Науке и научне дисциплине > Српски језик и писмо

О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику

(1/6) > >>

Александар Невски:
Сви знамо да србски народ има два равноправна изговора свойега йезика: екавски и ийекавски, уз примѣсе трећега, икавскога ("нисам", "гди"). Тако да йе правилно написати и "вера" и "вйера", или "потреба" и "потрийеба". Али, обзиром да йе брой рѣчий у койих постойе два различита изговора прилично велик и незанемарљив, тиме йе створен раздор и видна подѣла у нашем народу на екавце и ийекавце. То доведе до потрѣбе да се исте књиге печате у двайу издањих, уколико се ни йедан дѣо нашега народа и њихов изговор ята не желе запоставити. Трѣба напомѣнути да йезици са много већим бройем говорника, попут нѣмачкога, енглескога, францускога, италиянскога, рускога, кинескога немайу овакве подѣле нити два правописа. Они се чврсто држе начела по койем йедан народ трѣба имати йедан правопис.

Али ми имамо два. Екавским изговором се пише у Србийи (иако сва Србия нѣйе екавска), а ийекавицом у Србской, Црной Гори и међу Србима из Хрватске. И то ствара крупан раздор у нашем ионако подѣљеном и малобройном народу. Не можемо имати исте школске учбенике, новине, књиге, а да се неки дѣо нашега народа не осѣти запостављеним. Ако то желимо, морамо их печатати одвойено, посебно екавски, посебно ийекавски, што прѣдставља непотрѣбан трошак. Па и дѣци из йугозападне Србийе (ужички, чачански, ариљски, прийепољски, сйенички край...), гдѣ се говори (или се говораше) ийекавски бисмо трѣбали давати школске учбенике и штиво на ийекавском изговору, што се не чини. Тиме йе учињена крупна неправда према њим и њихову изговору ята и бѣху нарушена њихова зайемчена права. Са оваквим подвойеним правописом и азбуком се мораше бирати између двайу зала: одваяња дѣце по изговору ята и печатања двайу издања истих књига, или одбацивања йеднога од изговора. Али, то се могаше и мораше избѣћи, да йе било више разума у надлежних!

Како рѣшити невољу и исправити крупни недостатак нашега йезика и правописа? Покушати искорѣнити йедан од изговора не би било у реду, йер много књижевности йе написано на њих, а не би ни дало исходе, пошто су оба изговора дубоко укорѣњена, сваки у свойем дѣлу нашега народа. Рѣшење се нуди само од себе освртом на порѣкло подѣле.

У прасловѣнском и старословѣнском, имавших много већи брой самогласника од данашњега србскога йезика, йе постояо и такозвани глас "йат", обележаван словом "Ѣ". Његова гласовна врѣдност, макар код западнога дѣла йужних Словѣна, бѣше самогласник гласовне врѣдности између "Е" и "И". Ни йедно ни друго, него нешто између. Судећи по цртежих распореда нарѣчий нашега йезика (на слици), ми у западной Србийи (рекао бих у малой области около Мионице, Косйерића па до Пожеге) имамо и непромѣњени, изворни изговор ят-а, койи йе такође сачуван и у пойединих србских селах у румунском источном Банату, а бѣше сачуван до двадесетога вѣка и у говору галипољских Срба у европском дѣлу Турске. Невоља йе што йе се у већини крайева од срѣдњега вѣка глас Ѣ почео губити и замѣњивати другима гласовима, и да невоља буде йош већа, различито у разних наших областих. Тако се у екавских крайевах (већи дѣо данашње Србийе) наш глас бѣше почео замѣњивати гласом "Е", западнийе одатле гласовима "ИЙЕ" или "ЙЕ", зависно од дужине гласа, а понегдѣ међу Србима, у мањой мѣри и са "И" (Шумадия и Войводина - "нисам", "гди" умѣсто "нѣсам", "гдѣ") или чак "А" ("селах" мѣсто "селѣх"). Свиме овиме би створена основа за данашњу подѣлу.

