Форум - Порекло

Порекло становништва => Србија => Тему започео: Милица Доганџић Септембар 01, 2017, 04:18:56 поподне

Наслов: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 01, 2017, 04:18:56 поподне
Занимају ме све информације о мом презимену. Мој деда се из Пећи на Косову доселио у Београд, али је он преминуо а мој тата не зна скоро ништа о пореклу Доганџића. Слава нам је Свети Стефан.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 01, 2017, 04:27:02 поподне
Занимају ме све информације о мом презимену. Мој деда се из Пећи на Косову доселио у Београд, али је он преминуо а мој тата не зна скоро ништа о пореклу Доганџића. Слава нам је Свети Стефан.

Кao штo peкox нa дpугoj тeми, пpeзимe je нacтaлo oд туpcкe peчи зa Coкoлape-Дoгaнџиje. Tpeбaлo би дa je peч o Дoгaнџићимa из ceлa Cвpкe кoд Пeћи, кojи cлaвe Cв. Cтeфaнa. Peч je o cтapиницимa...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Amicus Септембар 01, 2017, 04:28:17 поподне
Занимају ме све информације о мом презимену. Мој деда се из Пећи на Косову доселио у Београд, али је он преминуо а мој тата не зна скоро ништа о пореклу Доганџића. Слава нам је Свети Стефан.

Постоје неке индиције да Доганџићи са славом Светим Стефаном везују своје порекло за Куче.

Данило Стијовић у свом раду Ономастика дела северне Метохије (ОП, Београд, 1998, стр. 180, 251) бележи Доганџиће у селима Велику Крушево и Сврке:

- Доганџић, једна кућа. Чувају предање да су из Куча и да су најстарија српска кућа у Метохији. Слава Свети Стеван. Информатор Цветко Доганџић (52 г.).

- Доганџић, четири куће. Најстарији становници села („староседеоци од памтивека“). Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван. Информатор Милован Доганџић (45 г.).
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 01, 2017, 04:32:44 поподне
Постоје неке индиције да Доганџићи са славом Светим Стефаном везују своје порекло за Куче.

Данило Стијовић у свом раду Ономастика дела северне Метохије (ОП, Београд, 1998, стр. 180, 251) бележи Доганџиће у селима Велику Крушево и Сврке:

- Доганџић, једна кућа. Чувају предање да су из Куча и да су најстарија српска кућа у Метохији. Слава Свети Стеван. Информатор Цветко Доганџић (52 г.).

- Доганџић, четири куће. Најстарији становници села („староседеоци од памтивека“). Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван. Информатор Милован Доганџић (45 г.).

Имaмo кaндидaтa зa тecтиpaњe упpaвo oд oвиx Дoгaнџићa у oквиpу "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM"...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Amicus Септембар 01, 2017, 04:39:14 поподне
Имaмo кaндидaтa зa тecтиpaњe упpaвo oд oвиx Дoгaнџићa у oквиpу "100 Cpбa 2 jугa Cpбиje и KиM"...

То је одлично. Дакле, имаћемо и одговор на питање, јесу ли Кучи или су нешто друго? ;)

Нађох још један податак везан за ове Доганџиће:

Догднџић, три куће. У Ђаковицу су дошли 1950. године из села Сврке код Пећи. Доганџића има y Пећи, y селу Сврке, у Краљеву, Великој Плани и Титовом Ужицу. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Куча y Црној Гори и да су y село Сврке дошли пре неколике стотине година. Овде су били чипчије на имању бегова. Велика слава: Свети Стеван; мала слава: Свети Стеван (летњи). Информатор Живко Доганџић (1928).

Извор: Алија Џоговић, Ономастика Ђаковице и суседних села, ОП, Београд, 1987, стр. 227
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 01, 2017, 04:41:51 поподне
То је одлично. Дакле, имаћемо и одговор на питање, јесу ли Кучи или су нешто друго? ;)

Нађох још један податак везан за ове Доганџиће:

Догднџић, три куће. У Ђаковицу су дошли 1950. године из села Сврке код Пећи. Доганџића има y Пећи, y селу Сврке, у Краљеву, Великој Плани и Титовом Ужицу. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Куча y Црној Гори и да су y село Сврке дошли пре неколике стотине година. Овде су били чипчије на имању бегова. Велика слава: Свети Стеван; мала слава: Свети Стеван (летњи). Информатор Живко Доганџић (1928).

Извор: Алија Џоговић, Ономастика Ђаковице и суседних села, ОП, Београд, 1987, стр. 227

Цeнтap им je ceлo Cвpкe. Oдaтлe cу ce paceљaвaли. Вeзивaњe зa Кучe мoжe бити или из пpaктичниx paзлoгa или пpeдcтaвљajу oнaj cтapиjи cлoj у Кучимa...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Септембар 01, 2017, 04:54:40 поподне
Врло занимљиво. Док сачекамо 100 Косоваца, било би корисно ако би Милица наговорила на тестирање неког од својих мушких сродника за Српски ДНК дан, да сазнамо хаплогрупу ових староседелаца у Метохији пре времена.  ;)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 01, 2017, 04:58:01 поподне
Врло занимљиво. Док сачекамо 100 Косоваца, било би корисно ако би Милица наговорила на тестирање неког од својих мушких сродника за Српски ДНК дан, да сазнамо хаплогрупу ових староседелаца у Метохији пре времена.  ;)

И ja нaгoвapaм ocтaлe ca cпиcкa иcтo тo, aли нe вpeди... :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Pavo Септембар 01, 2017, 05:40:58 поподне
U Svrkama je 1913. bilo jedno domaćinstvo Dogandžića.  Milovan sin Jeremije je bio glava domaćinstva.  Domaćinstvo je najbogatije među Srbima u selu po količini stoke koju je posjedovalo i poreza koji je plaćalo.  Dva srpska i dva albanska domaćinstva u selu se prezivaju Kuč.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 01, 2017, 05:47:03 поподне
U Svrkama je 1913. bilo jedno domaćinstvo Dogandžića.  Milovan sin Jeremije je bio glava domaćinstva.  Domaćinstvo je najbogatije među Srbima u selu po količini stoke koju je posjedovalo i poreza koji je plaćalo.  Dva srpska i dva albanska domaćinstva u selu se prezivaju Kuč.

Oтудa мoждa и вeзивaњe зa Кучe... Jeднo дoмaћинcтвo je у тo вpeмe пpeдcтaвљaлo зaдpугу, кoja je мoглa дa бpojи oгpoмaн бpoj члaнoвa...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Септембар 01, 2017, 08:02:35 поподне
Постоји и знаменити род Доганџића из Доње Гуштерице код Липљана. Ово о њима бележи Урошевић у "Косову":

"Средњовековни помени Гуштерице односе се, изгледа, на Горњу Гуштерицу, јер се из предања зна да су Доњу Гуштерицу основали Доганџићи. Помени из турског времена, из 18. века, у вези са соколарством, односе се на ову (Доњу) Гуштерицу, јер су то соколарство обављали ти Доганџићи, по чему им је дошло и презиме (соко турски: тоган). Само су ти Доганџићи имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло од привилегије коју су имали као соколари, јер су били дужни да соколове шаљу на двор; остали родови су били чифчије у Џинића из Приштине.

Родови: Доганџићи (32 к., Св. Јован). Управо имају две славе, јер, поред старе славе Св. Јована, завели доцније и славу
Св. Николе. Стари су досељеници и оснивачи села. Доселили се од Тетова да избегну освету, јер су „поубијали арамије у својој кући“. Досељење им је старије од оних помена соколарства у овом селу средином 18. века."
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 01, 2017, 08:37:45 поподне
Одједном много информација.  :) Хвала свима. Имам неколико питања, надам се да нећу бити превише досадна.
Моји преци су били соколари? Шта то тачно значи? Чиме су се са тим соколовима тачно бавили?
Шта су чипчије?
Шта се зна о Кучима? И шта значи старији слој у Кучима?
Какво је то истраживање "100 Срба са југа Србије и КиМ", о чему се ту ради?
Шта је то тестирање мушких сродника, јел то има везе са овим тестирањем 100 Срба?
Ко су ови други Доганџићи, имају ли они неке везе са нама?

Извините ако сам вас сморила са питањима.  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Pavo Септембар 01, 2017, 08:55:47 поподне
Iz kanun-name Vidinskog sandžaka 1586. godine.  Zakoni za sokolare su bili identični širom osmanske države.

Цитат
Sokolari i jastrebari su oslobođeni davanja: harača, ispendže, ušura od onog što su zasijali i požnjeli na baštinama koje lično obrađuju, ušura od šire, ušura
od košnica, resuma na svinje, resuma na ovce (ako imaju više od 100 ovaca, na svake dvije ovce iznad stotine računa im se jedna aspra davanja), izvanrednih nameta i uobičajenih tereta. Takođe je zabranjeno sandžak-begovima i vilajetskim subašama da od sokolara sakupljaju ječam, da ih tjeraju na košenje livada i da ih tjeraju na rabote.  Za harač sposobni, dorasli sinovi sokolara, njihova braća i bratanci daju ispendžu i harač prema procjeni i uz znanje kadije na dobro, srednje i loše. Od neoženjenih sinova, sposobnih za rad i zaradu uzima se 25 aspri ispendže. Ako sokolari ili članovi njihovih domaćinstava ostvaruju prihode izvan svojih baština, obavezni su da plaćaju porez.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Amicus Септембар 01, 2017, 08:56:14 поподне
Одједном много информација.  :) Хвала свима. Имам неколико питања, надам се да нећу бити превише досадна.
Моји преци су били соколари? Шта то тачно значи? Чиме су се са тим соколовима тачно бавили?
Шта су чипчије?
Шта се зна о Кучима? И шта значи старији слој у Кучима?
Какво је то истраживање "100 Срба са југа Србије и КиМ", о чему се ту ради?
Шта је то тестирање мушких сродника, јел то има везе са овим тестирањем 100 Срба?
Ко су ови други Доганџићи, имају ли они неке везе са нама?

Извините ако сам вас сморила са питањима.  :)

Зашто би била досадна, овде тиме бавимо, тако да је свако питање добродошло.

Елем, за соколаре, можда ће Милош знати боље, па нека он одговори

Чипчије, или исправније чифчије, били су зависни, потчињени сељаци на чифлуку, земљишном поседу, у турском феудалном систему. Били су у таквом неповољном положају да их је власник земље увек могао протерати са те земље. Због таквог друштвеног положаја, сељаку се није омгућавао напредак, па ни градња бољих објеката за становање.

О Кучима се свашта понешто зна, а овде је о њима је највише речено на теми Кучи-Мрњавчићи E1b (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=58.0), коју је пожељно отпочетка испратити. ;)

Што се тиче истраживања, ових 100 Срба са југа Србије и КиМ, јесте истраживање које је започело наше друштво са Биолошким институтом прошле године, али које је тренутно на чекању. У питању је генетичко истраживање порекла по мушкој линији, на основу кога се могу одредити ствари попут даљег географског порекла, те сродства са другим до сада тестираним породицама.

Тестирање мушких сродника је управо то, с тим да се може радити и изван великих истраживања, а једна таква повољна прилика биће и за 13 дана, поводом Српског ДНК дана.

Ови други Доганџићи вероватно немају везе са вашима.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 01, 2017, 10:09:43 поподне
Ако сам добро разумела, моји су били зависни сељаци, али су били и соколари што значи да су били у повољнијем положају од осталих сељака? Паво је написао да су имали неке олакшице око плаћања пореза. Мало сам читала о том тестирању по мушкој линији, мислим да ту не могу жене да се тестирају? Постоји мислим и неки тест где могу жене да се тестирају, јел би могла ја тај тест да узмем? Јел би ми то много помогло око откривања моје породичне историје?
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Amicus Септембар 01, 2017, 10:16:24 поподне
Ако сам добро разумела, моји су били зависни сељаци, али су били и соколари што значи да су били у повољнијем положају од осталих сељака? Паво је написао да су имали неке олакшице око плаћања пореза. Мало сам читала о том тестирању по мушкој линији, мислим да ту не могу жене да се тестирају? Постоји мислим и неки тест где могу жене да се тестирају, јел би могла ја тај тест да узмем? Јел би ми то много помогло око откривања моје породичне историје?

Паво је написао објашњење за порекло вашег презимена, а чифчијски статус је нешто друго. У датом примеру, неко је некад био соколар, али његови потомци су се умножили, и наравно да нису сви били соколари. Они који су изашли из тога привилегованог занимања, могли су поред осталог да постану и чифчије, што се овде у неком од случајева и десило.

Што се тиче тестирања, да би се испитали Доганџићи, треба неки мушки потомак да се тестира. Постоји врста тестирања и за жене, али резултати тих тестирања не говоре много о пореклу, као што говоре резултати мушке днк. Тако да, ако бисте тестирали брата, оца, стрица или рођака, могло би се утврдити да ли имате неке везе са Кучима, а и ако не бисте, утврдило би се са киме имате. Погледајте неке од тема тамо где су и Кучи-Мрњавчићи, па ћете видети отприлике како то функционише. ;)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: ... Септембар 01, 2017, 10:22:25 поподне
Ако сам добро разумела, моји су били зависни сељаци, али су били и соколари што значи да су били у повољнијем положају од осталих сељака? Паво је написао да су имали неке олакшице око плаћања пореза. Мало сам читала о том тестирању по мушкој линији, мислим да ту не могу жене да се тестирају? Постоји мислим и неки тест где могу жене да се тестирају, јел би могла ја тај тест да узмем? Јел би ми то много помогло око откривања моје породичне историје?

Мораћеш тестирати неког по директној мушкој линији, нпр. оца, рођеног брата, очевог брата, деду по оцу итд.
Мушки У хромозом се преноси са оца на сина, тј. наслеђује по мушкој линији.

Тест би свакако помогао, ако не тренутно онда у будућности. Добијени тезултати су уствари бројке које се упоређују са резултатима тестираних припадника у бази порекла али и неким другим базама.
Циљ је пронаћи поклапање, или најближе сроднике. У случају да нема блиских то не значи да их неће бити приликом нових тестирања. Све чешће се тестирају људи из Србије тако је и база из дана у дан све већа.

Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Pavo Септембар 01, 2017, 10:58:55 поподне
Kako su Dogandžići u Svrkama bili relativno imućni, mislim da su imali svoju zemlju i da nisu bili čifčije.  Na žalost, u knjizi Đorđa Mikića "Društvene i ekonomske prilike kosovskih Srba u XIX i početkom XX veka" u kojoj se navode izvještaji za srpska sela na Kosovu i opisi njihovog imovinskog stanje, Svrke su navedene samo sumarno, kao selo s 5 srpskih domova. 

Domaćinstvo Dogandžića u Svrkama 1913. posjeduje 4 konja, 54 brava i 2 goveda.  Drugih 12 srpskih domaćinstava sva zajedno imaju samo 4 konja, a niti jedno od od 14 albanskih domaćinstava nema više od 2 konja.  Broj ovaca je najveći u selu, a uzgajanjem goveda se očito nisu ni bavili.  Konj je tad bio jako skup.  Od 410 seoskih srpskih domaćinstava u tadašnjim kapetanijama Peć i Đakovica, samo 10 ih ima više konja od Dogandžića. 264 srpska domaćinstva uopće nemaju konja, a samo 37 srpskih domaćinstava ima više od jednog.  Obradiva zemlja nije popisana, ali su je Dogandžići morali imati dosta da bi imali razloga držati četiri konja.

Ovo sve ukazuje na to da su vjerojatno imali svoju zemlju, što opet ukazuje da su vjerojatno "starosjedioci" kao što i samo predanje roda kaže.  Rođakanje s Kučima je vjerojatno zbog tog što su Kuči bili jaki u samom selu, kao što Miloš veli.  Četiri kuće Dogandžića su iz Svrka iselili u Goraždevac nakon 2. svjetskog rata.  Oni su za vrijeme rata izbjegli iz sela u Goraždevac i bili smješteni kod Krstovića i Božanića iz Goraždevca.



Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Uzi Септембар 01, 2017, 11:16:53 поподне
Ако сам добро разумела, моји су били зависни сељаци, али су били и соколари што значи да су били у повољнијем положају од осталих сељака? Паво је написао да су имали неке олакшице око плаћања пореза. Мало сам читала о том тестирању по мушкој линији, мислим да ту не могу жене да се тестирају? Постоји мислим и неки тест где могу жене да се тестирају, јел би могла ја тај тест да узмем? Јел би ми то много помогло око откривања моје породичне историје?

Тест који се препуручује за истраживање породичне историје и којег могу радити и жене и мушкарци се зове Фемили Фајндер. Ту се гледа генетика и са очеве и са мајчине стране, до неких пет генерација уназад а понекад може и више.

Ево и линк
https://www.familytreedna.com/products/family-finder (https://www.familytreedna.com/products/family-finder)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 02, 2017, 10:03:39 пре подне

Моји преци су били соколари? Шта то тачно значи? Чиме су се са тим соколовима тачно бавили?


Coкoлapcтвo je зaпpaвo билa вpcтa лoвa. Coкoлapи cу лoвци кojи лoвe птицe и cитну дивљaч пoмoћу coкoлoвa...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: rajo Септембар 02, 2017, 12:18:54 поподне
U Svrkama je 1913. bilo jedno domaćinstvo Dogandžića.  Milovan sin Jeremije je bio glava domaćinstva.  Domaćinstvo je najbogatije među Srbima u selu po količini stoke koju je posjedovalo i poreza koji je plaćalo.  Dva srpska i dva albanska domaćinstva u selu se prezivaju Kuč.
Одакле ови подаци Паво?
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 02, 2017, 01:17:58 поподне
Хвала свима на новим одговорима и жељи да помогну.  :) Морам да приметим да је ово ограничавање тестирања само на мушкарце велика дискриминација!  :D Шалим се. Изгледа занимљиво ово што је Узи написао о Фемили Фајндер тесту али ми је мало скупо још увек, ако скупим неки новац можда се одлучим за то. Српски днк дан је ова акција
http://www.poreklo.rs/2017/08/18/ne-propustite-veliki-popust-na-dnk-testiranje-na-srpski-dnk-dan-14-septembra-2017-pozurite-prijavite-se/

6500 динара исто није мало, али би тата или брат можда пристали на то, мораћу да кренем да их убеђујем.  :) Скупићу ја па ћу им платити ако баш буду штекаре.  :D Још једно питање у вези соколарства, зашто им је био умањен порез због тог занимања, каква је корист била од њих па су били тако значајни да им се умањи порез?  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 01:25:21 поподне
Могуће је да су били нешто као ови што су се данас скупили око Вучића, па им смањили порез. Шалу на страну, соколарство је по мени раније било везано за племиће. Сигурно су одскакали од осталих.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 01:31:18 поподне
Можда су имали и сове за ноћну смену.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Септембар 02, 2017, 01:57:58 поподне
Још једно питање у вези соколарства, зашто им је био умањен порез због тог занимања, каква је корист била од њих па су били тако значајни да им се умањи порез?  :)

Доганџије су гајили соколове које су користиле турске спахије, валије и други феудалци, понекад и сам султан, у лову. Управо због те "услуге" су плаћали мањи порез, а имали су и своју земљу (тј. тапије на земљу), што је у време анархије у Османлијском царству (већи део 18. и 19. века) било реткост, барем што се тиче хришћана; тапије су се чувале по сваку цену јер су гарантовале посед земље (дарован често у срећнија времена, пре опадања отоманске моћи) и спречавале "конверзију" у зависне сељаке - чифчије, које је турски феудалац могао у било ком моменту да отера код неког другог господара, из било ког разлога.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: vojislav.ananic Септембар 02, 2017, 02:08:11 поподне
Сви одговори око Доганџића су се свели на турску реч доган, која значи соко. И, надовезивали се и на прапорекло углавном са Косова и Метохије и од Куча. Нико се није потрудио  да каже откуда они на острву Брачу 1822. године, како у "Српском именослову" тврди др В. Михајловић.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:20:30 поподне
Ти са Брача се презивају Доганац.  у Хрватској нема Доганчића - има Догана, али зато има Дуганџића и Дуганџија колико хоћеш по Славонији и апсолутна доминација овог презимена је у Комину код Метковића.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:23:33 поподне
Хрватски Дуганџићи не морају имати везе са српским Доганџићима, ако је презиме добило име по занату.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Небојша Септембар 02, 2017, 02:26:30 поподне
Ти са Брача се презивају Доганац.  у Хрватској нема Доганчића - има Догана, али зато има Дуганџића и Дуганџија колико хоћеш по Славонији и апсолутна доминација овог презимена је у Комину код Метковића.

На 23andMe постоји неки Michael Dugandzic I2a Din. По презимену би рекао да је одавде, али немам представу шта је по националности и одакле је. Видим Michaela-a Dugandzica има по "нашим" крајевима преко, Мелбурн/Аустралија и Чикаго/Америка.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:36:15 поподне
Октобра 1931. године је муња спржила Андрију Дуганчића из Комина код Метковића док је у Неретви ловио јегуље.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:38:12 поподне
Дуганџића Хрвата има и у Читлуку у Херцеговини. Сигурно су блиско везани са овима у Метковићу.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Небојша Септембар 02, 2017, 02:38:15 поподне
Октобра 1931. године је муња спржила Андрију Дуганчића из Комина код Метковића док је у Неретви ловио јегуље.

Кад се зеза с јегуљама. Још ако су биле електричне...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:40:36 поподне
Кад се зеза с јегуљама. Још ако су биле електричне...

Боље да се и даље држао соколова, него што је прешао на јегуље.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:44:06 поподне
Од 1931. године је одборник у скупшини општине Београд био столар Војислав Доганџић. Изгледа да је и он баталио соколове.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:47:04 поподне
Од 1931. године је одборник у скупшини општине Београд био столар Војислав Доганџић. Изгледа да је и он баталио соколове.

Подигао је кућу на Славујевом венцу.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 02:51:29 поподне
У исто време је судија у Београду био Гојко Доганџић.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Ojler Септембар 02, 2017, 02:54:32 поподне
Можда су имали и сове за ноћну смену.

Шта би онда значило Ердоган? Можда је то уствари ЕрДоган као на пример ЕрСрбија :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 03:07:29 поподне
На Косову и у Македонији има више особа са презименом Дуганџић 1930-их година. Такође се и они из Београда некад појављују у верзији Дуганџић, а не Доганџић. Све је то исто.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Зрно Септембар 02, 2017, 03:14:24 поподне
Шта би онда значило Ердоган? Можда је то уствари ЕрДоган као на пример ЕрСрбија :)

Ердоган стварно на турском значи "снажан јастреб (соко), али нема везе са занатом.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Pavo Септембар 02, 2017, 05:44:12 поподне
Одакле ови подаци Паво?

S poreznog popisa koji je crnogorska vlast izvršila 1913. nakon što su zauzeli kapetanije Đakovicu i Peć.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 02, 2017, 07:26:24 поподне
Вау, нисам знала да има оволико различитих Доганџића.  :) Мој деда се у Београд преселио из Пећи за време Тита, тата је рођен у БГ. Изгледа да смо од тих из села Сврке, ако се по слави гледа. Ја осим мојих не знам ни за једне друге Доганџиће или Дуганџиће, први пут овде видим да нас има разних.  :) Сада ми је јасније око пореза и соколара, хвала НиколаВук на информацији!  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Amicus Септембар 02, 2017, 07:58:05 поподне
Подсети ме ово на прву епизоду Сулејмана Величанственог, она започиње управо сценом лова, где је Ибрахим Паргалија у улози Сулејмановог соколара. :D
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 02, 2017, 10:09:39 поподне
Одлична серија.  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Тимар Септембар 02, 2017, 11:34:50 поподне
Подсети ме ово на прву епизоду Сулејмана Величанственог, она започиње управо сценом лова, где је Ибрахим Паргалија у улози Сулејмановог соколара. :D
Сулејман је то вјероватно научио од Срба. Цар Душан је соколарио по Србији много прије њега.
Видим, некако је љепше написати да се тиме баве други, а не Срби.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Септембар 02, 2017, 11:43:18 поподне
Сулејман је то вјероватно научио од Срба. Цар Душан је соколарио по Србији много прије њега.
Видим, некако је љепше написати да се тиме баве други, а не Срби.

Пa пpe Cpбa тимe cу ce бaвили Pимљaни, a и Pуcи и Apaпи...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Amicus Септембар 03, 2017, 12:10:47 пре подне
Сулејман је то вјероватно научио од Срба. Цар Душан је соколарио по Србији много прије њега.
Видим, некако је љепше написати да се тиме баве други, а не Срби.

Па добро сад, Тимаре, имао сам намеру само повући паралелу са нечим, данас опште познатим. ;D

Елем, наравно да соколарство нису измислили Турци, и као што Милош каже, оно датира од старих времена.

Цитат
Y Радовашници, данашњем селу у Поцерини, налазио се манастир са црквом. Посједи манастира били су 1548. године ослобоћени свих пореза, јер су његови калућери (ruhbanan) били соколари. Монаси су у близини цркве чували гнијезда и за царски хас производили соколове. Држали су земин Врбовац у близини села Десића и Беле Реке.

Борис Нилевић, Српска православна црква у БиХ до обнове Пећке патријаршије 1557. године, Сарајево, 1990, стр. 113

Као што видимо, овим послом бавили су се и калуђери. :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 03, 2017, 12:53:59 поподне
Ја волим да гледам и квалитетне домаће серије и филмове. Гледам само квалитет, земља порекла ме не занима много.  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Pavo Септембар 17, 2017, 11:47:14 поподне
Dogandžiće spominje i Vidosava Stojančević Nikolić u članku "Brak kod Srba u Metohiji (okolina Peći)" koji je izašao 1961.  Citiram:

Цитат
Kao u Belom Polju, tako i u ostalim selima gotovo i nema Srba starinaca.  Izuzetak čini selo Svrhe gde ima srpskih starinački porodica.  Duganžići, koji su, po tradiji, ostatak srednjevekovnog srpskog metohijskog stanovništva, i Mirkovići, za koje kaže da su najstariji u selu i okolini posle Dugandžića.

Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Септембар 22, 2017, 12:59:34 поподне
Dogandžiće spominje i Vidosava Stojančević Nikolić u članku "Brak kod Srba u Metohiji (okolina Peći)" koji je izašao 1961.  Citiram:

Да ли би могао да окачиш тај чланак Паво? Захваљујем!  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Pavo Септембар 22, 2017, 06:38:39 поподне
Да ли би могао да окачиш тај чланак Паво? Захваљујем!  :)

https://www.mediafire.com/file/4tsp3bef3tx1o50/DocumentOpener.pdf

Ako nekog zanima, u ovom članku je skupljena i tradicija o podrijetlu stanovništva B(ij)elog Polja kod Peći.  Koliko znam, kasnija onomastička istraživanja nisu obuhvatila ovo selo, tako da je ovo jedini rad koji govori o njegovom stanovništvu.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Октобар 03, 2017, 12:17:39 пре подне
Мислим да није лоше да овај резултат стоји и на овој теми:

Доганџић, Никољдан, Штрпце, КиМ

Припада хаплогрупи I2a1a-M26. Ово је први тестирани са овом хаплогрупом на српском етничком простору, није претерано близак Тановићу из БиХ који припада истој хаплогрупи.

Тестирани је навео да су се у Штрпце доселили из околине Тетова у данашњој Македонији. Можда треба очекивати сличан хаплотип тј. сродне породице у истраживању 100 Срба са југа Србије и КиМ.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Октобар 04, 2017, 03:10:51 поподне
Мислим да није лоше да овај резултат стоји и на овој теми:

Шта ово значи? Која је то хаплогрупа и зашто је тако ретка када је мој презимењак први тестирани?  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Sergio Октобар 04, 2017, 03:31:32 поподне
Шта ово значи? Која је то хаплогрупа и зашто је тако ретка када је мој презимењак први тестирани?  :)

Ова хаплогрупа је највише карактеристична за југозападну Европу, или још прецизније за острво Сардинију. Веома је ретка на Балкану.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Октобар 05, 2017, 02:37:48 поподне
Ова хаплогрупа је највише карактеристична за југозападну Европу, или још прецизније за острво Сардинију. Веома је ретка на Балкану.

Страва!  :) Ваљда су и моји Доганџићи неке ретке зверке. Да ли ће убрзо да буде оно тестирање људи са Косова, имам информацију да је неки мој даљи рођак ту тестиран? Сада ме је све то баш заинтересовало.  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Октобар 05, 2017, 10:57:14 поподне
Страва!  :) Ваљда су и моји Доганџићи неке ретке зверке. Да ли ће убрзо да буде оно тестирање људи са Косова, имам информацију да је неки мој даљи рођак ту тестиран? Сада ме је све то баш заинтересовало.  :)

Требало би у скорије време да дођу резултати са тог тестирања, али ти резултати ће бити објављивани на делу који је резервисан за чланове "Порекла" (оне који су уплатили годишњу чланарину)...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Sharelock Октобар 06, 2017, 08:01:23 поподне
Ти са Брача се презивају Доганац.  у Хрватској нема Доганчића - има Догана, али зато има Дуганџића и Дуганџија колико хоћеш по Славонији и апсолутна доминација овог презимена је у Комину код Метковића.

Алија Џоговић „Топонимија југословенског дела Проклетија“ „ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ III“ Београд, 1983

Дуганџића станови –– место подно Кавника; ту су била станови Дуганџића; у турско време плаћати су травину". (стр. 231)
„Дреновачки станови – „катун близу Дуганџића станова; ту су излазили из Дреновца; то је место подно Кавника“. (стр. 231)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Октобар 07, 2017, 06:52:07 поподне
Требало би у скорије време да дођу резултати са тог тестирања, али ти резултати ће бити објављивани на делу који је резервисан за чланове "Порекла" (оне који су уплатили годишњу чланарину)...

Сигурно ће неко од чланова да буде добар и да ми дошапне резултат Доганџића када стигне.  ;) :D
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Đorđo Октобар 20, 2017, 08:28:43 поподне
У селу Дријетањ код Ужица постоји породица Доганџић , од којих неки сматрају да су од Доганџића и из Суве Сврке код Пећи, славе Никољдан
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Октобар 23, 2017, 10:18:39 поподне
У селу Дријетањ код Ужица постоји породица Доганџић , од којих неки сматрају да су од Доганџића и из Суве Сврке код Пећи, славе Никољдан

Да ли ти Доганџићи имају везе са мојима? Исто је село Сврке у питању, али није иста слава, наша је Свети Стефан.  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Đorđo Октобар 24, 2017, 11:57:06 пре подне
Када се славе разликују, увек имам велику резерву, али није немогуће
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Децембар 30, 2017, 08:50:01 пре подне
Jučer popodne malo sam se zabavio haplotipom Dogandžića iz Štrpca na Kosovu. Nešto mi se ne da ponovo sastavljati poruku pa ću samo kopirati ono što sam napisao na Krstarici:

Цитат
Pozdrav Skarduse i čestitam na rezultatu. Pretpostavljam da je na testiranju u DNK centru u Beogradu GATA H4 bio 12. S tim rezultatom postoji sedam potpunih poklapanja (na 17 markera) na YHRD pretraživaču, 1/359 na Sardiniji, 1/202 u Zaragosi (Spain), 1/199 Basque country (etnički Španac), 1/98 Cantabria (Spain), 1/2492 Spain, i dva u Latinskoj Americi, u Čileu. Ukoliko se iskoristi opcija da se pretraže oni koji imaju +/- 1 vrednst dobija se bliskost sa sledećim haplotipovima: 1/2069 u Štutgartu, 1/359 Na Sardiniji, 1/216 u Alikanteu, 1/155 Andaluzija, 1/202 Saragosa, 1/302 među Baskima u Baskiji, 1/199 među Špancima u Baskiji, 1/273 u Asturiji i 14/2492 u Španiji.

Na Ysearch-u najbliži su izvesni Hustet (17/1), još neki pripadnici porodice Husted/Hustet iz Engleske (Dorseta) i Amerike (16/1-2), Meyo iz Italije (16/1), Miera i Zaballa iz Španije (16/1) itd

Skinuo sam i neke zaslone SA YHRD.

