Аутор Тема: Српски ДНК дан 2017  (Прочитано 152091 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #240 послато: Септембар 18, 2017, 09:13:17 поподне »
Хоће ли бити још резултата данас?

Од мене је то то, Гуја можда објави по који резултат.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #241 послато: Септембар 19, 2017, 11:53:49 пре подне »
Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).
« Последња измена: Септембар 19, 2017, 11:59:05 пре подне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #242 послато: Септембар 19, 2017, 12:02:25 поподне »
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.
« Последња измена: Септембар 19, 2017, 12:04:12 поподне Лука »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #243 послато: Септембар 19, 2017, 12:09:52 поподне »
Бранковић, Стевањдан, Липовац, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908

Овдје треба рећи да постоји један близак необјављени резултат из западне Србије, иста слава Стевањдан, са идентичним првим кактеристичним распоредом13-24-15-10-14-15, који има само 10 од укупно свих објављених и необјављених резултата, и са разликом од 2/17 средње и бржемутирајућих маркера у односу на овај род. Мислим да се тај резултат веома лијепо у њега уклапа.

С обзиром на миграције у то подручје Србије, али и у подручје око манастира Липље и Ступље у Босни, рекао бих да је Херцеговина неко поријекло овог рода.

Које би то могле бити породице у Херцеговини с овом славом, с обзиром да исту славу дијеле тестирани из Босне и из Србије?

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #244 послато: Септембар 19, 2017, 12:19:41 поподне »
Савић, Илиндан, Бања Лука

Припада хаплогрупи E1b-V13, по својој прилици њеној грани Z5018>L241. Изгледа да се ради о једном роду код крајишких родова који славе Илиндан јер је Савићу поприлично близак Рачић такође из Бања Луке и који такође слави Илиндан, а није му далеко ни Прерадовић Доњих Вијачана код Прњавора са такође истом славом. Једино што је мало чудно јесте то што за читав род и хаплогрупу E1b-V13 Савић има чудну комбинацију 14-16 на 385a/b, међутим по другим маркерима се сасвим добро уклапа. Иначе овај крајишки род са славом Илиндан је доста близак Даниловићу из Мораче, па би то можда могао бити индикатор за њихово најстарије порекло.

Савић је у упитнику навео да су у Бања Луку пристигли највероватније крајем 18. века са простора између Прњавора и Котор Вароши, што још више учвршћује везу са Прерадовићем из Доњих Вијачана. За даље порекло је навео Црну Гору.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #245 послато: Септембар 19, 2017, 12:24:44 поподне »
Овдје треба рећи да постоји један близак необјављени резултат из западне Србије, иста слава Стевањдан, са идентичним првим кактеристичним распоредом13-24-15-10-14-15, који има само 10 од укупно свих објављених и необјављених резултата, и са разликом од 2/17 средње и бржемутирајућих маркера у односу на овај род. Мислим да се тај резултат веома лијепо у њега уклапа.

С обзиром на миграције у то подручје Србије, али и у подручје око манастира Липље и Ступље у Босни, рекао бих да је Херцеговина неко поријекло овог рода.

Које би то могле бити породице у Херцеговини с овом славом, с обзиром да исту славу дијеле тестирани из Босне и из Србије?

Изгледа да ово није једини пример да су поједини родови са простора западне Босне блиски неким родовима у западној Србији. Очито је да се дакле ради о заједничком корену још у Херцеговини.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #246 послато: Септембар 19, 2017, 12:29:40 поподне »
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.

Да, Стевановић је мој кандидат и један у низу од 5 породица Стевановића из Загона који тврде да нису у сродству и који славе различите славе.

За Ж. Стевановића сам се опредијелио зашто што је хтио да се тестира и зато што слави Никољдан. Претпостављао сам да је презиме "танка основа" а и везе Стефановића (у домовнику у храма св. Георгија у Бијељини смо забиљежени као Стевановићи) за Загонима су прекинуте још крајем 19. вијека. Не знам зашто, ваљда што је прадједједа умро млад,  породица наслонила на прабабину страну и ту је мање-више све јасно.

