У свом језику Албанци имају занемарљиво мало речи које су наследили из старогрчког, док је латински имао толики утицај да неки лингвисти албански називају и "полуроманизованим" језиком; с обзиром да се јужна Албанија, Епир и Македонија налазе у "дебелој" утицајној зони старогрчког, нема никакве шансе да је албански могао да настане на тим просторима.
Колико заиста знаш и о арбанашском и о старогрчском, да би био у стању тако тврдо рећи, да Арбанаси имају занемарљиво мало речи које су наследили из старогрчкога?
Што се тиче классичнога грчскога језика он је у антици имао огроман литературни утицај на латински језик и културу у сфери наука и философије, но у којој сфери треба очекивати утицај грчскога језика на горске варваре?
Исто треба имати у виду, да средиште грчске културе нијесу горе, но море и острва.
А друго треба имати у виду, да од освајања Елладе Римом, латинизација је напредовала и у самим грчским градовима, а особито у Македонији.
Арбанашски језик није полуроманизован, но сасвим романизован и то с једном особитошћу; наиме, извор романизације Влаха је вулгарни романски, а Арбанаса је заправо сам латински, што ће рећи, да је романизација арбанаса почела раније него самих Влаха и то да су везани за градове и властелу;
друга особеност је, да је тај језик имао више времена, да еволуира, него румунски, те да су неке латинске речи непрепознатљиво измењене.
Све нероманске речи у арбанашском језику су или плашт прасловенских речи већином везаних за пољопривреду или не тако давно примљени турцизми, персизми и арабизми и тек понеки обћи балканизам, речи које су усвојене најверојатније у додиру с Аромунима и везане су за пастирска посла.
Сада треба издвојити регион полуострва први подпавши под романски утицај, исто је важна близина градова и с лингвистичке тачке гледишта, ту треба искати прапостојбину Арбанаса.
Мит о том да је арбанашски само полуроманизован Поготово румунски лингвисти тврде, да постоје одређене речи дакијскога порекла у румунском и арбанашском и толико их воле зближити, да постављају теорију о неком заједничком пореклу Румуна и Арбанаса на просторима источне Србије.
Та теорије нема чврсте основе, јер сваку реч коју они наведу, као дакијску, ја могу објаснити или латинским или словенским извором.
λιβάδιον -
livadh - ливада
kotund - колиба< но буквално то значи, нешто што се колеба, колише; арбанашска реч је калка, односно, направљена по словенском узору; у словенском реч колибати или колебати значи "бити нестабилан, љуљати" и колиба је једна нестабилна грађевина, направљена за привремено станиште. Одатле наши власи, који су старином Арбанаси, то зову катуном. ko>con, tund > lat. fundere - трести, колебати.
balt - праслов. балта - блато
Кажу да је рум.
abur и арб.
avull - пара од дакијскога, но очигледна веза с лат.
vapor.
Кажу да је алб.
bukur, рум.
bucuros - леп, од дакијске речи, но очигледна веза с
pulcher - леп.
Пало им на памет, да је дакијска реч, алб.
qetin, rum.
cetina - четинa, игличасто лишће четинара, док је
четина права словенска реч и означава дебелу длаку вепра, као и само игличасто лишће четинара.
Тврде да је алб.
gamule -
гомила, или рум.
magura - рус.
могила ( типичан преврат румунскога л > р) исто дакијска реч. При чем сви Словени имају ову реч. Сви ми јасно знамо што је гомила.
Наводно и алб
gardh. рум
gard -
ограда, дакијска реч, а јасно се ради о словенској речи град, оград, која је у прасловенском гласила гард, агард.
Дакијска им реч алб.
gaver, рум.
gaura - рупа, пећина. Очигледно потиче од лат.
caverna - пећина.
Од дакијскога им исто речи алб.
gushe, рум.
gusa -
гуша. Да ми је знати који то словенски језик нема реч гушити се и гуша.
И јоште стотине и стотине оваквих примера има, на којима се граде теорије о том, да у румунском и арбанашском има остатака речи предроманскога порекла. Но нема!
Сви они који тврде, да има, тврде то, јер не знају добро словенски нити латински, а вођени су обседнутошћу доказати свету, да они имају неке корене.
Заправо арбанашски и румунски су одлични извори за схватање и оживљење старих србских речи, које су у међувремену смењене неким турцизмима.
