Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.
Код Лубурића стоји да су Луковци у село Старче дошли са Лукова (Никшић) око 1780, а да им је најдаља старина од Пророковића. Почетком 20. века једна кућа се населила у Ускоке, у Сировац, а једна у Дробњак, на Мљетичак. Имах једну баба-стрину која је била из те фамилије са Мљетичка.
Или су можда Луковци у неком периоду из ко зна ког разлога прешли из Сврка у Старче?Хвала ти, Војиненаде!
Свака част за анализу, Equinox. Притом је све употпуњено днк резултатима. Одличан посао. Нешто слично раде Аврамијевштаци, Пјешивци, Пивљани и Озринићи. Истина, не са тако детаљном етнолошком анализом, мада и нису тако компликовани као "Ковачани". :)
Oдличнo!
Штo ce тичe Kaдићa, њиxoвo пpeзимe мoжe дa aлудиpa нa "кaдиjу"- цapиникa у Tpeпчи, o чeму пишe Mиxaилo Динић. Ta je улoгa билa нaмeњeнa Дубpoвчaнимa. Moгућe дa cу ce пpeци Kaдићa кao мoгући Cacи-кaтoлици paнo утoпили у бpojну дубpoвaчку кoлoниjу. И дaнac пocтoje пoтoмци тиx кaтoликa, чиje je пpeзимe oпcтaлo дo дaнac: Гуcнићи, Кoлићи...
Taкoђe миcлим дa тpeбa тeму пpeбaцити у "Poдoви и њиxoвe xaплoгpупe".
Дакле, на основу наведеног, верујем да су "Ковачани" заправо родови и фамилије које су проистекле од старих трепчанских родова који су се у време епидемије куге, која је владала на Балкану и захватила ширу област Вучитрна, повукли у Ковачицу како би избегли претњу по егзистенцију.
Све похвале за Еквинокса!
Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?
Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.
Све похвале за Еквинокса!
Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?
Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.
Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.
Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17. веку била сконцентрисана у Трепчи.
Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa, пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.
Хмм, али зар на простору Копаоника не постоји она група родова са том славом која је досељена из Домановића код Стоца у Херцеговини крајем 17. века?
По Чачку и Лучанима има Домановића са славом Свети Врачи, што је исто јако занимљиво у вези тих родова са Копаоника.
Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).
Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa, пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.
Jeднoм cи пocтaвиo cпиcaк тиx poдoвa кojи cлaвe cв. Вpaчe. Mнoгe пoзнajeм личнo, пa нeкa aкциja ce мoжe нaпpaвити. :)
Дакле, каравански путеви преко Сеоца и низ Морачу постају несигурни због Климента и Влаха што ове локације чини мање привлачним за ово становништво. Спонтано се шире према Пљевљима све до Рудог и Сребренице, на западу, преко Бихора и Тутина ка Голији, Руднику и Копаоники а преко Ругове за Пећ, Трепчу , Јанјево и даље према Осоговским планинама. То ширење прати ширење средњовјековне Србије. У исто вријеме развија се антагонизам између православаца и католика и тада добијају оно "лукави латини". И ријеч битанга долази од њнјемачког бите=молим и данке=хвала чиме су се поспрдивали њиховом процедуралном понашању а касније је та ријеч добила друго значење. У вријеме успона Србије њихова привилегије се сманјују у појединим подручјима и долази до дјелимичне асимилације у Србе. Ипак, дочекали су османлије и били су силом одвођенји у остале дјелове османског царства да преносе технолошке процесе у рударству. Један добар дио се задржава на Балкану и добијају одређене привилегије и посебан закон за нјих. Као посебан етнос католичке вјеросповјести се поминју све до Пиколоминијевог палјенја Скоплја. Узевши учешће у тим борбама не само да губе привилегије код османлија већ бивају гонјени и починју се крити по мјестима са већом надморском висином и кгдје су имали рођака већ интегрираних у Србе или муслимане као посебног етноса (данас Бошнјаци). Један дио се повукао са ћесаревцима, један дио, разочаран у ћесаровце се одмах исламизирао а један дио иде ка Котору и Дубровнику отуда помисао да они долазе одоздо. Помаци и Горанци имају у свом саставу потомака ових "саса" који су настанјивали данашнју Македонију и Бугарску. Према васојевићком закону видимо да их у тој области има још јер им се пријети "који ковач на Божић не удари чекићем о наковањ да се обестрви". Занимљиво је да су неки до краја 19. вијека остали католици а неке жене су дочекале и 20. вијек јер су жене биле манје склоне конвертиранју.
