Аутор Тема: Куће и окућнице наших предака  (Прочитано 35855 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #80 послато: Јануар 03, 2017, 02:57:40 поподне »
Пупића кула у Љубињу- Потиче из 16 или 17 вијека. Припадала муслиманској породици Бакибеговић. Купио је ујак мог дједа по оцу, почетком двадесетог вијека. Ова слика је настала педесетих година прошлог вијека. Општинске власти су власницима куле почетком осамдесетих наредили да скину задњи спрат, те да кулу омалтеришу јер није изгледала урбано.

Значи, кула је после тога остала мало виша од ове куће испред?



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #81 послато: Јануар 03, 2017, 03:14:37 поподне »
Обожавам наш смисао за лепо. Јесу ли испунили општински захтев? Како сада изгледа?
Скинути ово испучено камеењне и све изнад. Онда урађен четворосливни кров. Ударен сивкасти малтер.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #82 послато: Јануар 04, 2017, 01:32:38 поподне »
Родна кућа Милана Будимира (Варцар Вакуф, 2. новембар 1891 — Београд, 17. октобар
1975).


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #83 послато: Јануар 19, 2017, 06:05:58 поподне »
Родна кућа Милана Будимира (Варцар Вакуф, 2. новембар 1891 — Београд, 17. октобар
1975).

https://mail.google.com/mail/u/0/h/1ounyui5xwplt/?view=att&th=159697398cc78751&attid=0.1&disp=inline&realattid=file0&safe=1&zw

Нешто се не хтеде отворити ова Ацина слика, а вероватно се ради о следећој слици:




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #84 послато: Јануар 19, 2017, 06:26:41 поподне »
А ево и како изгледају родне куће српских војвода, Степе Степановића у селу Кумодражу код Београда, и Живојина Мишића у Стуганику код Мионице.




Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Куће и окућнице наших предака
« Одговор #85 послато: Март 05, 2017, 08:35:53 пре подне »
ИЗГЛЕД НЕКАДАШЊИХ БРВНАРА НА ЗМИЈАЊУ

                                                                                    ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КУЋЕ И ОКУЋНИЦЕ (ЗМИЈАЊЕ)
                                                                                                                        I

Живећи у природи, са природом и од природе људи су посматрањем и личним искуствима стицали све више знања о тлу, земљи, камену и пијеску, ријекама, језерима, морима, флори и фауни. Из тих примитивиих знања развијале су се и разне културе повезане са природом, а тако и култура градње од дрвета.
Куће и остале помоћне зграде човјек је градио од материјала какав је налазио у својој најближој околини. Умјетност стварања животног простора у складу је са стварним потребама, захтјевима и навикама. Тежи се за потпуним складом грађевине са природпим окружењем.
У динарским планинским предјелима, а самим тим и па Змијању, грађена је кућа од дрвета, такозваиа једнодјелна (једноцјелна) динарска брвнара. Овај тип куће је био старији тип у развоју динарске планинске куће. Порастом економске моћи становништва дошло је до потребе и могућности проширивања стамбеног простора па је кући додата и соба. Ова кућа се назива дводједна (двоцјелна) динарска кућа.
Притесано брвно (стабло, балван, трупац) најстарији је конструктивни елемент “зида” дрвених грађевина. Управо су према “зиду” дрвене грађевине и добиле назив брвнаре. Најстарије дрвене грађевине грађене су од округлих трупаца боровог или храстовог дрвета. Брвно је у суштини облица, какву је дрвосјеча припремио у шуми када је са обореног правог стабла одсјекао гране и огулио кору. Брвно се може назвати и дебло или балван који су дјелимично обрађени притесавањем горње или доње стране као и унутрашње стране. Најмање једна страна треба да остане необрађена. Такав назив овој грађи дао је сам народ, а прихватили су га грађевинари и шумари. Брвно је карактеристично за четинаре, зато што је њихово стабло дуже и равније. Уз то, ово дрво је лаганије од листопадног дрвета. Како је на простору Змијања било претежно храстове шуме, најчешће су коришћена храстова брвна. Храстова брвна су знатно краћа и тежа и због тога својства она су се морала даље обрађивати, тако да је брвно било тесано са све четири стране. Такво, са све четири стране правилно отесано брвно назива се греда. Али и греда од храстовог дрвета још увијек је била тешка; због тога је она била половљена. Половљењем греде дошло је до уштеде у материјалу, а добијен је лаганији материјал с којим се лакше могло руковати – талпа или дебела даска. Даљом обрадом талпе добивена је даска. Иако је данас тешко пронаћи грађевину од брвна, већ су то углавном гредаре, талпаре или дашчаре, појам брвнара се ипак задржао и означава све грађевине направљене од ових врста дрвене грађе. Соба у двоједној брвнари није додата да би се у њу смјестила нека од породица из задруге. Она је ту улогу добила тек у новије вријеме, са слабљењем задружног живота, односно, када су престале да се граде зградице. Соба је била најбоље уређен простор у кући. Соба није служила за спавање, већ да се гости угосте у њој. Само понеки старији члан породиде или тек рођено дијете са мајком за вријеме јаких зима добија мјесто у соби. Иако је кућа проширена (додавањем собе), онај дио у којем се ложила ватра и даље се назива кућа, као и читава грађевина. А оне куће које су прављепе у страни добијају и подрум до пола куће, отприлике до огњишта и назива се кућа “на ћелицу” или “на избу”.
Сам назив говори да су то грађевине грађене од дрвета. Највјероватније је да се за такав назив опредјелио још Јован Цвијић почетком 20-ог вијека. А разлог томе је што је тај назив потекао из народа. Иако грађевине, о којима овдје говоримо нису оригиналне брвнаре, већ гредаре, талпаре или дашчаре, ми овај назив не бисмо смијели мијењати.
                                                   
                                                                                                             

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Куће и окућнице наших предака
« Одговор #86 послато: Март 05, 2017, 08:38:54 пре подне »
                                                                                                      II
                                                                          Динарска планинска кућа (Змијање)

Дрвена кућа (брвнара) је кућа планинских и брдовитих предјела. Грађена је од водоравно слаганих брвана укрштених на угловима. Основе је правоугаоне, са двоја наспрамно постављена врата и високим (косим) кровом са покривачем од сламе, бујади. Такође, могу да буду и ископани темељи, који нису дубоки, озидани у пијеску или кречу, такође од неправилног камена. Понекад је то читав зидић, нарочито кад је нагнуто земљиште. Ако је оно исувише стрмо, темељи се изводе степенасто, како то захтијева терен. На темеље се поставља основна греда звана темељача а даље на темељачу се настављају „зидови“.
Зидови се састоје од водоравно наслаганих брвана која су укрштена на угловима, без усправних стубова на угловима, што је својствено брвнарама. Стубови се могу јавити само уз отворе за врата и то један на бочним зидовима ради учвршћивања конструкције. Зидови никад не прелазе човјечију висину.
Кровови су високи и стрми, најчешће покрвени шиндром. Шиндра је тежак кровни покривач нарочито ако је од храстовине, што је већином случај. Дебљина шиндре је од 5 до 10  cm, а дужина од 70 до 100 cm. Шиндра се не ређа једна поред друге или једна изнад друге. Шиндра шиндру преклапа и по висини и по ширини. На крову се налази један или више отвора најпримитивнијих изреза на зидовима до нешто већих. Најмањи отвори у исто вријеме јесу и најстарији. Ови отвори су имали функцију прозора. Прозори се затварају даском или капком. Капак се отвара и затвара тако што је уз зид постављен један жлијеб, на којем је капак стајао и преко тог жлијеба се помјерао. Прозори чешће служе за одвод дима из куће, него за освијетљење просторије.
Један или више отвора се називају “баџа” или “комин” а из куће се отварају дугом мотком “баџењачом” односно “комњачом”. Ови отвори служе да кроз њих излази дим јер брвнара нема димњак. У данашње вријеме, сачуване брвнаре су покривене лимом или цријепом.
Подови су обично земљани, покривени каменим плочама или опеком.
Отвори могу бити различитих димензија. Куће брвнаре су имале двоја врата и то са источне и западне стране. С обзиром да је двориште тако било распоређено, источна врата су била главна улазна врата, а западна су служила када се ишло са послова који су обављани у пољу или штали.

                                                                                                                                   Двориште

Насеља на Змијању су разбијеног типа. Обухватају по неколико физиономских дијелова (заселака) који су удањени једаи од другог и по неколико километара. Обично унутар једног засеока, становништво је било родбински повезано.
У већини случајева засеоци су добијали називе по именима фамилија које су биле најбројније, по својствима терена и другим карактеристикама. Унутар сваког засеока, карактеристично је двориште.
На централном мјесту је постављена кућа, а око куће се редају остале зграде у правцу исток-занад. Са источне стране и најближе кући постављени су чисти објекти (зградица, мљечар, кукурузана и амбар). Зградице су посебне грађевине, мањих су димензија од куће, и служиле су за становање ожењених чланова задруге и њихових породица. Колико је у једној задрузи било ожењених задрутара толико је било и зградица. На западном дијелу, удањено од куће, грађени су прљави објекти (штале, свињци, кокошињци и сл.).
Обично се пазило да у близини куће, у дворишту, има воде, односно извор или локва, којом би се служило и у домаћинству а и за напајање стоке.

ИЗВОР:
ЈУ МУЗЕЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА
Владимир Ђукановић - ЗМИЈАЊЕ
ПОКУЋСTВО ДИНAРСКЕ ПЛАНИНСКЕ КУЋЕ БРВНАРЕ ИЗ ЗБИРКЕ ЕТНОЛОШКОГ ОДЈЕЉЕЊА МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Бања Лука, 2015.

                                                                                                                                                                                                          Одабрао и приредио: Војислав Ананић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #87 послато: Март 05, 2017, 03:26:25 поподне »
Пар објеката на Шавнику.



Зна ли неко о каквом се склопу објеката ради?



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #88 послато: Март 05, 2017, 03:29:21 поподне »
Пар објеката на Шавнику.



Зна ли неко о каквом се склопу објеката ради?

Ово је моје село. Горња Буковица. Ова велика зграда са тамним кровом је сеоска школа, ниже од ње је сеоска задруга, преко пута кафана, а на крају, скроз лево кућа Шушића. И овце Шушића.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #89 послато: Март 05, 2017, 03:33:21 поподне »
Ово је моје село. Горња Буковица. Ова велика зграда са тамним кровом је сеоска школа, ниже од ње је сеоска задруга, преко пута кафана, а на крају, скроз лево кућа Шушића. И овце Шушића.

Хвала Дробњаче! :)

Да ли је тај тип крова типичан за простор Шавника? :)

p. s.
И ово је слика снимљена на Шавнику.



Знаш ли о чему се ради?

Врло је симпатичан овај камени мостић који води до кућице. :)



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #90 послато: Март 05, 2017, 03:40:55 поподне »
Хвала Дробњаче! :)

Да ли је тај тип крова типичан за простор Шавника? :)

p. s.
И ово је слика снимљена на Шавнику.



Знаш ли о чему се ради?

Врло је симпатичан овај камени мостић који води до кућице. :)

Нема на чему. То је тај кров. На две воде, покривен лимом, некада су шиндра и ражена слама биле најчешћи покривач. Мада има и кровова са листром, не знам како се то другде зове, можда забат. И такви кровови су чести, али код старијих кућа. Само сам једну кућу видео са кровом на четири воде и то је кула Зарубица, најстарија кућа на Језерима. Ово на слици је млин на потоку Шавник, у "вароши" Шавнику.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #91 послато: Март 05, 2017, 03:51:11 поподне »
Нема на чему. То је тај кров. На две воде, покривен лимом, некада су шиндра и ражена слама биле најчешћи покривач. Мада има и кровова са листром, не знам како се то другде зове, можда забат. И такви кровови су чести, али код старијих кућа. Само сам једну кућу видео са кровом на четири воде и то је кула Зарубица, најстарија кућа на Језерима. Ово на слици је млин на потоку Шавник, у "вароши" Шавнику.

