Форум - Порекло

Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Небојша Мај 23, 2014, 09:32:26 поподне

Наслов: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 23, 2014, 09:32:26 поподне
Порекло Жумберачких ускока

Према студији Владислава Скарића "Одакле су жумберачки ускоци", Гласник Српског географског друштва, 1924. године


У две велике сеобе, 1530. и 1538. године, насељен је наново, тада тек скоро опустели, Жумберак новим становништвом, које се још и данас у много чему знатно разликује од затечених старинаца.

По савременим извештајима дошли су ускоци из области, која се простире око данашње босанске, хрватске и далматинске тромеђе, од Гламоча, Унца, Срба и Обровца. Прсма овим извештајима о тим сеобама, не може се ни најмање сумњати ни о вери, ни о народности ових ускока, али тим још није решено питање одакле је тај народ.

Већ из имена, која им се неки пут дају, Seruiani, Rasciani, види се, да се при њихову доласку знало, да они нису аутохтони елеменат оних крајева из којих су ускочили на хрватско земљиште.
Против њиховог аутохтонства у тим крајевима говори и њихова православна вера, које пре тога времена није било ту. Има и других знакова, из којих се може видњти, да крајеви око Обровца, Срба, Унца и Гламоча нису старевина, него задња етапа жумберачких ускока пре њихова прсласка у Хрватску.

Један извештај из 1551. год. спомиње како су Турци на својој граници према Хрватској довели више хиљада Влаха из дубине унутрашњости своје државе. Па као што су Турци овога пута довели народ из унутрашњости, врло је вероватно, да су то практиковали и пре и после, јер се иначе не би могла протумачити изнанадна појава масњ народа православне вере у крајевима где га пре није било.

По томе се може сигурно узети, да су и жумберачки ускоци дошли у крајеве око Гламоча, Унца, Срба и Обровца из удаљенијих крајева турскога царства. Али одакле?

Радослав Лопашић сматра, да данашњи жумберачки унијати, који су потомци православних ускока, имају у своме говору извесну множину "талијанских" речи, којих немају католички старинци у Жумберку. Из тога се може закључити, да су унијати, односио њихови преци, пореклом из крајева блиских приморју или са самога приморја, дакле из данашње Црне Горе, Боке и Херцеговине.

Даље Лопашић тврди, да старије унијатске жене носе косу стуштену крај образа и низ прса. Исти овај начин ношења косе Владислав Скарић је узео као доказ за порекло православног народа у северозападној Босни из крајева, где јс такво ношење косе и данас у обичају, а то су Плав, Васојсвићи и Кучи.

Други доказни материјал за ранију постојбину жумберачких ускока Владислав Скарић "узима" из топономастике и из личних имена и презимена.

У Жумберку и његовој околини постоји више имена насеља, која су необична за овај крај, те сведоче, да су их дали на насељима људи из других крајева, и то однекуд са далекога југоистока.

Та су имена: Бадовинци, Балабани, Басташићи, Голеши, Данчулолић, Дучићи, Кокот, Кордићи, Маршићи, Пилатовци, Секулићи, Стијићи, Тараши, Шимраци, Шобатовићи.

У једном попису ускока из 1551. године  налазе се поред неколико горњих имена још и ова презимена и лична имена: Богдашић, Вигњевић, Врањеш (и Врањешевић), Врс, Вукнић, Вуксановић, Главнићи, Грубач (Грубачић, Грубачевић), Ђурашевић, Ђурмановић, Жеравичић, Клисурић, Кошљанин, Којчин, Лалатовић, Микулић, Оливеровић, Полоја, Прелућанин, Романовић, Селаковић, Сиверовић, Скоројевић, Струјић, Тудор, Херак (и Хераковић).

На другом сам месту Скарић налази жумберачког ускога Ресана Шишмановића. Осим тога, данас се у Жумберку налази унијатска породица са презименом Предојевић.

Највећи део ових имена налазимо на територији која обухвата јужну Херцеговину, Боку и стару Црну Гору заједно са Брдима и околином Скадарског Језера.

Ако се има на уму, да се жумберачки ускоци обично зову Власима т.ј. именом људи претежно пастирскога занимања, и када се има на уму, да су били православне вере, онда отпадају сумње, да би међу њима могло бити људи, који нису пореклом са југоистока, већ из ближих хрватских крајева.

Напред спомњнути знаци, по којима би се могло закључити да су жумберачки ускоци дошли у северозападну Босну и северну Далмлцију из крајева, који су стајали под јачнм романским утицајем нашега приморја, добијају потврду са још једне стране. Од неких 45 ускочких имена и презимена, за 25 се трагови могу пронаћи баш у приморју и његовом ближем залеђу.

У овој се области налази и у топономастици и у именима старијег и данашњег становништва највећи део напред споменутих жумберачких имена.

Ово су та имена:

Балабани својим именом одају јужњачко порекло. Владислав Скарић истиче могућност, да су босански Балабани пореклом из Црне Горе. Један део босанских Балабана је свакако после 1530. доспео у Жумберак.

Басташићи жумберачки имају сродних имена у области од Васојсвића (село Бастахе) до Црмнице (село и братство Бастаћи). Но село оваквога имена има и по Босни, почевши од Фоче, па свс до Ливна и Приједора. И у Рађевини у северозападној Србији има село Бастав. Име јс изведсно од речи бастах, која се више пута налази у дубровачких писаца, а у унутрашњости, чини се није била у јачој говорној употреби. Стога Скарић мисли, да су босанска и рађевинска имена постала од емиграната из приморске области, где је и жумберачким Басташићима порекло.

Наставиће се...
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 23, 2014, 09:45:04 поподне
Богдашић има у овој области својих историјских потврда од 13. века. Мушко име Богдаша било је у обичају у Дубровнику од 1279. - 1322., а у Котору као презиме 1333. године. Бокешко село Богдашићи се спомиње већ од 1426. године. У данашњој топономастици има овога имена у Плаву (планина Богдаша) и у околини Билеће. Изван ове области разнели су име исељеници по босанским срезовима Фочи, Рогатици, Ливну и у Славонију.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 23, 2014, 10:18:51 поподне
Вигњевић води порекло од некога Вигња, чије име носи и оној Вигањ Бобан, чији се гробни камен са натписом налази у селу Жакову у херцеговачким Бобанима. Из старијег је времена и онај Хрвоје Вигњевић, кога јс босански краљ Остоја слао 1410. године У Дубровник. Једно село у Љуботињу у Црној Гори зове се Вигњевићи, а једно село у Конавлима Вигњи. Конаваоски Вигњи се спомињу 1433. године. У селу Радећи у Пиперима једно брдо зове се управо Вигањ. Можда са овим именом има везе и локалитет Вигањев Под на северној граници Дробњака. Данашња породица Вигњевићи у Ваљевској Тамнави, која је пре 100 година доселила из Лике, доводи нас ближе Жумберку. Углавном, може се рећи, да је жумберачки Вигњевић из југоисточних области.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 23, 2014, 10:57:45 поподне
Врси имају своје име несумњиво од романског Urso, Оrso, како су се у средњем вeку звале некe властеоскe и грађанске породице на Цресу, у Трогиру, Дубровнику, Котору и Бару. Таквог је порекла сигурно и сeло Врсиње (данас Мрцине) у Конавлима. Других аналогија из других крајева нема, па је сасвим сигурно да су Врси пореклом из ове области.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 11:54:35 пре подне
Вукнић презиме је изведено из имена неке жене Вукне. Оваква женска имена састављена од кратко наглашене основе и наставка на у обичају су данас у Црној Гори и у јужној Херцеговини (Сокнићи у Сарајевском Пољу су доселили из Попова). Али их је и у прошлости било у тим крајевима, о чему сведочи презиме старинаца Боснића у Паштровићима и имена Бјелна, Божма, Драгма и Мирна у Дубровннку у периоду средњег века. Стога Скарић верује да је и овај Иван Вукнић пореклом из ових крајева.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 12:24:01 поподне
Грубачи су неоспорно из приморске области. Још у 15. веку се спомиње неколико Грубача у овим крајевима у Луштици и Дубровнику код Сандаља и Херцега Влатка. Један човек из племена Матагужа у Зети презивао се Грубачевић. И на средњовековним гробним споменицима у Херцеговини налазимо име Грубач. Једнога Грубачевића спомиње фра-Андрија Качић у Читлуку у доњој Неретви. Данашњега времена има Грубачнћа у Билећким Рудинама и у Невесињу (ови су из Рудина). Један Грубач, чиновник, настањен сада у Сарајеву, пореклом је из Цуца у Црној Гори. У топонамастици има спомена на Грубаче у Кучима и у невесињском Биограду. Ово име се помиње и код двојице људи из Трогира и Котора год. 1357. и 1430.

Додао бих и податак о Грубачима из Драчевице, који воде порекло од рода Волкашевића:

" Грубача из рода Волкашевића краљ је именовао за свога прокуратора кад је из Драчевице, Конавала и Требиња протјерао Балшиће. "

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 12:46:04 поподне
Данчуловићи су такође из ових крајева. И данас у околини Боке има људи, који се овако презивају. По традицији они дошли у Боку у 16. веку из Албаније, што може значити Зету и зетско приморје. Године 1467. живео је некакав Данчул у херцеговачким Бобанима. Име је влашко, па је и у Мармарошу, у изворном крају реке Тисе, било Влаха који су се звали овако.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 01:55:27 поподне
Ђурашевић/и  по имену, из кога је изведено њихово презиме, могу бити само из приморске области. Велики број историјских личности, данашњих породица и географских објеката у овој области, а специјално у Боки и западној Црној Гори, зову се овако. Ђурашевићи су у 15. веку били властела у Зети, а овако се зове и неколико породица данашње Боке. У кучком Затријепчу се неке арбанаске породице зову Ђурашаит (Ђурашевићи). Неколико села и локалитета у Кучима, Братоножићима, Цеклину и Боки Которској зову се именима изведеним од имена Ђураш. Ретка су оваква имена у другим крајевима, као Ђурашевац у Рађевнни и Ђурашићи у Бабинама у Полимлљу. Свакако су и она постала од људи досељених из зетско-бокешких крајева
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 02:12:19 поподне
Ђурмановићи су такође пореклом из ових крајева. Нигде на другом крају не постоје људи, ни географска имена, која би сећала на Ђурмане, осим у Спичу у јужној Боки. Појављује се ово име и у хрватском приморју год. 1359. Али узевши у обзир, да цело наше, и хрватско и српско, приморје има много заједничког у именима и да су жумберачки ускоци били православне вере, Владислав Скарић сматра да Жумберчанин Дука Ђурмановић није пореклом из хрватског, већ из српског приморја. Према Скарићу, ни његово крштено име Дука, које је јужнога порекла, то не допушта.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 02:29:33 поподне
Жеравицама је на основу једне песме фра-Андрије Качића стара постојбина у Бањанима, у данашњој Црној Гори. Качић вели, да се Грујица Жеравица јунак 17. века, звао и Сарабаћа. Саво Накићеновић спомиње у Топлој крај Херцег- Новог стару, изумрлу породицу Сарабаће, за коју тврди да је дошла из Попова Поља са владиком Саватијем. И ако се ове две вести побијају уколико је у питању ужа постојбина Жеравица-Сарабаћа, оне се ипак слажу у томе, да су жумберачки Жеравичићи из приморске области и то баш из јужне Херцеговине. Неки топоними у околини Бос. Градишке, Дервенте и Власенице су без сумње добили своја имена од досељеника из овог херцеговачког братства.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 02:43:07 поподне
Кокоти село у данашњем Жумберку, означава насеље истоимене породице. Реч кокот у значењу певца, петла, короза употребљава се готово само у југозападним крајевима, дакле у приморској области. Породица са овим презименом, али и географских имена, има у данашњој Херцеговини, Боки и Црној Гори. Село Кокоти у Конавлима спомиње се 1433. године.

Презиме Кокот спомиње се и у селу Клопник уз Скадарско Језеро још 1416. године. Једни Кокоти (Кокотићи) су из Цуца иселили у Кривошије. Постоје такође у околини Подгорице села Горњи и Доњи Кокоти.

Све указује на порекло из приморских крајева данашње Црне Горе.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 03:03:50 поподне
Кордићи су судећи по многим знацима такође из ове области. Почетком 18. века се спомиње један Кордић као приложник цркве св. Николе на Пелинској Рудини у Грбљу. Овај је сигурно био члан породице Кордића, која данас живи у селу Шишићу у Грбљу и за коју се мисли да је давно доселила из Херцеговине. Исто се овако зове и једна муслиманска породица у Мрковићима у црногорском приморју. Корда је иначе влашко име.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 03:35:51 поподне
Лалатовић носи једно врло ретко презиме, које Скарић проналази и на једном другом месту. То је породица Лалатовића у Озринићима, чији се један члан спомиње у народној песми. В. Скарић мисли да је и жумберачки Лалатовић из овог краја.


Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 03:44:41 поподне
Пилатовци су влашко братство средњега века, које се спомиње у 15. веку у Травунији у држави Радослава Павловића. По народној традицији они су били непосредни суседи Влаха Малешеваца.

У крају, одакле су ускочили жумберачки ускоци, у Босни, Грахову, баш уз саму међу гламочкога среза има сада сеоска општина Малешевци. И. Руварац спомиње једног свештеника или калуђера Јована Малешевца, ускока из околине Метљике, дакле из непосредне близине Жумберка, који је 1561. године помагао протестантима при штампању црквених књига.  По свој прилици је Јован Малешевац знао, да у Жумберку или Метљици има света из његовог родног краја од Билеће, па како су братствене и племенске везе међу Херцеговцима и данас јаке, а пре су биле и јаче, повукло га је срце, да дође међу своје и да се ту настани. Зато се врло вероватно чини, да је међу жумберачким ускоцима било и Пилатоваца (Пилатовића) из Опутне Рудине, који су у Жумберку основали село, које се данас зове њиховим именом.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 24, 2014, 04:02:06 поподне
Предојевићи, данашњи унијатски становници Жумберка, могли су такође уз своје суседе Малешевце и Пилатовце доспети у северозападну Босну, а одатле у Жумберак. По народној традицији су и Власи Предојевићи становали у крају, где Малешевци и Пилатовци.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 25, 2014, 09:30:18 пре подне
Вуксани и Вуксановићи имају врло необично име. Свакако је име по свом облику необичио и морало је бити раније ретко и ограничено на ужу територију. У Дачничнћа  долази само један жички Влах Вуксан и један властелин хумскога кнеза Андрије из год. 1219. Вуксанић. Друге историјске личности овога имена или презимена су Вуксан Булатовић, војвода у Ровцима, предак рода Вуксановића у братству Дрекаловића у Кучима и предак рода Вуксановића у братству Улићима у Ријечкој Нахији. Ови задњи Вуксановићи су пореклом од пиперских Мрка, који су старинци у Пиперима, где и данас на граници Мрка има у селу Завали земљиште Вуксанова Лазина.
Изузевши жичкога Влаха Вуксана све су ове личности из приморске области. Но осим њих има их ту још. У Боки Которској има Вуксановића у херцегновском крају у Грбљу и Спичу. Херцегновски су старином од Клобука у јужној Херцеговини, а они други су из Црне Горе. Али и друге породице овог презимена, које живе у Србији у Колубари, Лепеници, Љубићу и Гор. Драгачеву мора да су пореклом из Црне Горе и Брда. Њихово сећање води додуше само до Дробњака, Сјенице, Новог Пазара и у жички и моравички срез. Но зна се, да су ови крајеви етапе емнграната из Црне Горе и Брда. Узевши све ово у рачун, мислим да нећу погрешити ако жумберачким Вуксанима и Вуксановићима означим Зету и њену околину земљом њиховог ранијег боравка.

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 26, 2014, 03:04:02 поподне
Маршићи се спомињу у разним крајевима и на више начина, као: Маржићи, Маршићи, Мажићи и Машићи. Презиме је изведено од женског имена Маржа, које се налази у Пећском Поменику, и коме одговара мушко име Маржен. Од овога је изведено презиме Маршенић у доба Немањића, а вероватно и данашње презиме Марсенић у Васојевићима. У приморској области има и данас породица овога презимена, и то Маршићи, муслимани, у селу Малом Острогу у црногорској Крајини и Машићи или Мажићи у Доњим Маинама у Боки. Постојање муслимана Маршића у Крајини јака је гаранција за велику старост те породице у овом крају. Стога и Скарић верује, да су разни други Маршићи (село Маржићи у пријепољском округу, село Маршић у Лепеници и село Машићи у околини Бос. Градишке) исељеници из ове области.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 08:29:51 пре подне
Многи жумберачки ускоци са именом Микула и презименом Микулић (једанаест их са именом Микула седам са презнменом Микулић). Можда и нису сви пореклом из приморске области, али ће их један део бити отуда. Напред споменута двојица Микула, Данчуловић и Жеравичић, јесу сигурно. Но има још знакова за егзистенцију овога имена н презимена у приморској области. Два виса у Пиперима зову се Микулићи, Вељи и Мали. Сем тога има и породица које се овако зову, у Катунској Нахији у Црној Гори и у Боки Которској. Али ће понеки жумберачки Микула и Микулић вероватно бити пореклом и из неког другог краја, јер је име Микула влашко. Тако се звао један Влах Шишатовац бањске хрисовуље. Колико је ово име било распрострањено међу Власима није ми познато. Овај осамљени случај међу манастирским Власима у средњевековној Србији не говори у прилог врло велике распрострањености имена.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 10:00:35 пре подне
Жумберчанин Полоја (Polloya Popouitch) има врло необично и ретко име. Оно се налази још и у Пећском и Крушевском Поменику, али само по једанпут. Где су ти Полоји живели не зна се. У једном докумeнту из 1433. године, који се односи на пословe општине Грбља у Боки, помињу се двојица Полојевића, оба из Грбља. На основу овога се можда може закључити да су и Полоји пореклом из ових крајева.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 12:21:18 поподне
Струјић (Vugkhdrag Struitsch) има тако ретко презиме, да се са великом сигурношћу може мислити, да је пореклом оданде, где се то име сачувало до данас. С обзиром на ову околност жумберачки Струјић је највероватније из Попова Поља од села Веље Међе, где се данас налази католичко насеље Струјићи. Додуше, католичка породица Струјићи у селу Ступу у Сарајевском Пољу доселила је пре око 100 година из Горњег Вакуфа. Али то насеље може бити једна млађа етапа у њиховој сеоби из Херцеговине.

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 01:00:48 поподне
Тудор, крштено име једног Жумберчанина, по својој форми одаје бокешко или зетско порекло његовог носиоца. Овакво име носе често Власи српских манастирских хрисовуља. Али је тог имена било и у другим крајевима. У 15. веку је било у Бару људи, који су се звали Tuder, Tudro. На територији старе Зете и Боке има географских објеката, који данас носе имена изведена од овога имена, као Тудоричко Поље и брдо Тудорица у Копиљу у Пиперима и село Тудоровићи у Боки. Било је додуше и у другим крајевима оваквих сеоских имена, као Тудорче Село у Топлици у време цара Душана и село Тудорци између Мораве и Кучајне у време кнеза Лазара. Али је вероватније, да је уз толике друге Зећане, Бокеље и Травуњане и Тудор Кнежинић дошао из тих крајева.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 01:20:36 поподне
Херацима је по својој прилици порекло у јужној Херцеговини. Додуше и у другим крајевима има спомена на људе овога имена и презимена, но нпак их је највише овде. У Херцеговини постоје два средњевековна гробна натписа; један је у селу Деранима на гробу некога Херака, а други у Бољунима код Стоца на гробу Радосава Хераковића. Године 1405. настала је белешка о Хераку Милошевићу из катуна Малешеваца. Братство Хераковићи у племену Његушима у Црној Гори по традицији води порекло такође из Херцеговине од Никшића. А Херцеговци су старином и данашњи Хераци У Луштици у Боки Которској. Из других крајева треба споменути Херака Радонића, ктитора манастира Добриловине из год. 1609. и данашње Хераковиће у ваљевској Тамнави, од којих су једни из ваљевске Подгорине, а други с Мокре Горе у Старом Влаху. Свакако су ови тамнавски Хераци из још веће даљине, а Подгорина и Мокра Гора су само етапе у њиховој сеоби.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 07:59:04 поподне
Шимраци у Жумберку имају својих истоимењака само још у Боки, у селу Сасовићи код Херцег-Новог. Додуше, народна традиција им доводи порекло из Босне. Али фра Андрија Качић, који је био ближи старим временима, него данашњи израштај, вели, да су Жимбраковићи "од Зажабља". Ни његов навод није поуздан, јер га је узео из неког пописа владара и властеле, који је попис, с обзиром на податке, сумњиве вредности, као што су обично сумњиви и други слични пописи.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 09:26:22 поподне
Шобатовићи својим именом сећају на оне разне Шобе, Шобиће, Шобајиће, Шобадине итд., који се налазе по јужној Херцеговини и по Црној Гори, те стога и В. Скарић мисли да су пореклом из ових крајева, јер у другим крајевима, изузевши оне који су касније насељени православним народом, нема оваквих имена. Име звучи туђински и сећа на романско име Sabatius, које је било у средњем веку у употреби у целом приморју, па и у Дубровнику и Улцињу.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 27, 2014, 10:27:39 поподне
Врањеше (у списку од 1551. имa седам ускока, који се зову Wranesch) је тешко локализовати и одредити им ранију постојбину, јер има велики број села и локалитета по Босни и Србији, који носе њихово име. Али имајући на уму, да су из полимских крајева иселиле многе породице и у Босну и у Србију, постоји вероватноћа да су и жумберачки Врањеши из Полимља. Ту и данас постоји знатан број породица, које ово име носе као породично презиме, а сматрају се аутохтоним становницима овог краја. И изворни крај реке Љубовиђе у Полимљу зове се Врањеш. Није невероватно, да су жумберачки Врањеши одавде и да су преко северозападне Босне доспели у Жумберак. Па ипак, није сваки Врањеш одавде. Напред је споменут у приморској области и Врањеш Данчуловић.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 29, 2014, 11:22:52 пре подне
Голеши - Има више села овога имена по разним крајевима (Охрид, Полимље, Романија, Травник, Бања Лука) али се чини да су жумберачки Голеши донели своје име из полимских Голеша.

Клисуре као породично име налазимо у Полимљу у селима Сјеверину и Кошутици, где се сматрају старинцима. Име Клисура (мушко и женско) и Клисур (мушко) јавља се неколико пута у Пећском и Крушевском Поменику. Ова два поменика имају више него други, имена из рашких и полимских крајева.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 29, 2014, 06:33:44 поподне
Кошљанину или Кожљанину (Martin Khoschlanin) тешко је одредити његову ранију постојбину, јер двоструко читање његовог презимена дозвољава различите претпоставке у погледу његовог порекла. Ако се споменути Мартин звао Кошљанин онда може бити пореклом из Кошаља у Азбуковици у Србији. Но ако се звао Кожљанин онда му је ранија постојбина могла бити у Рашкој (Кожаљ, заселак Мрчковине у сјеничком срезу и село Кожље у срезу дежевском) или у сарајсвском крају (Кожље у џемату Средњем). А не би било немогуће ни да је чак од Скопља (село Кожље у скопском округу).

Прелућани су од Фоче. На старом друму измећу Фоче и Чајнича има један вис, који је на једној старој историјској карти обележен именом Ргеlučje. Народ овога краја зове га Прелуће.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 29, 2014, 06:46:28 поподне
Селаци су несумњиво из Рашке или Васојевића. По Србији и Босни има много географских имена, чија су имена изведена од имена Селак. Врло вероватно да су се сви ти Селаци, који су оставили трагова у топономастици Србије и Босне, разишли из рашко-васојсвићкога центра радијално по овим земљама. У Рашкој постоји заселак Селаковац у срезу Дежеви. То је најјужнија тачка, која је сачувала сећање на некога Селака. На другом крају, у Васојевићима, сачувала је народна песма спомен на неког Селака Васојевића.

У једном турском документу из друге половине 16. века, постоји податак да се једна кнежина или џемат у околини Скендер-Вакуфа (срез Котор-Варош у Босни) звала Кнез-Селак. Вероватно је то некадашња Милан-Кнежина. У тој кнежини је живео тада кнез или неки други богат и угледан човек, по имену Аранит. Ово име води у далеке јужне крајеве на српско-арбанашкој етнографској граници. Треба поменути и арбанашке Араните, сроднике деспотице Анђелине Бранковић.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 29, 2014, 07:23:44 поподне
Сјеверовић може 6ити пореклом из крајева, који леже између Трнова (у сарајевском округу у Босни), Фоче, Пријепоља, Моравице, Ужица и Рогатице, јер се ту налази шест села, која носе имена слична или истоветна са презименом Томаша Сјеверовића (Сјеверовац, Сјеверооићи, Сјеверско, Сјеверим). Друга слична географска имена долазе само спорадично у Качеру у Србији и у дубичком срезу у Босни
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 30, 2014, 04:35:30 поподне
Стијићи су из Васојевића. где их има и данас (Стиовићи) и одакле су и они у Горњем и Доњем Драгачеву, који славе васојевићку крсну славу Св. Александра Невског.

Тараши - У селу Славогостићима у Херцеговачкој Шуми има једна стариначка породица, која се презива Тараш. За Херцеговачко порекло жумберачких Тараша има још индиција. У херцеговачком селу Бољунима је сахрањен неки Богавац Тарах Бољуновић. У Гатачкој Површи у Херцеговини постоји село Тарајин До, названо, по традицији, именом породице некога Станише Тараје. Од гатачких Тараја би могли бити Тараили у селу Голој Главици у Херцеговачкој Шуми, који знају да су се досслили из Гацка. Сва је прилика да су имена Тараја и Тараило првобитно гласила Тарахија и Тарахило. У оваквом облику би имаили неке везе са Тарахом Бољуновићем и жумберачким Тарашима.

Бадовинци имају влашко име. Дечанска н арханђеловска хрисовуља имају међу Власима много људи, који се зову овако, а бањска само двојицу. У хрисовуљама се они зову Балдовим. Међу которском властелом у 13. и 14. веку, нарочито у породици Драго, чести су Балдуини. И дубровачки кнез од 1328. год. зове се Балдовин, а тако се исто зове год. 1333. и казнац српског краља. Иако врло ретко, исто су име имали и меропси српске средњевековне државе, као онај Балдовин у селу Преком Лугу у дечанском властелинству. У топономастици је име доста ретко. Познато је само име села Балдуенци у битољском крају, село Бадовинци у Мачви и село Бадовине у вишеградском срезу у Босни.

Главници (Vugkhaschin Glaunigkhouitsch, Radin Glaunighk) нису нигде оставили трагова своје егзистенције осим у имену села Главника у лабском срезу на Косову.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 30, 2014, 04:41:41 поподне
Дучићи су стекли своје презиме по врло распрострањеном имену Дука, које се у српским крајевима јавља у позном средњем веку. Име је у обичају у 14. веку у Скадру и Дривасту. Један Влах Ђурашевац дечанске хрисовуље презива се Дучић. Село Дучина у срезу космајском у Србији зове се 1395. год. Дучино. Познијих времена Дука је врло често мушко име у Боки Которској. Али се и по другим крајевима у топономастици налазе имена која сећају на Дуку. Стога није могуће жумберачке Дучиће фиксирати у један крај. За Дуку Ђурмановића је већ напред речено, да је пореклом из приморске области.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 30, 2014, 05:02:39 поподне
Којчин (Khoytschin) је врло ретко име, па оно мало примера не дозвољава сигурно локализовање у један крај или област. Из прошлости је познат један Којчин из села Водног у околини манастира Добриловине на Тари. У данашње време живи породица Којчиновић у Скопској Црној Гори и породица Којчин у Власини. Село Којчиновац у Јањи у срезу Бијељини у Босни свакако ће бити каснијег постанка.

Оливеровиће није могуће сигурно локализовати на основу њиховог имена. На основу историјских имена (Оливер, мушко име код Спилта 1080. и у Задру 1209. год.; Оливер, велики властелин цара Душана; Покрајац Оливеровић, властелин војводе Сандаља) жумберачки Оливеровићи могу бити пореклом из разних крајева. Није ништа боље ни са топопмастичким подацима (Оливерово Поље у Бањанима; Оливеровићи, село у Никшићкој Жупи; Аливеровићи, село у општини Храсно у срезу сјеничком у Рашкој).

Романовић је свакако пореклом с југа. Роман као влашко име долази у арханђеловској хрисовуљи и међу Власима у Фогарашу и Мармарошу. Али се и један меропах у селу Бохорићима у дечанском властелинству зове тако. Села, изведених од овога имена, има у Власини и Масурици у Србији и у Босни у срезовима Фочи, Зворнику. Приједору и Градишкој. Босанска села су без сумње добила имена по људима из јужних крајева.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 30, 2014, 05:17:57 поподне
Име и презиме Скоројевић (Skhorossaw Abrennouitsch, Juanisch Schoroieuitsch) су вероватно влашкога порекла. Неколико Влаха жичке, бањске и дечанске хрисовуље имају слична имена (Скоромир, Скориша, Скорота, Скоровој). У Крушевском Поменику налази се име Скоросав четири пута, али се не зна у коме крају.

И Секулићи имају такво једно име, које се не може нигде фиксирати, јер је и у топонамастици и као презиме садашњих породица врло раширено. Сем тога оно се у прошлости појављује касније. Нема га међу манастирским Власима, а ни иначе га нема пре 16. века. Изузетак је Твртко Секуловић, ђак босанскога краља Томаша. Али се на основу топономастичких података и презимена може тврдити, да су жумберачке Секуле и Секулићи из српских крајева, почевши од мора па преко Црне Горе, Полимља и Ибра.

Жумберачки војвода Ресан Шишмановић би могао бити пореклом из северних крајева Старе Србије. Стари споменици доста ретко спомињу Шишмане, али су ти ретки спомени сконцентрисани у овај крај. Овако се зове један Влах Гунцат арханђеловске хрисовуље и један меропах у селу Стрелцу у дечанском властелинству. И онај Шишман Ботић од Јелеча, ђак Алибега Влаховића у год. 1470. изгледа да је од старосрбијанског Јелеча. И данашња топономастика овога краја чува сећање на Шишмана (Шишмановци у бившем кадилуку Гњиљане и Шишманово у ђаковичком крају).
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Мај 30, 2014, 05:43:14 поподне
Крсне славе жумберачких ускока:

http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Amicus Јун 08, 2014, 03:20:38 поподне
Недавно смо се били дотакли Валвасорове Славе Војводине Крањске. Овде сад имамо издвојено и оно конкретно везано за ову тему.

Андра Гавриловић - Валвасор о српским ускоцима (http://www.scribd.com/doc/227978011/Valvazor-o-srpskim-uskocima-Andra-Gavrilovic)
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Синиша Јерковић Јул 17, 2014, 01:09:59 поподне
Крсне славе жумберачких ускока:

http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/

До које мјере иде негирање сопствене историје можда најбоље показује овај списак крсних слава код жумберачких "ускока". Иако су још у оригиналним списима у 16. вијеку ови "ускоци" јасно означени као Срби и Расцијани, иако се зна да су у 17. и 18. вијеку постали унијати, иако имају иста презимена и исте крсне славе као њихови презимењаци православни Срби у Крајини (Штрбци у Крајини славе Ђурђевдан, а Штрбци гркокатолици у Жумберку св. Јурја), иако говоре истим источнохерцеговачким ијекавским наречјем као и остали Срби у крајини, на горњем сајту Жумберачког викаријата нећете нигдје наћи српско име. На споменику досељења Жумберчана данас се сјаји шаховница.

KRSNE SLAVE ŽUMBERAČKIH USKOKA

OBITELJSKO PREZIME

OBITELJSKI SVETAC/KRSNA SLAVA

BACAN   Sv. Nikola
BADOVINAC   Sv. Nikola
BALIĆ   Sv. Nikola
BASTAŠIĆ   Verige sv. Petra
BJELOPAVLOVIĆ   Verige sv. Petra
BLAGOVIĆ   Sv. Nikola
BOGDANOVIĆ   Sv. Nikola
BOIĆ   Sv. Nikola
BRAČIKA   Sv. Arhanđel Mihael
BRATELJ   Sv. Juraj
BRATIĆIĆ   Sv. Nikola
BRDAR   Sv. Nikola
BRNČIĆ   Sv. Nikola
BRZOVIĆ   Sv. Juraj
BUBANOVIĆ   Sv. Nikola
BULIĆ   Sv. Nikola
BUKVIĆ   Sv. Nikola
BURIĆ   Verige sv. Petra
CAR   Sv. Juraj
CRLJENICA   Sv. Ivan
CVJETIŠIĆ   Sv. Nikola
ČAČILO   Sv. Nikola
ĆEIĆ   Sv. Nikola
ČUČIĆ   Sv. Nikola
DAMJANOVIĆ   Verige sv. Petra
DANČULOVIĆ   Sv. Nikola
DEANOVIĆ   Sv. Ivan
DEJANOVIĆ   Sv. Nikola
DELIMARIĆ   Sv. Nikola
DELIVUK   Sv. Ivan
DEROV   Sv. Nikola
DOBRIČIĆ   Sv. Nikola
DRAGELJ   Sv. Juraj
DRAGIŠIĆ   Sv. Nikola
DRAGOVIĆ   Sv. Nikola
DRAKULIĆ   Sv. Nikola
DRKUŠIĆ   Sv. Nikola
DUČIĆ   Sv. Nikola
DUNISKVARIĆ   Sv. Juraj
DURALIJA   Sv. Nikola
ĐURAŠIN   Sv. Nikola
ĐURAŠEVIĆ   Sv. Nikola
GAJSKI   Sv. Nikola
GARAPIĆ   Sv. Nikola
GOJKO   Sv. Nikola
GOLEŠ   Sv. Nikola
GOLUBIĆ   Sv. Ivan
GRUBAČ   Sv. Nikola
GRUBAČEVIĆ   Sv. Nikola
GRUBEŠIĆ   Sv. Nikola
GVOZDANOVIĆ   Sv. Nikola
GUDALJ   Sv. Nikola
GUROVIĆ   Sv.Nikola
HARALOVIĆ   Sv. Ivan
HERAK   Sv. Nikola
HERAKOVIĆ   Sv. Nikola
HODANOVAC   Sv. Ivan
HRANILOVIĆ   Sv. Stjepan
HRNJAK   Sv. Nikola
JELENIĆ   Sv. Toma
JURIĆ   Sv. Juraj
KARLOVIĆ   Sv. Nikola
KEGLJEVIĆ   Sv. Juraj
KEKIĆ   Sv. Nikola
KESERIĆ   Sv. Juraj
KLISURIĆ   Sv. Juraj
KORDIĆ   Sv. Vasilije
KOVAČEVIĆ   Sv. Nikola
KRAIĆ   Sv. Stjepan
KRAJAČIĆ   Sv. Nikola
KULJAJ   Sv. Nikola
LASIĆ   Sv. Juraj
LATINČIĆ   Sv. Nikola
LATKOVIĆ   Sv. Stjepan
LJUBANOVIĆ   Sv. Aranđel Mihael
MAGOVAC   Sv. Nikola
MAKAR   Sv. Nikola
MALIĆ   Sv. Nikola
MARINKOVIĆ   Sv. Aranđel Mihael
MILAKOVIĆ   Sv. Nikola
MILČINOVIĆ   Sv. Juraj
MILKOVIĆ   Sv. Stjepan
MILJENOVIĆ   Sv. Nikola
MIRKOVIĆ   Sv. Nikola
MIROSAVAC   Sv. Ivan
NOSETIĆ   Sv. Nikola
OBRADOVIĆ   Sv. Nikola
OGNJANOVAC   Sv. Ivan
OSTRMAN   Sv. Nikola
PAVIĆ   Sv. Juraj
PAVKOVIĆ   Sv. Nikola
PAUNOVIĆ   Sv. Nikola
PERENČEVIĆ   Verige sv. Petra
PERIS   Sv. Ivan
PETKOVIĆ   Sv. Nikola
PLAVAC   Sv. Ivan
POLJAK   Verige sv. Petra
POPOVIĆ   Verige sv. Petra
POSINAK   Sv. Nikola
POTURIČIĆ   Sv. Nikola
POŽAR   Sv. Nikola
PREDOVIĆ   Sv. Nikola
PRUŠĆEVIĆ   Sv. Dimitrije
RADATOVIĆ   Sv. Nikola
RADIĆ   Sv. Nikola
RADMANOVIĆ   Sv. Stjepan
RADOŠ   Sv. Juraj
RAĐENOVIĆ   Sv. Nikola
RAIĆ   Sv. Nikola
RAJAKOVIĆ   Sv. Nikola
RAJNOVIĆ   Sv. Ivan
RAPLJENOVIĆ   Sv. Juraj
RAŠIĆ   Sv. Lazar
RATKOVIĆ   Sv. Nikola
REBA   Verige sv. Petra
RELIĆ   Sv. Juraj
REŠKOVAC   Sv. Vasilije
ROMANOVIĆ   Sv. Vasilije
RUDMAN   Sv. Juraj
RUŠNOV   Sv. Ivan
SELAKOVIĆ   Verige sv. Petra
SEKULIĆ   Sv. Nikola
SEVEROVIĆ   Sv. Juraj
SILIĆ   Sv. Nikola
SIROČIĆ   Sv. Nikola
SMIČIKLAS   Sv. Aranđel Mihael
SMILJANIĆ   Sv. Juraj
STAKIĆ   Sv. Nikola
STANIĆ   Sv. Juraj
STANIČIĆ   Sv. Aranđel Mihael
STIĆ   Sv. Aranđel Mihael
STIPANOVIĆ   Sv. Ivan
STRAHINIĆ   Sv. Nikola
SUMINA   Sv. Nikola
ŠAJATOVIĆ   Sv. Nikola
ŠANDOR   Sv. Aranđel Mihael
ŠIMRAK   Sv. Nikola
ŠOBATOVIĆ   Sv. Nikola
ŠTRBAC   Sv. Juraj
TUPAC   Sv. Juraj
VIDOVIĆ   Sv. Nikola
VIŠOŠEVIĆ   Sv. Nikola
VLADIĆ   Sv. Nikola
VRANEŠIĆ   Sv. Juraj
VRAPČEVIĆ   Sv. Aranđel Mihael
VRBIĆ   Sv. Nikola
VUČINIĆ   Sv. Vasilije
VUJČIĆ   Verige sav. Petra
VUKČEVIĆ   Sv. Nikola
VUKIĆ   Sv. Nikola
VUKOBRAT   Sv. Ivan
VUKOVIĆ   Sv. Nikola
VUKŠIĆ   Sv. Nikola
VUKASOVIĆ   Sv. Juraj
ZUBOVIĆ   Sv. Nikola
ŽIVKOVIĆ   Sv. Juraj
ŽERAVICA   Sv. Nikola
ŽUĆAK   Sv. Nikola
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Окир СРБ Јул 17, 2014, 04:25:27 поподне
Ови родови постоје у мом селу (а постоје и на Жумберку). Занимљиво да се славе поклапају.
- Богдановићи, Никољдан
- Милаковићи, Никољдан
- Павићи, Ђурђевдан
- Релићи, Ђурђевдан



Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Синиша Јерковић Јул 17, 2014, 07:56:41 поподне
Ови родови постоје у мом селу (а постоје и на Жумберку). Занимљиво да се славе поклапају.
- Богдановићи, Никољдан
- Милаковићи, Никољдан
- Павићи, Ђурђевдан
- Релићи, Ђурђевдан

Истраживао сам ових дана нешто о породици Вигњевић, па сам тако дошао и до Жумберка. ТРеба рећи да је мала енклава (села Мариндол, Бојанци, Пауновићи, Милићи), она у Словенији, у Белој Крајини, и до данас остала српска и православна.

Занимљиво је да неке породице у Бојанцима имају предање да су од ријеке Бојане у Црној Гори и да су и име новом сел дали по ријеци Бојани.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Јул 18, 2014, 02:47:40 поподне
Вигњевићи су из Гацка. Помиње се Плишчић Вукац Вигњевић, против кога је поднесена тужба у Дубровнику. Тужбу је поднео Зур Милошевић због отимачине на Гацконском пољу.

Вукац Вигњевић био је влашки војвода из Плиске код Зборне Гомиле на Гацконском пољу. Он је био син Вигња Плишчића, сина Вукосава Плишчића "кнеза над свим влашким кнезовима у држави краља Рашке и Босне." Стећак Вигња Плишчића ситуиран је пред Земаљским музејем у Сарајеву, а однесен је из Гацка са Великих гребница 1963. године.

Ово су подаци из књиге Новака Мандића: "Српске породице војводства Светога Саве". Према овоме, једни Вигњевићи су потомци Вигња Плишчића. У дубровачким историјским изворима јавља се Вукац Вигњевић 1. фебруара 1436. године.

Вигњевићи су одселили из Гацка у некој од сеоба у XV или у XVI вијеку.

 
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Окир СРБ Јул 18, 2014, 03:04:03 поподне
Вигњевићи су из Гацка. Помиње се Плишчић Вукац Вигњевић, против кога је поднесена тужба у Дубровнику. Тужбу је поднео Зур Милошевић због отимачине на Гацконском пољу.

Вукац Вигњевић био је влашки војвода из Плиске код Зборне Гомиле на Гацконском пољу. Он је био син Вигња Плишчића, сина Вукосава Плишчића "кнеза над свим влашким кнезовима у држави краља Рашке и Босне." Стећак Вигња Плишчића ситуиран је пред Земаљским музејем у Сарајеву, а однесен је из Гацка са Великих гребница 1963. године.

Ово су подаци из књиге Новака Мандића: "Српске породице војводства Светога Саве". Према овоме, једни Вигњевићи су потомци Вигња Плишчића. У дубровачким историјским изворима јавља се Вукац Вигњевић 1. фебруара 1436. године.

Вигњевићи су одселили из Гацка у некој од сеоба у XV или у XVI вијеку.
Довољно је погледати турски попис Херцеговине и видјети колико се често јавља име Вигањ.
Нагађање о томе да су сви Вигњевићи потомци овог гатачког Вигња је у најмању руку смијешно.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Јул 18, 2014, 03:06:42 поподне
Довољно је погледати турски попис Херцеговине и видјети колико се често јавља име Вигањ.
Нагађање о томе да су сви Вигњевићи потомци овог гатачког Вигња је у најмању руку смијешно.

Перо, читај! Рекох ЈЕДНИ Вигњевићи су вероватно од тог Вигња Плишчића.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Окир СРБ Јул 18, 2014, 03:10:30 поподне
Перо, читај! Рекох ЈЕДНИ Вигњевићи су вероватно од тог Вигња Плишчића.
Не кажем да ти то тврдиш, већ је овдје очигледно да аутор тврди да су сви херцеговачки Вигњевићи поријеклом од Вигња Плишчића. Довољно је погледати колико се пута и у колико се мјеста јавља име Вигањ у турском попису Херцеговине.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Јул 18, 2014, 03:21:37 поподне
Човек говори конкретно о средњовековним Вигњевићима из Гацка, не из целог света.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Окир СРБ Јул 18, 2014, 03:36:35 поподне
Да ли је књига ограничена на гатачки крај или се односи на "војводство Светога Саве"?
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Јул 18, 2014, 03:45:31 поподне
Немој да банализујеш сад. Какве везе наслов има? У овом случају реч је о гацконским Вигњевићима. Нема речи о осталим, којих је свакако било. Помиње се родоначелник, година када се први пут ова породица јавља у изворима, итд.



Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Окир СРБ Јул 18, 2014, 04:07:22 поподне
Не банализујем.
Погледај турски попис Херцеговине, погледај само потез Гацко-Билећа-Требиње-Столац (да не буде да идем у ширину, у Полимље и даље) и видјећеш да се име Виган/Вигањ јавља пуно пута (син Милата, син Бојака, син Брајана, син Степана, син Радана, син Ивана).
Најлакше је везати један род за неки гроб или стећак само на основу истог имена/презимена.
Данашњи носиоци тога презимена, посебно ови несретници на Жумберку, могли су га добити неколико вијекова посље овог пописа и уопште не морају имати везе са овим људима који су поменути.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Јул 18, 2014, 04:13:28 поподне
Опет ти о свим херцеговачким Вигњевићима, иако је реч само о гацконским. Друго, не повезујем их са жумберачким, то је урадио Скарић и то сам поставио у уводном тексту о Жумберачким ускоцима (иако не помиње ове од Гацка, већ се ослања на топониме). Ово из Новакове књиге сам поставио више као одговор Синиши на оно "Истражујем мало презиме Вигњевић...". Не знам шта овде није јасно??
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Синиша Јерковић Јул 18, 2014, 05:03:27 поподне
Вјероватно сте обојица у праву.

Што се тиче жумберачких Вигњевића, треба рећи да су забиљежени још у попису Жумберчана 1551. године. С обзиром да су дошли у посљедњој сеоби 1538. нису нашли мјеста у самом Жумберку већ су 1549. смјештени у Мариндолу, односно засеоку Пауновићима гдје их има и данас. Православни су.

Припадају групи Срба са Цетине која се вјероватно након пада Врлике под Турке 1522. доселила из источне Херцеговине. Ту сеобу је иначе предводио кнез Хераковић са Цетине. Зашто спомињем Хераковиће? Када су у 16. вијеку и Хераковићи и Вигњевићи добили племство од Аустрије потврђен им је потпуно истовјетан грб-ратник са буздованом у једној и мачем у другој руци. Узимајући у обзир да су дошли у истој групи досељеника, да им је потврђен истовјетан грб за претпоставити је да су Вигњевићи и Хераковићи у Жумберку од истог рода. Такође и слава им је иста-Никољдан.

Есад Куртовић у свом раду о власима Бобанима помиње и устаљено презиме Вигњевић код влаха Бобана у дубровачком залеђу. Ристо Милићевић цитирајући Марка Вегу такође говори о Вигњевићима у Бобанима који су се као презиме одржали и у 16. вијеку у Херцеговини. Иако Вигања има много у Херцеговини, као што је Петар и навео, једино су ови у Бобанима усталили презиме, које је преживјело и турску најезду. Куртовић наводи 1440. извјесног Херака Вигњевића у Бобанима. СЕоба Срба са Цетине је била неких 100 година након тог помена. Да ли је Херак Вигњевић из Бобана оставио потомство које се прозвало Хераковићима и заједно са осталим Вигњевићима учествовало у сеоби крајем 15. вијека у Цетину, а у 16. вијеку и у Жумберак? Наравно не можемо знати, али је овакав сценарио сасвим могућ.

Поготово ако се зна да су предио Врлике и Цетине по турском освајању држала турска аристократијеа херцеговачког поријекла (Боровине).



Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Amicus Новембар 30, 2014, 03:40:15 поподне
Овај попис поменусмо, али га не постависмо целог, па ево сад цео са свих 311 имена.

Драго Роксандић - Попис жумберачких ускока из 1551. године (https://www.scribd.com/doc/192376303/Zumberak-Roksandic-1)
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Синиша Јерковић Новембар 30, 2014, 04:57:00 поподне
Овај попис поменусмо, али га не постависмо целог, па ево сад цео са свих 311 имена.

Драго Роксандић - Попис жумберачких ускока из 1551. године (https://www.scribd.com/doc/192376303/Zumberak-Roksandic-1)

Занимљива ствар, Амикусе. Досад смо углавном видјели само фрагменте овог документа, а први пут га видимо у интегралном облику и то са насловом PRIUILEGIUM PRO RASCIANIS.

Очигледно је да се назив овог оригиналног документа није допао хрватским историчарима, јер га упорно игноришу и настављају своју бесмислену причу о крајишким Србима као романским Власима.

Овај документ је заправо први документ који је нека врста уговора између Срба и Хабсбурга. Након овог било је још сличних докумената.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Amicus Новембар 30, 2014, 05:23:35 поподне
Занимљива ствар, Амикусе. Досад смо углавном видјели само фрагменте овог документа, а први пут га видимо у интегралном облику и то са насловом PRIUILEGIUM PRO RASCIANIS.

Очигледно је да се назив овог оригиналног документа није допао хрватским историчарима, јер га упорно игноришу и настављају своју бесмислену причу о крајишким Србима као романским Власима.

Овај документ је заправо први документ који је нека врста уговора између Срба и Хабсбурга. Након овог било је још сличних докумената.

И ја сам био изненађен кад сам га нашао, што кажеш, у овако интегралном обилику. Али осим овог пописа, других за сада нема. Недавно сам подигао из библиотеке Urbarji za Belo Krajino in Žumberak (15.-18. stoletje), од Душана Коса, у коме је објављен и Urbar deželnoknežjega gospostva Žumberak iz leta 1498, али то је време које не покрива ову тему.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Април 30, 2017, 04:47:56 поподне
НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЈЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД)

     …Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи Хрвати из Лике, Крбаве, Приморја и северне Далмације уклонили се стално са својих огњишта и настанили по овој области. Због тога је Загреб убрзо постао средиште нове етничке Хрватске, а границе горње Славоније знатно се помакоше на Север – до реке Лоње. И у главном, од средњег а доцније и од источнога дела тако сужене области, када се у њу око 1540, почеше стално насељавати многе српске православне породице, основана је прва војничка — Словинска Крајина, која је касније прозвана Вараждинским Ђенералатом. А када је Карловачким Миром 1699. год. и доња Славонија поново ушла у састав Аустро-Угарске Монархије, почеше представници власти све више идентификовати и Ђенералат Вараждински са Хрватском, називајући Славонијом само ново задобивену доњу Славонију. – Тако ето, мало по мало, током XVIII века, коначно се утврдило име Хрватска и за целу ову област некадашње горње Славоније...

        …Међутим, када су Срби населили средину ове области, дадоше јој и они једно ново име — Вретанија или Вратанија…

        …Основ овим миграцијама чине крањски, жумберачки и сењски ускоци, а тек понешто славонски и угарски пребези.