Но, ово је ипак "добар податак" за Порекло. Одређену сличност са Чотићем сам примијетио, мада мислим да и ту има доста разлика. Податак о Ријеци Црнојевића сам чуо од једног млађег Стевановића који је близак род са овим. Опрезан, какав јесам, споменуо сам им да је та Hg нађена код Братоножића.

Стевановићи имају породични надимак, или можда старије презиме Кешкић. Наравно, нису знали шта је кешке или по романијски ћешке, ако је то уопште коријен за овај надимак или презиме.

Матица су им Загони, засеок Ковачићи. Зашто Ковачићи не знам, али из истог засеока су Савићи, од којих је покојни Љубиша Савић Маузер. Успут Љубиша Савић је био приличито риђ..

Дио Стевановића, а код нас у "Семберији и Брдима" ништа није мало ни села ни породице, живи у сусједној Љељенчи. Сви их колоквијално зову Кешкићи.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #247 послато: Септембар 19, 2017, 12:38:52 поподне »
Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).

У питању је моја ујчевина. Био сам радознао да сазнам хаплогрупу мог покојног деде. Узорак је дао брат од ујака. Пеураче имају (непроверено) предање да су у Горњи Будачки (Кордун) дошли из Крбавског Поља (Лика). Током 20. века су имали интересантан миграциони пут. После Првог светског рата породица мог прадеде је колонизована у Македонију (место које се данас зове Јосифово, а онда се звало Карађорђево или тако нешто...). Прадеда је умро између два светска рата (умро је од последица задобијених у саобраћајној несрећи која се десила док је путовао аутобусом). Иза њега је остала удовица (девојачки Кнежевић пореклом из Широке Куле, Лика) и седморо деце. Мој деда је рођен у Македонији. Он је био најстарије дете. После Другог светског рата Македонија је била опустошена због бугарске репресије. Породици Пеурача је одобрена нова колонизација. Овај пут су из Македоније колонизовани у северозападни део Бачке (село Колут). У Колуту су пре рата живеле Подунавске Швабе. Њих су комунисти сместили у логоре (а касније депортовали у Немачку), па су у празне куће насељаване породице углавном из Лике. Већина је била православна уз пар католичких породица. Пеураче су дошле из Македоније када је село било скоро у потпуности попуњено. Нису добили пуно земље. Мој деда је у Колуту упознао бившу партизанку из Лике (девојачки Кентрић из Рудопоља). Са њом је добио двоје деце (мог ујака и моју мајку).

« Последња измена: Септембар 19, 2017, 12:43:21 поподне Sergio »

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #248 послато: Септембар 19, 2017, 12:40:16 поподне »
Да, Стевановић је мој кандидат и један у низу од 5 породица Стевановића из Загона који тврде да нису у сродству и који славе различите славе.

За Ж. Стевановића сам се опредијелио зашто што је хтио да се тестира и зато што слави Никољдан. Претпостављао сам да је презиме "танка основа" а и везе Стефановића (у домовнику у храма св. Георгија у Бијељини смо забиљежени као Стевановићи) за Загонима су прекинуте још крајем 19. вијека. Не знам зашто, ваљда што је прадједједа умро млад,  породица наслонила на прабабину страну и ту је мање-више све јасно.

Но, ово је ипак "добар податак" за Порекло. Одређену сличност са Чотићем сам примијетио, мада мислим да и ту има доста разлика. Податак о Ријеци Црнојевића сам чуо од једног млађег Стевановића који је близак род са овим. Опрезан, какав јесам, споменуо сам им да је та Hg нађена код Братоножића.

Стевановићи имају породични надимак, или можда старије презиме Кешкић. Наравно, нису знали шта је кешке или по романијски ћешке, ако је то уопште коријен за овај надимак или презиме.

Матица су им Загони, засеок Ковачићи. Зашто Ковачићи не знам, али из истог засеока су Савићи, од којих је покојни Љубиша Савић Маузер. Успут Љубиша Савић је био приличито риђ..

Дио Стевановића, а код нас у "Семберији и Брдима" ништа није мало ни села ни породице, живи у сусједној Љељенчи. Сви их колоквијално зову Кешкићи.

Грана хаплогрупе Q којој припада Чотић није повезана са хаплогрупом Q из Братоножића. Заправо Чотић нема засад никог ни приближно блиског, осим Стевановића.

Најинтересантније је да су им филогенетски најближи тестирани из Шри ланке и Индије, међутим та веза може бити стара и неколико хиљада година. И остали најближи хаплотипови су из тог азијског правца.

Како год, ова грана Q-YP1600 је засад најспецифичнија и најрјеђа грана у свјетским оквирима, а да је присутна на нашем пројекту.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #249 послато: Септембар 19, 2017, 12:49:43 поподне »
Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).

На 12 маркера има поклапање са Николићем из околине Подгорице (род Куча), али би због географског порекла могао бити део Бјелица Z5017. Не јавља се род Кучa за сада у Крајини?

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #250 послато: Септембар 19, 2017, 12:52:02 поподне »
Не јавља се род Кучa за сада у Крајини?

Мислим да не.

А између осталог, код Пеураче ипак вредности 25 на 390 и 11 на 439 "пресуђују" у корист Z5017>Z19851+.
« Последња измена: Септембар 19, 2017, 07:00:29 поподне Лука »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #251 послато: Септембар 19, 2017, 12:54:26 поподне »
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина
Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Надам се да кршим правила "Форума", ако да бришите. Сад сам на брзаке прегледао овај хаплотип и набројао 2 разлике на 23 између Стевановића и "анонимног".

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #252 послато: Септембар 19, 2017, 12:55:18 поподне »
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.

Опет нека херцеговачка веза. Што због Чотића, што због тестираног из источне Херцеговине. Q1a је баш ретка код нас. Постоји на 23andMe неки Q1b Василић из околине Модриче. Ако су поуздане ове старе ознаке са 23andMe, онда нису у вези.

Иако нема превише тестираних из Семберије (свега 15-ак), занимљиво је да постоји велика разноврсност хаплогрупа.

I2-PH908
I2-CTS10228
R1a-Z280>L1280
R1a-Z280>YP4278
N-P189.2
E-V13 (23andMe)
J2b2-M241
Q1a
J2a-M92

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #253 послато: Септембар 19, 2017, 12:55:52 поподне »
Надам се да кршим правила "Форума", ако да бришите. Сад сам на брзаке прегледао овај хаплотип и набројао 2 разлике на 23 између Стевановића и "анонимног".

Све је ок, неће ништа да се брише. Несумњиво су повезани Стевановић и тај анонимни резултат.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #254 послато: Септембар 19, 2017, 01:02:37 поподне »
У питању је моја ујчевина. Био сам радознао да сазнам хаплогрупу мог покојног деде. Узорак је дао брат од ујака. Пеураче имају (непроверено) предање да су у Горњи Будачки (Кордун) дошли из Крбавског Поља (Лика). Током 20. века су имали интересантан миграциони пут. После Првог светског рата породица мог прадеде је колонизована у Македонију (место које се данас зове Јосифово, а онда се звало Карађорђево или тако нешто...). Прадеда је умро између два светска рата (умро је од последица задобијених у саобраћајној несрећи која се десила док је путовао аутобусом). Иза њега је остала удовица (девојачки Кнежевић пореклом из Широке Куле, Лика) и седморо деце. Мој деда је рођен у Македонији. Он је био најстарије дете. После Другог светског рата Македонија је била опустошена због бугарске репресије. Породици Пеурача је одобрена нова колонизација. Овај пут су из Македоније колонизовани у северозападни део Бачке (село Колут). У Колуту су пре рата живеле Подунавске Швабе. Њих су комунисти сместили у логоре (а касније депортовали у Немачку), па су у празне куће насељаване породице углавном из Лике. Већина је била православна уз пар католичких породица. Пеураче су дошле из Македоније када је село било скоро у потпуности попуњено. Нису добили пуно земље. Мој деда је у Колуту упознао бившу партизанку из Лике (девојачки Кентрић из Рудопоља). Са њом је добио двоје деце (мог ујака и моју мајку).