Хвала. :)

Претпоставих да би ово могао бити млин, док је одмах уз воду, али не видех нигде точка на води, па опет помислих да није нешто друго у питању. :)




Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #92 послато: Март 05, 2017, 04:00:55 поподне »
Хвала. :)

Претпоставих да би ово могао бити млин, док је одмах уз воду, али не видех нигде точка на води, па опет помислих да није нешто друго у питању. :)

Можда је камен унутра, а можда је млин и расформиран. Кажу да је некада од Таре до Крнова било око стотину млинова, највише на рекама Буковици и Бијелој. Знам да је у Горњој Буковици некада било 9 воденица. Данас ради само једна.Мислим да сада од Таре до Крнова, нема три активне воденице. И оне које су сачуване, не раде јер нема шта да се меље. А воденични каменови су углавном или продати или украдени, јер кажу да у Србији имају веома јаку цену.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #93 послато: Март 05, 2017, 04:32:43 поподне »
Можда је камен унутра, а можда је млин и расформиран. Кажу да је некада од Таре до Крнова било око стотину млинова, највише на рекама Буковици и Бијелој. Знам да је у Горњој Буковици некада било 9 воденица. Данас ради само једна.Мислим да сада од Таре до Крнова, нема три активне воденице. И оне које су сачуване, не раде јер нема шта да се меље. А воденични каменови су углавном или продати или украдени, јер кажу да у Србији имају веома јаку цену.

Ето, кад се краде и камење, страшно какво је време дошло! ::)

Него, ево још две слике Шавника, снимљене 1941. године и 1933. године. :)





Прва ме у први мах подсетила на прву коју данас поставих, али иизгледа да су ипак у питању други објекти, а не овај са шавничком школом?



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #94 послато: Март 05, 2017, 04:46:13 поподне »
[quote author=Amicus link=topic=1745.msg42583#msg42583 date=1488727963
Прва ме у први мах подсетила на прву коју данас поставих, али иизгледа да су ипак у питању други објекти, а не овај са шавничком школом?
[/quote]

Мени ова прва уопште не делује као фотографија Шавника. Брда около ми нису позната, делују сувише питомо. На другој свакако јесте Шавник, сликано из правца Градца, можда баш са џаде.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #95 послато: Март 06, 2017, 10:10:07 поподне »
Чланак о кући старој 133 године у околини Јагодине. Пре пар месеци овде сам поставио две фотографије ове куће. Свака част власнику за труд и чување породичне традиције.

http://www.telegraf.rs/vesti/2653512-ovo-je-najlepsa-srpska-kuca-stara-je-133-godine-a-kad-otvorite-vrata-ulazite-u-magiju-foto

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #96 послато: Јануар 02, 2018, 08:15:13 пре подне »
Куће  набијаче

