Издвојио сам крајишке породице које припадају хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, славе Јовањдан и по свему судећи припадају групацији Усораца (тамном бојом означени су Усорци, а свијетлом могући Усорци):
Тако имамо породице које се налазе на Павичићевом списку Усораца:
1. Вујанић (Ервеник, Далмација)
2. Мандић (Вребац, Лика)
3. Мандић (Јошани, Лика)
4. Наранчић (Вребац, Лика)
5. Наранчић (Гудавац, Босанска крајина)
6. Павичић (Шкаре, Лика)
7. Хркаловић (Турјански, Лика)
Као и оне које се не налазе на поменутом списку, али на основу истог географског поријекла, исте крсне славе и сличних хаплотипова по свему судећи припадају Усорцима:
1. Вуковојац (Залужница, Лика)
2. Дејановић (Прусци, Босанска крајина)
3. Делић (Бјелопоље, Лика)
4. Драгосавац (Вребац, Лика)
5. Дупор (Карин Горњи, Далмација)
6. Дупор (Штикада, Лика)
7. Јањатовић (Српско поље, Лика)
8. Крљић (Кљевци, Босанска крајина)
9. Мрђеновић (Зут, Банија)
10. Стојановић (Пољане, Славонија) - постоје Стојановићи на Павичићевом списку Усораца, али нисам успио утврдити скорашњу везу тестираних Стојановића са Ликом, па сам их ради тога уврстио на овај списак
Усорци представљају јаку влашку групацију коју имамо потврђену кроз историјске изворе у Поуњу (XVI вијек) и у Лици (XVII вијек), а која је позната прије свега на основу добро документоване сеобе са подручја Крбаве (турско подручје) на подручје Гацке долине (аустријско подручје). Предводили су их војвода Манојло Мандић и његов син Вук Мандић. Село Усорац из кога су прешли на аустријску територију, наставило је да постоји и након њихове сеобе.