Мало сам се уморио :)
Надам се да не требам напоменути да је све ово конструкција према ономе шта ја знам о нјима, права истина ће засигурно још бити далеко.
Поздрав !
Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).
Ја сам мало скептичан по питању Домановића јер је запис о њиховом пореклу проистекао из разговора са теренских испитовања Радослава Павловића а не постоји ни један документовани доказ који би га поткрепио. Ја ћу покушати мало више да дознам о њима у наредном периоду а мислим да Крива Река спада у области које су ослобођене после Првог српског устанка тако да би морали и а де појаве у пописима који су Архиву Србије.U neobjavljenom rukopisu Poreklo i rodoslov familije Domanović iz Gornje Jarušice, Milinka Domanovića, Radojevog unuka, koji obuhvata vreme "od prvog doseljenika na ove prostore 1787—2007. godine" čitamo činjenice:
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?
Мислим да сам у једном од порука од пре неколико месеци поменуо како је код старинаца дошло до „ корупције“ народног сећања и где су се направиле такве конструкције, на основу доступности информација које одударају од реалног стања ствари.
По том принципу, су Кадићи у Лешку, на основи врло малог броја паралела упркос велико броју разлика, успоставили били предање да потичу од Кадића из Бјелопавлића. Сада дефинитивно знамо да не само да нису од Кадића из Бјелопвалића већ и да су као дефинисац род постојали и обитавали у Трепчи бар 200 година пре претпостављеног времена рођења „Кадије“, родоначелника Кадића.
Поред тога, Дедијер је забележио само један православни род у Домановићима, чини ми се Зелениковиће, који славе једну другу крсну славу. Поред тога, има доста потомака „Ковачана“ и „Маринчана“ који су населили Криву Реку и Грабовницу тако да би их ја и даље држао у игри.
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?
Еквиноксе, да ли има вести о исходу СНП панела Стевановића?
Има их у више места по Чачку и Лучанима, углавном кажу да су се ту доселили "од Сјенице". Међутим, појам "од Сјенице" често може значити и из крајева попут Прибоја, Нове Вароши, тако да би се то сасвим лепо уклопило у успутну станицу из Херцеговине.
Што се тиче родова из Криве Реке на пројекту има један тестирани из тог места са славом Свети Врачи, припада хаплогрупи I2-PH908.
Дакле, било би занимљиво видети да ли су Домановићи из Чачка и Лучана, родови из Криве Реке и родови по Херцеговини који славе Врачеве међусобно сви повезани по мушкој линији.
Према мојим испитивањима, Св. Врачи су врло ретка слава у Херцеговини, бар у последњих 150 година и углавном је локализована на Драпиће, Пожарно и Кијев До, дакле јужну Херцеговину. Наишао сам и на један или два рода у околини Чапљине са овом славом, који воде порекло из околине Стоца, што би могло да индикује да је крај око Стоца у неком ранијем периоду био насељен родовима који су славили ову славу а који су давно исељени да није остао било какав траг о њиховом постојању.
Колико је тај I2-PH908 из Криве Реке близак са било којим до сада тестираним родом, како у Херцеговини тако и шире?
Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.
Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17. веку била сконцентрисана у Трепчи.
Хвала пуно, Voljen od Boga, на исцрпном и јако информативном тексту. Интересантно је не само са аспекта упознавања околности у којима су се развијали већ и некако даје слику мотива због којих су се асимиловали у домаће становништво. Мислим да рударске и трговачке жупе и области нису ни приближно истражене у мери у којој заслужују и да би нам подробније информације заправо дале много бољу слику колико је становништво које је обитавало у тим центрима били прогресивно у друштвено економском погледу, па и културном.
Поздрав,пратим дешавања на овој теми и веома ми је интересантна,јер бака са мајчине стране је од Кереља,односно од Керељаца,из села Перуника,Куршумлија. Слава им је Св.Врачи и данас се презивају Милутиновић. Такође,део родбине ми је из села Игриште. Презивају се Владисављевић,кажу да су раније били Вулићи и знају да су из Маринаца. И они славе Св. Враче и занимљиво је да им се говор веома разликује од говора становника осталих села овог дела Топлице махом насељених из Рашке,Црне горе и Херцеговине. Тако нпр. уместо кашика кажу жлица. Уколико је неком потребно,могао бих да обезбедим тестирање неког од мушких чланова ових породица.
Поздрав Гашо, драги земљаче! И добродошао у дискусију!
Наравно да нас интересује све што можеш да нам кажеш о Курељима, односно Маринчанима и њиховом предању и етно лингвистичким специфичностима.
За разлику од Ковачана, чини се, бар по оном што је Павловић забележио, да је дистрибуција Маринчана локализована на источног страни Копаоника, са већом учесталошћу од Беле Стене па до отприлике Гргура и Трбуња у Топлици, са нешто мањом учесталошћу од Грабовнице до Криве Реке. Чини ми се да их има нешто и око Лепенца и Блажеву.
Но, као што сам поменуо у једној од претходних порука, имам утисак да се ради о сличном кластеру који је сачињен од хетерогених родова који су се окупили умједном месту услед друштвено-историјских околности и колективно попримили неке културолошке карактеристике по којима мало симулирају јединствене родове, када неко чита записе о њима, из ове временске перспективе.
Equinox, видим да Вас локације на које налазите Ковачане у хисторијским документима и данашње вријеме доводе у дилему о нјиховом поријеклу. У сличној дилеми сам био проучавајући своје претке, нашао сам их у дефтерима у Крушеву поред Гусинја, затим у Панталешу поред Подгорице, оставили су за собом топоним поред Никшића а у Конавоским Родовима, Капетанић-Векарић, нашао сам их прво у Дуби Конавоској а затим у Вишнјићима поред Конавала. Један човјек ће бити одведен у Билећу и тамо ће оставити потомство. Ове "миграције" су настале, како сам раније рекао, због нјиховог начина привређиванја, дакле, у исто вријеме су живјели на више локација и међусобно били повезани у једну родовско-привредну заједницу. У вријеме док су Котор и Дубровник били актуелни "миграције" су ишле ка југу па и у Херцеговину. Надам се да знате да у том дијелу и католици имају крсне славе. Касније су трговачке руте ишле ка истоку па сам своје претке нашао на релацији Крушево и Конјухе-Мурино-Полица-Паље-Рашковиће, дакле, Нови Пазар је био актуелан када се дешавала ова "миграција". Велика је вјероватноћа да је крајем 17. вијека дошло до великог разређивања становништва због сеоба и погибија. Рођака мојих предака који је живио у Рашковићима су убили османлије и он није оставио потомство. Дакле, могуће је да су Ковачани живјели на тим локацијама и прије а није исклјучено да су им се придружили и рођаци из урбанијих средина како би се спасили. Наишао сам на један текст, на талијанском језику, у коме су концизно побројана мјеста гдје су живјели "саси" на територији данашње Србије па би Вам то можда могло помоћи. https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi
Драги Voljen od Boga, јуче сам започео једну тему у делу форума који се односи на народне обичаје где сам описао један специфичан образац "кумства" који је био доминантан у мојој фамилији до пре неколико деценија а који је такође чест у Горњем Ибру, једном од рударских области у Србији. Назвао сам тему "ендогено кумство" јер верује да тај специфични обичај који се одржао кроз векове може потенцијално да укаже на даљу прошлост и порекло неких родова у копаоничкој рударској области.
Нећете ваљда стати са овом темом а на добром сте путу.
Према тренутним резултатима тестирања Ковачана се јасно издваја пет различитих кластера или генетских родова и то:
(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)
(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
I2a Dinaric - 9 (60%)
DS - 2 (13%)
DN - 7 (47%)
I2a-M223 - 4 (27%)
R1a - 2 (13%)
Укупно: 15 (100%)
Упознао сам Кадић М. из Сарајева, поријеклом из Ракитнице са Бјелашнице. Тврди да су његови преци дошли из Колашина. Заинтересован је и за тестирање.Према презимену има велике шансе да је пореклом од Љешњана из Мораче.
(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)
(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a>Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a>Z280>Z92>YP617)
I2a Dinaric - 10 (48%)
DS - 2 (10%)
DN - 8 (38%)
I2a-M223 - 6 (28%)
R1a - 5 (24%)
Укупно: 21 (100%)
На крају наводим и тестиране „Маринчане“, који су према Радослав Љ. Павловић, „исти род са Ковачанима“ иако према досадашњим резултатима ДНК тестирања ово није потврђено.
(1) Маринчани R1a>L1029
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија (R1a>M458>L1029)
(2) Маринчани R1a>YP4278
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија (R1a-Z280>YP4278)
(3) Маринчани E-V13>Z5018
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић (E-V13>Z5018)
R1a - 2 (67%)
E-V13 - 1 (33%)
Укупно: 3 (100%)
(4) Ковачани I2-PH908:Можда би било занимљиво упоредити овај род са следећа два рода:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)
КОВАЧАНИ
(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)
(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)
(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)
(5) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Ћирковиће, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)
I2a Dinaric - 11 (48%)
DS - 2 (9%)
DN - 9 (39%)
I2a-M223 - 7 (30%)
R1a - 5 (22%)
Укупно: 23 (100%)
Да ли неко зна да ли су Војиновићи (Ковачани) из Главотина код Вучитрна исти они Војиновићи од којих је вођа Топличког устанка војвода Коста Војиновић?
Јесте био пореклом из околине Вучитрна.Зато и питам, да ли зна неко постоје ли још неки Војиновићи (не рачунајући оне средњевековне наравно :) ) из ближе околине Вучитрна осим ових из Главотина?
Зато и питам, да ли зна неко постоје ли још неки Војиновићи (не рачунајући оне средњевековне наравно :) ) из ближе околине Вучитрна осим ових из Главотина?
Нaшao caм нeгдe дa je кpcнa cлaвa Kocтe Вojинoвићa билa Cв. Aлимпиje.Предухитрио си ме за 20 секунди 😀
У селу Црнце, Општина Исток постоји род Бекај за које се поузданп зна да су рођаци Бековића. Ево нашли смо првог Ковачана који се албанизиро.
У селу Црнце, Општина Исток постоји род Бекај за које се поузданп зна да су рођаци Бековића. Ево нашли смо првог Ковачана који се албанизиро.Постоји и презиме Бека (не знам тачно из ког места су али мислим да су негде око Урошевца), јел' они имају везе са тим родом Бекај, или је у питању само слично презиме?
Постоји и презиме Бека (не знам тачно из ког места су али мислим да су негде око Урошевца), јел' они имају везе са тим родом Бекај, или је у питању само слично презиме?
Бeкoвићи ниcу Koвaчaни, вeћ jeдaн poд Шeкулapaцa из oкoлинe Cjeницe... Ca Кoвaчaнимa дeлe caмo иcту cлaву.
Пpeти R1a дa пpeузмe пpимaт. :) Toчaнци cу вepoвaтнo cви пo кocoвcкoj кoтлини, R1a cу ceвepнo... Tу cпaдajу cигуpнo и Paкoвићи из Житкoвцa. Нe знaм дa ли би тpeбaлo убaцити збoг cлaвe и гeoгpaфcкe oблacти и Вукaдинoвићe (Шљaкићe) из Cвињapa, иaкo имajу нejacнo пpeдaњe.
КОВАЧАНИ
(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)
(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Врло ће занимљиво бити ако се ову добље тестирају !
Па зар нису већ?!
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
???
(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Лука дали то значи да су сви испод Стевановића који је (I2-CTS10228>Z17855>A16413) тестирани до исте "дубине" ?
Нису, али су практично извесно та грана на основу СТР вредности.
Ја пратим Ковачане јер ме се тиче и само чекам тренутак да се међу њима нађе и моја грана. Убијеђен сам да се ово истраживање неће моћи прикрајчити без тестирања у већој резолуцији и без благог оступања од припадности слави.Ја не искључујем могућност да се међу Ковачанима појави род Y4460, мада искрено сумњам јер је до сада директно или индиректно покривено око 70% фамилија које су до сада у литератури означене као Ковачани или да су се из ње иселили, а Y4460 се још није показао.
Кнежевић, Свети Врачи, Рвати, Рашка
Припада хаплогрупи I2-PH908. Кнежевић је несумњиво је повезан са Симићем из Криве Реке код Бруса на Копаонику, разликују се на 2 маркера од 23, а оно што још иде у прилог њиховој међусобној повезаности је ниска вредност 11 на 533 коју поседују обојица као и предање Кнежевића које их везује за исту област из које је и Симић:
-Кнежевићи, Св. Врачи. Доселили су се из Јелакаца – Копаоник. Има их 12 кућа.
https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/
Дакле, рекло би се да је сада са овим профилисан још један кластер Ковачана.
У случају да се и други чланови које интересује ова тема слажу, предложио бих укључивање Кнежевића и Симића у нову групу, коју предлажем да оперативно назовемо Ковачани – Шљери I2 PH908?
Ja ce cлaжeм, мaдa нeкe чвpcтe вeзe нeмa. Вишe ми oвo личи нa xepцeгoвaчку cтpуpjу c кpaja XVII или пoчeткa XVIII вeкa. И тecтиpaни Cимићи из Kpивe Peкe и Кнeжeвићи мoждa cу oд oвиx из Maчкoвцa, штo имajу дoнeклe jacнo пpeдaњe o Xepцeгoвини.
Обрадовић, Свети Врачи, Кутловац, Блаце
Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>A16413, роду Ковачана Точанаца. У потпуности се уклапа у поменути род, мада нема потпуних поклапања јер једини у роду има вредности 10 на 391 и 12 на 439.
Обрадовићи представљају новооткривену групу Ковачана, која до сада није описана у објављеној грађи (Урошевић, Павловић).Зна ли се колико дуго су боравили у Вучитрну? Обзиром да су у овој групи Ковачана (Точанци) и Војиновићи из Главотина код Вучитрна претпостављам да су најпре били у тој области, па се онда раселили ка Копаоничкој Шаљи, па онда даље ка Топлици. Или је можда правац сеоба био другачији?
У првом попису становништва топличког округа из 1884/5. године су у селу Гургуру, које пописано заједно са Култовцем, пописане задруге Огњана (30) (р. 1854) и Мине (40) (р.1844) Обрадовића, рођених у Ковачици.
Поред њих, у истом селу су пописане и следеће задруге Ковачана: Радосава (35) (р.1849), Крсмана (30) (р.1854) и Никодија (42) (р. 1842) Божића, рођених у Ковачици; Миливоја(80) (р.1804), Милосава (48) (р.1836) и Мијата (60) (р. 1824) Миловановића, такође рођених у Ковачици.
С обзиром на територијалну блискост Гргура и Кутловца, и Доњег Точана, и одсуства било каквог предања о заједничком пореклу Обрадовића и Ковачана – Точанаца, као и осталих Ковачана насељених у Гргуру и Кутловцу, стиче се утисак да су Ковачани I2-CTS10228>Z17855>A16413 једна јако бројна група генетски блиских сродника која се рано изделила и раселила по Копаоничкој Шаљи, Лабу и Топлици те су контакти између појединих породица временом прекинути.
Иначе, предање Обрадовића каже да су били занатлије – оружари, који су били виђени у Вучитрну.
Поред Обрадовића – Ковачана, који неспорно припадају кластеру Ковачана – Точанаца, постоји још једна фамилија Обрадовића која слави Св. Враче у топличком селу Мађере, које је недалеко од Доњег Точана, за које постоји реална могућност да такође припадају кластеру Ковачана – Точанаца.
Тестирањем ће се у наредном периоду утврдити да ли постоји веза између Обрадовића из Гргура и Кутловца са Обрадовићима из Мађера.
Зна ли се колико дуго су боравили у Вучитрну? Обзиром да су у овој групи Ковачана (Точанци) и Војиновићи из Главотина код Вучитрна претпостављам да су најпре били у тој области, па се онда раселили ка Копаоничкој Шаљи, па онда даље ка Топлици. Или је можда правац сеоба био другачији?
Правац сеобе је ишао из Ковачице ка Племетини, Главотини, Бабином Мосту и осталим селима на потезу од Вучитрна ка Обилићу, и то у првој половини 19. века. Последња сеоба је била после Српско-турских ратова из Ковачице у Топлицу, с тим што је једна фамилија Ковачана (Кузмановићи, од исељених Ковачана почетком 19. века) досељена у Точане из Племетине, што потврђује да се одржала жива веза и комуникација између Ковачана - Точанаца (користим га као зборни назив за овај кластер јер је најзаступљенији у Точану) и њихових раније исељених рођака у Лаб.А пре Ковачице како беше, чини ми се да је помињана старина у Црној Гори?
Увек су миграције ишле директно из Ковачице с тим изузетком Кузмановића. Између два рата је било неколико кућа Ковачана из Точана које су се колонизовале по Косову (махом из кућа Радоњића и Радовића).
Иначе, да је постојала жива комуникација између различитих кластера Ковачана потврђује то што су се Ковачани Точанци у једном периоду исељавали у село Бањска код Вучитрна, које је било чифлук Ћамиловића, који су било међу првим кластерима који су се спустили из Ковачице. Касније су Ћамиловићи продали чифлук Турцима и први Ковачани Точанци су се иселили јужније у суседна, горе наведена села.
А пре Ковачице како беше, чини ми се да је помињана старина у Црној Гори?
Иначе, осим назива села Сврке, никакве друге индиције нема која би могла да помогне у разјашњавању места порекла Ковачана Точанаца.
Постоји и село Сврке код Пећи. Да није дошло до својеврсне "замене топонима" у предању, као што је у више предања случај са градом Котором и селом Которе у Дреници?То ми јесте падало на памет, а онда када је утврђено да Љешњани Војинићи и Ковачани Точаници деле заједнички снп испод З17855, некако су ми морачке Сврке биле пријемчиве. Једини род који слави Св. Враче у метохијским Свркама су Поповићи, који су дошли из Голубоваца у првој половини 20. века.
То ми јесте падало на памет, а онда када је утврђено да Љешњани Војинићи и Ковачани Точаници деле заједнички снп испод З17855, некако су ми морачке Сврке биле пријемчиве. Једини род који слави Св. Враче у метохијским Свркама су Поповићи, који су дошли из Голубоваца у првој половини 20. века.Ако заиста постоји било какво па чак и ''натегнуто'' предање о Црној Гори онда су то Сврке у Морачи. Мада, у области Мораче није сачувано предање о том старијем становништву у Свркама које је у њему живело пре него су доселили Пековићи, сасвим је извесно да је ту живело неко стариначко становништво јер на то упућују и остаци кућиштина, развалине две цркве и старе гробнице на којима се разазнају крстови и плоче.
Пази, никад се не зна, ово је само моја претпоставка. Ако су се преци Точанаца доселили у време обнављања Новог Безистана, то би значило да су вероватно били укључено у рударске послове Брскова. Некако ми је то допунски аргумент у пролог морачких Сврка.
Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији
Поповски:
15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29
Модални хаплотип Ковачана:
15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29
Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у МакедонијиПа то сам ја :D
Поповски:
15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29
Модални хаплотип Ковачана:
15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29
Па то сам ја :D
О свом пореклу сам писао нешто више ту https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2475.0
То сам написао пре тестирања и вероватно сам потврдио да је моје порекло од КиМ.
Занима ме како су Ковачани дошли у тај крај? Где су били насељени раније?
Мој предак је негде око 1840-60те дошао у једном селу на Скопској Црној Гори.
Наводно била су три брата и једна сестра у Качанику. Бег је дошао са музиком да узме сестру. Браќа су побили Турке и бега, узели сестру и побегли у три различита села на Скопској Црној Гори.
Мој предак је дошао у село Побужје (данас Побожје). Звао се Неша. У селу су га звали Нешо или надимком Гемо Качанички. Био је симиџија. Наводно бацио је кроз камене дворске ограде неког бугарског учитеља. Па је морао да плати сеоским кметовима да га не кажу Турцима. Његов син је поп Анѓелко Нешиќ. Славио је, и ми данас славимо св. Јован 21.01.
Поздрав Поповски!Здраво Equinox
За Кадиће, по којима смо назвали ту групи Ковачана ( I2-M223) нема забележеног предања. Често су везивани у предању и литератури за Филимоновиће, који су такође живели у Лешку до 1878., као и Ниниће, што се ДНК тестирањем показало нетачним, бар у погледу генетске везе.
С друге стране, ДНК тестирањем је установљено да су Кадићи из Лешка исти род са Јеленићима из истог села, са Алексићима из Борчана, Гвозденовићима који су се раније иселили из Борчана и вероватно још неким другим родовима на Косову и другим српским крајевима, а који још нису идентификовани.
Најранији помен Кадића се јавља у попису вучитрнског санџака из 1584. године. Петар и Андрија Кадићи су тада пописани у Трепчи. Док код њих не постоји било какво сачувано предање, чак и о Ковачици, оно постоји код Алексића из Борчана, али ништа даље од тога у прошлости. Међутим, оно што је интересантно је да код Јеленића постоје обриси предања да су досељени у Лешак после Аустријско-турских ратова из Полога, односно из окружења манастира Лешок ( Лешак), што и није толико далеко од СЦГ и шире области одакле су се твоји преци доселили у СЦГ.
Има ли неког предања у твојој породици о томе чиме су се твоји преци бавили? Општа је претпоставка да се овај род Ковачана - Кадића доселило у копаоничку област због ангажовања у рударству и могуће, трговини с обзиром да је Трепча у време средњовековне српске државе била један од привредних центара.
Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани
Припада хаплогрупи R1a-Z280. Красић је највероватније, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, повезан са Ердоглијом из Вукушице код Врњачке Бање, са којим дели исту крсну славу.
О пореклу Красића Јован Ердељановић бележи:
За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).
https://www.poreklo.rs/2013/04/03/poreklo-prezimena-selo-donja-kravarica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
Нисам упознат са овим родом нити довољно са R1a хг и њеним подгранама па ме интересује да ли су сви ови Врачевци међу којима су и Ердоглије заиста сврстани у род Ковачана (пошто видим да је род доста хетерогеног састава, али са истом славом), да ли је потврђени СНП код Ердоглије CTS1211 нешто променио у виду блискости са осталима који су R-Z280 > R-Z92 > R-Y4459 > R-Y4459* и ко су Ковачани - Домановићи са I2-CTS10228>S17250>PH908 хг, ако можете да напишете нешто о више о њима? Красићу ћу предложити BigY у Данте Лабсу и мислим да ће бити заинтересован уколико би и Ердоглија учинио исто.КОВАЧАНИ
(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)
(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-CTS10228)
(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)
(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)
(5)Ковачани – Домановићи I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)[/b]
(6) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)[/size]
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)
I2a Dinaric - 13 (43%)
DS - 4 (13%)
DN - 9 (30%)
I2a-M223 - 6 (20%)
R1a - 11 (36%)
Укупно: 30 (100%)
Нисам упознат са овим родом нити довољно са R1a хг и њеним подгранама па ме интересује да ли су сви ови Врачевци међу којима су и Ердоглије заиста сврстани у род Ковачана (пошто видим да је род доста хетерогеног састава, али са истом славом), да ли је потврђени СНП код Ердоглије CTS1211 нешто променио у виду блискости са осталима који су R-Z280 > R-Z92 > R-Y4459 > R-Y4459* и ко су Ковачани - Домановићи са I2-CTS10228>S17250>PH908 хг, ако можете да напишете нешто о више о њима? Красићу ћу предложити BigY у Данте Лабсу и мислим да ће бити заинтересован уколико би и Ердоглија учинио исто.
Тренутно је идентификовано девет кластера Ковачана са 40 тестираних породицаКОВАЧАНИ
1 Ковачани I2-Z17855>A1221>Y151307:
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
2 Ковачани I2-Z17855>A16413>BY153008):
Војиновић, Св. Врачи, Главотина, Вучитрн (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Симић, Св. Врачи, Врница, Вучитрн (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-Z17855>A16413>BY153008)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-Z17855>A16413>BY153008)
3 Ковачани I2-M223>Y4884:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M233>A427>Y4884)
Максимовић, Св. Врачи, Грачаница, Приштина (I2-M233>A427>Y4884)
Лазаревић, Св. Врачи, Мириловац, Параћин (I2-M233>A427>Y4884)
4 Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)
5 Ковачани I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)
6 Ковачани R1a-Y4459*:
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Величковић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
7 Ковачани R1a-CTS1221:
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>CTS1211)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>CTS1211)
Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани (R1a-Z280>CTS1211)
8 Ковачани R1b-FTA27217:
Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани (R1b-FTA27217>FTA42008)
Милинковић, Св. Врачи, Вирово, Ариље (R1b-FTA27217>FTA42008)
Домановић, Св. Врачи, Соколићи, Чачак (R1b-FTA27217>FTA43936)
Велимировић, Св. Врачи, Врачевић, Лајковац (R1b-FTA27217>FTA43936)
9 Ковачани R1b-PF7562:
Вукадиновић, Св. Врачи, Свињаре, Косовска Митровица (R1b-PF7562)
Koja je tačno razlika između 4 i 5, odnosno zašto je dato kao dva klastera? Kod svih R1 sledi neki RAZLIČITA grupa iza, a ovde jedna te ista.Код 4 и 5 није вршено снп тестирање тако да није познато којим дубљим подгранама припадају, али се на 23 маркера види да припадају двема различитим програнама ПХ908.
Zaista impresivno. Primer kako treba istraživati poreklo jednog roda. Svaka čast Topličane.Хвала, пријатељу. Трудимо се :)
Arnautovici iz Hercegovine su rod sa ovima dole Kovacima. Mi smo osim BigY testa takodje radili Autosmal DNK testove na 23andMe, MyHeritage i FamilyTreeDNA ...
Javite se ako pripadate ovim dole Kovacima.
Арнаутовић, Стевањдан, Челебићи, Коњиц
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Тестирани је радио BigY, и трећи је потврђени припадник ове гране поред двојице раније тестираних из околине Купреса и околине Цетиња. Од обојице наведених разликује се на 13 од 111 маркера. На мањем броју упоредивих маркера најближи су му припадници рода Ковачана који славе Св. Враче, од чак шесторице се на 23 маркера разликује само за једну вредност на маркеру DYS390 (од Ђорђевића из Влајковаца код Бруса, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића, Бановића из Доњег Јариња код Лепосавића, Анисијевића из Лепосавића, Обрадовића из Мађера код Прокупља и Ђорђевића из Куршумлије), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 2-3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су му најстарији познати преци по мушкој линији, Василије и Хаћим Арнаутовић, рођени у првој половини 19. века у Челебићима.
Arnautovici iz Hercegovine su rod sa ovima dole Kovacima. Mi smo osim BigY testa takodje radili Autosmal DNK testove na 23andMe, MyHeritage i FamilyTreeDNA ...
Javite se ako pripadate ovim dole Kovacima.
Арнаутовић, Стевањдан, Челебићи, Коњиц
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Тестирани је радио BigY, и трећи је потврђени припадник ове гране поред двојице раније тестираних из околине Купреса и околине Цетиња. Од обојице наведених разликује се на 13 од 111 маркера. На мањем броју упоредивих маркера најближи су му припадници рода Ковачана који славе Св. Враче, од чак шесторице се на 23 маркера разликује само за једну вредност на маркеру DYS390 (од Ђорђевића из Влајковаца код Бруса, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића, Бановића из Доњег Јариња код Лепосавића, Анисијевића из Лепосавића, Обрадовића из Мађера код Прокупља и Ђорђевића из Куршумлије), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 2-3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су му најстарији познати преци по мушкој линији, Василије и Хаћим Арнаутовић, рођени у првој половини 19. века у Челебићима.
Хвала ЋосићЗ.додуше, са закашњењем. Зна ли неко која је етимологија Сврка. Имамо и Сврчин на косову итд.
Постоји село Сврке (Sferke - на албанском) у Метохији, јужно од Клине, 10-ак километара, близу водопада реке Мируше.
А што се тиче етимологије, можда има неке везе са свракама?! Свраке имају посебно место у народним веровањима широм Европе.
Чини ми се да је ту исти корен као и код Сврчина (дворац Немањића близу Неродимља) и Сурчина, али би вероватно Сунце боље знао која је ту тачно етимологија у питању.Да, овде се помиње да Сурчин и Сврчин имају исти корен - "цврчак"