Науке и научне дисциплине > Српски језик и писмо
Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа
Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ:
Такмичење за најбољују нову србску рѣч - стварање и гласање
Како вѣројетно знате, ове године се први пут у повѣсти нашега народа и језика oддржава једно такмичење за најбољују нову србску рѣч, изтакнувши се између осталога новчанами наградами, намѣравајући с тѣм напримѣр подстаћи јавни разговор «о врѣдностих рѣчиј које говоримо». Покретач и приређивач је господин Вељко Жижић, припомогнут са стране разних стручњак језика, књижности и просвете. Мрежнаја страница, преко које се саобћавају вѣсти и информације о току такмичења је https://www.malabiblioteka.net/novarec/ .
Свако може предложити до пет рѣчи, које би, у случају да се једнога дана приме у народу и живом језику, или замѣниле нѣку тиђицу, или принајмање омогућиле избор и обогатиле (домаћују) синонимику, изражајнују моћ те разноликост лексике србскога језика. Мислим да је то свакому интуитивно јасно: ако у једном oддељку текста не морам пет пута поновити истују рѣч, будући да језик разполаже довољно богатоју синонимикоју, ја своју бесѣду кроз употребу изстозначениц могу чинити занимљивијеју, разноврстнијеју, живљеју. Дакле, приступ овому подвигу за развој србскога језика свакако не мора бити чистунски настројен, јер и сада већ имамо много таквѣх пар
туђица — домаћа равносмислица или близкосмислица
(нпр. дилема — недоумица, двојба), без икакве потребе за уклањањем једне или ине. Међутѣм, ипак је лѣпо имати домаћега избора; за понѣке рѣчи и појмове (новијега доба и научних подручиј) то сада већ имамо, за многе туђице србски језик додуше још не нуди никакву алтернативу. Ту безалтернативност промѣнити је један од накана споменутога такмичења.
Мало нѣшто о току такмичења
* 15.05. - 15.09.2023: слање својих пет предлог за (могуће) нове србске рѣчи
* 16.09. - 01.10.2023: изборни поступак, 32. рѣчи одабране са стране стручнога просудбенога повѣренства
* 02.10. - 15.10.2023: јавно гласање, одабир најомиљенијих трију рѣчиј из скупа предизабраних 32. предлог [/i]
Након 15. листопада, десетога мѣсеца, објавити ће се три наградеђене рѣчи одабране од жирија, као и побѣдник јавнога гласања. Ко жели гласати то дакле може још до 15.10. учинити на страници мале билиотеке, чију прослѣдницу уметнух изнад. Најубѣдљивије тридесетдвије рѣчи из точке зрѣња жирија, из којих свако може три изабрати, су у овом првом лѣту такмичења:
* 1. засценак (бекстејџ)
* 2. безнемож (маст-хев)
* 3. опазица (мисао, коментар)
* 4. засутравање, засутравати (прокрастинација)
* 5. узрење (интроспекција)
* 6. саплачник
* 7. хладовинање, хладовинарење
* 8. самоснаћи (се) (импровизовати)
* 9. засцење (бекстејџ)
* 10. умосклоп (мајндсет)
* 11. нежељак (спам)
* 12. духоклонуће (депресија)
* 13. безтебност
* 14. летеж (џетлег)
* 15. обесуштинити / обесуштен
* 16. прикума (кумова званична дѣвојка)
* 17. зрчак (селфи)
* 18. утицајац - утицајка (инфлуенцер)
* 19. податика, податичар(ка), податички (енгл. data science)
* 20. смућак (смути, смутхие)
* 21. сусрамље (кринџ)
* 22. отказнити
* 23. свиђ (лајк)
* 24. вечнутак
* 25. премислити (енгл. overthink)
* 26. свидић - несвидић (лајк - дислајк)
* 27. себић (селфи)
* 28. ракотворан (канцероген)
* 29. прохујак (флешбек)
* 30. прикачица (атачмент)
* 31. расковничар (онај који дешифрује шифре)
* 32. ласноломна (болешљива, рањива)
Је ли ће иједан тѣх домаћих прѣдлог заживѣти у току наредних годин и десетлѣтиј, је ли ће се усвојити односно примити? Је ли ће србски народ имати ту трпељивост да њихово постојање поред туђиц дозволи те да их доживи као своје, нестидећи се домаћега стваралаштва својих сународник? Је ли ће се обћи интерес за живахан и дѣјан развој собственога језика ишта повећати, односно прилично негативан и неповољан став према тому («Гори си од Хрвата! Болестно и непотребно је измишљати нове србске рѣчи, аку то већ учинише други за нас! Фашиста! Десничар!») ублажити, отрѣзнити? Србске домаће рѣчи поред туђиц, или изкључиво туђице?