Ovo su potpuna poklapanja na 17 markera

https://drive.google.com/file/d/1nniYv04o346mNsjBb4dPgNoKGYwxjBdV/view?usp=sharing

Ovo su haplotipovi sa +/-1 opcijom

https://drive.google.com/file/d/1Rg8br93N6BxW53cZ0OXLSvtsXyonJVS4/view?usp=sharing

Ovo je slika sa minimalnim hapolotipom (DYS456, DYS389I, DYS389II, DYS 390, DYS458, DYS19, DYS385ab)

https://drive.google.com/file/d/18aewWVgoN2MljsAVsuuPv49Nsh5cgDHE/view?usp=sharing

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Децембар 30, 2017, 10:04:49 пре подне

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

A мoждa и нeмaчкиx coкoлapa, нa штa укaзуje и пpeзимe...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Децембар 30, 2017, 10:42:34 пре подне

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

Maдa caдa кaдa caм ишчитao, мopaм пpизнaти дa имa лoгикe...

https://drive.google.com/file/d/1nniYv04o346mNsjBb4dPgNoKGYwxjBdV/view?usp=sharing
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Акса Децембар 30, 2017, 10:56:28 пре подне
Jučer popodne malo sam se zabavio haplotipom Dogandžića iz Štrpca na Kosovu. Nešto mi se ne da ponovo sastavljati poruku pa ću samo kopirati ono što sam napisao na Krstarici:

Skinuo sam i neke zaslone SA YHRD.

Ovo su potpuna poklapanja na 17 markera

https://drive.google.com/file/d/1nniYv04o346mNsjBb4dPgNoKGYwxjBdV/view?usp=sharing

Ovo su haplotipovi sa +/-1 opcijom

https://drive.google.com/file/d/1Rg8br93N6BxW53cZ0OXLSvtsXyonJVS4/view?usp=sharing

Ovo je slika sa minimalnim hapolotipom (DYS456, DYS389I, DYS389II, DYS 390, DYS458, DYS19, DYS385ab)

https://drive.google.com/file/d/18aewWVgoN2MljsAVsuuPv49Nsh5cgDHE/view?usp=sharing

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

Иначе за Доганџиће из Штрпца се наводи да су из Полога пореклом досељени почетком 19. века. Док у Ономастици се нешто прецизније наводи њихово порекло из Гостивара у Пологу, не знам колико је то тачно. Има извесан број родова у Сиринићу пореклом из Полога и то су досељеници из данашње тетовске општине погранична села са општином Штрпце и Призрен, прелазили су у суседном Сиринићу и Средској. Мада и за њих Урошевић само наводи да су из Полога, али знам из приче да су пореклом из тетовских села, неки од њих су у мојем селу дошли 1913. добили су имања. То су Грбићи, Кецићи, Доганџићи и др. Међутим недавно сам сазнао да у мојем селу нису прави Доганџићи, већ да потичу од призетка Ивана досељеног из Тетова у род Доганџића у Штрпцу преузели су и славу Доганџића. Они носе презиме Јаковљевић. Нисам обраћао пажњу на ово. Чуо сам се са тестираним Доганџићем и он ми је рекао да Доганџић у мојем селу немају исто порекло са њим и заиста то и пише у Ономастици.

Што се тиче Доганџићевог резултата тешко да ће да се појави неко са овим хаплотипом међу 400 тестираних. Све указује да су преци Доганџића странци врло је вероватно да су дошли пре 500 до 1000. година, можда као трговци и остали су да живе на ове просторе.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Децембар 30, 2017, 01:50:31 поподне
Иначе за Доганџиће из Штрпца се наводи да су из Полога пореклом досељени почетком 19. века. Док у Ономастици се нешто прецизније наводи њихово порекло из Гостивара у Пологу, не знам колико је то тачно. Има извесан број родова у Сиринићу пореклом из Полога и то су досељеници из данашње тетовске општине погранична села са општином Штрпце и Призрен, прелазили су у суседном Сиринићу и Средској. Мада и за њих Урошевић само наводи да су из Полога, али знам из приче да су пореклом из тетовских села, неки од њих су у мојем селу дошли 1913. добили су имања. То су Грбићи, Кецићи, Доганџићи и др. Међутим недавно сам сазнао да у мојем селу нису прави Доганџићи, већ да потичу од призетка Ивана досељеног из Тетова у род Доганџића у Штрпцу преузели су и славу Доганџића. Они носе презиме Јаковљевић. Нисам обраћао пажњу на ово. Чуо сам се са тестираним Доганџићем и он ми је рекао да Доганџић у мојем селу немају исто порекло са њим и заиста то и пише у Ономастици.

Што се тиче Доганџићевог резултата тешко да ће да се појави неко са овим хаплотипом међу 400 тестираних. Све указује да су преци Доганџића странци врло је вероватно да су дошли пре 500 до 1000. година, можда као трговци и остали су да живе на ове просторе.

Iskreno, slabo poznajem istoriju stanovništva u tom delu Srbije. Bio mi je zanimljiv haplotip a nekako mi se učinilo da mu nije posvećeno dovoljno pažnje. Sa druge strane, ako su iz Pologa, negde sam čitao da su Položani naseljavani u današnjoj Srbiji nakon oslobođenja od Turaka, pa se ne bih iznenadio ako bi bili pronađeni bliski haplotipovi. O Dogandžićima znam ono što je napisao Stojan Dogandžić na stranici Porekla (https://www.poreklo.rs/2012/02/16/poreklo-prezimena-dogandzic/). Što se tiče rezultata Srba na Kosovu očekujem dosta raznolik genetski sastav pre svega zbog otvorenosti srpskog društva u periodu kraljevine i carstva.

S obzirom na mestu odakle potiču (Polog- po predaji) i s obzirom na karakterističan stil ratovanja, dosta blizak vlaškom i albanskom, palo mi je na pamet da su možda bili graničari ili nešto slično prema nemirrnim albanskim brdima. Čak i samo prezime ne mora biti po zanimanju nego po nekoj osobini (vidi kao soko itd) ili po mestu života (visoko na nekoj uzvisini). Ovde su neki tekstovi o Katalonskoj kompaniji i o španskim najamnicima u srpskoj službi (rad Mihajla Dinića uglavnom po dubrovačkim izvorima)

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:almogaveri

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2517/diniFR.pdf?sequence=1
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Децембар 30, 2017, 03:29:09 поподне
Iskreno, slabo poznajem istoriju stanovništva u tom delu Srbije. Bio mi je zanimljiv haplotip a nekako mi se učinilo da mu nije posvećeno dovoljno pažnje. Sa druge strane, ako su iz Pologa, negde sam čitao da su Položani naseljavani u današnjoj Srbiji nakon oslobođenja od Turaka, pa se ne bih iznenadio ako bi bili pronađeni bliski haplotipovi. O Dogandžićima znam ono što je napisao Stojan Dogandžić na stranici Porekla (https://www.poreklo.rs/2012/02/16/poreklo-prezimena-dogandzic/). Što se tiče rezultata Srba na Kosovu očekujem dosta raznolik genetski sastav pre svega zbog otvorenosti srpskog društva u periodu kraljevine i carstva.

S obzirom na mestu odakle potiču (Polog- po predaji) i s obzirom na karakterističan stil ratovanja, dosta blizak vlaškom i albanskom, palo mi je na pamet da su možda bili graničari ili nešto slično prema nemirrnim albanskim brdima. Čak i samo prezime ne mora biti po zanimanju nego po nekoj osobini (vidi kao soko itd) ili po mestu života (visoko na nekoj uzvisini). Ovde su neki tekstovi o Katalonskoj kompaniji i o španskim najamnicima u srpskoj službi (rad Mihajla Dinića uglavnom po dubrovačkim izvorima)

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:almogaveri

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2517/diniFR.pdf?sequence=1

Заиста занимљиво. Није немогуће да су Доганџићи потомци неких алмогавара, можда баш оних који нису стигли да учествују у Битки код Велбужда а вероватно су остали у српској служби, о којима је реч у Динићевом чланку. У "Сећањима Николе Поповића" је забележено следеће предање о Доганџићима (Дуганџићима) из Доње Гуштерице код Липљана (који су се ту доселили из Штрпца, дакле род су са тестираним Доганџићима):

"У Доњој Гуштерици, на Косову, постоји породица Дуганџићи. Они су староседеоци још од пре Косовске битке. Тада су, у српској држави, имали привилегије од српских владалаца да гаје и за лов обучавају соколе (турски: дукан). Један утврђени број од тих извежбаних сокола предавали су српским владаоцима. За ту услугу су добили у лични и наследни посед цео атар Доње Гуштерице, у износу око 1500 хектара. Када је пропала српска држава и Турци овладали Косовом, Дуганџићи су умели да се снађу и исте привилегије сачувају. Цар им је то и писменим ферманом потврдио. Ферман је гласио на једно лице у породици. Он је имао титулу капетан-паша.