Рѣшење крупнога недостатка нашега правописа и азбуке йе очигледно из наведенога: у койой год рѣчи односно корѣну се стари глас Ѣ изговара различито у разних србских говорах, трѣба писати њему одговарайуће слово, и разлика у правопису нестайе! Тако бисмо сви писали рѣч "пѣсма", а изговарали бисмо йу у складу са нашим изговором: неко "песма", неко "пйесма", а неко може бити и ятовски, изворно, "пѣсма"! Исто тако бисмо трѣбали писати "нѣсам", што се може читати "несам", "нисам" или "нийесам", у зависности од нарѣчя. Више се по запису књижевнога йезика не би могло видѣти ко йе из койега края, да ли йе из Србийе, ужичкога края, Србске, Црне Горе. И нико се не може жалити да йе по изговору ят-а запостављен. Србска дѣца у свих крайевах Србийе, Црне Горе и прѣко Дрине би могла учити из истих учбеника, а сви Срби читати исте новине, књиге и чланке са србских сѣдишт на свѣтской мрежи.

Вук Караџић йе одбияо задржати слово Ѣ у свойой азбуци, сматрайући га непотрѣбним, йер му йе циљ био екавски изговор изгнати из йезика и народа, као и сва остала йезичка обѣлежя и особине србскога йезика непознате у његовом ийекавском родном селу. Али, власти Србийе нѣсу мислиле тако, пошто барем три четвртине њенога становништва су били екавци, али су под притиском Аустрийе његову упрошћену азбуку прихватили без трезвена размишљања о могућих послѣдицах, те отуда имамо непотрѣбно двойство у правопису и сувишну подѣлу нашега народа. Нѣсу могли схватити да правопис и азбука трѣбайу бити прилагођени потрѣбам цѣлога народа и државе, а не потрѣбам становника дѣла земље или штетному гласовному начелу. Свакога начела (па и начела "йедно слово - йедан глас") се трѣба држати уколико йе у корист йединства народа и државе, а не зарад самога начела. А наведено то очигледно нѣйе.
Говорници енглескога йезика, захваљуйући "несрећи" што нѣсу, попут нас, имали прекраяње йезика страном Владом и човѣком са двома разредима основне школе, рѣчи пишу свуда исто, рецимо "day, snake", иако се у разних крайевах оне изговарайу различито, рецимо у Аустралийи "дай, снайк".

Слово Ѣ постояше у руском писму и правопису све док га Лењин и комунисти нѣсу избацили 1917. године, одмах по осваяњу власти. То комунистомъ бѣше неопходно за стварање украйинскога йезика, и прављење раздора међу говорима Русийе и Украйине (већина говора данашње Русийе су екавски, док су многи говори Украйине икавски). Тако йе се до Лењина писало "вѣра", а по подѣли руски "вера" односно на новоствореном украйинском "віра".

У Бугарской йе слово Ѣ избачено из писма 1947. године, такође од стране комуниста. Бугари имайу исту невољу као и ми, али само йедан правопис, зарад чега мораху жртвовати екавски изговор. Около 70% посто Бугара говори "йакавски" ("мљако", "бял", "вятар"), док остатак, у западном дѣлу земље, уз границе Србийе и Македонийе, говори екавски.

mladjo:
Интересантан чланак, добро аргументован, али...
Неке твоје ставове могу да разумијем, неки су ми чак и симпатични...међутим, ако се ”разлике” траже искључиво у екавици, ијекавици или икавици ја их ту онда стварно не видим.
Можда Вукова једина ”кривица” стоји у чињеници што није већ тада ”створио систем” по коме макар у писаној форми ”разлике” између оних који говоре екавицом, ијекавицом и икавицом не би биле евидентне, него би та ”разлика” долазила до изражаја само приликом читања текста.
Међутим, нико нема право да спори Вуков допринос у реформи српског језика и наравно књижевности...

Александар Невски:

--- Цитат: млађо  Фебруар 15, 2013, 11:25:29 поподне ---Неке твоје ставове могу да разумијем, неки су ми чак и симпатични...међутим, ако се ”разлике” траже искључиво у екавици, ијекавици или икавици ја их ту онда стварно не видим.

--- Крај цитата ---
Овдѣ ми нѣйе ясно на шта ти мишљаше.


--- Цитат: млађо  Фебруар 15, 2013, 11:25:29 поподне ---Можда Вукова једина ”кривица” стоји у чињеници што није већ тада ”створио систем” по коме макар у писаној форми ”разлике” између оних који говоре екавицом, ијекавицом и икавицом не би биле евидентне, него би та ”разлика” долазила до изражаја само приликом читања текста.

