Аутор Тема: Српски ДНК дан 2017  (Прочитано 152120 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #220 послато: Септембар 18, 2017, 05:11:03 поподне »
Гргићи и Радоје могу бити "оригинално" пореклом од других крајишких родова са једном специфичном славом, а идентичним хаплотипом.

Што се тиче I2-PH908, њихови потенцијални рођаци су можда као што рекох родови из околине Крупња.

А што се тиче R1b-U152 "Озгорастовића" они су несумњиво или пореклом од неких сродника или од самих родова са потеза Љубиња-Требиње који тренутно нису за објављивање.

И мени ова опција делује најреалније. Да су "Озгорастовићи" заправо микс R1b-U152 и I2-PH908, са матицом у источној Херцеговини, а да су им се у Крајини "прибили" ови E-V13>PH1246.

Остаје да се види какву улогу играју крајеви око Скадра, који се очито провлаче у предањима ових родова.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #221 послато: Септембар 18, 2017, 05:12:56 поподне »
Везу крајишких I2-PH908 са Герзовом лако би доказали уколико би се тестирала породица Бубањ-Бубњевић из тог краја.

Мислим да ће зато и бити занимљив резултат овог Слијепчевића (Св. Стеван) из Герзова. Мале су шансе да није у вези са овом групом.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #222 послато: Септембар 18, 2017, 05:19:32 поподне »
И мени ова опција делује најреалније. Да су "Озгорастовићи" заправо микс R1b-U152 и I2-PH908, са матицом у источној Херцеговини, а да су им се у Крајини "прибили" ови E-V13>PH1246.

Остаје да се види какву улогу играју крајеви око Скадра, који се очито провлаче у предањима ових родова.

"Озгорастовићи" су највероватније "искључиво" R1b-U152. Имамо Миљевиће, Добријевиће и Трниниће из те групе породица, можда још само фале Роквићи али мислим да више нема никакве сумње да су највероватније и они R1b-U152. Чини се и да је "матица" R1b-U152 "правих" Озгорастовића некако западније, у околини Грахова и Дрвара, док је "матица" ових I2-PH908 некако источније, у околини Герзова и Јајца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #223 послато: Септембар 18, 2017, 05:25:06 поподне »
"Озгорастовићи" су највероватније "искључиво" R1b-U152. Имамо Миљевиће, Добријевиће и Трниниће из те групе породица, можда још само фале Роквићи али мислим да више нема никакве сумње да су највероватније и они R1b-U152. Чини се и да је "матица" R1b-U152 "правих" Озгорастовића некако западније, у околини Грахова и Дрвара, док је "матица" ових I2-PH908 некако источније, у околини Герзова и Јајца.

Да, него се за све њих каже да су "Озгорастовићи". У тој су групи чак и Гргићи нпр. Исто тако, код Рађеновића се за Бајиће I2-PH908 каже да су огранак Трнинића, који су R1b-U152. Зато мислим да су били испреплетани.

Мада за сада делује тако као што си рекао. Да су ови R1b нешто западније. И у оном уводном тексту о породицама које славе Стевањдан се каже да оне имају само магловито предање да су некада били једно. Значи има ту простора за свакакве комбинације.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #224 послато: Септембар 18, 2017, 05:39:54 поподне »
Да, него се за све њих каже да су "Озгорастовићи". У тој су групи чак и Гргићи нпр. Исто тако, код Рађеновића се за Бајиће I2-PH908 каже да су огранак Трнинића, који су R1b-U152. Зато мислим да су били испреплетани.

Мада за сада делује тако као што си рекао. Да су ови R1b нешто западније. И у оном уводном тексту о породицама које славе Стевањдан се каже да оне имају само магловито предање да су некада били једно. Значи има ту простора за свакакве комбинације.

Једина "веза" I2-PH908 родова који славе Стевањдан са R1b-U152 родовима је то преко Бајића, а и то је непоуздано тј. неке ствари се ту не поклапају, и то је ДНК само потврдио.

Што се тиче E-V13>PH1246, и они су на неки начин географски "изолованији" од R1b-U152 родова, једино ту мало пометњу уноси Радоја који је из околине Гламоча. Биће да су они пре негде горе на Козари стационирани.

Сличну забуну уносе и Бајићи који се такође налазе у окружењу R1b-U152 родова. Мада, с обзиром на то да су у оквиру рода I2-PH908 "крајишких стевањштака" Бајић и Дукић ближи један са другим него што су ближи Јежу и Берићу, то може навести на закључак да су се на запад, у Лику и околину Дрвара, иселили раније него Берић и Јеж.
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 06:14:04 поподне Лука »

Ван мреже Берић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #225 послато: Септембар 18, 2017, 05:47:39 поподне »
Први пут се јављам- ја сам Берић чији су резултати објављени.Веома пажљиво пратимо дискусију и желим да додам податак да су Протићу настали од Берића који су постали проте-попови, па одатле презиме Протићу.Поријекло Протића је везано за мјесто Бараћи и околна места (Герзово није далеко).У црквеним књигама постоји више од 10 попова са презименом Берић у овим крајевима у времену од прије 100-тињак година.Е сад, ја имам неку информацију да су Берићи родом из Далмације, чак са Пељешца.Можда је (поред заједничке хаплогрупе)могућа и географска повезаност презимена око славе Св.Стефана
Надам се да ће ово бар мало помоћи у откривању повезаности споменутих презимена(Јеж,Берић,Бајић...)