Ове куће се разликују од плотњача и по томе што су много трајније. Баш због тога њихов број половином 18. века је био доминантан у местима Дунавске клисуре и Пољадије. Луј Фердинанд Марсили је први страни писац који помиње постојање оваквих кућа у Клисури и Пољадији. Марсили тврди да су куће од набијача имале двоводни кров. Прочеље крова (забат) грађен је на стари начин, то јест био је исплетен од прућа. На крају књиге, Марсили је приложио и цртеж такве куће набијаче. Грађу за своју књигу Марсили је прикупио у периоду 1690-1700, а друго издање књиге објављено је у Паризу тек 1744. године. Данас је до танчина познат начин на који су ове куће грађене захваљујући залагању етнографа, архитеката и свих истраживача народног градитељства. Земља је слагана у калупе, затим тапкана дрвеним маљевима. За све време су земљу прскали водом и мешали је исецканом плевом док не прими облик теста. Понекад се тако припремљено блато секло ашовима у громаде а потом се слагало у слојеве ред на ред. Куће набијаче имале су, обично, темеље од камена у местима где се могло лако доћи до камена. Биле су облепљене блатом помешаним са плевом. Имале су у свом саставу две или три просторије. Техника градње куће набијаче је нешто сложенија и захтева већу стручност. За куће набијаче може се користити свака земља. Најбоље је да се користи мешана црна и жута земља, или, пак, само жута земља помешана са плевом. Као градивни материјал често се користиле и грудве старих зидова од набоја. У том случају оне су служиле уместо цигле или камена. Приликом градње куће набијаче први посао који се чини јесте да се изабере место за подизање куће. Таква места морају да испуне бар два главна услова, наиме, да је терен обезбеђен од поплава и да такав терен није склон клизању. Пошто се установи место локације куће, збијањем у земљу малих кочића одреде се димензије просторија и читаве зграде. Потом се одреди место са којег ће се копати земља. Први слој ископане земље се не употребљава него се баца на страну. Користи се само дубинско земљиште. Извађена земља се добро накваси, а затим се меша са плевом. Меша се мотиком или се гази ногама. То траје док се блато не одваја лако од мотике. При градњи куће најпре се ископа темељ. Темељ се копа у дубину све до здраве земље. Затим се у фундамент доносе слојеви припремљеног блата од набоја и набијају се маљем. Овако пуњени фундаменти важило је више за пољадијска насеља која су оскудевала у камену. У Клисурсим селима у темељ су редовно уграђивали громаде камена. После набијања темеља, прво се направе носећи зидови. Приликом набијања земље строго је поштован одређен ред послова. На угловима зидова постављене су даске или дрвени уређаји у облику правоугаоника. Набијање земље је увек почињало од таквих углова и ишло се набијањем према средини. После сваког слоја стављало се пруће, винова лоза или друго какво шибље да би зид био отпорнији и без пукотина. Када би завршили радове на првом слоју, стубови су вађени и забијани на други слој земљишта. То се понављало док се не достигне жељена висина зида. Узимајући у обзир такав начин градње, зидови куће набијаче нису имали исту дебљину, пошто је једна дебљина зида била у основи а друга је дебљина била при горњем делу зида. Тај однос је обично поштовао сразмер 60/40 см. Важно је знати да су носећи зидови увек дебљи од оних унутрашњих. Приликом набијања се не пресецају отвори за врата и прозоре. То се чини накнадно када се озидају сви зидови. У неким местима да би се у зидове од набијача уградили прозорска окна, сељаци су у њих стављали дрва од 8 до 10 см дебљине. Када би зид био готов, скидана су дрва скелет а тек касније се на та места уграђивали прозорски или вратни оквири, такозвани “рагастови”. Зидови куће набијаче се облепљују блатом и споља и изнутра. Понекад се боје кречом. Када су сви зидови подигнути, грађевина се оставља да се пресуши. Обично се куће набијаче градиле у пролеће, како би до доласка зиме било довољно времена да се зидови потпуно осуше. Потом се преко горњег дела зидова полажу греде, такозване “оклопнице”. Попречно се стављају гредице за таван или како се то овде каже “плафон”. На те греде се ослањају рогови куће са једне и друге стране, у ствари добија се на тај начин кров на две воде. Куће набијаче покривене су шиндром и трском, нешто касније и ћерамидом. Оџак, као саставни део куће набијаче, се правио изнад задњег дела кухиње. Има купаст облик све до крова, а изнад крова се зида усправно. Оџак је сакупљао дим од огњишта и из зидова пећи. Под у кући набијачи је некада био од набијене земље, облепљен или помазан. У каснија времена у поједине просторије куће набијаче постављеле се на поду и даске. Куће набијаче су пружале извесне предности у односу на сва дотадашња склоништа за људе: биле су довољно отпорне на природне непогоде, услешно су успостављале топлотну изолацију, нису биле толико скупе при подизању. Наравно да су такви били разлози и за аустријску државну администрацију када је овакве куће препоручивала и својим немачким колонистима у почетној фази колонизације.

Извор: БОРИСЛАВ Ђ. КРСТИЋ, НАРОДНИ ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ КЛИСУРАЦА И ПОЉАДИЈАЦА, Темишвар, 2015.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #97 послато: Фебруар 18, 2018, 09:51:39 поподне »
Напуштене куће у Вреоцима:

https://imgur.com/a/7u7FU

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #98 послато: Фебруар 18, 2018, 09:55:20 поподне »
Напуштене куће у Вреоцима:

https://imgur.com/a/7u7FU

Туробно. Да ли су ово куће изумрлих или расељених породица? Нажалост, таквих има по свим могућим крајевима, а за коју годину биће их дупло више.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #99 послато: Фебруар 18, 2018, 09:56:34 поподне »
Туробно. Да ли су ово куће изумрлих или расељених породица? Нажалост, таквих има по свим могућим крајевима, а за коју годину биће их дупло више.

Експропријација, због површинског копа.