Као такав имао је права да носи сабљу и скерлетну кабаницу. Такође да му све месне власти одају дужну почаст, као и штите породицу од сваког насиља. За те своје привилегије, пак, они су морали сваке године лично цару да предају по 100 дукана (сокола), лепо извежбаних за лов. Ту своју дужност они су вршили савесно, али не само из своје личне користи већ и за добро остале потлачене раје јер, имајући такву почаст код власти, они су колико-толико успевали ипак да и другу браћу Србе бар мало заштите од зла и насиља. То им је доносило поштовање и са српске стране, те су били видни и на гласу."

Занимљиво је да се овде не помиње ни досељавање из Полога ни досељавање из Сиринића, већ старина "још од пре Косовске битке" и посед села Доње Гуштерице још из времена српских владара, али ипак мислим да је то касније "дотеривање" предања. У сваком случају, изгледа сасвим могуће да је соколарска традиција код њих врло дуга, можда још из времена српског средњег века (која се потом наставила и под Турцима).
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Скардус Децембар 30, 2017, 05:35:44 поподне
Све похвале за уложен труд око хаплогрупе Доганџића из Штрпца, са Шар - планине (Скардус), као и за расправу по тој теми. Оно што је сигурно је да је И2а1а М26 изузетно ретка хаплогрупа код Срба.
Да нешто кажем о Пологу (котлина између Тетова и Гостивара). Општина Штрпце (Сиринићка Жупа) где и сада живим је ''преко планине'' Пологу. Некада су се између Сиринићке Жупе и Полога одржавале веома живе везе (у летњем периоду). Било је и досељавања и одсељавања, женидби, удаје... Оно што је важно рећи да са обе стране живе Срби и имају веома снажно Српско осећање. Упркос снажној македонизацији, у селима око Тетова још увек се носи шајкача и грађани се изјашњавају као Срби.
Ово наводим као важно јер је то земља Српских Брсјака и Мијака а Бранковићи чији је Полог био један од поседа  на ову територију су досељавали Српско становништво из Херцеговине и шире.
Даље, Брсјаци или Березити су Српска племена из садашње источне Немачке, западне Чешке и југозападне Пољске, одакле видим могућег претка Доганџића (Према Radonu).
Друга могућност за претка Доганџића је неко од преживелих Каталонских витезова па чак и Немачих витезова на двору Немањића.
Трећа могућност је да је предак Доганџића неко од  Млечана (Венецијанаца - Венета) који су до Полога стигли из Скадра и Љеша, дакле са Албанског (или чак Црногорског) приморја које је само до пре двеста година било насељено скоро искључиво Србима.
Сви наведени су могући носиоци И2 а1а М 26 хаплогрупе који називају и западном И хаплогрупом.

Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Децембар 30, 2017, 08:57:25 поподне
Све похвале за уложен труд око хаплогрупе Доганџића из Штрпца, са Шар - планине (Скардус), као и за расправу по тој теми. Оно што је сигурно је да је И2а1а М26 изузетно ретка хаплогрупа код Срба.
Да нешто кажем о Пологу (котлина између Тетова и Гостивара). Општина Штрпце (Сиринићка Жупа) где и сада живим је ''преко планине'' Пологу. Некада су се између Сиринићке Жупе и Полога одржавале веома живе везе (у летњем периоду). Било је и досељавања и одсељавања, женидби, удаје... Оно што је важно рећи да са обе стране живе Срби и имају веома снажно Српско осећање. Упркос снажној македонизацији, у селима око Тетова још увек се носи шајкача и грађани се изјашњавају као Срби.
Ово наводим као важно јер је то земља Српских Брсјака и Мијака а Бранковићи чији је Полог био један од поседа  на ову територију су досељавали Српско становништво из Херцеговине и шире.
Даље, Брсјаци или Березити су Српска племена из садашње источне Немачке, западне Чешке и југозападне Пољске, одакле видим могућег претка Доганџића (Према Radonu).
Друга могућност за претка Доганџића је неко од преживелих Каталонских витезова па чак и Немачих витезова на двору Немањића.
Трећа могућност је да је предак Доганџића неко од  Млечана (Венецијанаца - Венета) који су до Полога стигли из Скадра и Љеша, дакле са Албанског (или чак Црногорског) приморја које је само до пре двеста година било насељено скоро искључиво Србима.
Сви наведени су могући носиоци И2 а1а М 26 хаплогрупе који називају и западном И хаплогрупом.

Pozdrav Skarduse i dobro došao :)

Da budem iskren, ja verujem u verovatno poreklo iz današnje Španije. Uzorci iz Gdanjska imaju poklpanje na devet markera a to mi je ipak premalo za čvršći zaključak o poreklu. Sa druge strane, sa Zapadnim Sredozemljem postoji veća genetska sličnost i samim tim i čvršća veza. S obzirom na baš tu bliskost ne verujem da je veza starija od nekih hiljadu godina, čak bih joj i 500 godina teško dao. S obzirom na to nekako mi se poreklo od strane Katalana čini najverovatnijim, bar s obzirom na ono s čim sad raspolažem. Prisustvo katalonskih boraca nije ni neko čudo s obzirom na to da se pojavljuju taman na početku velike ekspanzije srpske države prema jugu, na prostoru na kojem su operisali Katalonci. Naši kraljevi su ih sasvim sigurno unajmljivali pa su neki vrlo verovatno ostali na ovim prostorima, bilo kao niže plemstvo, bilo kao najamni vojnici. Zašto i kako su se našli u Pologu, da li igrom slučaja ili su planski naseljeni ne znam i nešto ne verujem da ćemo ikad i saznati. Mnogo je dokumenata uništeno tokom istorije. Za neke stvari ostao nam je samo DNK naših predaka u nama
Voleo bih da ima više testiranih iz Pologa. Zanima me koliko je ta sredina genetski složena, da li se sastoji od jednog, dva ili najviše tri genetske linije ili je složenija. Sigurno bi bili zanimljivi i rezultati Brsjaka i Mijaka, i kobinovani sa rezultatima sa Kosaova dali bi potpuniju sliku stare srpske države.

Još jednom pozdrav i dobrodošao

@Nikola- zanimljivo je svedočenje o Dogandžićima kraj Lipljana, kao da se ne radi o istoj porodici. Ako se doseljavanje desilo u 19 veku verujem da bi ipak moralo postojati neko istorijsko pamćenje o tom događaju. Ako su tu od srednjeg veka možda bi trebali postojati neki turski dokumenti o njihovom statusu i obavezama. Tako različite predaje o poreklu ostavljaju neka pitanja otvorenima, pre svega oko zajedničkog porekla
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: НиколаВук Децембар 30, 2017, 10:25:30 поподне
@Nikola- zanimljivo je svedočenje o Dogandžićima kraj Lipljana, kao da se ne radi o istoj porodici. Ako se doseljavanje desilo u 19 veku verujem da bi ipak moralo postojati neko istorijsko pamćenje o tom događaju. Ako su tu od srednjeg veka možda bi trebali postojati neki turski dokumenti o njihovom statusu i obavezama. Tako različite predaje o poreklu ostavljaju neka pitanja otvorenima, pre svega oko zajedničkog porekla

У етнографској литератури они имају исто предање о Пологу као и Доганџићи из Штрпца, додуше ови из Доње Гуштерице су се тамо доселили век раније. Цитат из чланка Милете Букумирића, "Ономастика липљанске околине" у Ономатолошким прилозима бр. 21:

"Доганџић, раније презиме Благића, Вучића, Здравковића, Капетановића, Костића, Токића, Томића, Филића, осамнаест кућа Лазића, две куће Максимовића и четири куће Ристића. Преци су им се доселили из околине Тетова у првој половини XVIII века. Славили су Светог Јована, а сада славе Светог Николу зимског и летњег. Информатор Војин Максимовић, 1905."

