Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Atlantische]

Драче су исељавале и у Шајкашки батаљон. У мустерлистама из 1794. се у жабаљској чети помиње Риста Драча (Dracsa) досељен ''из Турске'', док је у госпођиначкој чети уписан Јован Драча досељен из Ивањске. 1819. је као припадник жабаљске чете уписан Тимотије Драча, на другачијем кућном броју у односу на Риста пописаног 25 година раније.

Занимљиво је и постојање презимена Драчић, Драчански и Драчин на мустерлистама и осталим старим документима у Шајкашкој. Колико знам, једино су још Драчански живућа фамилија. У мустерлистама се почевши са 1772. годином помиње неколицина Драчића (Drassics и Draxich) у Чуругу: Сава и Теша на кућном броју 111, Алекса на броју 112 и Васа (Vasso) на броју 116. Исте године се у Каћу помиње Исак Драчић на броју 24. Могуће је да су ови Драчићи у Шајкашку прешли из Срема, јер се 1794. наводи да је Глигорије Драчић из чурушке чете рођен у Крчедину. Исте године се наводи још Драчића у Чуругу и Каћу, као и 1819. Занимљив је помен Глигорија Драчетића (Draxetich) из 1794. у мошоринској чети, за кога се наводи да је рођен у Ивошевцима у Млецима. Мислим да је мало вероватно да су ови Драчићи имали везе са Драчама, макар оним досељеним у ''шијачком таласу'', најпре због њихове бројности и помена још од 1772. у више села, јер крајишки и босански Срби тек на дозволу команде Батаљона из 1774. године почињу организовано да се насељавају у Шајкашкој. Друга могућност за Драчиће би била да потичу од крајишких досељеника у Срем са почетка 18. века, а да су потом одатле прешли у Шајкашку.

[Небојша]

Краљић, католик, Мурај, Крк, J2a-L26>L70

С обзиром да је ова подграна код нас у пројекту најприсутнија међу тестиранима са југа Србије, природно да Краљић тамо има највише блиских поклапања. То свакако није реално стање, будући да је врло мало тестираних J2a-L70 из западних крајева. Поклапања са YHRD (анонимне Y-STR базе) дају већ нешто другачију слику. Главнина блиских поклапања налази се на простору северне и централне Италије, што с обзиром на близину Далматиснких острва вероватно не треба да чуди превише.

Краљић једини у нашој ДНК бази поседује вредност 13-15 на DYS385ab. А неки савет у вези дубинских тестирања, исти је као и за све друге припаднике J2a-L70 из наших крејева - J-Z2177, или J-CTS3601.

[mladend]

Драче су исељавале и у Шајкашки батаљон

Хвала много на овим подацима.

Наши примарни циљеви су да доведемо у везу све Драче порјеклом из сјеверне Далмације (што није мали број породица, имајући у виду да је 1948. године на територији СР Хрватске живило 725 Драча, од чега двије трећине у сјеверној Далмацији), као и да сазнамо одакле су дошли у сјеверну Далмацију. План је да се потом детаљније позабавимо Драчама из осталих крајева.

[Црна Гуја]

Икодиновић, Никољдан, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS19=16 и DYS456=15, и повишену DYS576=21. Најближе поклапање има са Цветковићем из Црвеног Брега код Беле Паланке (Јовањдан) и Шаренцем из Кута код Билеће (Лазарева Субота), од првог се разликује на 2 од 23, а од другог на 2 од 18 упоредивих маркера. Уопштено гледано, најближа поклапања има са тестиранима из родова А и Б, са којима дели карактеристичне вредности Y-GATA-H4=11, DYS549=13 и DYS576>DYS570. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

Кнежевић, Св. Василије Велики, Будимља, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Најближа поклапања има са Сарићем из Подунаваца код Врњачке Бање (Илиндан) и Марковићем из Вучка код Крушевца (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Нису му превише далеко ни Милићевић из Тиоџа код Рашке, Бањац из Беркова код Клине и Ердоглија из Вукушице код  Врњачке Бање, сва тројица славе Св. Враче, и од све тројице се разликује на 3 од 23 маркера. Занимљиво је да Кнежевићи из Будимље имају надимак Букумире:

Кнежевићи — Букумире (3), повратили су се из Сјенице, куда су их отерали Васојевићи. Славе Св. Василија.

https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-budimlja-berane/

[Nebo]

Будимски Кнежевићи су дуго у Будимљи, према неким прорачунима од краја 17. или почетка 18. века. Своје порекло везују за Херцеговину. Рођакају се с морачким Кујовићима и Шуковићима, као и с Обрадовићима из Горњих села - могуће због не тако честе славе Свети Василије Велики. С обзиром на резултат Отовића који су од Обрадовића, ова сродничка веза не постоји.