        …Тако су на пр. из Старе Србије пореклом: Шиљци, Црљенице, Брњице, Грбе, Грбићи, Жиле, Длаке, Шарци, Рончевићи, Страинићи, Драгаши, Драгашевићи и др. од Новопазарског Санџака: Куштрићи, Мирићи, Кодићи и др. са Косова: Корше, Горановићи, Рајнићи, Недићи и др. од Метохије, Шара и Подримља.

     Из Маћедоније су: Смољанци и Смољановићи, за које традиција вели да су из Грчке; па Седрамци, Кировићи, Димићи, Заке, Авировићи (по традицији из Казанлука), Пандовићи, Шовићи, Комленци, Комленовићи, Шешићи (од Велеса) и др.

     Из Херцеговине су: Љубишићи, Комадине, Оџићи, Радмиловићи, Раићи, Рађе, Ћаћуге и др. од Билећких Рудина; Вранковићи, Ратковићи, Почуче, Инићи и др. од Шуме, Површа, Зубаца и т. д., те: Божовићи, Вујичићи, Кукићи, Мандићи, Њежићи, Радошевићи, Добренићи, Ковачевићи, Вујановићи, Саболовићи, Стојнићи, Вукмирићи, Домазети и др. који овде славе Св. Саву као Крсно Име своје…

     Из Црне Горе су: Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани, и др. од Бањана; Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака; Басташићи, Девићи, Мургаши и др. од Васојевића; Коруге, Пурићи и др. од Колашина; Брдари, Проје, Кљајићи и др. од Бјелопавлића; Хераци, Хераковићи и др. од Његуша; те Мартиновићи, Радичевићи, Ђурашевићи, Хасановићи (од Роваца), Додоши и др. А из тих југозападних крајева наших јесу и Бани, Кобасице, Олује, Карари и др., којих и данас још има по Боци и Далмацији; као и: Јагодићи, Даниловнћи, Дукићи, Чавчићи, Ђуричићи и др., који славе Св. Стефана Дечанског (Мратин-дан), те Бакићи и Утјешеновићи, који славе Св. Срђа као Крсно Име своје.
   ….Понешто породица води своје порекло и из Арбаније, као на пр.: Лемићи, Лекићи, Магоши, Маговци, Пелеши, Ђинђићи, Добрићи (пређе Добре из Мускопоља) и др.

     Из Босне су: Сировице од Дервенте, Хрговићи од Маглаја, Кокири од Прњавора, Годечи, Добринићи, Славујевићи и др. од Сарајева, те Шамићи, Соколовићи, Козарци, Змијанци, Усорци, Прусци, Купрешани и др. Најпосле има нешто породица из Срема, као на пр. Сакуљи (Сакуле, старо пусто село код Земуна и Сакуље село код Смедерева), Тандаре, Тандарићи и др. — Они су основали и село Срем близу манастира Лепавине, где је још у почетку XVIII в. живела једна породица с презименом Сремац....

Објављено:
Радослав М. Грујић, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2.

Везане вијести:
РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ – СВЕДОК ВРЕМЕНА


Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Април 30, 2017, 05:02:23 поподне
Најстарија српска насеља у северној Хрватској  (до 1597. године)

http://jadovno.com/arhiva/eng/articles/nastarija-srpska-naselja-po-severnoj-hrvatskoj-do-1597-god.html

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Dr Vlasic Мај 12, 2017, 03:20:49 пре подне
Uskoci nisu dosli iz jednog odredjenog kraja nego su skupljani kao dobrovoljacka vojska iz svih Srpskih krajeva. Ima ih porjeklom iz Makedonije, Kosova, Crne Gore, Hercegovine (vecina) i Dalmacije. Postojalo je vise Uskockih kapetanija, najjuznija koliko ja znam je u Crnoj Gori. Tamo je danas pleme zvano Uskoci i cini mi se da je na Sinjajevini. Najsjevernija je na Zumberku.
1537 g Turci su osvojili tvrdjavu Klis te je vojska iz te tvrdjave rasporedjena izmedju Senja i nove Zumberacke kapetanije.
Sve i jedan su Srbi porijeklom ali su 1611 g prihvacanjem Marcanske unije postali unijati.
Oni i dan danas znaju ko su, nazivaju ih grkokatolici i imaju Srpske obicaje( slave slavu ).
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Мај 23, 2018, 05:11:38 пре подне
У попису Срба Жумберчана до 1551. године: Микула Штрбац у Прибинцу. Ово је вероватно Прибићани (Прибић). Прибић је данас насељено место у саставу општине Крашић у Загребачкој жупанији.  У истој књизи се, међу осталима,  помиње као војник плаћеник 1551-1560. и Никола Штрбац.
Према једном акту из 1535. становали су Вук Даја у Сошицама, Ресан Шишмановић у Габерју (Грабару), Вијачко Јурашевић (Ђурашевић) у Кунеч врху, Вучета Димитровић и Радич Смичиклас у Сопоту. Ови су Срби досељени 1530. из предела Срба, Унца и Гламоча, а с њима су се ускоро помешали Срби који дођоше с подручја реке Цетине.
Скарић доказује да је прапостојбина највећег броја жумберачких ускока јужна Херцеговина, Бока Которска, стара Црна гора, посебно подручје Плава, племена Васојевићи и Кучи, такозвана Брда и околина Скадарског блата. Мањи део потиче из Подриња и Полимља. Велики део жумберачких презимена нашао је на подручју Херцеговине и данашње Црне Горе. На основу порекла и распострањености презимена, Скарић закључује да је 60 посто жумберачких ускока пореклом из југоисточних и приморских, а 40 посто из других, севернијих српских крајева.

Ево, овде у Жумберку, Штрбци славе Ђурђевдан, као и Ананићи на Банији. Иста смо и хапло група. По свему, из истог смо легла.

КРСНЕ СЛАВЕ ЖУМБЕРАЧКИХ УСКОКА

ОБИТЕЉСКО ПРЕЗИМЕ    ОБИТЕЉСКИ СВЕТАЦ / КРСНА СЛАВА

БАЦАН         Св. Никола
БАДОВИНАЦ      Св. Никола
БАЛИЋ         Св. Никола
БАСТАШИЋ      Вериге св. Петра
БЈЕЛОПАВЛОВИЋ   Вериге св. Петра
БЛАГОВИЋ      Св. Никола
БОГДАНОВИЋ      Св. Никола
БОИЋ         Св. Никола
БРАЧИКА         Св. Арханђел Михаел
БРАТЕЉ         Св. Јурај
БРАТИЋИЋ      Св. Никола
БРДАР         Св. Никола
БРНЧИЋ         Св. Никола
БРЗОВИЋ         Св. Јурај
БУБАНОВИЋ      Св. Никола
БУЛИЋ         Св. Никола
БУКВИЋ         Св. Никола
БУРИЋ         Вериге св. Петра
ЦАР            Св. Јурај
ЦРЉЕНИЦА      Св. Иван
ЦВЈЕТИШИЋ      Св. Никола
ЧАЧИЛО         Св. Никола
ЋЕИЋ         Св. Никола
ЧУЧИЋ         Св. Никола
ДАМЈАНОВИЋ      Вериге св. Петра
ДАНЧУЛОВИЋ      Св. Никола
ДЕАНОВИЋ           Св.    Иван
ДЕЈАНОВИЋ      Св. Никола
ДЕЛИМАРИЋ      Св. Никола
ДЕЛИВУК         Св. Иван
ДЕРОВ         Св. Никола
ДОБРИЧИЋ      Св. Никола
ДРАГЕЉ         Св. Јурај
ДРАГИШИЋ      Св. Никола
ДРАГОВИЋ      Св. Никола
ДРАКУЛИЋ      Св. Никола
ДРКУШИЋ         Св. Никола
ДУЧИЋ         Св. Никола
ДУНИСКВАРИЋ      Св. Јурај
ДУРАЛИЈА         Св. Никола
ЂУРАШИН         Св. Никола
ЂУРАШЕВИЋ      Св. Никола
ГАЈСКИ         Св. Никола
ГАРАПИЋ         Св. Никола
ГОЈКО         Св. Никола
ГОЛЕШ         Св. Никола
ГОЛУБИЋ         Св. Иван
ГРУБАЧ         Св. Никола
ГРУБАЧЕВИЋ      Св. Никола
ГРУБЕШИЋ      Св. Никола
ГВОЗДАНОВИЋ      Св. Никола
ГУДАЉ         Св. Никола
ГУРОВИЋ         Св.Никола
ХАРАЛОВИЋ      Св. Иван
ХЕРАК         Св. Никола
ХЕРАКОВИЋ      Св. Никола
ХОДАНОВАЦ      Св. Иван
ХРАНИЛОВИЋ      Св. Стјепан
ХРЊАК         Св. Никола
ЈЕЛЕНИЋ         Св. Тома
ЈУРИЋ         Св. Јурај
КАРЛОВИЋ      Св. Никола
КЕГЉЕВИЋ      Св. Јурај
КЕКИЋ         Св. Никола
КЕСЕРИЋ         Св. Јурај
КЛИСУРИЋ      Св. Јурај
КОРДИЋ         Св. Василије
КОВАЧЕВИЋ      Св. Никола
КРАИЋ         Св. Стјепан
КРАЈАЧИЋ         Св. Никола
КУЉАЈ         Св. Никола
ЛАСИЋ         Св. Јурај
ЛАТИНЧИЋ      Св. Никола
ЛАТКОВИЋ      Св. Стјепан
ЉУБАНОВИЋ      Св. Аранђел Михаел
МАГОВАЦ         Св. Никола
МАКАР         Св. Никола
МАЛИЋ         Св. Никола
МАРИНКОВИЋ      Св. Аранђел Михаел
МИЛАКОВИЋ      Св. Никола
МИЛЧИНОВИЋ      Св. Јурај
МИЛКОВИЋ      Св. Стјепан
МИЉЕНОВИЋ      Св. Никола
МИРКОВИЋ      Св. Никола
МИРОСАВАЦ      Св. Иван
НОСЕТИЋ         Св. Никола
ОБРАДОВИЋ      Св. Никола
ОГЊАНОВАЦ      Св. Иван
ОСТРМАН         Св. Никола
ПАВИЋ         Св. Јурај
ПАВКОВИЋ      Св. Никола
ПАУНОВИЋ      Св. Никола
ПЕРЕНЧЕВИЋ      Вериге св. Петра
ПЕРИС         Св. Иван
ПЕТКОВИЋ      Св. Никола
ПЛАВАЦ         Св. Иван
ПОЉАК         Вериге св. Петра
ПОПОВИЋ         Вериге св. Петра
ПОСИНАК         Св. Никола
ПОТУРИЧИЋ      Св. Никола
ПОЖАР         Св. Никола
ПРЕДОВИЋ      Св. Никола
ПРУШЋЕВИЋ      Св. Димитрије
РАДАТОВИЋ      Св. Никола
РАДИЋ         Св. Никола
РАДМАНОВИЋ      Св. Стјепан
РАДОШ         Св. Јурај
РАЂЕНОВИЋ      Св. Никола
РАИЋ         Св. Никола
РАЈАКОВИЋ      Св. Никола
РАЈНОВИЋ      Св. Иван
РАПЉЕНОВИЋ      Св. Јурај
РАШИЋ         Св. Лазар
РАТКОВИЋ      Св. Никола
РЕБА            Вериге св. Петра
РЕЛИЋ         Св. Јурај
РЕШКОВАЦ      Св. Василије
РОМАНОВИЋ      Св. Василије
РУДМАН         Св. Јурај
РУШНОВ         Св. Иван
СЕЛАКОВИЋ      Вериге св. Петра
СЕКУЛИЋ         Св. Никола
СЕВЕРОВИЋ      Св. Јурај
СИЛИЋ         Св. Никола
СИРОЧИЋ         Св. Никола
СМИЧИКЛАС      Св. Аранђел Михаел
СМИЉАНИЋ      Св. Јурај
СТАКИЋ         Св. Никола
СТАНИЋ         Св. Јурај
СТАНИЧИЋ      Св. Аранђел Михаел
СТИЋ           Св. Аранђел Михаел
СТИПАНОВИЋ      Св. Иван
СТРАХИНИЋ      Св. Никола
СУМИНА         Св. Никола
ШАЈАТОВИЋ      Св. Никола
ШАНДОР         Св. Аранђел Михаел
ШИМРАК         Св. Никола
ШОБАТОВИЋ      Св. Никола
ШТРБАЦ         Св. Јурај
ТУПАЦ         Св. Јурај
ВИДОВИЋ         Св. Никола
ВИШОШЕВИЋ      Св. Никола
ВЛАДИЋ         Св. Никола
ВРАНЕШИЋ      Св. Јурај
ВРАПЧЕВИЋ      Св. Аранђел Михаел
ВРБИЋ         Св. Никола
ВУЧИНИЋ         Св. Василије
ВУЈЧИЋ         Вериге сав. Петра
ВУКЧЕВИЋ      Св. Никола
ВУКИЋ         Св. Никола
ВУКОБРАТ         Св. Иван
ВУКОВИЋ         Св. Никола
ВУКШИЋ         Св. Никола
ВУКАСОВИЋ      Св. Јурај
ЗУБОВИЋ         Св. Никола
ЖИВКОВИЋ      Св. Јурај
ЖЕРАВИЦА      Св. Никола
ЖУЋАК         Св. Никола


Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Мај 23, 2018, 08:59:06 пре подне
                                                         ВРЕТАНИЈА

Чињеница је да су Срби пушкама аустријске производње одбранили Хрватску од Турака и у њу дошли на позив аустријских заповедника, јер су Хрвати побегли ка Словачкој, Мађарској и Пољској. Причамо о српској Крајини, а мислимо на Кордун, Банију, Лику, Северну Далмацију, ЗАПАДНУ и Источну Славонију. Но, мало Срба зна за земљицу ВРЕТАНИЈУ, прву војну Крајину која је настала у срцу данашње Хрватске, у четвороуглу Вараждин – Загреб – Вировитица – Иванић Град. Тамо још живи нешто мало Срба по селима око манастира Марче (данас Лепавине), који су дошли махом из Србије, Херцеговине, па чак и из Македоније. Говоре штокавицом, по славонски, док Хрвати говоре кајкавски, „загорски“, „подравски“.
 „...Пределе Горњокарловачке епархије, Срби су насељавали током 15 – 18. века, а епископат им је био у манастиру Рману (Хрмањ) на ушћу Унца у Уну... У 17. веку, његовим почетком, основано је Ускочко или Марчанско владичанство. У великом Бечком рату (1683 -1699), Банија, Лика и Крбава ушле су у састав аустријске државе. Тада је за ове крајеве основана Карловачко – зринопољска епископија (1695)...“, стр. 202. „Горњокарловачка епархија је поред својих манастира имала стоосамдесет и девет храмова и пет парохија. Према пописима распростирала се над 384.494 православних Срба“, стр. 203. (Момир Јовић: Историја Срба – моја примедба)            
Но, откуда Срби тамо? Угарски краљ Матија позвао је у своје војне редове српске војнике, након пада српске деспотовине у турске руке 20. јуна 1459. године, кад је последњи српски краљ из Босне, Стефан Томашевић, предао утврђење Смедерево, чиме је нестала српска средњевековна држава. Почеле су нове сеобе народа из Србије ка западу (које су трајале током векова). Краљ Матија је 1475. године у своју личну гарду  одмах ставио 5000 Срба – хусара (лаких коњаника), а у исто време Срби су већ одавно били на тлу Славоније, Пригорја, Посавине, Подравине и Билогоре. Прва година која се помиње у историјским изворима је 1424, када Катарина Бранковић („кћер деспота Ђурђа, удата за грофа Урлиха Цељског“,стр. 147. – Момир Јовић: Историја Срба – моја примедба).
Своју нову територију Срби су назвали ВРЕТАНИЈА. У исто време, то су била врата Европе за заштиту од Турака. Ти Срби су себе називали Сербљима, Расцијанима и Власима (јер су били сточари, а тако су их и Турци називали). Између 1467 – 1470. тамо стижу нове српске породице из Босне и Херцеговине са војводом Владиславом Херцеговићем, сином оснивача Херцеговине, Стјепана Вукчића – Косаче.
Највећу сеобу из Славоније (која је махом била српска и звали су је „Мала Влашка“, „Мала Расција“, „Рашка“), извео је војни аустријски заповедник барон Херберштајн са својим капетанима Лајсбахером, Грасвајном и Глајспахом од 1597 – 1600. године. Оне су изведене споразумно с војним старешинама Срба, које су хтеле да се боре за Хришћанство, макар то била и Аустрија. Огроман број Срба стигао је у крајеве Горње Славоније (од реке Илове до Сутле у то време) с митрополитом босанско – личким Гаврилом Предојевићем. Знатна сеоба за то време десила се 1688 -89. године, након освајања Ужица од стране Турака, (када је Аустрија била ушла у Србију на неко време, па опет изгубила). Одатле је изведено 6000 душа из ужичке околине и досељено у Славонију, која је опустошена Турцима. Потом је тамо дошло и 1500 Срба из Сарајева и Тузле, који нису хтели да се потурче.

- (Вретанија – српска земљица у Хрватском Загорју, скинуто са интернета, „Istorija  Balkana Website“, аутор СВЕВЛАД, 21. 4. 2006),
- Владимир   Ћоровић: Историја Југославије,  Народно Дело, Београд, 1933,
- Mомир Јовић: Историја Срба, ГДП  „Димитрије Давидовић“, Смедерево, 2000 - те године)

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Милан Степановић Јун 06, 2018, 07:21:27 пре подне
Treba obratiti pažnju na srpska prezimena navedena u poimeničnom popisu carskog hasa u Foči, koji je nastao između 1465. i 1469. godine (Truhelka, Ćiro: Historička podloga agrarnog pitanja u Bosni, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, XXVII, sv. 1, Sarajevo, 1915, 209-211; Јеремић, Ристо: Хас Хоча : један стари попис људи и земаља, Гласник географског друштва, св. 11, Београд, 1925, 94-95). Neka od, relativno retkih, pa i endemičnih srpskih prezimena, javljaju se šezdesetih godina 15. veka u Foči, a tokom naredna dva veka u Žumberku, kao i u Križevačkoj kapetaniji, koja je jednim delom naseljena potomcima žumberačkih uskoka.

1465/69: Radivoj VARDA u Foči; 1653: Vuja VARDARIĆ u Žumberku
1465/69: Radašina VATINA u Foči; 1556: Tomaš VATANČIĆ u Žumberku
1465/69: Vukela VUKŠIĆ u Foči; 1551: Ivaniš i Vid VUKŠIĆ u Žumberku; 1644: Vujin Vukšić u Žumberku (ima ih i danas u Žumberku, slave Sv. Nikolu)
1465/69: Stepan GOLEŠIĆ u Foči; 1630: Mirko i Radoje GOLEŠIĆ u Žumberku (ima ih i danas u Žumberku, sa prezimenom GOLEŠ, slave Sv. Nikolu)
1465/69: Vukić MRČIĆ u Foči; 1551: Vujica MRČIĆ u Žumberku
1465/69: Božidar RUŽIĆ u Foči; 1556: Ivan RUŽIĆ u Žumberku
1465/69: Radiša i Radovac SEVEROVIĆ u Foči; 1538: Nikola SEVEROVIĆ u Žumberku; 1551: Toma SEVEROVIĆ u Žumberku; 1644: Ilija i Mikula SEVEROVIĆ u Žumberku; 1651: Nikola SEVEROVIĆ u Cirkveni kod Križevaca; 1657: Vuk i Ivan SEVEROVIĆ u Žumberku (ima ih i danas u Žumberku, slave Sv. Đorđa)
1465/69: Božidar, Vukac i Vukosav STEPANOVIĆ u Foči; 1551: Vukman i Gojko STEPANOVIĆ u Žumberku; 1556: Radman STEPANOVIĆ u Žumberku; 1630, 1651: Jovan STEPANOVIĆ u Cirkveni kod Križevaca; 1638: Birgo STEPANOVIĆ kao husar u Križevcima (ima ih i danas u Žumberku, sa prezimenom STIPANOVIĆ, slave Sv. Jovana)
1465/69: u Foči je zapisan prihod od skele BASTAH (verovatno lično ime ili prezime skeledžije ili porodice BASTA koja je držala skelu); 1551: Beljan i Radonja BASTAŠIĆ u Žumberku; 1553: Radonja, Marko i Petar BASTAŠIĆ u Žumberku; 1567: Radonja BASTAŠIĆ u Žumerku (ima ih i danas u Žumberku, slave Časne verige); 1644: Ivan BASTAŠIĆ u križevačkoj kapteaniji; 1657: STEPAN BASTAŠIĆ u Križevačkoj kapetaniji

Fočanska prezimena zapisana 1465/69, nalaze se i u ostalim krajiškim naseljima tokom 16. i 17. veka:

1465/69: Radonja BOSNA u Foči; Radul BOSNIĆ iz Gomirja kao graničar u Modrušu; 1657: Ivan BOSNIĆ iz Gomirja kao graničar u Modrušu
1465/69: Milut VESELIĆ u Foči; 1688: Toma VESELIĆ u Otočcu
1465/69: Radiša KOMLENOV u Foči; 1638: Gojko KOMLENOVIĆ u Križevcima; 1651; Ognjen KOMLENOVIĆ u Križevcima
1465/69: Jovan LJUBOVIĆ u Foči; 1638: Vujin LJUBOVIĆ u Vojkovićevoj kapetaniji na Slavonskoj vojnoj granici
1465/69: Radek MUNAJIĆ u Foči; 1630, 1651: Dragić MUNAJČIĆ u Toplicama u Križevačkoj kapetaniji
1465/69: Milat ŠEGANOVIĆ u Foči; 1657: Ilija ŠEGANOVIĆ u četi "Novi Srbi" na Hrvatskoj vojnoj krajini
 
Moguće je da se deo srpskih fočanskih porodica iselio na zapad neposredno nakon što su 1477. g. oduzeti posedi ovdašnjim hrišćanima jer su pozdravili kao oslobodioce zajedničke odrede hercega Vlatka (sina Stepana Vukčića Kosače) i Ivana Crnojevića, koji su, na kratko, prodrli sve do Foče (Храбак, Богумил: Отимачина и хајдучија херцеговачке властеле у XIV и XV веку, Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књига III, 181). Iselјavanja fočanskih Srba bila su, besumnje, prisutna i u narednim decenijama, posebno nakon što su u martu 1533. g. hercegovački i bosanski sandžak-begovi morali sa topovima da idu na Foču kako bi kaznili tamošnje Srbe koji su se digli protiv Turaka i odrekli poslušnost upravnom starešini, hercegovačkom sandžak-begu (Rački, Franjo: Izvodi za jugoslavensku poviest iz dnevnika Marina ml. Sanuda god. 1526-1533, Starine JAZU, knjiga XXV, 112; Храбак, Богумил: Урбани, привредни и војно-управни раст Мостара 1450 - 1700, Зборник за историју БиХ, књига 1, Београд, 1995, 124). Svakako, islamizacija u Foči krajem 15. veka još nije nastupila jer se, prema popisu sandžaka vilajeta Hercegovina iz 1477. godine, u njoj nalazilo 287 srpskih i samo tri muslimanske porodice (Aličić, Ahmed: Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Srajevo 1985, 173, 174). Izvesno je da ni područje Foče nije ostalo po strani u vreme velikih preselјenja srpskog stanovništva iz istočne Hercegovine, koje je započelo krajem 15. i početkom 16. veka, na zapad, u jugozapadnu Bosnu (u nekadašnje bosanske župe Glamoč, Livno i Unac – sve do naselјa Srb) i u severoistočnu Dalmaciju (porečje Cetine i šira okolina Sinja) bilo da su se sklanjali pred Turcima, bilo da su ih Turci naselјavali i tako zamenjivali odbeglo stanovništvo iz tih krajeva, odakle je znatan deo Srba, već tridesetih godina 16. veka, počeo da se preselјava u vojne krajine pod austrijskom upravom.

Zanimljivo je da se prezimena STEPANOVIĆ i SEVEROVIĆ, koja su susedna na popisu u Foči, jednako kao susedna javljaju i na popisima u Žumberku tokom 16. veka, kao i na popisima Cirkvene u Križevačkoj kapetaniji u 17. veku. Moji preci su upravo ovi Stepanovići, srpski graničari iz križevačke kapetanije, preseljeni ovde iz (tada još nepounijaćenog) Žumberka u drugoj polovini 16. veka, doseljeni u Baranju i Bačku u vreme Rakocijevog ustanka (1703-1711). Slava nam je istovetna kao i žumberačkim Stepanovićima (danas Stipanovićima) - Sv. Jovan Krstitelj. Haplo-gupa nam je N2 P189.2, autentična za Donje Banjane i Pivu, koji su geografski u blizini Foče.




     
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Милан Степановић Јун 06, 2018, 07:35:37 пре подне
Inače, da nisu svi Žumberčani zaboravili svoje srpsko poreklo govori i priča o Nikoli Stepanoviću, poreklom iz Žumberka, koji je živeo u Zapadnoj Virdžiniji (SAD). Potomci Stepanovića (danas Stipanovića), koji su iz sela Visoče, kraj Žumberka, otišli početkom 20. veka u SAD, sačuvali su pravoslavnu veru, krsnu slavu sv. Jovana Krstitelјa i ekavski oblik prezimena kojim su Stepanovići iz Visoče bili zapisani kod imigracionih vlasti, prilikom dolaska u Nјujork. Iz okoline Žumberka u SAD su se, krajem 19. i početkom 20. veka preselјavali, dolazeći brodom u Nјujork: Miko Stepanović (Miko Stepanovic) iz Visoče (1898), Mijo Stepanović (Myo Stepanovic) iz Sošica (1904), Tade Stepanović (Tade Stepanovic) iz Sošica (1904) i Mara Stepanović (Mara Stepanovic) iz Visoče (1907).  U trećem i četvrtom američkom pokolenju pripadnici ove porodice govore srpski i čitaju ćirilicu, a Nikola Stepanović je na svom imanju u Frenklinu (Zapadna Virdžinija) sagradio i crkvicu posvećenu Srpskim novomučenicima (u vreme ratova na prostorima nekadašnje Jugoslavije Nikola Stepanović je više puta dolazio u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i na Kosovo i Metohiju i donosio pomoć za srpske izbeglice i stradale).

Po njegovom pričanju, etnička svest do vremena mladosti njegovog oca (kraj 19. veka) u žumberačkih Srba nije bila ugašena, već je, naprotiv, bila izražena i jasno ih je razlikovala od okolnih Kranjaca (Slovenaca) i Hrvata. Da su, bez obzira na primlјenu uniju, Visočani smatrani Srbima, govori i napad hrvatskih ustaša na ovo i još neka okolna sela u decembru 1942. godine, koji su ovde spalili nekoliko kuća, ali su se Visočani oružjem oduprli napadu. Prema predanju koje je slušao od svojih starih, Nikola Stepanović svedoči da se služba, još i u drugoj polovini 19. veka, u žumberačkim crkvama odvijala na crkvenoslovenskom jeziku, krstili su se kao i do tad, sa tri prsta i na pravoslavan način, krsnu slavu su slavili, pisali su ćirilicom i jedino je, neprimetno, u liturgiju bilo ubačeno pominjanje rimskog pape, kao i filioque kod čitanja "Vjeruju"...
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Дробњак Јун 06, 2018, 10:44:38 пре подне
                                                         ВРЕТАНИЈА

Но, мало Срба зна за земљицу ВРЕТАНИЈУ, прву војну Крајину која је настала у срцу данашње Хрватске, у четвороуглу Вараждин – Загреб – Вировитица – Иванић Град. Тамо још живи нешто мало Срба по селима око манастира Марче (данас Лепавине), који су дошли махом из Србије, Херцеговине, па чак и из Македоније. Говоре штокавицом, по славонски, док Хрвати говоре кајкавски, „загорски“, „подравски“.
         
Своју нову територију Срби су назвали ВРЕТАНИЈА. У исто време, то су била врата Европе за заштиту од Турака. Ти Срби су себе називали Сербљима, Расцијанима и Власима (јер су били сточари, а тако су их и Турци називали). Између 1467 – 1470. тамо стижу нове српске породице из Босне и Херцеговине са војводом Владиславом Херцеговићем, сином оснивача Херцеговине, Стјепана Вукчића – Косаче.


Вретанија није била српска земља, него је била једна од епископија. Епархија је основана крајем 16. века и основао је Гаврило Аврамовић, митрополит дабро-босански, који је из Босне избегао од Турака. Седиште је било у манастиру Марча. Иначе име Вретанија је наш стари назив за Британију. Епархија је названа Вретанијском јер је била најдаља и најзападнија српска епархија, а Вретанија је симболизовала далеку земљу на западу. Касније се јавља под називом Марчанска епархија. У прво време је обухватала простор насељен Србима. На истоку до Вировитице и Дарувара, на западу до Крижеваца , на северу скоро до Лудбрега. Кроз срце епархије протицала је река Чазма. Касније, када је граница Османског царства и Хабзбуршке монархије успостављена на реци Чазма, Вретанијска епархија обухвата све територије где је било Срба западно од Чазме, вероватно читаво Загорје и Жумберак.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Јун 06, 2018, 12:23:46 поподне
Драган Вукшић

https://snv.hr//file/attachment/file/vuksic.pdf

У Прибинцу, Микула Штрбац,117 страна

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Јун 06, 2018, 12:34:38 поподне
Једушевац, Копривнички Бреги

Jedusevac is located in the municipality Koprivnički Bregi, in Koprivnica-Križevci County at an elevation of 120 meters above sea level and it covers the area of 6.72 km² (2.59 sq. miles). According to the 2011 census report, there were 117 inhabitants. It is largely populated by Croats (84%), but also Serbs (16%). Nearby places: Koprivnički Bregi, Delovi, Vlaislav, Borovljani, Plavšinac, Hlebine, Štaglinec, Glogovac, Srdinac and Bakovčica.

Most common surnames

   Today   In the past

1.   Мехкек           Мехкек
2.   Пишкор           Пишкор
3.   Карловић           Собочанец
4.   Ритоша           Тонклин
5.   Столник           Антуновић
6.   Радошевић   Блажек
7.   Тонклин           Дукић
8.   Бооз                   Хабузин
9.   Јаушић           Иворек
10.   Коленко           Карловић
11.   Пехарда           Маркек
12.   Ђуриш           Мркшић
13.   Анцел           Пехарда
14.   Антуновић   Петриш
15.   Губерац           Радошевић
16.   Хабузин           Рубчић
17.   Стазић           Стазић
18.   Вучковић           Столник
19.   Шешет           Штрбац
20.   Блажек   
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: vojislav.ananic Јун 06, 2018, 12:52:48 поподне
Сеоба Жумберачких ускока у Крижевачку капетанију(1540-1542.)
Објављено 31.12.2012. објавио админ

  Калник- утврда из ускочких времена

Ова сеоба до сада није суставно  и темељито обрађивана у повијесним радовимаа  стога доносимо кратки увод у тему која заслужује пажњу и то у година када се слави црквено заједништво. Тијеком тридесетих година 16.стољећа  у четири сеобе на подручју Жумберка досељен је велик број Ускока из Босне, Херцеговине и Далмације. Деветогодишње суставно насељевање Жумберка ускочким становништвом од стране Бечког двора имало је за циљ у коначници оформирати стабилни војни дистрикт који ће послужити као чврста војна база у борби против надирућих Османлија. Након што су војне власти 1539.завршиле процес насељавања, у слиједећој услиједио је војни преустрој Жумберка, који је тада био утемељен на феудалној основи.
Оснивањем Жумберачке капетаније 1540. године проведена је управна реорганизација Жумберка из дотадашњег феудалног у строго војни дистрикт, што је значило да сва власт из руку феудалаца прелази у руке војних власти које су имале сједиште у аустријском градићу Бруку на Мури. У вријеме када се формирала Капетанија на ширем подручју Жумберка  било је према одређеној процјени око двије тисуће ускока са својим обитељима. За тако велики број војника војне власти у Бруку (и касније Грацу) нису могле осигурати службу у Жумберку стога је започео процес пресељења дијела Ускока у друге капетаније, али и неке утврде на сјеверозападу Хрватске које су имале потребе за војним посадама. Први Ускоци упућени су из Жумберка у Крижевачку капетанију већ у ожујку 1540.год. гдје су их њемачки војни заповједници размјестили у предвиђена насеља. Велика скупина Жумберачких ускока (око 400 војника) примљена је у службу Крижевачке капетаније у свибњу 1542.год. након што је Двор у Бечу одобрио средства за њихов у плаћу.Из Жумберка на подручје Крижевачке капетаније  досељење су ускочке обитељи у ова насеља:

-у насеље Болфани: Брнчићи, Ђурашевићи, Ковачевић, Латковић, Рапљеновић, Северовић, Селаковић и Шајатовић;
– у насеље Велики Поганец: Богдановић, Црљеница, Херак, Кекић, Ковачевић, Маринковић, Перис, Поповић, Штибић и Шајатовић;
– у насеље Војаковац: Клисурић, Маринковић и Поповић;
– у насеље Плавшинци: Милаковић, Грубачевић, Вујчић, Секулић, Штрбац и Шајатовић
– у насеље Горње Средице: Ковачевић, Крајачић, Милаковић, Рајновић, Клисурић и Стакић;
– у насеље Трешњевицу: Бубановић, Вуковић, Корсдић, Рашић, Релић, и Станић;
– у насеље Ровиште: Вучинић, Радмановић, Виковић, Гвоздановић, Решковац, Црљеница, Ратковић, Добричић, Булић и Рајаковић;
– у насеље Болч: Басташић, Вукић и Вуковић;
– у насељу Влашку Капелу: Богдановић, Поповић, Павић, Петковић, Вуковић и Видовић;
– у насељу Салник: Буквић, Рашић, Крајачић, Вукшић, Басташић, Гарапић и Маговац
Од досељења Ускока у Крижевачку капетанију па све до пожара који је уништио гркокатолички манастир у Марчи (1739.), тијеком готова два стољећа, ови су ускоци припадали под црквену надлежност марчанског бискупа а касније због недостатка властитих свећеника и удаљености од жумберачке матице у свих десет насеља подљежу асимилацији. Осим губитка ускочке гркокатоличке “царске вјере”  услиједила је и потпуна културна асимилација која се манифестирала у потпуном нестајању жумберачке ускочке народне ношње са изворним динарским народним везом. Унаточ свим повијесним недаћама у народу је ипак остала свјест да су потомци краљевских Жумберачких ускока о чему свједоче  још само славна прадједовска презимена. Ова повијесна тема у будућности свакако заслужује озбиљнији хистографски приступ у оквиру знаности.

Даниел Вранешић
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: aleksandar I Јун 06, 2018, 03:29:37 поподне
Драган Вукшић

https://snv.hr//file/attachment/file/vuksic.pdf


Унапријед се извињавам на "скретању са теме" али одавно нисам прочитао (данас летимично) нешто боље!

Посебно препоручујем поглавље "PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU NJARADIJU" (стр. 346 па даље)

Давно сам читао Magnum Crimen, али ипак се сјећам да је тамо Виктор Новак често помињао Јанка Шимрака. Чини се да Вукшић има другачији став па зато каже:

Цитат
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zamereno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku, ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.[/quote]
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Предраг56 Децембар 15, 2018, 05:04:50 поподне
Унапријед се извињавам на "скретању са теме" али одавно нисам прочитао (данас летимично) нешто боље!

Посебно препоручујем поглавље "PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU NJARADIJU" (стр. 346 па даље)

Давно сам читао Magnum Crimen, али ипак се сјећам да је тамо Виктор Новак често помињао Јанка Шимрака. Чини се да Вукшић има другачији став па зато каже:

Цитат
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zamereno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku, ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.[/quote]

Придружујем се овом коментару.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Предраг56 Децембар 15, 2018, 05:08:31 поподне
Драган Вукшић

https://snv.hr//file/attachment/file/vuksic.pdf

Popis Srba Žumberčana do 1551. godine

Ovaj deo popisa Srba Žumberčana naslovljen je: »Srbi u okolini Žumberka.
Srpska sela i zaseoci u Žumberku i okolini. Popis Srba Žumberčana
prema mestima u kojima su stanovali. Popis Srba Žumberčana bez oznake
mesta«.

 Zbog značaja ovog dokumenta i podataka koje sadrži, donosim ga
onako kako ga je objavio dr Aleksa Ivić, uz neke opaske radi pojašnjenja i
preciznosti navedene u zagradi.

»Prilikom seobe Srba u Žumberak 1530. i 1538. godine zauzeli su
doseljenici stalno boravište u ovim varošicama, selima i zaseocima:
 Kalje,
Oštrc, Drage, Radatovići, Kašt, Sošice, Pećno, Mrzlo polje, Grabar, Stojdraga,
Rude, Grabarak, Krašnji vrh, Kostanjevac, Kupčina, Priseka, Budinjak,
Kalovo (Kalje), Pribićani (Pribić), Dragoševci, Poklek, Podbrežje, Vinica,
Kostel, Semić, Mehovo, Metlika, Črnomelj, Pleterje, Šenternej, Kočevje,
Vivodina, Kravljak, Cerovica, Cvetašin, Dvorišće, Vrtački, Grič, Brašljevica,
Marindol, Bojanci, Veliko i Malo lešće, Tupčina, Glušinja vas, Osredak,
Dragoč vrh, Javor, Pogana jama, Sveti Juraj, Hrestovo (Reštovo), Priselje,
Stupe, Vrhovac, Kovačev vrh, Jugorje, Dol, Tisovac, Lipovac, Ditmardol,
Vražlena vas, Gornji Visoč, Mišljendol, Goljak, Magnješevac, Vodanev, Šičevac,
Tomaševo selo, Gorenski vrh, Vodic, Vrani potok, Malinac, Tihočaj,
Vresović, Škril, Dane, Oštritag, Sopote, Osojno, Jezernice i Šnota.

Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Aleksandar R21 Децембар 17, 2018, 01:50:58 пре подне
Da li neko zna neke detalje o poreklu plemićke (baroni i grofovi) porodice Radoj(i)čić -Delišimunović. Da li oni mogu imati srpsko poreklo?
Poreklom po podacima od Ivana Radojčića kaštelana Klisa.
Njihov grb je identičan grbu Radojičića iz nekih drugih grbovnika.



Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Децембар 03, 2021, 10:36:04 пре подне
Y-ДНК резултати до сада тестираних потомака Жумберачких ускока:

Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Бадовинац, Никољдан, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, G2a-L42
Данчуловић, Никољдан, I2-Z16983
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Дунискварић, Ђурђевдан, I2-Z17855
Кекић, Никољдан, G2a-L42
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Рапљеновић, Ђурђевдан, I2-S17250
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: drajver Децембар 03, 2021, 12:24:24 поподне
Y-ДНК резултати до сада тестираних потомака Жумберачких ускока:

Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Бадовинац, Никољдан, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, G2a-L42
Данчуловић, Никољдан, I2-Z16983
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Дунискварић, Ђурђевдан, I2-Z17855
Кекић, Никољдан, G2a-L42
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Рапљеновић, Ђурђевдан, I2-S17250
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417

Резултати Жумберчана могу бити интересантни за становништво из сљедећих области: Срб, Унац, Гламоч и Цетина.

Прва група српских досељеника дошла је у Жумберак из Гламоча и Унца 1530. године. Убрзо им се 1531. године придружила група из Срба. Група из Цетине је у Жумберак дошла 1538. године. Цетињани су као посљедњи насељени на крајњој западној тачки Жумберка (дио Жумберка који прелази у Словенију), а пошто није било довољно мјеста једна група Цетињана насељена је у Мариндол и Бојанце. Чини се да су се у српству ипак најдуже одржали досељеници из Цетине.

Било би занимљиво видјети да ли се могу успоставити неке генетичке везе из овог истраживања Врлике и Жумберка. При томе мислим на старије врличко становништво прије сеоба 1690-тих.

На I2a Пројекту је присутан Словенац Старешинич из Беле Крајине, који Y-4882 и уклапа се у крајишки род Родића.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Децембар 05, 2021, 11:38:51 поподне
Y-ДНК резултати до сада тестираних потомака Жумберачких ускока:

Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Бадовинац, Никољдан, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, G2a-L42
Данчуловић, Никољдан, I2-Z16983
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Дунискварић, Ђурђевдан, I2-Z17855
Кекић, Никољдан, G2a-L42
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Рапљеновић, Ђурђевдан, I2-S17250
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417

Још двојица Жумберчана са 23andMe:

Голубић, Јовањдан, Жумберак, I2-S17250

Постоје и неки Голубићи I2-Z17855 на 23andMe, такође се појављују у поклапањима једног Жумберчанина, али није сигурно да су одатле.

Смиљанић, Ђурђевдан, Дољани Жумберачки, N2-P189.2
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Malesevic Децембар 07, 2021, 11:10:10 пре подне
Резултати Жумберчана могу бити интересантни за становништво из сљедећих области: Срб, Унац, Гламоч и Цетина.



Додао би и српско становништво из подручја Билогоре јер су пресељавања вршена после из Жумберачког горја ка Билогори. Постоје идентична презимена у обе регије. Нпр. Кекић. Кекићи у Билогори се и данас већим делом изјашњавају као Срби, за ове у Жумберку сам на пописи из 60их (мислим 1963.) налазио да су се изјашњавали као Срби, док имамо и примере оних који се изјашњавају као Хрвати као нпр. пензионисани гркокатолички владика Никола Кекић који је из Жумберка. 
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Uzi Јануар 13, 2022, 04:56:50 поподне
Смиљанић, Ђурђевдан, Дољани Жумберачки, N2-P189.2

Одлично да се и код унијата Жумберчана потврдила N2, јер се тиме потврђује правац сеоба српских N2 у 16.веку, из Херцеговине преко Унца и Северне Далмације према западнијим крајевима. Претпостављам да би Смиљанићи могли бити ближе повезани са неким српским породицама из Лике (Прибић-Крбавица) и Далмације (Дукић-Вариводе).
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Небојша Јануар 29, 2022, 09:09:48 поподне
Још један резултат из Жумберека:

Огњановац, Јовањдан, I2-CTS5966
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Malesevic Јануар 31, 2022, 03:05:14 поподне
Унапријед се извињавам на "скретању са теме" али одавно нисам прочитао (данас летимично) нешто боље!

Посебно препоручујем поглавље "PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU NJARADIJU" (стр. 346 па даље)

Давно сам читао Magnum Crimen, али ипак се сјећам да је тамо Виктор Новак често помињао Јанка Шимрака. Чини се да Вукшић има другачији став па зато каже:

Цитат
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zamereno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku, ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.

Вукшић је иначе написао још једну књигу у издању новосадског Прометеја мислим. Књига је биографија гркокатоличког свештеника, просветног радника, песника, писца и делимично политичара Јована Храниловића. Мени се стилски више свидела него књига о Унијаћењу у Жумберку. Иначе је Вукшић написао књигу о свом селу Радатовићи и сада је у потрази за издавачем.

Костељникова писма су значајна теолошка расправа из 20-ог века. Ја имам копије тих писама и имам чврст план да за коју годину иста научно обрадим, па видећемо шта ће из тога свега да произађе.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Malesevic Јануар 31, 2022, 06:07:46 поподне
Пар слика из Радатовића (Жумберак):

Спомен плоча Јовану Храниловићу на цркви у Радатовићима: https://ibb.co/8mCLpt2
Поглед од цркве ка Словенији тј. Метлици. На слици може да се примети и радатовићко гробље испод цркве: https://ibb.co/T0vYVFB
Гркокатоличка црква Ускрснућа господњег: https://ibb.co/zf4HT2M
Некадашња основна школа. Данас се у овом објекту налази завичајна збирка. Објекат је закљулан: https://ibb.co/9c0t0Vp
Знакови поред пута... Ако скренете десно наилазите на Дучиће и даље ка Брезовици Жумберачкој и Метлици. Ако скренете лево наилазите на Голеше и Вукшиће: https://ibb.co/GvSjdLJ
Једна до ретко функционалних кућа у Радатовићима, ловачки дом: https://ibb.co/6t1yfJm
Многе друге изгледају нажалост овако: https://ibb.co/qg5z6zS

Мислим да тренутно у Радатовићима стално не борави више од 15ак људи, углавном старије животне доби. Ту је једна породица Радић која се доселила из Загреба или околине и узгаја псе у Жумберку, те држи неку врсту апартмана за планинаре и сл.
Деце у Радатовићима мислим да има један ђак, који школу похађа у Метлици, која је Радатовићима најближи центар али у другој земљи, те би становници истих морали нпр. да иду на званични гранични прелаз да уђу у Словенију уместо на незванични који им је на 5 минута колима. Контрола најчешће нема, а локална словеначка полиција има разумевања за мештане. Проблем је више када дође патрола из нпр. Марибора да контролише, онда се пишу казне.
Гркокатоличка парохија Радатовићи тренуно је упражњења. Свештеник (Украјинац) је напустио село и отишао у Метлику, тако да су Радатовићи сада део парохије Метлика.

То је укратко о Радатовићима. Читав крај је демографски мртав. За Жумберак сам то знао и раније, али нисам очекивао да је тај тренд и на словеначкој страни већ прилично узео маха. У жумберачком селу Драге (видим да је један од тестираних из Дољана, то је село поред Драга), које се налази на словеначкој страни, по мојим информацијама више нема ни једног становника са сталним местом пребивалишта у Драгама. Ситуација у Метлики је исто јако лоша. Ја сам био врло изненђен колико је Метлика оронула и "мртва".

Ево пар слика и из Метлике:

https://ibb.co/C8Mf0wC
https://ibb.co/8jhVh8p
https://ibb.co/NtH5xwD
https://ibb.co/yh0q6pV
https://ibb.co/gjK37Lj
https://ibb.co/Z2k5D4N
https://ibb.co/qnftptJ
https://ibb.co/zFFp5zK
https://ibb.co/t2qY2mN

У центру места су функционални колико сам видео зграда општине, црква, старачки дом (нова градња), један кафић, једна винотека (са кафићем) и продавница регионалних производа. Све делује искрено прилично отужно и немам сумње да је демографска судбина овог краја запечаћена.
Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: StoDaNe Јануар 20, 2023, 06:27:36 поподне
Mali kontekst pominjanja izbeglih ljudi sa cetine 1531 i 1538 godine.
-Ukidanje vlaskog statuta i klase 1526 godine
-Prevodjenje svih u rajinski status
-Rat 1537-1540
-Problemi Turske odbrambene granice usled masovnog bežanja u Veneciju i Austriju
-Vraćanje Vlaskih povlastica posle 1540 svima čak i onima koji obrađuju zemlju.

U defteru iz 1550 se zapravo pominju sela koja su "skoro" promenila stanovnistvo a dobar deo njih su sela sa reke cetine.
Reka cetina protiče kroz 2 nahije a to su Vrhrika i Sinj I Cetina
Mesta koja su promenila stanovnistvo u nahiji VrhRika:
1.Vrh Cetina (današnja Cetina)
2.Vidac (današnji Jezevic i deo Garjaka)
3.Vitalic (današnji Vinalic)
4.Drugi deo Vitalica (današnji Vinalic)
5.Zakol Starina i Skratun(današnje Stikovo )
Za sva ova mesta se navodi da ih stanovnici obrađuju.

6.Kijevo
7.Rude (negde na teritoriji sela Cetina)
8.Plasevici(nepoznato)
9.Grbava(nepoznato)
10.Radinje(danas deo Maovica)
11.Brza(danas Kotlusa deo Civljana)
Za gore navedena mesta stoji da plaćaju vlaske pristojbe ali ne i da obrađuju zemlju.Sva mesta osim Kijeva su ubelezena kao Cifluk ili Mezra u prošlosti.

Svega 3 mesta nisu ubelezena da su promenila stanovnistvo a to su Otisic i Maovice kao i Prhovo i Skovaceri (Današnje Gornje Koljane) koji su se računali ne pod Vrhrikom već da pripadaju Sinju.

Mesta koja su promenila stanovnistvo u nahiji Sinj i Cetina:
1.Dobro Polje (današnji Vojnic sinjski)
2.Plavcina i Zivinici(danas deo sela Otok)

Sela naseljena novim stanovnistvom u blizini Vrhrike
1.Biskupija Kosovo Polje-obrađuju zemlju
2.Uzdolje Kosovo Polje -obrađuju zemlju
3.Zitnic Petrova Gora/Petrovo Polje
4.Kanjani (uključujući Kadinu Glavicu) Petrovo polje-obrađuju zemlju
5.Konj i Podkonj -Knin -obrađuju zemlju
6.Jasen Dol (današnji Bobodol) Promina -obrađuju zemlju

Razlog zašto sam navodio ko obrađuje zemlju a ko ne je možda zapravo razlika zašto je jedna tura izbeglih nazvana Vlasima a druga Srbima jer netreba zaboraviti da ljude nisu delili u prošlosti po naciji već po klasi .
Hipoteticki gledano te migracije su mogle doći bas iz ovih sela i okoline i da ova migracija iz 1538 možda obuhvata bas ova mesta i da su ljudi koji su stanovali u njima obrađivali zemlju i pobegli bas tamo gde su mogli nastaviti raditi isto.
Isto tako većina stanovništva dalmacije su bili nomadi pastiri koji ako bi bežali negde to bi moralo biti pri planinama a nikako u ravno.



Наслов: Одг: Жумберачки ускоци
Порука од: Malesevic Децембар 28, 2023, 11:11:32 пре подне
Текст Драгана Вукшића поводом ископавања темеља цркве Св. Петке код села Будињак у Жумберку. Доставио ми је текст, па имам дозволу да га поставим: https://we.tl/t-UnDkpcpIWb