Поздрав,
Прочитао сам твоју поруку о Карађоревцу (Јосифову). Мени је тамо ћаћа рођен 1938.  Моји су ту дошли као колонисти из Малог Цвјетнића код Дрвара. Тата ми је рођен је као Дмитар али бугараши су правили проблем у општини па су га уписали у књигу рођених као Мита па је покојни деда додао р па ми тата постаде Митар. Био сам тамо први пут летос, још имам неке фамилије али је већином у мом случају отишло у Банат. Ја сам из села Сутјеска (већина Херцеговци) а мајка је из села Крајишник .
Срдачан поздрав,
Вид Кнежевић

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #255 послато: Септембар 19, 2017, 01:10:48 поподне »
Иако нема превише тестираних из Семберије (свега 15-ак), занимљиво је да постоји велика разноврсност хаплогрупа.

Општи бућкуриш ;)
За сад, чини ми се у благој предности N-P189.2.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #256 послато: Септембар 19, 2017, 01:13:46 поподне »
Поздрав,
Прочитао сам твоју поруку о Карађоревцу (Јосифову). Мени је тамо ћаћа рођен 1938.  Моји су ту дошли као колонисти из Малог Цвјетнића код Дрвара. Тата ми је рођен је као Дмитар али бугараши су правили проблем у општини па су га уписали у књигу рођених као Мита па је покојни деда додао р па ми тата постаде Митар. Био сам тамо први пут летос, још имам неке фамилије али је већином у мом случају отишло у Банат. Ја сам из села Сутјеска (већина Херцеговци) а мајка је из села Крајишник .
Срдачан поздрав,
Вид Кнежевић

Мој прадеда је умро 1938. год. Деда је рођен 1928. год. Мајка мог деде је била девојачки Кнежевић (миграција из Лике у Македонију после Првог светског рата). Ово је баш често презиме. Да ли постоји шанса да су Кнежевићи из Широке Куле (Лика) и Кнежевићи из Малог Цвјетнића род?

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #257 послато: Септембар 19, 2017, 01:28:45 поподне »
Мој прадеда је умро 1938. год. Деда је рођен 1928. год. Мајка мог деде је била девојачки Кнежевић (миграција из Лике у Македонију после Првог светског рата). Ово је баш често презиме. Да ли постоји шанса да су Кнежевићи из Широке Куле (Лика) и Кнежевићи из Малог Цвјетнића род?
Велика вероватноћа ако славе Никољдан. Јављам ти се на ПП , да не направимо тему Кнежевићи  :) (мада бих јако волео  :) )

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #258 послато: Септембар 19, 2017, 09:33:49 поподне »
Гашић, Никољдан, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Припада великом крајишком роду А, нема потпуних поклапања, али врло је близак са свим припадницима рода. Најближи су му Ђапа и Петровић (1/17), затим Грубор (2/23), Новаковић (3/23), Медић (2/18) и Демоња (2/15). Од свих осталих се разликује благо повишеном вредношћу DYS456=17.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #259 послато: Септембар 19, 2017, 09:47:57 поподне »
Мудринић, Ђурђевдан, Горњи Јеловац, Приједор

Као и Гашић, припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Поседује две специфичне вредности у односу на остале припаднике овог рода, DYS390=24 и DYS385b=13. Најближи му је Гашић (3/23), потом Грубор и Новаковић (4/23), Медић и Петровић (3/18), Ђапа (2/17) и Демоња (3/15).