Код Димитовграда на самој граници са Бугарском постоји област Бурел planinskivrhovi.blogspot.rs/2013/02/burel.html
У Албанији постоји град Бурел https://sr.wikipedia.org/sr/Бурел
Могуће је да су Бурел на граници Србије и Бугарске и Бурел у Албанији повезани, мислим на теорију од доласку Арнаута са истока Балкана тј. из Тракије.
Бурел звучи влашки (романски), а опште је познато да су Власи и Арнаути као сточарски номадски или полуномадски народи били повезани због њиховог начина живота, а неки историчари и лингвисти сматрају да је у арнаутски језик ушло много речи из влашког језика, односно да они латинизми у арнаутском језику нису наслеђени директно од Римљана, већ индиректно - посредством Влаха.
О Бурелу код Димитровграда сам већ писао на теми о Румунима:
Код Димитровграда постоји један пример који би могао бити један од ретких сачуваних протоалбанских - Бурел (назив области). Нисам нашао паралеле овој речи у словенским језицима, турском или румунском, а у области реке Мат у централној Албанији (средишту средњовековног Арбанона) постоји варошица Бурељ. Можда ту има нека веза. Постоји у сливу Власине чини ми се и река Поштица, која би можда могла да се доведе у везу са албанским придевом poshtëm, poshtmi, што би значило "доњи, доња".
Eвo штa зa Burreli-Буpeљи кaжу:
"Në shekullin XV, njihej me emrin Bujril dhe Burril. Mendohet se emri vjen nga fjala bërryl: një vend i vendosur në një kthesë në formën e bërrylit"
"У XV вeку биo je пoзнaт пoд имeнoм Буjpиљ и Буpиљ. Cмaтpa ce дa je имe нacтaлo oд peчи лaкaт. Mecтo ce нaлaзи 6a кpивини у oблику лaктa."
Пocтojи ceлo Бepиљe у Toплици, кoje мoждa нaзив дугуje oвoj peчи.
Одлично Милоше! И ја сам претпостављао да би Бурел могао бити топоним који потиче директно из раноалбанског, али нисам знао значење речи (тј. да ли се уопште јавља у данашњем албанском) до овог твог проналаска. Ако је повезивање Бурел-Бурељи тачно, то би онда био први потврђени раноалбански (бески) топоним на подручју Шоплука, и додатно би утврдио беску хипотезу о пореклу Албанаца. Треба консултовати историјске лингвисте и видети да ли је по гласовним законима у албанском могућа трансформација из ранијег Burrel у данашњу реч за лакат, bërryl; мени се чини да је одговор потврдан, нарочито гледајући ове облике из 15. века које си навео, а треба имати на уму и дијалекатску разуђеност албанског (односно можда у локалном дијалекту области Мат постоји облик за реч "лакат" приближнији топониму Burrel од књижевне, вероватно тоскијске форме bërryl, мада ни она у изговору много не одудара од топонима). Такође треба од неког локалног познаваоца димитровградског краја видети да ли та микрообласт Бурел има неку физичку карактеристику која би се могла везати за облик лакта.
Поред овог назива, постоји још један необичан у димитровградском крају, такође за микрообласт -
Дерекул; мени због овог -ул вуче на источнобалканско-романски, а неко моје лаичко мишљење би било да је то комбинација турског dere (поток или долина) и источнороманског суфикса -ул, међутим исто тако би могло да буде потпуно турско, dere-göl, "долинско језеро", али ми прва опција делује изгледније. Ово би могло да значи да се нека варијанта влашког језика говорила у овом крају чак и у време доласка Турака. Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије.