--- Крај цитата ---
Такав "систем", са словом Ѣ йе постояо од прве писмености, али га йе Вук уништио забраном наведенога слова. Тако я данас пишем, и очигледно йе да се у мойих писанийих не види йесам ли екавац, ийекавац или икавац.


--- Цитат: млађо  Фебруар 15, 2013, 11:25:29 поподне ---Међутим, нико нема право да спори Вуков допринос у реформи српског језика и наравно књижевности...

--- Крај цитата ---
Вуков "допринос" књижевности?  ;D Вук нѣйе написао нийедно књижевно дѣло. Ако грѣшим, молим те наведи койе. Има само два-три етнографска списа, йедан о Црной Гори, хвалоспѣв кнезу Милошу Обреновићу, и то йе мање више све. Ако се под "доприносом" књижевности сматра залагање за заборав свега написанога у нашем народу од прѣ њега, ядан йе то "допринос". Такав "допринос" се може поредити само са "доприносом" Вандалъ архитектури Рима.
Исто йе и са његовим "доприносом" reformi србскога йезика. То се прѣ може назвати свѣстним уназађивањем, обогаљивањем, и одрођавањем од наших словенских корѣнъ. О том ћу чињенице изнѣти за койи дан. Сада на жалост идем, неће ме бити до сутра поподне.

srdjantodorov93:
Невски, рѣчено ми є да си стручнякъ за рачунарство (компютерисанiе), да ли би им изашало у сусреть да ми помогнеш за нещо що є врезано за ову тему? Наиме, потрѣбно ми є да у що бржемъ року са интернета скинем славѧносрбске кньиге са следећих линкова:
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/stara/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/inkunabula/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/rukopisa/
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/

Дакле, хоћу да скинемъ кньиге из пред-Вулковскогъ периода, али би ми за ту работу (страна по страну) трѣбало три године дана. Да ли постои неки начинъ да се то брже скине? Планирамъ да iхъ преко ABBYY FineReader-а пребацим у DOC формат и поставимъ на интернетъ у томъ облику (а можда и за печатенie оправимъ, тко зна  ;) ). Већь се спремамъ да правимъ сайть (о томе причасмо), али є, безъ некогъ оваквогъ бржегъ начина за скиданiе кньига ово споро и неполезно кликтанie страну по страну, єръ ми се чини да ћу умрѣти прѣ него що iхъ скинемъ все. Било бихъ ти пулно захваланъ на одговору!

Александар Невски:

--- Цитат: srdjantodorov93  Јул 05, 2014, 03:45:10 пре подне ---Невски, рѣчено ми є да си стручнякъ за рачунарство (компютерисанiе), да ли би им изашало у сусреть да ми помогнеш за нещо що є врезано за ову тему? Наиме, потрѣбно ми є да у що бржемъ року са интернета скинем славѧносрбске кньиге са следећих линкова:
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/stara/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/inkunabula/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/rukopisa/
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/

Дакле, хоћу да скинемъ кньиге из пред-Вулковскогъ периода, али би ми за ту работу (страна по страну) трѣбало три године дана. Да ли постои неки начинъ да се то брже скине? Планирамъ да iхъ преко ABBYY FineReader-а пребацим у DOC формат и поставимъ на интернетъ у томъ облику (а можда и за печатенie оправимъ, тко зна  ;) ). Већь се спремамъ да правимъ сайть (о томе причасмо), али є, безъ некогъ оваквогъ бржегъ начина за скиданiе кньига ово споро и неполезно кликтанie страну по страну, єръ ми се чини да ћу умрѣти прѣ него що iхъ скинемъ все. Било бихъ ти пулно захваланъ на одговору!

--- Крај цитата ---


Срђане, я сам само обичан рачунарски поступник (programmer). Колико те разумѣм, теби трѣба рачунарски поступак за прѣпознавање писания. Тиме се никада нѣсам бавио. Покушай пронаћи тако нешто а мрежи, мада чисто сумњам да ћеш наћи нешто што може читати сва ћирилична слова, зайедно са носовками и другими старими слови а да йе при том бесплатно. Направити тако нешто йе огроман посао, и за то би ми трѣбало веома много врѣмена, чега я на жалост слабо имам.

Али ако йе у питањи само скидање, не видим зашто би ти трѣбало много врѣмена да скинеш књигу страну по страну? За неколико часова се могу скинути двѣ-три стотине слика, односно читава књига. Не знам друга начина.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна