Срђевдан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #386 послато: Септембар 29, 2017, 12:20:52 поподне »
Да, њега се нисам сјетио. И ови Петричевићи у Бјелопавлићима сада славе Петковдан, али су славили Срђевдан.

Aкo будe имaлo пpocтopa зa joш кojeг пojeдинцa у oквиpу тecтиpaњa "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM" имao биx нa "лaгepу" Влaшкoвићa из Лучкe Pиjeкe, пa би ce cитуaциja pacпeтљaлa. Билo би интepecaнтнo кaд би "Гaшaни" иcпaли xeтepoгeни, cacтaвљeни oд cтapoceдeoцa и Бjeлoпaвлићa...

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #387 послато: Септембар 29, 2017, 12:42:45 поподне »
Aкo будe имaлo пpocтopa зa joш кojeг пojeдинцa у oквиpу тecтиpaњa "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM" имao биx нa "лaгepу" Влaшкoвићa из Лучкe Pиjeкe, пa би ce cитуaциja pacпeтљaлa. Билo би интepecaнтнo кaд би "Гaшaни" иcпaли xeтepoгeни, cacтaвљeни oд cтapoceдeoцa и Бjeлoпaвлићa...

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #388 послато: Септембар 29, 2017, 01:07:11 поподне »
Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.
Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #389 послато: Септембар 29, 2017, 01:51:58 поподне »
Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.
Влашковићи из Драгова би требало да славе Св. Луку, а да су пореклом из Топлице.

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.
Митров дан славе Мирјанићи. Они би требало да су староседеоци Драгова.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #390 послато: Септембар 29, 2017, 02:12:01 поподне »
Влашковићи из Драгова би требало да славе Св. Луку, а да су пореклом из Топлице.


У пpaву cи. Cтojи дa cу из Пapaдe у Toплици. Cлaвe Cв. Луку, a пpecлaвљajу Cв. Пaнтeлejмoнa.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #391 послато: Септембар 29, 2017, 02:13:34 поподне »
Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #392 послато: Септембар 29, 2017, 02:23:39 поподне »
Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #393 послато: Септембар 29, 2017, 02:25:35 поподне »
У пpaву cи. Cтojи дa cу из Пapaдe у Toплици. Cлaвe Cв. Луку, a пpecлaвљajу Cв. Пaнтeлejмoнa.

Инaчe oвo мoжe бити oнa cтpуja из Toплицe кoja je нaceлилa Лeвaч. Taкo имaмo и тecтиpaнoг Aвpaмoвићa из Дoњe Caбaнтe, кojи cлaви Лучиндaн, a дaљим пopeклoм je из Tpeбињa у Toплици, кoje je нa пap килoмeтapa oд Пapaдe.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #394 послато: Септембар 29, 2017, 02:26:18 поподне »
Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

КРАЉЕВСКО ДРАГОВО, књига Мирослава Ж. Симића, обилује фотографијама, подацима и уредно одрађеним родословима свих породица из Драгова.

Влашковићи о којима сам писао славе Св. Петку и из Ибарског Колашина су досељени.

Ако неко жели конкретан податак из наведене књиге нека ми се јави на ПП, да не реметимо тему.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #395 послато: Септембар 29, 2017, 02:39:10 поподне »
Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Постоји и она трећа група Мрдака и Мрдаковића, који су у ствари најбројније братство овог презимена. Они су старином из Дробњака (односно из оног дела Дробњака уз Тару, где су се касније населили Шаранци) па су временом прешли Тару и населили села на десној обали - најпре у Премћане, касније и у Косаницу, Маоче, Подборову, Трновице. 1689. године, много су страдали од Турака (вероватно у склопу аустро-турског рата), а оно што је преживело, касније се населило у Пљевља и Бијело Поље. Према другим верзијама, овај покољ Мрдака догодио се 1775, према трећим око 1800. године. Неки су се тада одселили у Куче. Можда ови Мрдаци који за себе кажу да су из Куча, у ствари представљају повратну миграцију?

Сама прича о сеоби из Дробњака преко Таре, и то пре или у 17. веку, указује да су Мрдаци били старинци у области Комарнице или на Језерима, које су одатле прогнали Дробњаци или Шаранци.

Најбоље би било да нам сам тестирани напише нешто о породичном предању свог рода.
 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #396 послато: Септембар 29, 2017, 02:43:53 поподне »
Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Искрено сам се и надао оваквом резултату, пре свега јер ми у FTDNA поклапањима 12/12 стоји један Мрдак, који је додуше сакрио све податке па и контакт.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #397 послато: Септембар 29, 2017, 02:44:55 поподне »
Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

Нисам превише очекивао, али ето да се повећа број тестираних из Бијељине, са акцентом на Загоне

Тестиран је Здравко Стевановић, један од водећих стручњака за воде у РС. Припада најбројнијим Стевановићима на потезу Дољи Загони - Хасе. Непосредна близина Бијељине, око 5 km. Куће им се налазе уз магистрални пут Бијељине - Тузла. Сахрањују се у Хасама. У монографији професора Ристе Матића "Загони", као један од предака им се помиње Лујо, али није ми при руци те не могу детаљније о томе.

Тестирани је навео приликом разговора, али није био сигуран, да им је даље поријекло из околине Цетиња. Породично иха називају Лајаци, односно могуће старије презиме Лајаковић. Не знају одкале, међутим, мало сам чепркао по литератури, те сам код Велимира Михајловића у "Презименику" нашао податак да је Лајк од личног имена Влајко, које се доминатно међу мушким члановима породице. Овај податак можда потврђује ову тезу. Опет на другом мјесту прочитао  да је то скраћени облик од имена Владимир. Отац тестираног је Владимир,  а дјед Станко (то име носи његов рођени брат).

Доста сам радио на овоме због приче о друговању мог дједа Јове у младим данима са извјесним Војом Лајком, међутим, овај резултат несумњиво оповргава вео о било каквом сродству.

Од ових Стевановића је бивши репрезентативац младе селекције Србије. Дакле Миладин Стевановић I2-PH908. Надам се да ће успјети!!!!


Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #398 послато: Септембар 29, 2017, 02:49:32 поподне »
Дамјановић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Дамјановић се на 23 маркера потпуно поклапа са Вукотићем из Праге код Никшића. Ово је и разумљиво с обзиром на то да су Дамјановићи и Вукотићи по предању најближи унутар племена Озринића. На једном маркеру се Дамјановић разликује од Тодоровића из Јасеновог Поља код Никшића. Ово исто није чудно јер Тодоровићи заједно са Ђоковићима из Јасеновог Поља потичу од Дамјановића.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #399 послато: Септембар 29, 2017, 03:04:30 поподне »
Вулаш, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближе поклапање у роду Озринића има са Поповићем из Кочана код Никшића, имају једну разлику на 23 маркера. Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једини старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена. Међутим, као што се види, и Вулаши су Озринићи тј. од Озра пореклом, па се поставља питање да ли су Озринићи генетски најхомогеније племе на територији данашње ЦГ?
« Последња измена: Септембар 29, 2017, 06:37:11 поподне Лука »