Има детаљно о овим Кнежевићима у књизи "Будимља" Радомира Губеринића.

[Иван Вукићевић]

Имали смо раније резултат Обрадовића из Лубница са 23andMe (R1a).
Ваљало би да се још неко од Обрадовића тестира да се напокон разреши која им је изворна хаплогрупа.

[Зрно]

Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно подграни Y32147>FT166340. Има поклапање на 23 маркера са неколико тестираних из рода Букумира, који су још низводнија Y37280, међутим, има потпуно поклапање и са Ђорђевићем из Штрпца на Косову, припаднику гране Y207622, а који такође слави Митровдан. Тестирани у страним компанијама може проверити да ли је Y207622 или Y37280, а у сваком случају јесте FT166340.

Распоред грана се може видети ту:

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/

Текст о хаплогрупи R1b-Z2705 овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Проблем је што из Доње Трепче постоји још један тестирани Урошевић, са истом славом, који припада I2 хаплогрупи.

Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су прво иселили код Муртенице, па онда у Доњу Трепчу (Орловац). Требало би да су досељени пре 1700. године. Први је био Вулић који је имао сина Уроша и унуке Мијаила, Гаврила, Радована и Саву. Међу Карађорђевим устаницима на почетку 19. века био је Дикан Урошевић. Постоји и предање да је баба Вишња, мајка књаза Милоша, од ових Урошевића.

[Лука]

Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно подграни Y32147>FT166340. Има поклапање на 23 маркера са неколико тестираних из рода Букумира, који су још низводнија Y37280, међутим, има потпуно поклапање и са Ђорђевићем из Штрпца на Косову, припаднику гране Y207622, а који такође слави Митровдан. Тестирани у страним компанијама може проверити да ли је Y207622 или Y37280, а у сваком случају јесте FT166340.

Распоред грана се може видети ту:

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/

Текст о хаплогрупи R1b-Z2705 овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Проблем је што из Доње Трепче постоји још један тестирани Урошевић, са истом славом, који припада I2 хаплогрупи.

Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су прво иселили код Муртенице, па онда у Доњу Трепчу (Орловац). Требало би да су досељени пре 1700. године. Први је био Вулић који је имао сина Уроша и унуке Мијаила, Гаврила, Радована и Саву. Међу Карађорђевим устаницима на почетку 19. века био је Дикан Урошевић. Постоји и предање да је баба Вишња, мајка књаза Милоша, од ових Урошевића.

Тестирани по свему судећи није „изворни" Урошевић, с обзиром на то да први тестирани припада разгранатом роду чији сви припадници славе Митровдан. Овај тестирани има потпуно поклапање унутар рода Букумира са Фемићем из Брзаве код Бијелог Поља и Михајловићем из Крћевца код Тополе. Како обојица славе Аранђеловдан, могуће је да овај тестирани Урошевић потиче од неког рода из околине који слави Аранђеловдан (можда од Гојковића из Горње Трепче нпр.). Што се тиче Ђорђевића из Штрпца, веза њега и овог тестираног Урошевића свакако није реална односно скорашња с обзиром на миграторна кретања, па је самим тим и подударање крсне славе случајност.

[Cvitkovac]

Краљић, католик, Мурај, Крк, J2a-L26>L70

С обзиром да је ова подграна код нас у пројекту најприсутнија међу тестиранима са југа Србије, природно да Краљић тамо има највише блиских поклапања. То свакако није реално стање, будући да је врло мало тестираних J2a-L70 из западних крајева. Поклапања са YHRD (анонимне Y-STR базе) дају већ нешто другачију слику. Главнина блиских поклапања налази се на простору северне и централне Италије, што с обзиром на близину Далматиснких острва вероватно не треба да чуди превише.

Краљић једини у нашој ДНК бази поседује вредност 13-15 на DYS385ab. А неки савет у вези дубинских тестирања, исти је као и за све друге припаднике J2a-L70 из наших крејева - J-Z2177, или J-CTS3601.

ovaj izvor iz godine 1501 za Liku i Bužan
https://www.academia.edu/36933013/ACTA_CROATICA_HRVATSKI_SPOMENICI


na  strani 372 se spominje Pet[a]r Kraljić z Muravičan. Pada u oči slična zvučnost  oba mesta (Muraj/Murav) pa je to takođe moguće ishodište prebega pred turcima na Krk.  Ni sličnost s jugom Srbije nije za ignorisanje.

[Лука]

Крповић, Стевањдан, Звијезд, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Највероватније да је повезан са Петрићем из истог места, који такође слави Стевањдан. Код Крповића се од специфичних вредности издвајају једино 29 на 389ii и 16 на 456. Управо се на тим маркерима и разликује од Петрића.

Тестирани наводи предање о пореклу из Доње Мораче. Како у Морачи Крповићи немају генетичких сродника и како Петрићи који им јесу сродни немају предање о пореклу из Мораче, ово предање је по свему судећи нетачно.

[Лука]

Николић, Ђурђиц, Трска, Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја ниска вредност 8 на 643.

Тестирани наводи податак о родоначелнику Николи Виторовићу који је у Трску дошао из Саранова око 1790. године. У литератури се пак могу пронаћи друкчији подаци о пореклу ових Николића:

Досељену у периоду од 1737. до 1787. године:

-171, Николићи (Мијатовићи), Пирот, Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-sela-sipic-i-trska-raca/

У Саранову додуше постоји род који је по предању у сродству за Николићима из Трске:

Лакићи (Бранисављевићи) 23 к. Слава: св. Ђорђе. Старином су од Пирота. Николићи у Сипићу (лепенички) и Павловићи – Вићентијевићи у Сепцима род су са овима. Бежали у Срем 1813. г.

https://www.poreklo.rs/2013/08/15/poreklo-prezimena-selo-saranovo-raca/

[Иван Вукићевић]

Тошић, Јовањдан, Тоболац, Трстеник, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=10. Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту. На четири маркера се разликује од већег броја хаплотипова, али ни са једним од њих не дели вредност маркера DYS439=10.

Тестирани је навео податак да је Петар Тошић, предак Тошића из Тоболца, рођен 1808. године у Бањанима, у Херцеговини. Ово треба узети са резервом с обзиром да су Бањани готово у потпуности покривени генетичким тестовима (остало је још свега пар родова који нису тестирани) и да Тошићи немају генетичке сроднике међу до сада тестираним Бањанима.

[Милош]

Козић, Ђурђевдан, Крајпоље, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако поседује вредност 14 на маркеру 19, не бих га још уврстио у грану Y56203, из разлога што се у оквиру херцеговачког подухвата јавља један највероватније даљи рођак Козића, који поседује вредност 15 на маркеру 19. Њих двојица имају две разлике на упоредива 23 маркера. Ово би можда могао бити први случај где неко са 19=14 не буде Y56203 или да неко са 19=15 буде позитиван на Y56203. Зато бих Козићу препоручио да обавезно тестира Y56203, како би отклонили сваку сумњу.

За Козиће се у литератури каже да су од Вујадиновића са М. Граховца у Црној Гори.

Козић из Крајпоља, који је очитo близак тестираном негативан на Y56203.

Моја претпоставка за даље тестирање је Y151633, па ако неко има корист од овог резултата и хтео би Козића да тестира, нека ми се јави у пп.

[Црна Гуја]

Луковић, Лучиндан, Бзенице, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а према процени Невгена могуће и млађој подграни Z92>YP270. Не поседује ниједну карактеристичну вредност која значајније одудара од модалних. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Благојевићем из Маслошева код Крагујевца (Лазаревдан), а од Богдановића из Бзенице (Томиндан) и Живковића из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) разликује се на само 1 од 23 маркера. Од другог Богдановића из суседне Рогавчине (Томиндан) разликује се на 1 од 17 маркера.

Луковићи и Милојевићи (17 кућа, Св. Никола и стара слава Лучиндан) дошли су из села Трнавца код Новог Пазара од Луковића у махали Милојевско.

https://www.poreklo.rs/2020/12/05/poreklo-prezimena-selo-bzenice-aleksandrovac/

[Црна Гуја]

Перишић, Алимпијевдан, Венчане, Аранђеловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Потпуно поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Метохије чији резултат није још увек јаван, а на 17 маркера са једним такође нејавним резултатом из околине Бајине Баште. Од Живаљевића из Велике код Плава који такође слави Алимпијевдан разликује се на 3 од 23 маркера. Живаљевић је радио дубински тест и припада још млађој подграни FT242663, али колико видим ниједан SNP који се налази на том нивоу није тренутно доступан за појединачно тестирање код YSEQ-a, па се припадност овој подграни може потврдити једино помоћу неког од дубинских тестова (WGS, BigY-700). Тестирани је у упитнику оставио детаљније податке о даљем пореклу:

"Најстарији познати предак је Ђерман, који је у Венчане дошао око 1760. "из прека" (из Војводине), он се презивао Симонић, као и његов син Периша, по коме су преци тестираног понели презиме Перишић. Преци од Ђермана су у Војводину избегли највероватније 1690. године. Ђерман је имао три сина - Перишу, Никиту и Миливоја (или Милоја), који су родоначелници Перишића, Никитовића и Миливојевића (који имају и презиме Марковић)."

[Црна Гуја]

Ракић, Никољдан, Кутина (Славонија)

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује потпуно модалан хаплотип па има огроман број блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Како слави и једну од најчешћих слава чак и потпуно поклапање са географски релативно блиским Радановићем из Поточана код Прњавора не мора значити да су и заиста генетички ближе повезани у неком скоријем периоду. Као и свим припадницима ове гране који су урадили само основни тест на 23 маркера, препорука је да се уради неки од додатних тестова (WGS, BigY-700 или R1a панел) како би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој тестирани припада. Тестирани је у упитнику навео само то да су по предању даљим пореклом из Херцеговине, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више података о становништву Кутине, па ако неко има више информација нека напише.

[Иван Вукићевић]

Деспотовић, Петковдан, Врдила, Краљево, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Једина карактеристична вредност маркера коју поседује хаплотип Деспотовића је DYS439=12.

Тестирани је навео да су Деспотовићи из Врдиле род са презимењацима из Ратковића код Рековца.

[Лука]

Љамић, Ђурђиц, Средска, Призрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу, па самим тим и пуно блиских поклапања. Међутим, рекао бих да је највероватније повезан са једним тестираним појединцем из необјављених истраживања који је из истог места и слави исту славу. Разликују се на 3 маркера од упоредивих 23.

О Љамићима из Средске Татомир Вукановић бележи следеће:

Палицојки – Горња и Доња махала (30 кућа, родови Љамовци – Љамићи су староседеоци, бавили се кириџилуком/трговином са Призреном и Скадром.

https://www.poreklo.rs/2012/05/05/prezimena-selo-sredska-prizren/?script=cir

[Uzi]

Јовановић, Јовањдан, Велика Иванча, Младеновац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494.

Поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS385=12-16, DYS458=19, DYS576=18, DYS635=23. До сад је једини припадник међу српским N2 који има вредност DYS635=23. Због DYS385=12-16 би могао бити ближе повезан са неким необјављеним српским породицама пореклом са Голије (Херцеговачке), које такође славе Јовањдан. А због славе вероватно припада подргани FGC28435, мада је на 23 маркера то немогуће 100% предвидети па је потребна потврда са директним тестом код YSEQ. 
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Тестирани је оставио податке о својим мушким прецима све до прадеде Василија (1849) и чукундеде Димитрија (1822).

У попису житеља и њихове имовине у срезу Космајском 1863. године, у селу Велика Иванча под редним бројем 2. уписан је:
Димитрије Јовановић, зем. 41 г., жена Томанија 35 г., синови: Младен 16 г., Василије 14 г., кћи Петрија 18 г., браћа Милосав 29 г., Сава 29 г., синовица Марица 1 г., сна Стојана 25 г., мати Ана 60 г. Непокретно имање: кућа са плацем од 1 дана орања, њиве 6 дана орања, ливаде 6 коса траве, 1 дан воћа, 3 мотике винограда - све у вредности 102 дуката цесарских. Месечни приходи од привреде 12 талира. По имању спада у II класу, по приходу у IV класу.

Боривоје М. Дробњаковић у свом раду 'Космај', који је изашао 1930. године, у Великој Иванчи не помиње Јовановиће. Описује само следеће родове који славе Јовањдан:
- Степићи (Бабићи, Ристићи, Пантелићи, Марковићи, Митровићи, Јокићи, Николићи, Петровићи) 78 к. (Св. Јован). Човек од 87 година не зна, одакле су старином. Прича, да су за време Турака „бежали y Немачку".
- Миловановићи (Мијаиловићи) 12 к. (Св. Јован). Дошли су из Дрлупе где су им род Љубичићи.
- Мијаиловићи 1 к. (Св. Јован). Дошао из Рамаће (Гружа).

Јовановићима је стара матица највероватније у Старој Херцеговини, а до Космаја би могли стићи преко Полимља.