Што се родослова и предака тиче, можете да покушате да добијете што више података из архивског материјала из 19. века.
1. Матичне црквене књиге рођених, венчаних и умрлих воде се од 1837. Оно што је сачувано налази се углавном у архивима у средиштима округа (за 19. век).
2. Арачки дефтери, спискови пореских глава, тефтери чибука, пописи - бесплатно се могу прегледати у Архиву Србије у Карнегијевој у Београду.
Матичне књиге сам неке већ прегледао и нашао шта сам тражио, сад идем у нека сродства по женским линијама (и ту сам нека већ обрадио, сад су на реду родови бабâ и прабабâ), али од дефтера сам читао само оно што су људи обрађивали па издавали као монографије. Је ли то све писано на отоманском турском?
И ако јесте, ко то од истраживача и како чита у Архиву у Карнегијевој кад у Србији нема више од 25 људи који умеју да читају отомански турски, који се преко 30% разликује од савременог а уз то користи и другачије писмо?