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #226 послато: Септембар 18, 2017, 05:50:06 поподне »
Што се тиче E-V13>PH1246, и они су на неки начин географски "изолованији" од R1b-U152 родова, једино ту мало пометњу уноси Радоја који је из околине Гламоча. Биће да су они пре негде горе на Козари стационирани.

Мислим да је код Радоје и Гргића ствар јасна, и да нема "пометње". Они су, исто као и родови који славе Часне вериге - дербенџије, Васојевићи које су Турци насељавали да чувају планинске превоје, кланце, путеве кроз шуме. Матица је свима околина Мркоњића, па Гргић је дефинитивно поријеклом с Мањаче, тамо има Гргића с том славом, а и село одакле је из општине Градишка, се зове Вилуси (такво има и на Мањачи). Предак Радоје и Гргића је вјероватно чувао Млиништа.

Вјерујем да ће и резултат Слијепчевића (с обзиром на E-V13 резултат о којем је говорио Небојша) из Герзова потврдити везу Гргић-Радоја.
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 05:54:00 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #227 послато: Септембар 18, 2017, 05:53:43 поподне »
Мислим да је код Радоје и Гргића ствар јасна, и да нема "пометње". Они су, исто као и родови који славе Часне вериге - дербенџије, Васојевићи које су Турци насељавали да чувају планинске превоје, кланце, путеве кроз шуме. Матица је свима околина Мркоњића, па Гргић је дефинитивно поријеклом с Мањаче, тамо има Гргића с том славом, а и село одакле је из општине Градишка, се зове Вилуси (такво има и на Мањачи). Предак Радоје и Гргића је вјероватно чувао Млиништа.

Вјерујем да ће и резултат Слијепчевића (с обзиром на E-V13 резултат о којем је говорио Небојша) из Герзова потврдити везу Гргић-Радоја.

Погрешио сам за Козару, али да, свакако им је порекло тј. нека "полазна тачка" источније од Дрвара и Грахова.

За Слијепчевића ћемо видети, није искључено и да је I2-PH908.
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 05:58:55 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #228 послато: Септембар 18, 2017, 06:12:43 поподне »
Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #229 послато: Септембар 18, 2017, 06:13:43 поподне »
Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Не да не стоји далеко, већ се потпуно уклапа генетски у поменуту групу.

Ван мреже magriva620

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #230 послато: Септембар 18, 2017, 06:32:35 поподне »
Први пут се јављам- ја сам Берић чији су резултати објављени.Веома пажљиво пратимо дискусију и желим да додам податак да су Протићу настали од Берића који су постали проте-попови, па одатле презиме Протићу.Поријекло Протића је везано за мјесто Бараћи и околна места (Герзово није далеко).У црквеним књигама постоји више од 10 попова са презименом Берић у овим крајевима у времену од прије 100-тињак година.Е сад, ја имам неку информацију да су Берићи родом из Далмације, чак са Пељешца.Можда је (поред заједничке хаплогрупе)могућа и географска повезаност презимена око славе Св.Стефана
Надам се да ће ово бар мало помоћи у откривању повезаности споменутих презимена(Јеж,Берић,Бајић...)

Берића у Далмацији има у околини Кистања,и вероватно су се одатле иселили у Босну.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #231 послато: Септембар 18, 2017, 06:36:04 поподне »
Берића у Далмацији има у околини Кистања,и вероватно су се одатле иселили у Босну.

Ти Берићи славе Јовањдан и требало би да су повезани са Петковићима из Дрвара исте славе који су тестирани као I2-PH908, међутим нису генетски блиски Берићу који слави Стевањдан.

За сада изгледније делује да су Берићи са славом Стевањдан пре пореклом из околине Герзова него из Далмације.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #232 послато: Септембар 18, 2017, 06:43:19 поподне »
Према Бачку, далматински Берићи славе Јовањдан (матица у Вариводама код Книна) и Никољдан (матица у Уздољу код Книна).

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #233 послато: Септембар 18, 2017, 06:47:08 поподне »
Ти Берићи славе Јовањдан и требало би да су повезани са Петковићима из Дрвара исте славе који су тестирани као I2-PH908, међутим нису генетски блиски Берићу који слави Стевањдан.