Такође Атанасије Урошевић у својој књизи "Косово" доноси ове податке о гуштеричким Доганџићима:

"Средњовековни помени Гуштерице односе се, изгледа, на Горњу Гуштерицу, јер се из предања зна да су Доњу Гуштерицу основали Доганџићи. Помени из турског времена, из 18. века, у вези са соколарством, односе се на ову (Доњу) Гуштерицу, јер су то соколарство обављали ти Доганџићи, по чему им је дошло и презиме (соко турски: тоган). Само су ти Доганџићи имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло од привилегије коју су имали као соколари, јер су били дужни да соколове шаљу на двор; остали родови су били чифчије у Џинића из Приштине."

"Родови: Доганџићи (32 к., Св. Јован). Управо имају две славе, јер, поред старе славе Св. Јована, завели доцније и славу Св. Николе. Стари су досељеници и оснивачи села. Доселили се од Тетова да избегну освету, јер су „поубијали арамије у својој кући“. Досељење им је старије од оних помена соколарства у овом селу средином 18. века."

С друге стране, тестирани Доганџићи имају овакво предање (из чланка Милете Букумирића "Ономастика Сиринићке жупе", Ономастички прилози 9):

"Доганџ'ић, шест кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Гостивара почетком 19. века. Једна кућа има породични надимак Тирини, а једна секундарно презиме Јаковл*еви. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Међутим, једна кућа, уместо Светог Николе, од 1942. године славе Аранђеловдан. Информатор Станојко Доганџић (1942)."

Дакле не подудара се време доласка, гуштерички Доганџићи су цео век старији од сиринићких на Косову (и оснивачи су Доње Гуштерице), али по славама се на занимљив начин подударају, старија слава гуштеричких је Јовањдан али су касније почели да славе и Никољдан (летњи Никољдан као преславу), док сиринићки славе само Никољдан (и опет летњи Никољдан као преславу). Напоменуо бих да ова комбинација слава (Јовањдан и Никољдан) постоји код малтене свих бањанско-пивљанских N2 родова, можда је чиста случајност, а можда и не (узимајући у обзир њихово предање о пореклу из Старе Србије). Било би интересантно пронаћи у оквиру планског тестирања Косоваца и неке Доганџиће из Доње Гуштерице, да би се разрешила ова недоумица око њихових веза са већ тестираним сиринићким Доганџићима.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милош Децембар 31, 2017, 09:59:44 пре подне

"Доганџ'ић, шест кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Гостивара почетком 19. века. Једна кућа има породични надимак Тирини, а једна секундарно презиме Јаковл*еви. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Међутим, једна кућа, уместо Светог Николе, од 1942. године славе Аранђеловдан. Информатор Станојко Доганџић (1942)."

Било би интересантно пронаћи у оквиру планског тестирања Косоваца и неке Доганџиће из Доње Гуштерице, да би се разрешила ова недоумица око њихових веза са већ тестираним сиринићким Доганџићима.

Бићe пpиopитeт у нapeднoм пepиoду...
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Милица Доганџић Јануар 06, 2018, 10:39:10 пре подне
Супер!  :) Не могу да дочекам резултат мојих Доганџића, надам се да ће ускоро.  :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Мај 16, 2020, 04:32:26 поподне
Ne znam da li je Milica nastavila sa istraživanjem svog prezimena ali na academia.edu može se pronaći zanimljiv rad Dragane Ahmedoski:"Sokolari sandžaka Kruševac, Vučitrn, Prizren i Skadar 1673. godine" objavljen u Vojno-istorijskom glasniku 2014. godine. Tu je spomenut sokolar iz sela Svraca/Svraka Selak Radič, sokolar sa beratom

https://www.academia.edu/17524429/Sokolari_sand%C5%BEaka_Kru%C5%A1evac_Vu%C4%8Ditrn_Prizren_i_Skadar_1673._godine

Ovaj rad može biti zanimljiv i za našeg Dabižljevića pošto se u mestu Loćane kod Peći pominje sokolar Dabiživ Petro, sokolar sa beratom. Ako i nije direktan predak, pojava tog imena može ukazati na njegovu prisutnost na prostoru Metohije u tom vremenu
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Дабижљевић Милан Мај 16, 2020, 11:14:40 поподне
Хвала радон што сте ме се сетили! Прочитао сам и ништа не могу да повежем. Хоће ли бити ускоро објављена студија о становништву Косова и Метохије укључујући и за сада необјављене резултате?
Надам се да ће ме објава студије бар упутити на неки правац где бих могао да тражим своје корене!
Срдачан поздрав!
Милан Дабижљевић
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Мај 17, 2020, 09:30:32 пре подне
Nema na čemu Milane :)

Ovaj rad je zanimljiv za Dogandžiće pošto pretpostavljamo da njihovo prezime ima vezu sa profesijom sokolarenja. Posebno je zanimljiv za Dogandžiće iz Svrake pošto se spominje jedan sokolar u tom selu i s razlogom pretostavljam da se radi o jednom njihovom pretku.

Što se tiče Dabižljevića, ovaj rad je zanimljiv samo radi spominjanja imena Dabiživ na prostoru Metohije u periodu 17. veka. Svojevremeno sam dosta čitao o istoriji Hercegovine i ime Dabiživ je bilo dosta često u 14 i 15 veku da bi kasnije nestalo. Iznenadila me njegova pojava na prostoru Metohije u 17 veku. Pošto se na temi o Dabižljevićima govorilo o starosti prezimena ovo mi je izgledalo kao dobar trag za ustanovljenje nekog zadnjeg datuma kad je prezime moglo nastati. Ne znam da li se nakon kraja 17 veka pojavljuje u izvorima kao ime, ali čini mi se da je moglo nastati oko vremena velike seobe Srba . Znam da je to malo diskutabilana ideja ali s druge strane možda neko ima neku informaciju više o spominjaju imena Dabiživ i nakon tog perioda.

Meni su zanimljiva ta višesložna imena kao što su Dabiživ ("Da bude živ"), Radmuž ("Da bude sretan"), Milis(l)av, Miodrag itd u kojima se zaziva određen blagodar za pojedinca koji ga nosi (tzv votivna imena). Uglavnom su to starija imena koja su postepeno nestajala, zamenjna biblijskim ili stranim imenima. Ona, kao koreni prezimena mogu poslužiti kao putokaz prema vremnu kad su nastala i kad je živeo predak koji ga je nosio.

Što se tiče same studije na žalost nisam u toku, tu je potrebno uputiti pitanje nadležnim institucijama Porekla. Ja lično mislim da ste starosedeoci na području Metohije i da van tog prostora neće biti mnogo srodnika, osim verovatno u užoj Srbiji. Što se tiče dubljih analiza ne znam koliko ste daleko otišli s njima ali bi i one mogle biti od pomoći kod traganja za starijim korenima iz vremena Seobe naroda.

Pozdrav i svako dobro!
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Август 08, 2020, 09:24:31 поподне
Izgleda da bi legenda o doseljavanju iz Pologa Dogandžića iz Štrpca mogla biti tačna. U YHRD bazi podataka, među 304 Makedonca nalazi se i haplotip blizak Dogandžićevom. Jedina razlika na 17 markera je na DYS439 gde Dogandžić ima 11 a pomenuti Makedonac 12.

https://drive.google.com/file/d/1IbNIOptdN9Eh94cXgDBJrlIwP9i2VlYM/view?usp=sharing

Pošto se ovaj haplotip nije ranije pojavljivao pretpostavljam da je otkriven u najnovijem radu koji se tiče genetike naroda koji žive u današnjoj Makedoniji:"Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia"

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1872497319301097

Ne znam da li neko od članova ima pristup rezultatima tog istraživanja i da li može otkriti i neku informaciju više, pošto je testiranje vršeno regionalno.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Небојша Август 08, 2020, 09:43:38 поподне
Izgleda da bi legenda o doseljavanju iz Pologa Dogandžića iz Štrpca mogla biti tačna. U YHRD bazi podataka, među 304 Makedonca nalazi se i haplotip blizak Dogandžićevom. Jedina razlika na 17 markera je na DYS439 gde Dogandžić ima 11 a pomenuti Makedonac 12.

https://drive.google.com/file/d/1IbNIOptdN9Eh94cXgDBJrlIwP9i2VlYM/view?usp=sharing

Pošto se ovaj haplotip nije ranije pojavljivao pretpostavljam da je otkriven u najnovijem radu koji se tiče genetike naroda koji žive u današnjoj Makedoniji:"Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia"

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1872497319301097

Ne znam da li neko od članova ima pristup rezultatima tog istraživanja i da li može otkriti i neku informaciju više, pošto je testiranje vršeno regionalno.

Проверио сам, овакав хаплотип не постоји у том истраживању. А не нађох га ни у другим Y-STR студијама за Македонију. Остаје да је тестирани из студије "Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia", која не садржи фајл са Y-STR резултатима, али су исти (део) прослеђени YHRD бази.

У сваком случају, важан податак за Доганџиће.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Be like Bill Август 09, 2020, 07:13:08 пре подне
Проверио сам, овакав хаплотип не постоји у том истраживању. А не нађох га ни у другим Y-STR студијама за Македонију. Остаје да је тестирани из студије "Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia", која не садржи фајл са Y-STR резултатима, али су исти (део) прослеђени YHRD бази.

У сваком случају, важан податак за Доганџиће.

Hvala Nebojša

Koliko vidim, ovaj rad je iz 2011 i čini mi se da su njegovi rezultati već bili u bazi podataka YHRD. Zato sam pomislio da se možda radi o ovom novijem radu. Da su bili ranije, sigurno bih ga pronašao 2017 kad je to bilo aktuelno

I ja se slažem da je ovo važan podatak za Dogandžiće. :)
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Скардус Август 09, 2020, 07:39:44 поподне
Hvala Nebojša

Koliko vidim, ovaj rad je iz 2011 i čini mi se da su njegovi rezultati već bili u bazi podataka YHRD. Zato sam pomislio da se možda radi o ovom novijem radu. Da su bili ranije, sigurno bih ga pronašao 2017 kad je to bilo aktuelno

I ja se slažem da je ovo važan podatak za Dogandžiće. :)
Поздрав свима!
У међувремену су у Штрпцу пронађене још две велике породице са потпуним поклапањем са мојим резултатом и још једна у Драјковцу.
Значи, четири велике породице са више стотина чланова с можда и близу 1000 чланова. Рецимо рода из Драјковца је 1934 године било више од стотину. Родова из Штрпца би по мом рачуну било више од 300-400.
Данас од ових породица има житеља Београда, Новог Сада, Смедерева и појединаца широм Србије.
За Милицу информација да Доганџићи из Сврка и Доње Гуштерице нису уопште сродни.
Сетио сам се приче миг покојног оца да је чуо да су наши преци у ове крајеве дошли из Херцег Новог и да је Штрпце била крајња дестинација. Пре тога су изгледа лутали Пологом и Албанијом а можда и још ниже до Солуна.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Кековац Август 01, 2022, 08:59:45 поподне
Колико видим на YFull-у се појавио сродник нашег припадника хаплогрупе https://www.yfull.com/tree/I-Z113/ са којим је оформио нову грану FT342160 али се не види земља порекла тестираног. Да ли неко можда зна одакле је нови тестирани припадник ове хаплогрупе?
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Неродимац Август 01, 2022, 09:03:09 поподне
Колико видим на YFull-у се појавио сродник нашег припадника хаплогрупе https://www.yfull.com/tree/I-Z113/ са којим је оформио нову грану FT342160 али се не види земља порекла тестираног. Да ли неко можда зна одакле је нови тестирани припадник ове хаплогрупе?

Обавестио сам наше Доганџића да му се појавио сродник и рекао му да може да га контактира али изгледа да још није то урадио. Видећемо у будућности о коме се ради за сад ништа.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Христифор Август 01, 2022, 09:52:41 поподне
Или су преци каталонски најамници или пирати. Треће скоро да не постоји када се погледа дистрибуција саме хаплогрупе и како је могла доћи код нас.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: CosicZ Август 02, 2022, 03:08:09 пре подне
Колико видим на YFull-у се појавио сродник нашег припадника хаплогрупе https://www.yfull.com/tree/I-Z113/ са којим је оформио нову грану FT342160 али се не види земља порекла тестираног. Да ли неко можда зна одакле је нови тестирани припадник ове хаплогрупе?
YF104550 има митохондријску хаплогрупу H3af.
https://www.yfull.com/mtree/H3af/
https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/H;name=H3af
http://www.ianlogan.co.uk/sequences_by_group/h3aa-av_genbank_sequences.htm H3af A8470G G16129A
Ова хаплогрупа се јавља углавном на западу Европе, али има и припадника из Србије, Бугарске, Аустрије, Мађарске, Словачке и Словеније.

На https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-Z113 има припадника из Француске, Мексика, Шпаније, Енглеске, Србије, Бугарске и Португала којима до сада није одређена подгрупа, могуће је да се међу њима крије неко са I-FT342160. YF104550 се тестирао у Небули, вероватно није присутан на FTDNA.

https://www.yfull.com/tree/I-FT342160/ formed 1700 ybp, TMRCA 1700 ybp
Ако је YF104550 са Пиринејског полуострва, не открива нам нешто што до сада нисмо знали о кретању I-FT342160. Међутим, ако је са Балкана или околине, онда је ова подгрупа овде дошла са Пиринејског полуострва у време Римљана.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Неродимац Август 02, 2022, 09:46:45 пре подне
Ако је YF104550 са Пиринејског полуострва, не открива нам нешто што до сада нисмо знали о кретању I-FT342160. Међутим, ако је са Балкана или околине, онда је ова подгрупа овде дошла са Пиринејског полуострва у време Римљана.
[/quote]

И ја сам истог мишљења али да бих били сигурни морали би да сачекамо још неког ко би припао грани у којој је Доганџић. Оно што ме брине код овог Доганџићевог рођака је што мислим да није платио Yfull и да ће ускоро бити обрисан ако то не уради.
Наслов: Одг: Доганџићи
Порука од: Весна222 Септембар 27, 2022, 11:01:54 поподне
Sakam da se nadovrzam na temata, osven Dogandzi postojat i Đerekarci na Kosovo. Stara sokolarska familija koja od okolu 1700 (a može i porano) do 1780god živeat vo selo Đerekare ili nekade Đelekare (Vitina). Gi ima najmalku 13k vo 1780g, naveduvaat deka pobegnaja od zulumi.
Vo sosednoto selo Vrbovac se doseluvaat 4k, gi ima pod prezime Vesić, 5k vo s Petrovce K Kamenica i ušte 4k vo Đerekarce Trgovište, prezime: Mladenović, Grujić, Jović itn.
Nivna slava beše sv Đorđe, dodeka vo s Đerekarce ja menuvaat vo sv Nikola, iako nema crkva vo blizina koja e posvetena na svetecot.
Za rodot Đerekarci isto kako i za Dogandzi pišuva deka se stara srednovekovna familija, koja se zanimava so sokolarenje. Prezimeto Đerekarac e mnogu retko, a gi ima i pod prezime Đelekar. Najčesto Đerekarac e koristen kako nadimak. Interesno e deka istata familija pokasno vo poveke navrati se spomenuva kako Doganci/Dogandzi itn.
Nekolku fakti od knigi:
s Petrovce
Đerekarci (5 k., sv. Andreja), doseljeni zbog zuluma pre 140 godina iz Đerekara u Gornjoj Moravi. Pradeda današnjih staraca je u Đerekaru svake godine lovio „duganje“ (sokolove) i slao caru. A zato je imao ferman da ne plaća desetak. Turci su im docnije poništili ovaj ferman.
s Vrbovac
Đerekarci (4 k., sv. Đorđe), preseljeni iz Đerekara od zuluma.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine
s Đerekarce
Filiparci su najpre živeli u Selo Mahali, posle su osnovali Rečku Mahalu. Poreklom si iz Đerekara u okolini Gnjilana.
Otuljci, Jankovci i Kardaši  I za njih se kaže da su doseljeni iz Đerekara kod Gnjilana.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Gornja Pčinja“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih delimično 1940. godine, kao i 1949. i 1950. godine.
Etničke prilike v južnoj Srbiji; se spomenuva daka se sokolari od sredniot vek, ispituvanja se vršeni vo s Lukovo Vranje, ogranok od rodot Đerekarci od s Đerekarce.
Dodeka J Cvijić naveduva deka vo s Petrovce postojat dve stari sokolarski familii Dogandzi i Đerekarci.
Se izvinuvam što pišuvam na makedonski, baš me interesira dali nekoj znae nešto okolu ova. Pozdrav do site na forumot.