Врѣме ће показати.
Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ:
Онѣм људим, занимајућим се понѣ донекле за сиј предмет, можда ће бити позната слѣдећа јавна телевизијска представа подухвата у вези с «најбољеју новоју србскоју рѣчју» његова зачетника Вељка Жижића. Цѣловитости ради ју ипак желим сијде додати. Чему то све, овдѣ доиста лѣпо бѣаше разјашњено.
Мал рѣчник старосрбск и обћесловѣнск словес
понѣ — наш оријентализам: barem
сиј, сија, сије — овај, ова, ово
сијде — овдѣ
NOVA S
Nove srpske reči: Veljko Žižić i Branko Stevanović
гумник 2023
https://youtu.be/QgmvP9q1Yy4
https://youtube.com/v/QgmvP9q1Yy4
Ojler:
Деца су најбољи творци нових речи, јер то раде искрено и долази им природно. Ево рецимо малог доприноса мога сина:
* уврућинати се - претерано се обући, тако да ти буде неподношљиво топло.
Можете наставити са вашим примерима ако их имате :)
Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ:
ПРОСѢЧАН ОДАЗОВ СРБСКОГА НАРОДА
Мене је изкрено занимал одазов нашега народа на овај подухват. Питаах се: могу ли Срби без језичскога радикализма, дакле
* туђице поред (постојећих и новотворених) домаћих рѣчиј,
* домаће рѣчи поред туђиц, без потребе супротстављања једном или другом? Без језична чистунства, али и без протусловѣнтва? Да на смислен и разуман начин обогатимо наш рѣчник, нашу синонимику из разних врѣл, па да будућем нараштајем, будићем говорником србскога језика и једно у друго буде природно вѣдѣти и користити?
Просѣчан одговор нашега високо образованога и трѣзвенога народа, који зна много о законитостих и о минулости нашега језика :
HAHAHAHA NE MOZE. Koliko je ovo smesno i jadno. Mrs!
Увиде у ту дубоко укорењену одбојност, може се даже (турск. чак) и рећи отворено непријатељство и мржња према ковањи нових србских рѣчиј словѣнских корѣн се може напримѣр добити тамо, гдѣ просѣчан Србин наизглед проводи много својега драгоцѣнога врѣмена. На инстаграму наприклад. Дајем нѣколико примѣра с ове странице:
https://www.instagram.com/p/Cygp9kyNQpf/
Цитирам:
--- Цитат --- Inace nam je jezik sastavljen od autohtonih reci, sad cemo da se pohrvatimo.
--- Крај цитата ---
--- Цитат --- Ovo vise deluje kao hrvatski kad oni ne zele da koriste Srpske reči 🙄🤣🤣🤣
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Krindz
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Пре ћу да умрем него да искористим било коју од ових речи.
--- Крај цитата ---
--- Цитат --- strasno sta ćemo mi sve DOBITI. Čuj...."nove reci" strasno i to kakve, uzas koliko su glupe, glupo zvuči...bez veze...
--- Крај цитата ---
--- Цитат --- Dobio sam crevopražnjenje
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Užas! Imamo već reči za sve ovo … “prilog” a ne prikačica , ko je ovo smislio samo da mi je znati?
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Ta organizacija neka ide kod prestolonaslednika Krlja da zajedno uče srpski i prestane da se brine o tome da li mi imamo ili nemamo naše reči za bilo šta.
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Хрватски речник
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Lepo napisa neko na netu - jel se sad impotencija zove kitoklonuce?
--- Крај цитата ---
... итд.
Позитивна или благонаклона одазова видѣх можда једнан или два. Ово више каже о будућности србкога језика но било шта ино. Правац у којем нам језик сада ходи ће се дакле вѣројетно наставити пуноју брзиноју. Просѣчан Србин изгледа не разумѣ, да све и једна домаћа рѣч коју он говори нѣкада бѣше од нѣкога измишљена, можда даже и од својега прѣдка. Исто му је тежко не изједњачити хрватски и нѣке обичне изведенице из словѣнских домаћих корѣн. Понашање је као да нам досадашње домаће србске рѣчи падоше са небес.
сɣнце:
--- Цитат: Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ Октобар 18, 2023, 03:48:28 поподне ---ПРОСѢЧАН ОДАЗОВ СРБСКОГА НАРОДА
--- Крај цитата ---
Добро је што си и то видио. Више се нећеш чудит' залуда :)
Будале су људи од старине. Будале ће остат' довијека. П.П.Његош
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију