Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

Горановићи и Канкараши и јесу Орловићи. За Пејановиће нисам сигуран.

Има један круг исељених Бјелица који славе Свету Петку, од којих неки имају предање да су од Орловића, а неки не.
Мислим да је било узајамног утицаја у Бјелицама што се тиче крсне славе.

Иначе, Канкараши и Горановићи можда и нису од бјеличких/цуцких/цетињских Орловића, већ Орловићи који су остали у Чарађу. Онда је порекло њихове славе другачије.

[Пеја]

Милићевић (у наше вријеме) пише да су мостарски Пејановићи поријеклом из Црне Горе. Око 1842. су доселили у околину Стоца, а послије у Мостар. Као доказ користи податак о поријеклу и доласку у Мостар само једне породице (!)-родитеља проф. Ђорђа Пејановића. У докторској дисертацији Милене Максимовић стоји да професорови преци потичу из Добрског Села код Цетиња, да су у Дабар недалеко од Стоца доселили 1842. и да је Ђорђев отац Лазар дошао у Мостар око 1868. Нажалост, ни једно од њих не зна крсно име ових Пејановића. Ова породица се угасила.

[Тимар]

Петар Ашкраба има неке веома занимљиве тврдње. Да ли их је прикупи теренским радом или истраживањем архивског материјала?

Вјероватно и једно и друго.
Кад се прочита стручно мишљење еминентних имена, преко 400 писани извора сазнања , као мноштво гробни преписа и усмени забиљешки, није за подцјенити рад Петра Ашкрабе Загорског. Колико видим, на самом почетку рада Порекла, Загорски је био доста присутан, хваљен и понижаван, ал у последњи три године потпуно је запостављен.
Када се сада, послије већег броја тестираних са простора Старе Херцеговине, или шире Загоре како то Ашкраба спомиње, може се закључити да је Ашкраба био у праву. Они који су га нападали, сада су га оставили на миру.

[Лепеничанин]

може се закључити да је Ашкраба био у праву.

У чему је био у праву?

Оно што сам имао прилике да видим на интернету су обична наклапања у трт-мрт деретићевском стилу.

Тај човек изгледа не зна ни сопствено порекло. На интернету он пише да је у сродству с Церовићима, који ће ваљда коначно ускоро бити тестирани, али врло вероватно су I1 P-109. Не знам је ли он лично тестиран, али Ашкрабе из калиновичких Јелашца су пивљанска N1. Мого је бар ђеда да пита одакле су му ђедови.

Све у свему, делује као још једна замлата која свесно или још горе несвесно залуђује народ празним причама.

[Иван Вукићевић]

Горановићи и Канкараши и јесу Орловићи. За Пејановиће нисам сигуран.

Има један круг исељених Бјелица који славе Свету Петку, од којих неки имају предање да су од Орловића, а неки не.
Мислим да је било узајамног утицаја у Бјелицама што се тиче крсне славе.

Иначе, Канкараши и Горановићи можда и нису од бјеличких/цуцких/цетињских Орловића, већ Орловићи који су остали у Чарађу. Онда је порекло њихове славе другачије.

Горановићи су по братственичком предању пореклом Милићи који су се са Бјелица вратили у Голију:
Popaljena ognjišta i sela, glad i stradanje primoraše Gorana Milića da se sa dva sina, Ivanom i Savom, i dva brata, vrati pod Orlinu , u Goliju, na pradjedovsku postojbinu. Od Gorana mi dobismo prezime Goranovići i krsnu slavu Sv. Jovana, promijenismo u Svetu Petku – kazao je Dragan Goranović.
Извор: https://bjelice.wordpress.com/bjelice/orlovici/

Кад су у питању Бјелички исељеници, мене највише копкају братства Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи којих је по Сави Накићеновићу у селу Убли код Рисна било 35 кућа почетком прошлог века. Сви су славили Св. Петку, али то није довољно да би се извео закључак о пореклу.

[Nebo]

Милићевић (у наше вријеме) пише да су мостарски Пејановићи поријеклом из Црне Горе. Око 1842. су доселили у околину Стоца, а послије у Мостар. Као доказ користи податак о поријеклу и доласку у Мостар само једне породице (!)-родитеља проф. Ђорђа Пејановића. У докторској дисертацији Милене Максимовић стоји да професорови преци потичу из Добрског Села код Цетиња, да су у Дабар недалеко од Стоца доселили 1842. и да је Ђорђев отац Лазар дошао у Мостар око 1868. Нажалост, ни једно од њих не зна крсно име ових Пејановића. Ова породица се угасила.

Ако потичу из Добрског Села, онда је можда и јасно њихово порекло (ваљда), писао сам о томе у тексту о Добрском Селу:

Пејановићи (Никољ-дан) су потомци Пејана из Херцеговине (Клобук) који је добегао почетком 17. столећа. Према предању, даљом старином су Зећани.
Од њих су Пејановићи у Црмници (Лимљани).
Ови Пејановићи су могући носиоци хаплогрупе J2b1 М205, о чему је писано на:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg16236#msg16236

Овако је према Јовићевићу (онај део о пореклу, без ХГ). Мало ми је чудна сеоба Херцеговина - Ријечка нахија - Херцеговина. Мада, није ни то искључено. Пребег је добегао у најгора времена (поч. 17. ст), а потомак се вратио у Херцеговину у нека ипак стабилнија времена.
Нарочито, ако узмемо за тачну претпоставку да Пејановићи носе хаплогрупу J2b1 М205 и део предања о зетском пореклу.

[Пеја]

Да, о Пејановићима J2b1 је доста писано (Бачко, Момир Пејановић, ...). А Пејановићи са хаплогрупом E1b1b (E-V13), који славе Петковицу? Шобајић наводи (1926) да су: Пејановићи у Дабарском пољу поријеклом из Бјелица..., Бјелице који се зову и Пејановићи у с.Меча су потомци Живка (Лукиног) Абрамовића, који је ту дошао око1827... ;Добранићи су од Пејановића из с.Предиш у Бјелицама...;Бјелице су од Пејановића-Абрамовића из Бјелица...итд.

   

[Небојша]

Не могу сад тачно да се сетим те приче, али веза Пејановића из Добрског села и J2b1 је јако танка. Момир Пејановић каже да Пејановићи из Годијеља (Дробњак) воде порекло из Предиша.

Онда, на основу тога што се у Предишу помињу Пејовићи, закључује да би они могли бити преци Пејановића (тј. да је Пејо/Пејан исти човек). Све то после повезује са Пејановићима из Добрског села, који кажу да су из Колобука, док им је најдаља старина Зета.

Како Предиш спада у територију Бјелица, а у днк пројекту имамо Пејановића из Херцеговине који упада у кластер Орловића (исељеник из ЦГ), рекао бих да је много већа шанса да су ови Пејановићи из Катунске нахије E1b. Посебно ако узмемо у обзир Шобајићев податак да су ови из Добрског села пореклом "из Бјелица" (нисам раније чуо за ту причу).

[Nebo]

Пејановићи Е1б који славе Свету Петку највише указују на Орловиће из Бјелица.
Заиста, и Миљанићи наводе Пејановиће као огранак Абрамовића. Не знам из ког извора је тај податак. Имам њихову књигу о презименима у ЦГ, али сад не могу да истражујем који је извор. Иначе, ових неколико родослова Орловића које има при руци не помињу Пејановиће (само Пејовиће).
Те релације Катунска / Ријечка нахија су сасвим релативне. Имамо много родова истог порекла који се јављају у обе нахије. Реално, ту се ради о селима на удаљености од десетину километара, такорећи - преко брда. Тако да не треба то гледати строго. Бјелице су у 18. веку запоседали скоро цео жупни део Ријечке нахије. Па, не би било чудно да неки бјелички Орловић, потомак насељеника у Добрској Жупи, касније пређе у Херцеговину и тамо се каже као досељеник из Добрског...
Пејовићи из Предиша су дефинитивно огранак Орловића, и то један велики огранак, па је за очекивати да су Е1б.

[Nebo]

Иначе, родослови Орловића (неколико верзија) се међусобно разликују, а, рекао бих, и према казивањима самих братственика неких родова (нпр. Правиловићи из Бјелица), као и генетским резултатима најмање једног рода који није Е1б (не бих смео сад о томе...), говоре да Орловићи својакају и неке родове који нису њихови. Није искључено да би ту могли бити и Пејановићи. Или, барем, неки Пејановићи.

У Цуцама је тек посебна прича, што може потврдити и наш Радул и његов ДНК резултат. Исто важи и за Кривошије.

Тако, за Орловиће нам треба још доста тестираних за коначан закључак. Нарочито оних највећих и најпознатијих родова (Мартиновићи, Милићи, Абрамовићи, Бандићи, Самарџићи, итд).

[Бакс]

Иначе, родослови Орловића (неколико верзија) се међусобно разликују, а, рекао бих, и према казивањима самих братственика неких родова (нпр. Правиловићи из Бјелица), као и генетским резултатима најмање једног рода који није Е1б (не бих смео сад о томе...), говоре да Орловићи својакају и неке родове који нису њихови. Није искључено да би ту могли бити и Пејановићи. Или, барем, неки Пејановићи.

У Цуцама је тек посебна прича, што може потврдити и наш Радул и његов ДНК резултат. Исто важи и за Кривошије.

Тако, за Орловиће нам треба још доста тестираних за коначан закључак. Нарочито оних највећих и најпознатијих родова (Мартиновићи, Милићи, Абрамовићи, Бандићи, Самарџићи, итд).

Зар није тестирани Боживић од Милића?

[Nebo]

Зар није тестирани Боживић од Милића?

Вероватно јесте, али је боље имати резултат некога баш са презименом Милић и блиским пореклом из Бјелица.

[Црна Гуја]

Еровић, Ђурђевдан, Бољковци, Горњи Милановац, хаплогрупа I1

[Пеја]

Ево шта је за Пејановића из пројекта прије 5 година утврдио г.Бачко. У Србији је открио особу са презименом Павловић, која од 16 упоређених маркера са њим има само један (DYS 391) различит за један алел. Исто је утврдио за носиоца презимена Зарзалиев из Сливена у Бугарској, само је разлика за један алел код другог маркера (DYS 456). У анонимној бази је нашао особу из Црне Горе, која има различит  један маркер (DYS 393) за један алел. У другој анонимној бази нашао је по једну једну особу из јужне Далмације, сјеверне Грчке и Аустралије (европског поријекла), код којих се од 17 упоређених маркера само један (DYS 456) разликује за један алел.

Бачко је такође утврдио да исту или сличну генетичку слику са овим Пејановићима имају породице: Skrapits из Мађарске, Szentes из Буковине у Румунији (поријеклом из Ердеља), Grill из мјеста Брлох у Чешкој, Hansard из Лилконшира у Енглеској, Hohnloser из мјеста Рандег у Њемачкој и Bryan из мјеста Баликони у Ирској.   

[Небојша]

Ево шта је за Пејановића из пројекта прије 5 година утврдио г.Бачко. У Србији је открио особу са презименом Павловић, која од 16 упоређених маркера са њим има само један (DYS 391) различит за један алел. Исто је утврдио за носиоца презимена Зарзалиев из Сливена у Бугарској, само је разлика за један алел код другог маркера (DYS 456). У анонимној бази је нашао особу из Црне Горе, која има различит  један маркер (DYS 393) за један алел. У другој анонимној бази нашао је по једну једну особу из јужне Далмације, сјеверне Грчке и Аустралије (европског поријекла), код којих се од 17 упоређених маркера само један (DYS 456) разликује за један алел.

Бачко је такође утврдио да исту или сличну генетичку слику са овим Пејановићима имају породице: Skrapits из Мађарске, Szentes из Буковине у Румунији (поријеклом из Ердеља), Grill из мјеста Брлох у Чешкој, Hansard из Лилконшира у Енглеској, Hohnloser из мјеста Рандег у Њемачкој и Bryan из мјеста Баликони у Ирској.   

О којим Пејановићима је реч, J2b1, или E1b?

[Пеја]

 О Пејановићу у српском DNK пројекту. E1b1b (E-V13)

[Црна Гуја]

Станић, Аранђеловдан, Приштина, раније из Пипера?, хаплогрупа R1b

Припада балканској грани BY611 (DYS385=11,11), најближи су му тестирани из рода А02 (Рабреновић, Дражовић, Нагулић).

[Nebo]

Станић, Аранђеловдан, Приштина, раније из Пипера?, хаплогрупа R1b

Припада балканској грани BY611 (DYS385=11,11), најближи су му тестирани из рода А02 (Рабреновић, Дражовић, Нагулић).

Станића има из Стијене Пиперске. Ако су му блиски Шћекић и Љумовић, онда бисмо полако могли да заокружујемо причу о хаплогрупи Пипера, уз резултате још пар већих братстава из Пипера, наравно. Шћекићима је стара слава такође Аранђеловдан.
Можда у круг Пипера могу ући и Рабреновићи, и поред приче о пореклу од херцеговачких Храбрена, која, чини ми се, све више губи подлогу.

[rugovac]

A јел неки Шћекић вршио тест и поклапа се?

[Црна Гуја]

Станића има из Стијене Пиперске. Ако су му блиски Шћекић и Љумовић, онда бисмо полако могли да заокружујемо причу о хаплогрупи Пипера, уз резултате још пар већих братстава из Пипера, наравно. Шћекићима је стара слава такође Аранђеловдан.
Можда у круг Пипера могу ући и Рабреновићи, и поред приче о пореклу од херцеговачких Храбрена, која, чини ми се, све више губи подлогу.

Овај Станић би требало да је од тих из Стијене Пиперске. Са Шћекићем се разликује на само једном маркеру, тако да можемо са великом дозом сигурности рећи да су блиски.