Режевићи, Режевиће, Режевић (у Паштровићима у Приморју, као и на Пештеру) - паштровски Режевићи кажу да назив племена Режевић долази од тога што су три брата, кад су се доселили у Приморје „порезали“ границу између својих поседа, па отуд Режевићи од тог резања („Паштровићи“ - Јован Вукмановић). Ово је, јасно, народно довијање да се објасни значење нејасног племенског имена. Презиме Режевић помиње се 1413. године у основачкој повељи Манастира Прасквица Балше III. По свој прилици је овај назив патронимског порекла, од личног имена Режо, које може бити надимак од неког дужег имена.
Пештерско село Режевићи пописано је под тим именом 1571. године у нахији Трговиште у дефтеру за Призренски санџак. Да ли паштровски и пештерски Режевићи имају међусобну везу или су им имена настала засебно, непознато је.
Реткоцер (Јабланица) - ретка церова шума
Рибашевина (Ужице) - највероватније да је ово село старог назива - Рипаш, пописано у дефтерима са Смедеревски санџак из 1528. и 1560. године.
Рогојевац (Крагујевац) - од личног имена Рогој(е). Село је засновано од стране досељеника са Пештера из Друге сеобе 1737. године, који су му и дали назив. Иначе, лично име Рогоје налазимо у дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. (у селу Преторина у Рудничкој нахији), а у селу Буковица у Подрињу (Азбуковица) 1572. године једна махала је уписана под називом Рогоје (вероватно по имену старешине махале).
Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.
Било би занимљиво тестирати неког рожанског Радибратовића.
Рсовци (Пирот) - од личног имена Хрс (као и Расовача).
Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.
Руда Буква (Косјерић) - рудо = црвено
Руђинци (Врњачка Бања) - дакле, није пивљански Руђо једини са овим именом. Очито је и у области око Западне Мораве био неки властелин или сеоски кнез именом Руђ(о), по коме је ово место понело име. Иначе, Руђ(о) је србска верзија имена Руђер, у ове крајеве доспелог вероватно под млетачким утицајем. Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“. У Француску су га донели Нормани, а затим се раширило и на Британска острва, а опет преко Нормана и на Италију, па и западни Балкан, као Руђер (вероватно од италијанске верзије Rugier).