За сада изгледније делује да су Берићи са славом Стевањдан пре пореклом из околине Герзова него из Далмације.
Можда је и бивши кошаркаш Мирослав Мића Берић од њих...Он је из Богатића (Мачва)
Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века
Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #234 послато: Септембар 18, 2017, 06:48:46 поподне »
Можда је и бивши кошаркаш Мирослав Мића Берић од њих...Он је из Богатића (Мачва)
Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века
Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

Повезивање на основу презимена се често покаже нетачним. Сем презимена и славе, између Берића из Богатића и Берића из Далмације вероватно не постоји никаква друга веза, вероватно ни она пресудна, генетска веза.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #235 послато: Септембар 18, 2017, 07:01:52 поподне »
Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Изгледа да је добар део тог становништва са потеза Гламоч - Змијање, у који спада и Герзово, прешао у Северну Далмацију првих година Турске владавине Босном.

Осим што се назире генетска веза имзмеђу ових крајева, ту је и забелешка коју је Др. Башагић пронашао у турским изворима, цитирам:

"Dr. Safetbeg Bašagic je našao u Turskim izvorima o naseljavanju pravoslavnog stanovništva u opustele krajeve Jajca 1527. Tih su godina begunci iz Bosne sagradili crkvu u Kninskom Polju, koja je posvecena Sv. Đorđu. Kako je to slava znatnog dela starinaca, verovatno su ti naseljenici iz Donjih Krajeva, pogranicnih oblasti sredovekovne Bosne."

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #236 послато: Септембар 18, 2017, 07:20:45 поподне »
Изгледа да је добар део тог становништва са потеза Гламоч - Змијање, у који спада и Герзово, прешао у Северну Далмацију првих година Турске владавине Босном.

Осим што се назире генетска веза имзмеђу ових крајева, ту је и забелешка коју је Др. Башагић пронашао у турским изворима, цитирам:

"Dr. Safetbeg Bašagic je našao u Turskim izvorima o naseljavanju pravoslavnog stanovništva u opustele krajeve Jajca 1527. Tih su godina begunci iz Bosne sagradili crkvu u Kninskom Polju, koja je posvecena Sv. Đorđu. Kako je to slava znatnog dela starinaca, verovatno su ti naseljenici iz Donjih Krajeva, pogranicnih oblasti sredovekovne Bosne."

Мислим да није немогуће да се на поменуто подручје доселила нека српска популација са истока Црне Горе, на граници са албанским елементом. Међу герзовачким Стевањштацима постоји и породица Кокеза/Кокезић за чије име већина аутора наводи албански коријен (у преводу би презиме значило Зрнић). Кокеза има још католика у Огорју код Сиња. У околини Јајца је насеље Клименте. Неки спомињу да је име насеља од старе цркве св. Климента, али ми то објашњење не дјелује увјерљиво. Уосталом и сам васојевићки хаплотип код породица у Мркоњићу и Гламочу говори о евидентној вези.

Тако да та прича о поријеклу "од Скадра" можда и није бајка.

Такође, не треба заборавити ни предање српских породица у Белој Крајини које говоре да су од ријеке Бојане, а управо су те породице насељаване од Гламоча, Јања и Унца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #237 послато: Септембар 18, 2017, 07:54:40 поподне »
Мислим да није немогуће да се на поменуто подручје доселила нека српска популација са истока Црне Горе, на граници са албанским елементом. Међу герзовачким Стевањштацима постоји и породица Кокеза/Кокезић за чије име већина аутора наводи албански коријен (у преводу би презиме значило Зрнић). Кокеза има још католика у Огорју код Сиња. У околини Јајца је насеље Клименте. Неки спомињу да је име насеља од старе цркве св. Климента, али ми то објашњење не дјелује увјерљиво. Уосталом и сам васојевићки хаплотип код породица у Мркоњићу и Гламочу говори о евидентној вези.

Тако да та прича о поријеклу "од Скадра" можда и није бајка.

Такође, не треба заборавити ни предање српских породица у Белој Крајини које говоре да су од ријеке Бојане, а управо су те породице насељаване од Гламоча, Јања и Унца.

Може бити да је један део дошао и одатле. Што се генетике тиче, има ту и прилично R1b-BY611 (околина Гламоча). Како ове хаплогрупе нема превише у Старој Херцеговини (мислим ниједан до сада у самој Херцеговини), а присутна је у Крајини дефинитивно, остаје да су из нешто источнијих крајева пореклом, можда баш околине Скадра.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #238 послато: Септембар 18, 2017, 08:09:29 поподне »
... сви Крајишници које сам упознао а славе Светог Стефана, кажу за себе да су старином Херцеговци.
У најави: о Крајишницима I2-PH908 погледаћете у Sharelock-овој књизи "Генеалогија III том"! 8)
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #239 послато: Септембар 18, 2017, 08:39:14 поподне »
Хоће ли бити још резултата данас?
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин