Izvinjavam se, trenutno nemam mogućnost da pišem ćirilicom, da me ne bi neko grdio. :)
Da li je neko čuo za muško ime Ananije ili Ananija kod Srba, u narodu? Ovo ime mi se pojavilo u mom istraživanju, potiče iz usmenog predanja, dotični Ananija Selak bi, približno, bio rođen oko 1700-1710. Možda se na nečijem stablu nekog većeg bratstva iz CG/Hercegovine pominje ovo ime početkom 18. veka?
Нисам никад чуо. Али сам се сретао са женским именом Добрија.
Да ли је неко чуо за врло ретко мушко име или га има у свом родослову, ДОБРОНИЈЕ (Доброније)?
Просто се питам, да ли је икад постојала особа са таквим именом.
Мој деда по мајци звао се Мимо. Старо црногорско име, које је данас јако ретко чини ми се.
Да ли је неко можда чуо за мушко име Оломир? Тако се зове један мој познаник. :) Пореклом је из околине Лебана.
Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?
Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?
Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?Бијело Поље :)
Има код новијих имена смешних примера: Петровић Цвеће, Јовановић Девица...Ово друго је често име у источној Србији, код Влаха...Ево ја сам из источне Србије, за Девицу нисам чуо (не спорим да је ДушанВучко у праву). Имам другог фаворита: женско име Волица.
Ево ја сам из источне Србије, за Девицу нисам чуо (не спорим да је ДушанВучко у праву). Имам другог фаворита: женско име Волица.
У еуфорији давања модерних имена данас, остају запостављена стара, једнако добра и лепа словенска имена.Занимљиво је да су данас "ретка имена" нека имена која су до пре 100 година била најчешћа. Данас су потпуно преовладала хришћанска имена и одређена "словенска" имена . Имена типа Милисав, Радослав, Радомир, Драгољуб, Мирослав, Миленко скоро и да више не постоје међу млађом генерацијом
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/92056/imena-koja-su-stari-sloveni-davali-imaju-odlicna-znacenja-i-lepo-zvuce
Име Ђураш може бити и име хунског порекла.???? (Диураш (Djurash; Dzsuras; fl.: края на 5 век) е владетел на хуните през 490 г.)
Карл Хопф у родословним таблицама, за родоначеника рода Ђурђа и Алексе Ђурашевића (Црнојевића) (Giorgio & Alessio Juras) цезара Јургураса сматра (Peut-être un descendantes de Cesar Jurguras). Хммм?
https://bg.wikipedia.org/wiki/Диураш
http://www.hunmagyar.org/turan/tatar/bulgar.html
Хммм... занимљиво Жико. Шта знамо о том Карлу Хопфу, и на основу којих извора је ово изнео?
Ево неких ријетких имена: Бракоч ( помиње се у околини Цетиња у 16.вијеку у ткз. Црногорским харачким дефтерима ( турским) 1521.г. и 1523. - православци; Ракоч ( Морача - православци);Никоч ( Кучи. Гусиње, Улцињ- православци и муслимани); Бакоч - православци ( Херцеговина, Никшић, Бока Которска, Мојковац. Од њих имамо и презимена , од Бракоча- Бракочевићи, од Ракоча - Ракочевићи. од Никоча - Никочевићи. За Бакоче претпостављам да је је и ту у питању име. Од њих су Бакочи и Бакочевићи. Бакочевића има у Црној Гори ( Кучи) и Србији ( Ужице). Занимљива би била етимологија ових имена...
Бакочи ѕа своје презиме кажу: Бакочити-размножавати сеИсправка бакочити значи дружити се са женама, а друга варијанта је прсити се(правити се важан)
Ево мене опет о Хунима :)
Име Рујо, Руја, Руа је врло вероватно хунског порекла и једна од веријанти од Ругила , Rugila, Rua, Ruga, Ruhas, Rona,΄Ρούγας, Ροϋνας, Ρωίλας ) великог хунског вође Ругила из 430. године.
Неки Рујо је био родоначелник Ру(ј)ића са оства Пага, племићког рода који се помиње у периоду од XIV до XVIII века на оствру Пагу, а чији је потомак Марко Лауро Руић 1784. године тискао грбовник пашког племства - Blasone genealogico di tutte le famiglie nobili della Città di Pago (http://blog.dnevnik.hr/iskonskipag/slike/originals/blogs-227.jpg), на чијим корицама видимо и грб Рујића, који се налази и у самом грбовнику.
Податка ради, у селима у околини Шибеника током периода од XV до XVII века налазе се презимена као што су Руић, Руиш, Рујић. (RUJ/RUJE/RUJO, Ономатолошки прилози IV, Београд, 1983, стр. 196)
Руић такође помиње да је старо презиме Руића било Жупанић, а да је то презиме понето по претку жупану Мирославу, који се налази у глави родослова, који се помиње у једној исправи од 9. V 1299. године.
Нешто слично као са потомцима Николе Алтомановића. ;)
Међутим, што се тиче латинске транскрипције, Рујо/Руић се бележи као Ruge Darzalovich (1428), Dragogna Ruich (1489), Cernchij Rugich (1525), Iohannes Ruich (1554)... у датом прилогу о повести рода Ру(ј)ића, из Пашког грбовника.
Хвала Амикусе! Значи из приложеног је Рујић/Руић истоветно Ругић /Rugich. Остаје отворено јел Rugich могуће Руђић?
Тако је. :)
Што се тиче везе Ругић-Руђић, Милица Грковић у свом Речнику имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку, помиње презиме Роугикь (патр. или демонутивна форма од Руђа или Руга; поменут 1395. године у селу Сѣрош; стр. 167), који она чита као Ругић/Руђић (стр. 217).
Сјајан податак Амикусе! Још ако би рецимо на Пагу било Q1b L245 као на Корчули и Хвару, то би дало смисла предпоставци - да је Рујо хипокористик од Ругила.
Q1b није исто што и Q1a, дакле нема никакве везе са Хунима. Носиоци хг Q1b L245 су се вероватно још у току бронзаног доба иселили са простора централне Азије и населили се на подручју Леванта; овај хаплотип су потом морским путем Медитераном ширили левантински народи, највећим делом Феничани и Јевреји, тако да је он у Европу стигао преко њих, а не преко степских туркијских народа, за које се везује хаплогрупа Q1a.
Добар си! Сад ме копка шта Сѣрош значи? Да није можда мађарско? sziros /сирош> длакав(и)? :)
А како објаснити присуство Q1b-M378 у гробовима ратника Xiongnu - Хуна у Кини? Дали ти Никола мислиш, да су ови острвски Q1b L245 од памтивека тамо - или су тек силом прилика услед најезде Словена тамо преселили?
All Y-haplogroup Q1b-M378 represent hosts of the tombs, while half of Y-DNA Q1a* represents hosts and half sacrificial victims. They date from the time of early (Western) Han (2nd-1st Century BC). In another study, 3 in this place were identified as Q-M3. Summarizing the data from available evidences, it is concluded that the tombs belongs to the representatives of the Xiongnu/Hunnu nobility/conqueror
https://en.wikipedia.org/wiki/Xiongnu
У вези антропонима Руг о којем је говорио Жика, ево шта о томе каже Милица Грковић у чланку "О топониму Ругова" у Ономатолошким прилозима бр. 3, из 1982. године:
"Нема потребе за домишљањем и прављењем мало вероватне претпоставке о пореклу овог топонима када су оба творбена елемента јасна и не одступају од закона грађења топонима. Основа је лично име Руг или Pуго. Та мала област, од свега 193 km2, могла је у средњем веку припадати власнику чије је име било Pуг или Pуго. На почетку се могла звати Ругова земља, баштина и слично, а касније је први део синтагме прерастао у топоним. Ово тумачење поткрепљује име Pуг, потврђено у првој половини четрнаестог века у Дечанским хрисовуљама. У Жичкој повељи Стефана Првовенчаног једна личност се овако звала. Ђуро Даничић на основу графије није могао тачно утврдити да ли треба читати Pyг или Руђ. Чињеница да су y румунском ономастикону забележена имена Ruga, Rugaș и Rug, а да су у Жичкој повељи уписани становници влашких катуна, говори у прилог томе да је име гласило Pyг. То поткрепљују и други извори y којима се на основу графије тачно може одредити да име има основу руг: У Новгороду је 1495. године забележен Петр Андреевич Руготин, у Москви 1514–1527. Федор Александрович Руготин. Трофим Ругуев је свештеник y Русији 1652. Многобројни примери показују да је ова основа широко распрострањена у српској и хрватској ономастици: Pyгa, презиме у Задру 1314. године, Ругин, презиме y Хрватској 1906. године, Ругиновић, патроним у средњовековној српској држави, Руговићи, микротопоним у височком крају y Босни. Траг овог антропонимијског корена се чува y савременим презименима: Pyгa, Pyгачић, Руган, Руганец, Pугани, Pyгаш, Ругашевић. Миклошич је нашао само два слична примера, али му је било јасно да је у општесловенском фонду основа за грађење личних имена постојала и ова."
Корен овог имена је словенски, исти као у речима ругати, ружити, подругивати, ружан, ружноћа, поруга, наруга, итд (по тумачењу П. Скока). Још о томе напомиње:
"Још у општесловенској заједници од ње су грађена лична имена заштитног карактера као од основа груб и грд. О томе је опширније говорио Т. Маретић у својој студији О народним именима и презименима у Хрвата и Срба.
Хвала Никола на приложеном. Упадљива је, као што велиш присутност Ruga, Rugaș и Rug у румунском ономастикону, питам се, да ли је то могућа заоштавштина од источногерманских Руга?, За Атилиног живота му беху саборци (Битка на Каталаунским пољима), потим Теодерихови и населише се већим делом у Норикуму а мањим у Мезији (Свиштов/Буг.-Рум. граница)). Суфикс - ила (Ругила) се иначе сматра готског порекла (Остроила, Тотила) чак и -ила у Атила. (Позната је делимична симбиоза Хуна, Гота и источних Германа).
Некако ми је Скоково тумачење неделује убедљиво. Зашто би неко наденуо свом детету име с тим значењем? Такође је вредно напомене постојање албанског презимена Rugjo
Ретко име: Вукан
ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.
Можда Влк = Вук има двојно значење напр., и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)
Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)
Урош је од мађарске речи за господина или господара - ur. Антропоним Вук (Влк) је врло јасан, по мени, не треба га мистификовати са неким Вулканосима и слично. ;)
Ретко име: Вукан
ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.
Можда Влк = Вук има двојно значење напр., и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)
Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)
Пpeтпocтaвкa дa Нeмaњићи мoгу бити нopмaнcкoг пopeклa, o чeму cмo paниje диcкутoвaли, нaвeлa мe je и нa paзмишљaњe o тoмe кo je биo Вукaн. Њeгa cпoмињe Пoп Дукљaнин. Taкoђe cпoмињe и Mapкa. Oн кaжe: iupanos Belcano et Marco. Mapкo ce cпoмињe пpви и пocлeдњи пут, a Вукaн и кoд Aнe Кoмнинe. Иaкo je Кoвaчeвић cмaтpao дa cу oни cинoви Пeтpиcлaвa, cинa Mиxajлoвoг, a oн cин Cтeфaнa Вojиcлaвa, чимe je пoвeзao Cтeфaнa Нeмaњу ca Cтeфaнoм Вojиcлaвoм, мoжe ce paзмишљaти и у дpугoм пpaвцу.
Moждa cу Вукaн и Mapкo зaпpaвo пoуздaни људи Jaквинтe, кojи cу ca њoм дoшли нa Бoдинoв двop, a oвaj иx зaтим, пoд утицajeм жeнe пocтaвиo нa мecтa жупaнa. Пo Дукљaнину, Бoдин je зaиcтa биo пoд утицajeм жeнe, пa ce и ca poдбинoм paзpaчунao нa њeн нaгoвop. Дукљaнин кaжe: Victus Bodinus rex ab uxore- Kpaљ Бoдин je биo пoбeђeн oд жeнe. C дpугe cтpaнe Mapкo je peткo имe нa нaшим пpocтopимa у тoм пepиoду, дoк je у Итaлиjи чecтo. To je зaпpaвo пpвo cпoмињaњe тoг имeнa зa дуги низ гoдинa, пa и вeкoвa. Taкo дa ocтaje зa paзмишљaњe дa ли cу из Бapиja ca Apxиpицoвoм ћepкoм дoшли и Вelcano и Marco, кojи cу мoждa били и poђaци caмe Jaквинтe, a мoждa чaк и бpaћa.
Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?
Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?
Такође занимљиво је име и самог Бодина које је германског поријекла (од старогерманског Baldavin-храбар пријатељ, нашем облику је ближа француска варијанта имена Beaudoin) .Ово име је било нарочито популарно код крсташа. Бодин је имао двојно име Константин Бодин, не знам да ли је неко од историчара објашњавао ову двојност имена.
Ime Svemir-ka je bilo jako popularno 70'godina.
Сами Војисављевићи су потицали из Травуније.
Занимљив је и снажан култ св. Григорија Богослова Назијанзина код Котроманића, а управо су мошти овог светитеља биле украдене у Цариграду за вријеме крсташке опсаде 1204. године и завршиле касније у Риму.
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:Увек сам се питао да ли стручњаци којима ни један од словенских језика није матерњи, можда могу боље да обраде и уоче те неке словенске етимолошке детаље.
"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."
Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).
За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.
Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.
Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):
"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."
"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."
"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."
Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:
"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."
Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).
За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.
Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.
Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".Ретко име: Вукан
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.
Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.
Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.
Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):
"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."
"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."
"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."
Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.
Александре, знам за разлику између Григорија Чудотворца и Григорија Богослова Назијанзина.
The name of an Utigur prince about 550-560 occurs in two forms. Agathias and Menander call (http://himhttp://www.kroraina.com/huns/mh/405_7.jpg) ; in Procopius his name is (http://www.kroraina.com/huns/mh/404_13.jpg). [245] Sandilchos is Sandilk, Sandil-k.
С обзиром, да средњевековни извори Косаче старином из Бугарске сматраху, би у прилог те предпоставке ишло и необично име Сандаљ.
Једина особа са скоро истоветним именом, би - Сандил или Сандилх - краљ протобугаро-хунских Утригура који на рачун Цара Јустинијана против својих рођака Кутригура у Тракији ратоваше
(http://i.imgur.com/IougRFP.png)
Жико мало ме заинтересовала ова слика; Косаче, Војводе од Св. Саве старином из Бугарске. Ако може линк и ако је још пун приказ?
Иначе Сандилха као вођу хунских Утригура спомиње византијски хроничар Агатија када описује провалу Хунских Кутригура 588. године. Јесте Јустинијан поручује Сандилху да на Дунаву дочека u опљачка Кутригуре. После тога губи му се сваки траг.
О основној тези се не би изјашњавао!
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.
Занимљиво је да је од исте протоиндоевропске речи *ulkwos настала и реч у лувијском за лава, walwa. Чињеница да у свим осталим гранама индоевропских језика ова реч има значење "вук" док у анадолској (конкретно у лувијском и лидијском) има значење "лав" говори о раном одвајању прото-анадолског из ПИЕ заједнице; на хетитском walkuwa је придев који значи "опасан", па је могуће да је *ulkwos у почетку такође био придев са значењем "опасан", који је накнадно претворен у именицу; ова именица се у анадолским језицима односила на лава, а у свим осталим ИЕ језицима на другу животињу - вука. Друго тумачење речи *ulkwos је слично ономе што је Сремац већ напоменуо, конкретно, да реч треба рашчланити на *u(e)lkwo, која происходи од глагола *uel- са значењем "покидати, исећи".
Хвала на занимљивим прилозима, мало сам копао по етимолошким речницима и нађох нека места која повезују корен *ulkw-o-s са
кидањем, развлачењем и осталим вучјим радостима. Такође, оно што превидех је да у Рг-Веди вркају значи опасан, убитачан, што може поткретпити Николину тврдњу:
(http://i.imgur.com/hte1Uhn.png)
Weekley E. (1921), An etymological dictionary of modern English, John Murray, London, стр. 1645
(http://i.imgur.com/XmqCpIu.png)
Цыганенко Г.П. (1989), Этимологический словарь русского языка, Радянська школа, стр. 66
(http://i.imgur.com/sg4HMFQ.png)
Macdonell A. (1893.), A Sanskrit - English dictionary, Longmans, Green, and Co., London, стр. 294
Ovom prilikom odabrali smo za vas 30 “arhaičnih” imena koja nas vraćaju u prošlost i za koja ćete danas retko gde čuti. Ovde se nalaze neka najčudnija muška imena koja možda nikada niste čuli!
ARSENIJE – muževan
* Arsenije Čarnojević je bio pećki patrijarh i vođa velike seobe Srba, a potom mitropolit i patrijarh Srba u Austriji
BELOSAV – belina, simbol čestitosti, a slav označava Slovena
* Ime potiče iz staroslovenskih vremena kada su najrasprostranjenija bila tzv. “dvočlana imena”, sastavljena od dve poželjne osobine ili karakteristike.
VRATKO
* Vratko Nemanjić, u narodnoj tradiciji poznat kao Jug Bogdan, bio je otac 9 braće Jugovića i Milice koja je bila udala za kneza Lazara Hrebeljanovića.
GOSTERAD – gostoljubiv
DABIŠA/DABO/DABIŽIV – izvedeno od imena staroslovenskog boga Dajboga, božanstva koje daje život Zemlji, Sunce i kišu
ĐURAĐ – zemljoradnik
* Tako se zvao srpski despot i drugi sin Vuka Brankovića, vladar Smedereva, poslednje srpske prestonice u srednjem veku pre pada pod tursku vlast
EVGENIJE – blagorodan, plemenit
ŽITOMIR – kovanica nastala od “života” i “mira”
ZAVIDA – zaštitno ime, kome mogu samo zavideti
* Tako se zvao jedan od srpskih vlastelina iz raške dinastije Vukanovića, otac Stefana Nemanje, osnivača dinastie Nemanjić
IVŠA/IVKO/IVČEK – slovensko svešteno drvo
JABLAN – visok i lep kao istoimeno drvo
KOČOPAR
* U prošlosti je živeo Kočapar Branislavljević, srpski knez koji je vladao Dukljom od 1102. do 1103, pod upravom velikog župana Raške Vukana.
LAKETA/LAKO – onaj kome Bog pomaže
LJUBAN – rođen iz ljubavi, onaj kome se želi da u životu ima mnogo ljubavi
MUTIMIR – onaj koji narušava mir
NIKODIM/NIKODIJE – pobeda naroda, narod pobeđuje
NJEGOSLAV/NJEGOMIR/NJEGOVAN – onaj koji čuva mir
OBRETEN/OBREN/OBRENKO – koji se obreo negde
* Obren Martinović bio je otac kralja Milana Obrenovića
PRIBISLAV – onaj kome se želi da stekne slavu
* Pribislav ili Prvoslav Mutimirović bio je srpski vladar iz dinastije Vlastimirovića, koja je po zvaničnoj istoriji, Srbe dovela na Balkansko poluostrvo
RISTAN/RISTIVOJE – pomazanik
SRDAN – sluga
TVRTKO – onaj koji je tvrd, čvrst, izdržljiv
* Tvrtko I Kotromanić bio je srpski ban iz 14. veka, kralj srednjovekovne Bosne. Krunisan je i za kralja Srbije iako nikada nije uspostavio potpunu vlast u Srbiji.
ĆIRJAK – gospodnji
UMILJEN – mio, umilan
FILIMON – ljubljeni, onaj koji je ljubljen
HRANISLAV – onaj koji hrani i čuva Slovene
CVJETIN – lep poput cveta
ČASLAV – onaj koga očekuje slava
Velikaš u prošlosti – Časlav Klonimirović, srpski vladar koji je vladao Srbijom tokom druge četvrtine X veka. Poslednji poznati vladar iz dinastije Vlastimirovića.
ŠUMENKO – nastalo do reči “šuma”
Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.
Мислим да је углавном у питању северна и западна Босна.
Опролећована
Ово ме је баш шокирало...
Наводно се тако зове ћерка једног београдског професора, Опролећована Ђокић.
Била је прича по новинама да је то пуно име новинарке и глумице Оље Бећковић.
Не знам је ли истина.
Била је прича по новинама да је то пуно име новинарке и глумице Оље Бећковић.За Бећковићеву чух да јој је право име Обренија али мислим да ни то није истина.
Не знам је ли истина.
Опролећована
Ово ме је баш шокирало...
Наводно се тако зове ћерка једног београдског професора, Опролећована Ђокић.
(http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ana.rs%2Fforum%2Fthumbs%2Fimg.php%3Fsrc%3Dhttp%253A%252F%252Fwww.devprotalk.com%252Fimages%252Fsmilies%252Fmore%252Fkrsti.gif)Амикусе, прекрст је врх ;D Иначе мени су победила женска имена: Машинка (вероватно ћерка партизана) и Трактомирка (вероватно ћале купио трактор први у селу). Од мушких су ми ту на врху Страшко и Плашко. Иначе сретох једном оца и сина који се тако зову :) Од старих женских имена, која се данас готово не дају децу, мени је баш лепо име Калина. Дође мало и необично а заправо је по цвету.
(http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ana.rs%2Fforum%2Fthumbs%2Fimg.php%3Fsrc%3Dhttp%253A%252F%252Fwww.devprotalk.com%252Fimages%252Fsmilies%252Fmore%252Fkrsti.gif)
Амикусе, прекрст је врх ;D Иначе мени су победила женска имена: Машинка (вероватно ћерка партизана) и Трактомирка (вероватно ћале купио трактор први у селу). Од мушких су ми ту на врху Страшко и Плашко. Иначе сретох једном оца и сина који се тако зову :) Од старих женских имена, која се данас готово не дају децу, мени је баш лепо име Калина. Дође мало и необично а заправо је по цвету.
Амикусе, прекрст је врх ;D Иначе мени су победила женска имена: Машинка (вероватно ћерка партизана) и Трактомирка (вероватно ћале купио трактор први у селу). Од мушких су ми ту на врху Страшко и Плашко. Иначе сретох једном оца и сина који се тако зову :) Од старих женских имена, која се данас готово не дају децу, мени је баш лепо име Калина. Дође мало и необично а заправо је по цвету.
Какав синхроницитет, што би рек'о К. Г. Јунг. Пре пар сати тражим тог смајлија, што се крсти са шајкачом, али не успех наћи.
Може линк, Амико?
(https://s8.postimg.org/55qgxtwqd/srbkolosc6.gif) (https://postimg.org/image/43gafadwx/)
Ја сам имао колегиницу (поодавно је отишла у пензију) именом Рувина, а звали су је Руја.
Још заниљмивије је њено презиме - Лаудановић. Према некој породичној причи, они су потомци немачког маршала Лаудана који је ратова у Србији против Турака крајем 17. века. Да ли је ова прича тачна, тешко је рећи, али за име Лаудан и презиме од њега изведено - Лаудановић, тешко је наћи корен у србском језику.
Ево и нових трендова:Чеда је издоминирао...Снобизам је данас мода за имена...Постоје два фронта која су актуелна данас, један ултратрадиционалистички (где Милош, Душан, Петар, Никола нису довољни па се иде на варијанту Коста, Хреља, што архаичније) ,а други ултраснобовски (Теа , Лав, Миа, Ирис итд, ова друга је снобовска струја, где је у чланку Чеда поставио највише стандарде :) ) Друг из детињства је ћерки дао име Ирис, лично ми не личи то на њега , јер није никакав сноб, али мислим да се ту жена питала :) Мислим, од двоје Срба да се детету да име које није са нашег подручја ми нема логике, али добро...
POMAMA ZA BIBLIJSKIM IMENIMA Ovo su najmodernija NEOBIČNA IMENA u Srbiji, a većina ima TRI SLOVA (http://www.blic.rs/vesti/drustvo/pomama-za-biblijskim-imenima-ovo-su-najmodernija-neobicna-imena-u-srbiji-a-vecina-ima/fczxpe7)
Очигледно аутори чланка не знају да у Новом Саду живи много различитих народа. А нису нешто ни упућени у имена тих народа. Рецимо, Јон и Еол су румунска имена. Такође, много мађарских имена се ту налази, што је врло логично, јер у Војводини има доста Мађара.Не причам о припадницима мањина, па нормално је да се нека мађарица зове Илона, а не Јелена или Ержбет уместо Јелисавета...Причам о помодарству код српских парова, углавном из урбаних средина, Београд, Крагујевац, не Војводина...
Ко пише овакве чланке? Зар није потребно неко основно образовање да би се постало новинар?
Уосталом, и ја постављам глупа питања. Знамо сви на којим гранама је српско новинарство...
Не причам о припадницима мањина, па нормално је да се нека мађарица зове Илона, а не Јелена...Причам о помодарству код српских парова, углавном из урбаних средина, Београд, Крагујевац, не Војводина
Знам. Ја сам критиковао ауторе чланка, нисам мислио на тебе. :)Извини :)
Извини :)
Ко пише овакве чланке? Зар није потребно неко основно образовање да би се постало новинар?
Уосталом, и ја постављам глупа питања. Знамо сви на којим гранама је српско новинарство...
Када у нас човѣк са трима разредима основне школе, не знайући падеже и не знайући койим се йезиком говори у Крушевцу може бити проглашен за "научника", и то баш из области у койой нема пойма, не видим зашто онда било ко не би могао бити новинарем. Какав узор, такви и ученици.
Делија зна баш доста. 8)
Занимљива нека женска имена у родослову, Истиана (?; да није којим случајем Јустијана?), Олимпијада (тако се звала мајка Михајла Пупина)... а Персиду Бугарин имам и ја у свом родослову. ;D
И поред тога што сам толико нашао опет ми је то мало :p
И ја сам прво помислио да је Јустина или Јустијана у питању али сам видео да постоје имена Истана,Истиа у речнику личних имена Милице Грковић ,па ми више вуче да је ипак Истиана у питању. :)
Има ту још доста занимљивих,архаичних имена и са мушке и са женске стране од којих сам многа први пут чуо.На пример од женских се јављају Макрена,Павлијана,Екатерина,Јустина,Емилијана,Драгиња,Сосана,Василија,Јулијана,Станија,Евица а од мушких Косман,Трифон,Гаврил,Арсеније,Аксентије,Јефтимије,Антоније,Дионисије,Светозар,Јефроније,Јаков,Дмитар,Новак,Крста,Петроније .:) Данас налетети на неку Јустину или неког Јефтимија претпостављам да је баш тешко,добро Станије се појављују ту и тамо . :D
А Олимпијада је јако често женско име за тај период,пола жена у Банатским селима се тако звало :D
Још да се поклопи датум рођења и испадосмо рођаци :'D Опет то је због тога што је и Персида било често име а и презиме Бугарин се баш доста јавља. :)
Хтео сам да налепим 2 сличице на којима се види то име ,што се величине тиче укпапа се у ограничења али неће да се пошаље нешто :o
Макрена, Павлијана... баш занимљива имена... Драгиња и Евица и нису толико ретка... остала, више мање, али лепа. ;)
Тако и мушка... Арсеније, Аксентије, и ових последњих 5-6, нису толико ретка... Косман вероватно јесте, и ја први пут сад чујем за то име, мада знам за презиме Космановић.
За Олимпијаду нисам знао да је била некад често име у Банату, али нисам никад ни имао прилике детаљније да погледам неки именослов Баната из тог времена.
Код мене у родослову нека ређа имена су: Алексије, Викентије, Григорије, Дионизије, Ижак, Исидор, Симеон, Тимотије... женска: Георгина, Јустина, Косана, Омерка, Пелагија, Сарамфила, Стефанија, Харитина.
Пребацићу нам ова два коментара на тему о ретким именима. :)
Да интересантна су имена,а има још много таквих,рецимо у матичним књигама сам налетао и на име Рахила,Евгениј..данас делују доста егзотично и страно али када би човек узео матичну књигу из тог времена и листао на јако велики број оваквих имена би налазио.
У богами баш лепа имена,за Сарамфилу и Харитину први пут чујем али ми се Пелагија највише допада. :)
(https://s25.postimg.org/s4qqslyjj/image.jpg)
(https://s25.postimg.org/b2xwqijof/image.jpg)
То су слике за Истиану. :) Прва слика је за 1800.годину, а друга за 1804. годину.
Мени је сумњиво слово "а", Исти(А)на. Свуда, осим на том месту, слово "а" је нормално написано.
Воистину Исти(ј)ана!
Изненадих се кад видех да матична књига рођених из Војводине изгледа истоветно као оне које су се почеле исписивати у Кнежевини Србији од 1837. Дакле Црква је само преузела ово решење из АУ и наставила да примењује у Србији.
Да, то би онда заиста била Истијана, доста читак рукопис, морам да признам. :)
То је слово я (ја).
Једино што нисам сигуран да ли је Истијана или Истиана,имам још једну слику из књиге умрлих за њу и име је написано као на другој слици..мада је тада био тренд да су писали мало по пуним именима,мало по надимцима.Рецимо Павлијана је уписивана и као Павлија и као Пауна.:) Постојале су и старије црквене књиге од ових за Црепају,по некој причи локални свештеник је након пензионисања понео кући најстарије књиге и домовни протокол како би их мало више проучио и од тада им се губи сваки траг.
Не знам када су постале обавезне да се воде на територији Војводине што се православне цркве тиче.За католичку цркву најстарије књигу су из 1718.године и то баш за Панчево.
У принципу чини ми се да су најбоље вођене црквене књиге за православце у Далмацији,тамо се помињу и отац и мајка и баба и деда,некако су детаљније од ових књига.
Било је и момената када треба имати рендгенски вид да би могао нешто да разазнаш,комбинација понесталог мастила и влаге уништи запис скроз,али углавном је читак рукопис.:)
Истијана, то је у оба случаја, само се у првом "ја" не разликује од штампаног малог "а", док се од писаног које се користи, јасно, разликује. У сваком случају, занимљиво, и нисам чуо никада за то име.Да ,ако се не варам то је црквенословенски?Сећам се кад сам први пут налетео на име Јефтимије написано на том писму,нисам знао шта ме је снашло. :D А за Истијану ми је било много драго кад сам нашао да је једна од предака,име је по мени лепо и необично,верујем да и за то време тада није било толико често. :) А значи све пре тога што је вођено је знак добре воље цркве,јер ми се чини да за Зрењанин домовни протоколи постоје још за 1746.годину. :)
Матичне књиге у Хабзбуршкој монархији, бар за нас, постале су обавезним 1777. године, тј. ваљда годину раније, али су званично почеле да се воде следеће 1777. године.
Али за стручњаке, истражитеље, то је прави изазов. 8)
Мени је раније пало на памет да отворимо тему Црквене матичне књиге, где бисмо причали о типовима истих, кад су где уведене, где се чувају и сл.То би било одлично,видео сам да је започета тема о корацима у истраживању али можемо и нову тему да отворимо конкретно за црквене књиге па да свако напише нека своја искуства и локације где је долазио до њих.Ја баш сутра идем до Црепаје ,нисам успео из првог пута да све видим јер се књиге налазе на три различита места ??? ,тако да ћу имати свеже утиске за нову дебату. :)
Да ,ако се не варам то је црквенословенски?Сећам се кад сам први пут налетео на име Јефтимије написано на том писму,нисам знао шта ме је снашло. :D А за Истијану ми је било много драго кад сам нашао да је једна од предака,име је по мени лепо и необично,верујем да и за то време тада није било толико често. :) А значи све пре тога што је вођено је знак добре воље цркве,јер ми се чини да за Зрењанин домовни протоколи постоје још за 1746.годину. :)
Слажем се у потпуности ;)
То би било одлично,видео сам да је започета тема о корацима у истраживању али можемо и нову тему да отворимо конкретно за црквене књиге па да свако напише нека своја искуства и локације где је долазио до њих.Ја баш сутра идем до Црепаје ,нисам успео из првог пута да све видим јер се књиге налазе на три различита места ??? ,тако да ћу имати свеже утиске за нову дебату. :)
Требало би да је тако - на црквенословенском. И монопол над штампањем тих књига имала је Курцбекова штампарија у Бечу. ;) А уколико ћеш право, мислим да је прва загонетка и мени била управо име Јефтимије/Јефтомије... али одмах потражих и друга имена, па регистровах Јована, и тако почех да се уводим у црквенословенску азбуку.
До 1777. године вођење црквених књига код нас није било обавезно, негде се јесу водиле, негде нису... у Римокатоличкој цркви мислим да је обавезним то постало још током XVI века, али због османске владавине, и они су доста погубили компас, па за неке и за неке римокатоличке парохије (они кажу жупе), те књиге редовно почињу да се воде од 1777. године.
Срећно сутра у Црепаји. Једва чекам извештај са терена. ;) 8)
https://postimg.org/image/ij7a6jk0r/
Ево још једног интересантног имена-Јулијанија Бугарин? :)
Венијамин и Христина су интересантнији. :)Има ту и име Косма,мада како сам касније видео уписан је под надимком јер се звао Кузман/Козман.
Скоро сам нашао по женској линији своје 8.колено,реч је о жени имена Соломија.
Веома сам се изненадио јер за такво име до сада нисам чуо.Име је библијско,а значење имена је господарица света. :) 8)
Баш вечерас запазих у родослову ретко име - Теоднесија (рођ. око 1856).
Име је вероватно грчкога порекла, али занимљиво да га на мрежи готово нема, нађох само на једном месту забележено као Theodnesia.
Не знам шта би могло да значи ово име? ???
Баш сам погледао код Милице Грковић,сигуран сам да си и ти ал нема тог имена уопште.
Тео значи бог а Днесија је можда скраћеница од неког сложенијег имена,шта мислиш? :)
Нема нигде, ни у пДб-у ни на google.books-у, ни на мрежи. ;D
Да, и мене буни то -днесија, а Теодосија није. :P
Нешто размишљах о пореклу презимена Косанчић, па разлагањем на просте чиниоце, прво закључих да би основа овом презимену могло бити женско име Косана, али доцније нађох и мушко име Косанче. Онај ко је од Косанче, требао би бити Косанчин. Мада, има и она претпоставка да је Косанчић настало од Косовчић, понегде се то презиме и провлачи под том "верзијом".
Питање нема везе самном, али би ме ипак занимало: откуд име Висарион код нас? Знам за једног таквог из Јагодине, рођен средином 19ог века (и за истоименог унука, рођеног у Београду).
Ja kad čujem to ime, odmah pomislim na patronimik ovog čike.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/CroppedStalin1943.jpg/513px-CroppedStalin1943.jpg)
Истражујући по београдском адресару из 1912. године, наишао сам на многа старинска имена, а издвајам три заиста ретка женска:
- Богиња (Илић, власница зграде у Дринчићевој 8 ),
- Султана (Анастасијевић, Карађорђева 85),
- Пулферија (Николић, Панчићева 8 ).
Султана је типично цинцарско име
Име Микленда.
Ово име је носио становник села Колута у Бачкој,рођен 1627.године у време турске владавине.После Ракоцијеве буне па до своје смрти,живео је у барањској Батини.Доживео је преко 90.година,а 1717.године је дошао у Бачки Моноштор,да сведочи пред комисијом која је имала задатак да утврди где се налазила средњовековна тврђава Бодрог.
Микленда је изјавио,да је као млади пастир,посматрао како бодрошка црква нестаје под новим током Дунава.
1736.године у селу Батини,међу житељима пописани су и Миклендини потомци Ђура,Марко и Мишка Миклендић.
Ово име ми вуче на динарске крајеве.Треба имати у виду и сеобу Буњеваца у Подунавље,из Клишког санџака 1610.године.
Занимљиво име, Црни. Нисам никад чуо за њега. Видех сад да га је '48. било још у Батини (као презимена).
(https://s2.postimg.org/m02r4fzp5/Screen_Shot_08-27-17_at_08.48_PM.jpg)
Није ми ту попис из 2001. године, да проверим беше ли га тада у Батини.
Могуће да су то неки Буњевци?
Miklenda je očito uvećanica od imena Mikula. Postoje potvrđeni odgovarajući oblici Lukenda, Jurenda, Matenda.
Kolućani su Šokci i naseljeni su kao i drugi bački Šokci između 1525. i 1570.
Miklenda je očito uvećanica od imena Mikula. Postoje potvrđeni odgovarajući oblici Lukenda, Jurenda, Matenda.
Kolućani su Šokci i naseljeni su kao i drugi bački Šokci između 1525. i 1570.
(https://i.imgur.com/UnUVPdh.png)
http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2016/09/Moraca-Gornja-Moraca.pdf
постои и вероватноћа, да лични / племенски антропоним Балорда од имена келтског дива - Балор потиче
It is suggested that Balor comes from Common Celtic *Baleros, meaning "the deadly one", cognate with Old Irish at-baill (dies) and Welsh ball (death, plague).[1]
https://en.wikipedia.org/wiki/Balor
узгред - старо лично име Капор, би такоће ногло бити келтског порекла.
Capori были древним кельтским племенем Gallaecian, живущим на западе современной Галисии, в графстве Пэдрона.
Скоро ми је пало на памет да се сви ми који правимо родослов и истражујемо своје порекло доста уздамо,тачније једино уздамо у своја презимена која су нам основа за истраживање.
Мене интересује да ли можемо и имена предака искористити да бисмо дошли до евентуалног матичног подручја одакле су пореклом.Данас је такво време да се деци дају различита имена од модерних типа Даниел и Кристијан до старих типа Војин,Вукан и слично.Нека ме неко исправи ако грешим али чини ми се да су раније имена(не сва) могла бити одредница одакле је ко пореклом,па кад чујемо име Ђука одмах можемо да претпоставимо да се везује за простор Црне Горе,евентуално Херцеговине.
Сад невезано за презиме јер оно није од велике користи али ме интересује да ли следећа имена која су се појавила у Банату између 1700. и 1780.године могу да буду сигнафикантна за одређено подручје?Име се везују за моју породицу Панчевац/Панчевачки а пошто сам се тестирао знам да припадам I2PH908 хаплогрупи.
У питању су имена-Живота,Максим,Василије,Таса(Танасије?),Михаило,Антоније,Ана,Дмитра,Сава,Елена,Лазар,Илија,Арсеније,Константин,Аврам, Марта,Петар и Павел(Павле),Радивој .
Боду ми очи имена Василије,Живота,Радивој и Дмитра,а поготово Василије јер сам некако утиска да се више појављује у западнијим и југозападним крајевима него у Банату у ком истраживајући и прелиставши на хиљаде листова који обухватају разна места и период од преко 200 година нисам налетао претерано пуно пута на ово име-чак ни у банаћанско/сремској Васа варијанти,док се у мојој породици јављало средином 18.века и почетком 19. чак и у женској форми као Василија.
Претпоствка од које полазим је да се име географски везује за Светог Василија Острошког ,тј. експанзија имена које се највише и јављало у тој области након смрти Светог Василија.Историјски гледано не знам колико се често име појављивало,нити сам баш сигуран за које просторе се може везати пре самог Василија Острошког(опет претпостављам за Западне и југозападне крајеве).Ако неко зна нешто више или има неку идеју која ће подржати или побити моју тезу био бих јако захвалан да напише нешто више о овоме.
Ја сам до свога порекла баш и дошао на тај начин. Имао сам податак да се породица презивала Гмитровић и податак да су са југа Србије, анализирајући садржај на сајту порекло издвајао сам на мапи сва села у којима се појављивало име Гмитар и варијанте презимена, свело се на то да се име Гмитар кроз историју готово искључиво појављивало у источном делу јабланичког округа и јужном делу пиротског округа, некако му Црна Трава дође епицентар. После ми је један рођак у разговору рекао да порекло и јесте из околине Црне Траве, тако да се у неким случајевима ова методологија може применити. :)
Интересантна прича,свака ти част за упорност ! По свему судећи једино што ми може дати одговор на моја питања је ако бог да будуће поклапање са неким ко се буде тестирао.Ипак оквирно ме је интересовало да ли се на основу имена Василије може рећи да је породица даљим пореклом из црногорско-херцеговачких крајева или близине ових крајева где је ајде да кажем културолошки утицај поменутих крајева био јак(можда Метохија).
Живота,Максим,Василије,Таса(Танасије?),Михаило,Антоније,Ана,Дмитра,Сава,Елена,Лазар,Илија,Арсеније,Константин,Аврам, Марта,Петар и Павел(Павле),Радивој .Већина ових имена која си навео су библијска имена, тј. календарска и нису везана за неку географску област. Ту су народна имена једино Живота и Радивој. Живота ми не делује динарски. То име је данас прилично често у Србији јужно од Саве и Дунава. Чини ми се да су народна имена постала популарнија од половине 19. века бар што се територије централне Србије тиче. Па се тако чешће јављају Светислав, Златомир, Милан, Милош, Милета, Бранислав и сл. Не значи да ових имена раније није било, него су била ређа у односу на библијска.
И мој је утисак да су хришћанска имена била присутнија крајем 18. и почетком 19. века, него рецимо почетком 20. века.Исти је случај и код мене. Нпр. када се узме попис из 1863. види се да млађе генерације носе народна имена, док њихови родитељи и бабе и деде носе најчешће календарска имена. Тако неке од мојих чукун и наврнбаба рођених средином 19. века, носе имена Живана, Стана и сл. док су име се бабе и мајке звале Катарина, Марија, Кристина, Јована, Јевдокија...
Неки од Селаковића (и могућих Селаковића) рођених у 18. веку: Илија, Јован, Петар, Марко, Лука, Никола, Павле, Милош, Радивој, Кузман, Симо, Тодосије, Ананије... Пола ових имена је популарно код родитеља данас.
Ја бих рекао да Василије није довољно ретко име да би се могао такав закључак извући, име се појављује одавно у историји, исто тако у "новијој" историји живео је и светац са тим именом. Надам се да ће се огласити неко стручнији за динарске крајеве па да ти можда и каже нешто корисно.
Чини ми се да се нико није претерано бавио истраживањем географског порекла имена ионако постоји доста грађе на основу чега би се то могло радити, само је изузетно обиман посао. Евентуално би могао да покушаш да пронађеш што више породица Василијевић/Васиљевић и да уцрташ у карти место, па на основу неких општих миграција да покушаш да донесеш закључак.
Кад сам већ на овој теми... Да ли је неко некада чуо за име Дуњишко?
Већина ових имена која си навео су библијска имена, тј. календарска и нису везана за неку географску област. Ту су народна имена једино Живота и Радивој. Живота ми не делује динарски. То име је данас прилично често у Србији јужно од Саве и Дунава. Чини ми се да су народна имена постала популарнија од половине 19. века бар што се територије централне Србије тиче. Па се тако чешће јављају Светислав, Златомир, Милан, Милош, Милета, Бранислав и сл. Не значи да ових имена раније није било, него су била ређа у односу на библијска.
И мој је утисак да су хришћанска имена била присутнија крајем 18. и почетком 19. века, него рецимо почетком 20. века.Хвала вам свима на одговорима.Слажем се за то да су ово што сам навео све календарска имена и сећам се како сам се зачудио када сам први пут налетео на имена Макрена,Дионизије,Антоније,Косман(врв.варијанта имена Козма).Пало ми је на памет за тих неколико имена да могу имати неку географску повезаност јер се стварно не сећам да сам за тај период од почетка 18. до 20-тих година 19.века срео више од пар пута имена Живота,Радивој и Василије,макар што се Баната тиче.
Неки од Селаковића (и могућих Селаковића) рођених у 18. веку: Илија, Јован, Петар, Марко, Лука, Никола, Павле, Милош, Радивој, Кузман, Симо, Тодосије, Ананије... Пола ових имена је популарно код родитеља данас.
У току прављења родослова,скоро сам налетео на женско име Манда.Претпостављам да су по том женском имену изведена и презимена Мандић,можда и Мандушић па ме занима у којим тачно Крајишким крајевима се овакво име често јављало?Мени делује овако на први поглед некако далматински,херцеговачки можда и мало вуче на црногорски,ваљда због тога што се таква матронимска презимена јављају баш у тим крајевима.
У току прављења родослова,скоро сам налетео на женско име Манда.Претпостављам да су по том женском имену изведена и презимена Мандић,можда и Мандушић па ме занима у којим тачно Крајишким крајевима се овакво име често јављало?Мени делује овако на први поглед некако далматински,херцеговачки можда и мало вуче на црногорски,ваљда због тога што се таква матронимска презимена јављају баш у тим крајевима.
Код мене у Гружи је половином 19. века Манда било баш често женско име. Знам и породицу која је неко време носила презиме Мандић по баби Манди. Можда је занимљиво и то што ти Мандићи нису били у крвном сродству са Мандом, већ је неки Јован дошао на Мандино имање. Сада се презивају Јовановић по том Јовану. Иста породица је још раније, почетком 19- века носила матронимско презиме Анђелић по Анђелији. Мада у овим крајевима нису баш честа матронимска презимена.
Женско име Манда је било прилично често међу банијским Србима током XIX вијека.Обзиром да је име везано за породицу Јовановић из (Новог) Сланкамена(жена Милована а мајка Јелисеја Јовановића,директних предака) а забележена је први пут код крштења сина Самоила 1792.године и како је цео тај крај насељен крајишким становништвом све је могуће.Биће интеренсантно ако будем успео да пронађем њено девојачко презиме,уколико и она сама потиче из (Новог) Сланкамена па је у том селу била свадба ,а да се уклапа у постојаће матице венчаних из сланкаменачке цркве које почињу од 1786.године(1777-1786.комбинација крштених и венчаних али вероватно непотпуна).
У мом родослову постоје најмање двије Манде, пранђедова сестра (Манда Демић уд. Јанус) и пранђедова мајка (Манда Русић уд. Ресановић).
Име Манда је изведено од имена Мандалина (код католика - Мандалена), што је народски облик имена Магдалина (Магдалена).
Учесталост имена свакако долази због великог поштовања у народу "Благе Марије" - Христове ученице Марије Магдалине.
То "Магдалина" уопште није било Марији никакво име већ географска одредница (она која је из Магдале - Магдала = градић у израелској Галилеји).
Хвала на појашњењу. :)Интересантно је да има и Јустина и Истинија.
Истијана,Стамена,Тиосава,Олимпијада,
Персида,Макрена,Соломија,Живка,
Теодосија,Стоја,Станија,Стеванија,Пелагија,Анка, Димитра,Манда,Василија,Сосана,
Павлијана,Агница,Јустина,Евица,Веселинка,Ружа -има библијских а има и народних имена,доста старих и ретких чак и за оно време.
Од мушких када се узме у обзир време када су се користила ту су Живота,Милан,Максим,Антоније,Радивој,
Дионизије,Јефтимије,Косман,
Теофан,Светозар,Тома,Трифон,
Гаврил,Милован,Милисав,Стојић, Витомир,Стојан, Милојко,Вукосав,Недељко,Суба(Субота),Јелисеј,Цветко.
Нека неуобичајена имена жена које сам упознала су Гроздана, Трандафилка и Косара, затим познајем једног Доситеја и Карађорђа има неки момак од двадесетак година зове се Вук а презива Чобанин( интересантна комбинација ;) )Трандафил/Трандафир и Трандафилка (можда постоји и Трандафирка) на влашком/румунском значи Ружа.
Знам да постоји Свемир.
Интересантно је да има и Јустина и Истинија.
Свака част на прикупљеним информацијама!
У попису 1863. за Азбуковачки срез помињу се 403 различита мушка имена (на 6 764 пописаних) и 284 женска (на 6 598 пописаних).Интересантна имена,поготово ми је занимљиво име Дико.Код нас се често користило женско име Дика,док сам за такво мушко име нашао информацију да је доста старо,практично се не употребљава већ вековима уназад а у старини се везивало за Косовско-Метохијски регион.
Не знам одакле да кренем што се тиче егзотичних. Нека од мушких:
- Аксо, Аксић
- Бо(ј)ило
- Бо(ј)ица
- Вукаило
- Вушо
- Дико
- Јевђо
- Јевросије
- Макевија
- Окан
- Панајот
- Пујо
- Пушеља
- Сево
- Совро
- Стако
- Тешман
- Товило
- Тојо
Има још, ово је повађено на први поглед. На пример, име Совро се појављује у мом родослову неколико пута, па чак и као презиме у околини. Дуго сам се питао шта то име значи и како је уопште настало. Прегледањем пописа из 1863. установио сам да је име заправо Софро, вероватно скраћена верзија од Софроније. Постоји и варијација Софрен. Изгледа да је због лакшег изговора Ф временом мутирало у В, па тако остало. Нешто слично као Стефан - Стеван.
Што се тиче женских имена, ту је листа тек дугачка...
Браво, Делијо! Нека имена заиста први пут чујем. До сада нико није изашао са толико мени непознатих имена. У сваком случају, врхунски налази! :)Хвала Амико ! :) Да,имам доста свежих информација,чим сам родослов проширио и на околне гране а не само своје презимењаке нашао сам доста тога,почевши од имена па на даље.
Код мене у селу је било пар Неранџи ;DИ у овом раду. Седам пута у четири села. ;D
Да ли је неко наишао на женско лично име Винојла? Или мушко лично име Оломир?
Ето, Винојла ипак има неколико, а мислим да постоји само један Оломир, иначе познајем тог човека. :)
Имам једно питање везано за име које сам већ раније наводио.
У питању је женско име Сосана.Кад сам га први пут чуо помислио сам на повезаност са надимком за Банаћанке(негде сам чуо и Сремице тако да називају) а то је Соса.Ипак учини ми се и сличност са именом Сузана(код Милице Грковић се наводи да је настало од имена Сусана) а на крају сам дошао до библијског имена Шошана које се некада користило у нашем народу за женску децу,а данас је заборављено.Да ли од свега што сам навео постоји нека веза? У овом облику у ком сам навео име нигде нисам нашао ниаккав податак о њему осим у речнику личних имена Срба ауторке Милице Грковић.
Најпознатија Шошана:Одлична музика морам да признам . :D ;)
https://www.youtube.com/v/-_8Pjz2YQfM
;)
Изгледа да је Шошана оригинална хебрејска верзија имена Сузана, нпр. Шошана којој је ова песма посвећена је била Јеврејка:
https://www.youtube.com/v/FPDa1-BYYM0
Најпознатија Шошана:
https://www.youtube.com/v/-_8Pjz2YQfM
;)
Да се људи не збуне,то што сам делија не значи да не умем да ценим квалитет супротстављене стране..ако ништа што се музичке нумере макар тиче. ;) ;D Шалим се сад далеко од ове целе теме али увек сам био лик који навија за Звезду ,али и за Партизан када не игра Звезда..сећам се оних година када је само Партизан играо Евролигу,слободно могу рећи да сам тада највише и пратио кошарку без обзира што је Звезда била неприметна у било ком такмичењу..која је то екипа била човече.Штета што им је Теодосић уз Чилдерса помрсио рачуне ономад на фајналфору . :)Шошана је још нешто што нас спаја , два табора :)
Шошана је још нешто што нас спаја , два табора :)Неко ми рече да смо након њихове ми направили нашу песму(са мелодијом Шошане) па реко да не каже неко како смо плагијатори ;D..али слажем се,Шошана нас спаја ! :)
У то име, живели :) једна наша Шошана :) "О звездо звездана"(прво је рок фолк строфа па рефрен Шошане)
https://www.youtube.com/v/y_bTvly_dK8&t=22s
А ово је њихова :) "фудбалски то је храм"
https://www.youtube.com/v/jMPW-rAwmdQ
Неко ми рече да смо након њихове ми направили нашу песму(са мелодијом Шошане) па реко да не каже неко како смо плагијатори ;D..али слажем се,Шошана нас спаја ! :)И ми и они смо плагијатори , али лепо бре ;D (у поверењу, они то неће да признају хаха)
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.
Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија). Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.
Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.Мајка најбољег друга се зове Ђука, девојачко Шобот, из Гламоча (било ми је чудно име, али сад видим да је од Ђурђије)
Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија). Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.
Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.
И ми и они смо плагијатори , али лепо бре ;D (у поверењу, они то неће да признају хаха)
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.
Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија). Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.
Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.
Мајка најбољег друга се зове Ђука, девојачко Шобот, из Гламоча (било ми је чудно име, али сад видим да је од Ђурђије)
Знам какви су навијачки принципи. ;D
За Јеку и Мику први пут чујем. :)
Овде код нас је било хиљаду варијанти..од пуног имена Анђелија па до писања у виду Анђеле,Анђелке,Ђеле,па Екатерина као Катица,Ката,Катарина..треба то похватати све. :D За Драгу рецимо уобичајено име било је Драгиња,а Стану и ја имам(курђупа). :) Рецимо баба ми се зове Милина.што је такође ретко име и некад било а тек данас. :)
Иначе не знам да л је се ико сусретао са именима као што су Струја па и Делија? :D Женска имена су у питању,за ово друго сам чуо да је у питању старо женско име типично за простор Срема. :) Иако знамо да је делија турцизам и да означава јунака.
У мом крају се име Ђурђија престало или скоро престало давати после Другог светског рата.Значи тетка Ђука (тако је зовем) је једна од последњих са тим именом, она је рођена 52ге или 53ће године, после рата...Њихова земља је на Гламочу, сада сама граница између Републике Српске и Федерације пролази кроз њихово имање, а касније су отишли у Госпођинце код Новог Сада...Један брат јој је живео у Травнику, други у Београду, а сестра у Бања Луци
Први помен имена Ђурђија што сам нашао је из 18-ог века. Наводи се да су Сава Стојаковић и жена му Тодора имали кћи Ђурђију која је рођена 1786 године. У истом документу пише да је Симо Стојаковић био ожењен Ђурђијом Бајић која је рођена 1778 године.
До Другог светског рата у мом крају су честа женска имена била и Јока, Манда и Марта, али су се престала давати после рата. Додуше име Марта се одржало и после рата али је било много ређе него пре рата.
Значи тетка Ђука је једна од последњих са тим именом, она је рођена 52ге или 53ће године, после рата...Њихова земља је на Гламочу, сада сама граница између Републике Српске и Федерације пролази кроз њихово имање, а касније су отишли у Госпођинце код Новог Сада...Брат јој је живео у Травнику
Вероватно.Георгина је очигледно прихватљивије и више "ИН" за телевизију ...море, Ђурђија бре, каква Георгина! :D Ђука од Георгине не иде никако :D
Теслина мајка је била Ђука. Она је највероватније била Ђурђија а не Георгина као што се мисли. Никад нисам чуо име Георгина у крајишким крајевима. Кад се на ТВ-у или радију спомене Теслина мајка Георгина моја мајка "шизи" кад то чује и каже каква Георгина она је била Ђурђија. ;D
Георгина је очигледно прихватљивије и више "ИН" за телевизију ...море, Ђурђија бре, каква Георгина :D
Управо то каже моја мајка.Хоће поред Теслине генијалности (који је са села) , још да га "профине" мењајући име мајке у "ноблес" варијанту ::) Нити ће да га уздигну са Георгином, а сигурно га не би унизили са Ђурђијом
Има смисла, зато што Георгина звучи некако фенси, а Ђурђија старински и сељачки.
Хоће поред Теслине генијалности који је са села , још да га "профине" мењајући име мајке у "ноблес" варијанту ::) Нити ће да га уздигну са Георгином, а сигурно га не би унизили са Ђурђијом
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.
Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.
Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?
Средњи син Вучине Ћетковог – Јован, настанио се крајем 18. века у Ровцима, преко планине, довољно близу својих сродника у Шекулару, али су их, опет, историјске околности у многоме раздвојиле. Од Јована су Девићи у Ровцима (прозвали су их Девићи по Јовановој жени, која је била грбава, па су је звали Дева), од којих се већи дио преселио у Доњу Ржаницу и од њих су тамошњи Девићи и њихов огранак Асовићи.
https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/
Написао је Иван на теми о Родићима да се родоначелница шекуларских Девића називала - Дева, али јој то није било име већ надимак (због грбе на леђима).
Нешто ми је сумњиво ово објашњење. :)
Колико је уопште наших људи у Шекулару и Ровцима у 19. вијеку и раније уживо видјело деву, и грбу на леђима код људи повезивало са том животињом? Чак и да су је видјели у неким турским караванима, колико је то могло бити често да би ушло у прости народни говор. Не кажем да је немогуће, само ми дјелује мало натегнуто.
Много ми је логичније да је женско име Дева повезано са Дјева, и у другим језицима имамо имена који имају дјевственост као основу- Вирџинија нпр.
Осим тога, у Крајини је то раније било прилично често име да би било надимачког карактера.
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.
Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?
Моја прабаба се звала Дева. Рођена у Дринићу код Босанског Петровца. Дјевојачки се презивала Бањац.
Теслина мајка је била Ђука. Она је највероватније била Ђурђија а не Георгина као што се мисли. Никад нисам чуо име Георгина у крајишким крајевима.
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.
Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?
Нешто ми је сумњиво ово објашњење. :)
Колико је уопште наших људи у Шекулару и Ровцима у 19. вијеку и раније уживо видјело деву, и грбу на леђима код људи повезивало са том животињом? Чак и да су је видјели у неким турским караванима, колико је то могло бити често да би ушло у прости народни говор. Не кажем да је немогуће, само ми дјелује мало натегнуто.
Много ми је логичније да је женско име Дева повезано са Дјева, и у другим језицима имамо имена који имају дјевственост као основу- Вирџинија нпр.
Осим тога, у Крајини је то раније било прилично често име да би било надимачког карактера.
Лантана, пре неки дан сам чуо за то име.У етимолошком речнику флоре Европе за лантана стоји да потиче од лат. lentare што значи савити, јер су гране савитљиве, као код Viburnum lantana (калина)
Жена која га носи је пореклом са Косова.
Могуће да је по овој врсти цвета:
https://zakupator.com/sad/lantana.html
Крстоје
Јаворка
Стадија
Милосија
Лађан
Сојан
Руменија
Огњан
Добринка
Малина
Миладија
Сарафин
Божурка
Станија
Ова подебљана су ми баш необична и непозната.
Преосталих пар, рекао бих да су ретка, али су и позната.
Нека од имена мислим да си ипак забележила како се обично изговарају, а не и како су се највероватније писала, али можда и грешим? Мислим на имена: Дракче, уместо Драгче, Мијајло, уместо Михајло, и сл.
У сваком слуачју, уз имена која је објављивао Делија, овде је (по мени) било највише ретких. ;)
Богами и Ђока је изашао са листом имена која су доста ретка(ја за више од пола нисам никад чуо) а јако су звучна и надасве лепа..исто као и ова последња имена што је корисница Азот објавила. :)Ово су имена из Топличког краја имена из мужевљеве фамилије
Оно што се баш примети јесте разлика од краја до краја где су наши живели и живе..то се по именима јако лепо види.Ђока је из Подриња ако сам добро разумео,Азот из данашње Македоније а ето ја сам северац што би се рекло. ;D
Ово су имена из Топличког краја имена из мужевљеве фамилије
Да,види се да су то имена из Топлице. Пошто су ми и отац и мајка из Куршумлије,многа од ових имена сам препознао и присутна су и у мојој ближој и даљој родбини.Оно што би вама можда било интересантно јесте да се мој деда звао Микаиле а прабаба Ресимија.за Микаила сам чула, али за Ресимију по први пут
Приложићу ускоро још имена тог краја.Moja мајка се зове Милунка...девојачко презиме је Савић :) (али тада, кад је била ђак, нису учили о Милунки Савић, тако да ђаци нису знали за њу)
Интересантно је да да ја познајем људе који се и данас тако зову( Милунка око 60-70, браћа Мијајло, Милоје имају око четрдесетак г.)
Мада ми је из Топличког краја једно јако необично Миљурко ( то стварно никада нисам чула пре)
Богами и Ђока је изашао са листом имена која су доста ретка(ја за више од пола нисам никад чуо) а јако су звучна и надасве лепа..исто као и ова последња имена што је корисница Азот објавила. :)Јесте, Подриње, Љубовија. Колекција имена је везана за попис из 1863, године. Ја објавих нека која су ми се на прву учинила необичним и ретким. Међутим, то је само моје виђење ствари, можда су некима из других крајева одређена имена уобичајена и не тако ретка. Пробаћу да скенирам комплетан рад.
Оно што се баш примети јесте разлика од краја до краја где су наши живели и живе..то се по именима јако лепо види.Ђока је из Подриња ако сам добро разумео,Азот из данашње Македоније а ето ја сам северац што би се рекло. ;D
Мало необичнија имена која се јављају код мојих предака
са простора данашње Црне Горе:
мушка: женска:
Малин, Новка,
Мијат, Цвијета,
Пејо, Јаглика,
Симеун, Шошана,
Ристан Солумија,
Тонка
Јесте, Подриње, Љубовија. Колекција имена је везана за попис из 1863, године. Ја објавих нека која су ми се на прву учинила необичним и ретким. Међутим, то је само моје виђење ствари, можда су некима из других крајева одређена имена уобичајена и не тако ретка. Пробаћу да скенирам комплетан рад.
са простора Ресаве и Шумадије :
Аксентије, Симона,
Миса Николија,
Станица
Име Мијат је некад било баш често у дробњачким породицама у Подрињу. :)у мојој широј фамилији се понављало неколико пута. Исти случај је и са именима Илија, Јаков, Лука и Ристо.
Миса је скраћено од Мисаило, варијанта од Михаило. Од тог имена је изведено презиме Мисић које се јавља код старинаца на простору Косовске котлине.Мислим да јесте надимак. У питању је прадеда мог деде. Нисмо сигурни како се заиста звао. Деда је тврдио да му је право име било Милисав, а његова сестра да је Милорад. Никада нисам чуо име Мисаило.
Мислим да јесте надимак. У питању је прадеда мог деде. Нисмо сигурни како се заиста звао. Деда је тврдио да му је право име било Милисав, а његова сестра да је Милорад. Никада нисам чуо име Мисаило.
Често сам, читајући наше средњевековне повеље, млетачка документа и ране турске дефтере, наилазио на име Паскаш.
Данас не постоји као име, али постоји презиме Паскаш.
Име је наша варијанта светитељског имена Пасхазије, а облик у којем код нас постоји указује да је преузето са запада, с обзиром да тамо имамо у средњем веку ово име у облику нлат. Paschasii, одн. италијански Pascasio. Корен имена је из арамејског „пасха“ (прелазак, излазак, избављење), старојеврејски „песах“, а у латински преузето од грчког Πάσχα. Истог порекла је и име Паскал (Pascal). Код нас се јавља и у облику Паскач, што указује да му је корен италијанска варијанта овог имена - Pascacio.
Име је био популарно на западу, јер га је носио чувени средњевековни богослов западне цркве из 9. века, Свети Пасхазије Радберт (Sanctus Paschasius Radbertus). Управо данас га прославља римокатоличка црква.
https://www.britannica.com/biography/Saint-Paschasius-Radbertus
То је Пашко - често хрватско име. У матичним књигама је уписивано као Pasquale.
Можда постоји нека нит између имена Один и православља. На пр.нека нордијци су почетком 10 века служили у византијској војсци, чак су били и лична гарда византијских царева.Имали су своје паганске богове а врховни Бог им се звао Один. Касније су ови нордијци прешли на православље. Можда се то име тако задржало...
Не знам да ли смо то име помињали раније, али ја се сећам клијента службе у којој је радила моја мајка који носи име Цвеће.Јесмо чини ми се, у Крагујевцу постоји Петровић Цвеће
Не знам да ли смо то име помињали раније, али ја се сећам клијента службе у којој је радила моја мајка који носи име Цвеће.
Јуче је мој отац упознао човека који има парцелу до нашег плаца, али пошто је из Ниша, био је први пут ту после више година . Зове се Дојчило КукурековићПрва асоцијација ми је била народна песма "Болани Дојчин...". Изгледа да је постојала и хрватска верзија ове песме где је наслов баш "Болани Дојчило и црни Арапин".
Да није Иле скраћено од Илија?
И ја сам у последње време по оним пописима током Кочине крајине наилазио на специфична имена код Срба..рецимо први пут сам видео да постоји име Арон,не знам да ли је у питању надимак од неког дужег имена или право име.У питању је библијско име.
У питању је библијско име.
Занима ме да ли је неко ко је радио родослове наилазио на имена Церо, Чаро или Черо?
Наишао сам и на необично име Новит, личи ми као нешто изведено од "Неофит"
Од тог имена је изведено презиме Новитовић. Ја знам једну девојку тог презимена чији су преци из села Добраче код Ариља, славили су Аранђеловдан. Изгледа да је то име било карактеристично углавном за југозападне крајеве Србије.
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:
Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.
Можда је име инспирисано песмом "Омер и Мерима".
Можда као заштитно име - давана су некад турска имена деци да заштите од урока, уколико су деца у тој породици умирала рано.
А можда је и од Хомер са непостојаним Х ;)
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:
Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.
Агатоник, Грубан, Дабо, Кира, Мрден, Поликсена, Ракита, Стадија, ФемаОва имена сам чуо. Чак сам и неке које носе ова имена познавао. Нпр. у Дробњаку су некада жене носиле имена као што су Фемија, Теофана, Роксанда, Теофила, Косара, Олимпија, Тонка, Никодија и сл. Ова имена су се често давала деци крајем 19. и почетком 20. века. Данас их више нема јер је та генерација изумрла а та имена се нису пренела на млађе генерације. Мушка имена, данас ретка а тада популарна у Дробњаку, Пиви и Затарју била су: Мрдеља, Мрдак, Јоксим, Јеврем, Вукола, Вилотије, Филимон (или Вилимон), Саватије, Самуил, Андријаш, Тадеј...
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:
Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:
Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.
Не знам је ли још неко приметио, током последњих догађања на северу КиМ ових дана, човека који је снимљен и давао изјаве, а чије је презиме - Запорожац?
Није ретко име, већ ретко презиме, али - први путу видех да се неко код нас тако презива.
Зна ли неко нешто о овом презимену на северу КиМ?
Ако неко не зна, Запорожци су козаци Јужне Русије.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5
Занимају ме искуства људи који су истраживали и правило своје породично стабло. Да ли се дешавало да отац , син и унук имају исто крштено име, конкретно име Михаил(о)? Говоримо о периоду пре 250-200 година и о српској породици. Да ли осим тога да је у тој породици име било популарно постоји још нека могућност односно разлог за овако нешто? Притом за последња два Михаила разлог давања имена није рођење на Аранђеловдан док за првог то не могу да тврдим..Колико је мени познато ово је карактеристично за Влахе из Источне Србије. Код њих се дешава, мада све ређе, да се деда, отац, стриц, и неколико унука зову исто, нпр. Паун, Јован или Јанко, што су међу Власима некада била најчешћа имена. Мислим да ове појаве има, или је бар било и код неких банатских Румуна. Дешало се нпр. да када је син посмрче, понесе име оца и то није био редак случај, независно од краја.
Колико је мени познато ово је карактеристично за Влахе из Источне Србије. Код њих се дешава, мада све ређе, да се деда, отац, стриц, и неколико унука зову исто, нпр. Паун, Јован или Јанко, што су међу Власима некада била најчешћа имена. Мислим да ове појаве има, или је бар било и код неких банатских Румуна. Дешало се нпр. да када је син посмрче, понесе име оца и то није био редак случај, независно од краја.
Мени је познато да код римокатолика у Боки постоје неретки случајеви да отац и син носе исто име, али не знам за случајеве да то траје и по три колена.
Данас на Орловачи видех занимљиво презиме на једном мрамору – Прусац.
Испрва ме подсети на Прусе, али кад мало погледах по грађи, изгледа да нема везе с њима.
Пре свега, нађох средњевековну тврђаву Прусац или Београд у жупи Ускопље у Босни (Доњи краји): Београд или Биоград или Прусац (у латиничним изворима као: Belygrad), први пут се помиње 1478, касније од Турака записан као „други Београд“ и Ак–хисар (тур. Бели град).
Прусац се јавља као презиме у средњој Босни (Травник, Бугојно) и Славонији. У бјеловарском крају Прусци су Срби (славе Михољдан), пореклом из западне Босне. Последњи жумберачки православни свештеник био је Теодор Прусац (упокојио се 1750). Ови жумберачки Прусци су се писали и као - Прушчевић
Речник СХ књижевног језика (1973) каже:
- прусац, „коњ који трупка, који иде ситно и врло брзо.
- прускати, ићи хитро и врло брзо, поскакивати, трупкати (о коњу).
Прусаца има и Срба и Хрвата. И једнима и другима је, изгледа, матица – западна Босна.
Имамо, тако, последњег православног свештеника у Жумберку, али и усташког злочинца Јозу Прусца, стрељаног после рата због злочина почињених у Пребиловцима...
Да се вратим на почетак. Овај Прусац чији споменик видех јутрос има име које може бити и србско и хрватско. Али, оно је, као и презиме, исписано ћирилицом. И крст на споменику је типичан за православне.
Слободан није ретко име код нас данас (али ће у будућности, сасвим сигурно, бити све ређе), али је у питању сасвим модерно име, какво није постојало код Срба у даљој прошлости. Први забележени човек овог имена је наш чувени правник, историчар, књижевник и политичар Слободан Јовановић, рођен 1869. године.Сестра Слободана Јовановића звала се Правда. Ово необично и, бар мени, занимљиво женско име није заживело у нашем народу.
Име Слободан има своје парњаке код:
- Грка: Ελευθέριος (Eлефтериос, често и у краћем облику - Лефтерис),
- Италијана: Libero, Liberato,
- германских народа (и других народа који су преузели ово име) у разним облицима (Frank, Francis, Francois, Francesco, Francisco, Franco, Franjo, Frano,...) који потичу од старофраначког Franc, што значи управо – слободан.
Непотврђено име Мидор, али вероватно је постојало, с обзиром на презиме Мидоровић.
Мидоровићи су братство из Загоре у Грбљу. Мидоровићи су од Илића са Леденица. Заједно са сродним Лазовићима су дошли у Грбаљ почетком 18. века, а презиме је настало у Грбљу. Славе Илиндан ("Бока", Накићеновић). С обзиром на резултате ових родова из Леденица, могло би се закључити да су и Мидоровићи I2a СТЅ10228 (нека грана "Динарик севера").
Истовремено, у Озринићима (Велестово) постоје топоними Мидоровина - страна планине Лисац и вртача Мидоровски до.
Значење имена ми је непознаница. Могло би бити упрошћено од неког дужег имена са грчким наставком -дор.
Пада ми на памет Артемидор, грчко име. Познат је ромејски војсковођа и дипломата из 5. века Артемидор, који је био главни преговарач Ромеја са Готима.
Ако неко зна нешто о пореклу овог имена и презимена, нека напише!
Можда има неке везе са речју Миџор? У питању је планински врх на Старој планини, а сам топоним има источнороманско (влашко) порекло.
Npr. 99% etimologa bi reklo da je Jezdimir staro srpsko ime, a ne moze biti turskije od toga.
Ime Jezdimir
Jezdimir je muško ime nastalo u narodu spajanjem riječi jezditi i riječi mir u prenesenom značenju da bude glasonoša mira, dobar putnik.
Izvor: https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
А мушко име Сакија?
Ime Jezdimir
Jezdimir je muško ime nastalo u narodu spajanjem riječi jezditi i riječi mir u prenesenom značenju da bude glasonoša mira, dobar putnik.
Izvor: https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
Ili od Mirinog zagondzije tom logikom, tj. jezdi na miri.То је коинциденција само
Oezdemir = cisto zeljezo na turskom. Izmedju ostalog ime nekoliko turskih pasa.
Можда од Исакије?
Тако је, од Исакија, али Исакијини потомци (званично презиме Сакић), не знају за право име родоначелника, барем они са којима сам разговарао.
У пописним књигама стоји баш Исакија.
То је коинциденција само
Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.
Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.Постоје словенска имена код Срба која се не појављују код других Словена...Напр. Душан је српско име словенског корена, али је типично наше име, иако се појављује напр. и код Чеха, али и они кажу да је то наше име:
У Штрпцу постоји име Зворак (Станимировић) и немам идеју о значењу овог имена.
Нека моја прабаба се звала Агна и некада то име је било прилично често. Мислим да има значење Огњена.
У Штрпцу постоји име Зворак...
Што се тиче имена Живота-има ли га међу.другим словенским народима осим нашег? За Живојина, Живадина, Живка ми се такође чини да су типично српска а за Живан већ не знам.Што се тиче имена Живота, не знам има ли га и међу Србима ван Србије? Иначе ми се чини да су имена са основом жив- доста ређа у Крајини, можда и у другим динарским крајевима, него у Србији.
Што се тиче имена Живота, не знам има ли га и међу Србима ван Србије? Иначе ми се чини да су имена са основом жив- доста ређа у Крајини, можда и у другим динарским крајевима, него у Србији.
Да, ово име изгледа интернет не познаје. Необично име у сваком случају.Зовак је име. Вероватно од биљке Зова.
Зовак је име. Вероватно од биљке Зова.
Извињавам се.
Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.
Крагуј је некада било лично име. Вероватно од њега и топоним Крагујевац (Крагуја вас, Крагујево село).Крагуј је птица
Крагуј је птица
Знам, Азот, да је крагуј врста птице, али је у давнини то било и лично име.
И није ретко да се по птицама дају имена, имамо:
Голуб, Лабуд, Орле, Сокол, Славуј, итд, па тако и Крагуј ;)
Рођо, ако је сумњиво да је сина тако називала мати, можда је ћаћа :)
Имена попут Голуб и Лабуд су и данас прилично честа у мојем завичају.
А презименима Голубовић, Лабудовић, Соколовић, Орловић, Славујевић, и сл, сведоче о дуговечној навици давања оваквих имена мушкој ђеци у нашем народу.
Једно старо име - Радогост. Повезује се са истоименим словенским божанством, нарочито поштованим код Полабских Словена.
Среће се у изворима као лично име у 13. веку на западном Балкану.
У коим крајевима је велика учесталост личног имена Јакша ?
У католичким крајевима.
Јесил то научио док су те они подучавали ;D ;D ;D ...
Јошка
Виобран - ретко и лепо имеДа није Винобран.... ?
Да није Винобран.... ?Ха ха, није. Баш Виобран. :D
Sent from my WAS-LX1 using Tapatalk
Виобран - ретко и лепо име
Једно ретко женско име - Светлица. Пандан Светлани.Постоји у БИХ и варијанта презимена истог корена, Свитлица
Од њега је изведено и презиме Светличић. И раније сам се питао одакле је пореклом некадашњи фудбалер Партизана Ђорђе Светличић, али нисам ништа утврдио.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B
Код Срба у Босни постоје презимена Свјетлица и Свјетличић, а у Словенији Svetličič.
Брат моје бабе се звао Тојица - никад нисам срео то име, осим код њега.
Свакако се ради о надимку које је дато као лично име. Прво што ми пада на памет је да је изведено од имена Тодор (Тодор - Тојо - Тојица), али су конкуренти и имена Томислав, Томаш и Тоља, као и стара замрла имена Тохслав и Тохољ.
Зна ли неко значење женског имена Виназита које сам налазио у МК за нека села Старог Влаха (период друга половина 19. века)?Први пут чујем за то име.
Још једно необично женско име чух данас - Желица.
Зна ли неко значење женског имена Виназита које сам налазио у МК за нека села Старог Влаха (период друга половина 19. века)?
Ксенофон
Ово име се јављало ту и тамо у Банату у 19 веку (Банатско Аранђелово и Кумане).
Желица и Светлица ме подсетише на ретко мушко име Окица, и данас заборављеног српског новинара, преводиоца и књижевног критичара, Окицу Глушчевића (https://en.wikipedia.org/wiki/Okica_Glu%C5%A1%C4%8Devi%C4%87), о којем се на Интернету готово не могу пронаћи информације. Ни српска Википедија му није посветила чланак, већ само она на енглеском језику.
Верујем да је и име Окица неки надимак. Не бих се кладио, али прво ми на памет пада име Оливер.
Такав начин је типичан у Крајини
Тодор Тоја, Грубан Груја, Михаил Мија, Душан Дуја, Цвета Цуја, Ђурађ Ђуја итд.
Нека интересантна имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века):Интересантна имена. Многа од њих носе људи које познајем или сам познавала носе људи који су пореклом из јужне Србије и Македоније. За нека која су наведена, никада нисам чула
Женска: Полексија, Станаја, Гркиња, Божица, Девица, Кошута, Грлица, Севдија, Солунка, Једренка, Убавка, Вукана, Велика, Велинка, Видинка, Боринка (Борика), Богомила, Летовка
Мушка: Боримир, Дојчин, Трандафил, Милаћ (Милак), Зарија, Богомир, Најдан, Селибор, Виден, Стамен, Милен, Ђорђа (од имена Ђорђе), Игњат
Нека интересантна имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века):
Женска: Полексија, Станаја, Гркиња, Божица, Девица, Кошута, Грлица, Севдија, Солунка, Једренка, Убавка, Вукана, Велика, Велинка, Видинка, Боринка (Борика), Богомила, Летовка
Мушка: Боримир, Дојчин, Трандафил, Милаћ (Милак), Зарија, Богомир, Најдан, Селибор, Виден, Стамен, Милен, Ђорђа (од имена Ђорђе), Игњат
Још неких интересантних женских имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века): Ракита (у изговору је Раћита или Рећита - слово "к" изговарају као "ћ"), Симијонка, Цола, Горинка, Сада, Првка, Краса
Додајем на списак још имена из околине Књажевца:
- Првул, Мијалко, Ташко, Животије, Јелен, Јеленко, Ставра, Аксентије
- Живица, Малинка, Љубичица (име се изговара специфичним акцентовањем), Јелка, Добросавка
Има ли данас у неком од наших крајева помена имена Истијана? Иначе је врло ретко, а нашао сам да се помиње у Старој Србији (Призрен, Пећ,Лесново, Прилеп) у периоду око 16.века.Елена спада у једно од чешћих имена која се дају девојчицама у задњих 5 година. И Василија није више ретко име међу децом. Има и Христина али је чешћа варијанта Кристина. Чуо сам само за једну Макрену, ван оне коју је Милован Витезовић овековечио у својој књизи.
Баш ме занима има ли га сада?
Такође питања важе за женска имена Макрена, Василија, Елена, Христина , Димитра, мушко Дионизије , Антоније, Косман и Теофан нпр.?
Чуо сам само за једну Макрену, ван оне коју је Милован Витезовић овековечио у својој књизи.
Као Елене су записиване Јелене у старим матичним књигама. Ела-Јела.У црквенословенском се тако пише.
Елена спада у једно од чешћих имена која се дају девојчицама у задњих 5 година. И Василија није више ретко име међу децом. Има и Христина али је чешћа варијанта Кристина. Чуо сам само за једну Макрену, ван оне коју је Милован Витезовић овековечио у својој књизи.
Морам признати да нисам то знао ! Знао сам да је варијација али не и честа замена у матичним књигама у ранијим временима.
Као Елене су записиване Јелене у старим матичним књигама. Ела-Јела.
Има ли данас у неком од наших крајева помена имена Истијана? Иначе је врло ретко, а нашао сам да се помиње у Старој Србији (Призрен, Пећ,Лесново, Прилеп) у периоду око 16.века.Пробај са претрагом у белим странама.
Баш ме занима има ли га сада?
Такође питања важе за женска имена Макрена, Василија, Елена, Христина , Димитра, мушко Дионизије , Антоније, Косман и Теофан нпр.?
Напомињем да су ово имена у Банату-конкр.мојих оредака и орезимењака од 1760-тих до 1835.године?
Пошто ми је најстарији оредак носио име Живота (око 1710 рођен), покушао сам да схватим одакле би могао бити родом, јер је од дошљак сеобама у Панчево. Пало ми је на памет, обзирон да су чешћа имена са именицом живот у виду Живојина, Живана и Живка у том периоду па је Животљ деф.ређе и атипичније. Опет имамо имена Благота, Вукота, Вулета, Милета која имају сличан наставак као и поменуто Живота па сам размипљао о томе да име може бити из крајева где доминирају сва ова наведена имена.
Са друге стране када нпр.погледам појаву презимена Животић/Животин данас, примећујем да се јавља доминантно у Хомољском региону, Смедереву као и у Шумадији углавном до Горњег Милановца.
Да ли неко има идеју од ког је имена настало име Чола? И да ли је уствари у питању надимак, или неко име чије смо значење заборавили у свакодневном говору?Кажу да се Чолак Анта Симеуновић тако звао јер је у боју изгубио део руке, тј био "чолакаст". То потиче од неке турске речи. Ово је са Википедије. Можеш и сам да провериш и нађеш детаљније објашњење.
Кажу да се Чолак Анта Симеуновић тако звао јер је у боју изгубио део руке, тј био "чолакаст". То потиче од неке турске речи. Ово је са Википедије. Можеш и сам да провериш и нађеш детаљније објашњење.
У Дечанској хрисовуљи из 14 вијека а касније и Отоманском дефтеру из 1455 године јављају се код срба следећа имена:
Braja
Brajak
Brajan
Brajen
Brajehna
Brajilo
Brajimil
Brajislav
Brajiša
Brajko
Brajun
Brajuna
Bral
Уз то јавља се и име Рајан.На прву ми ово делују као келтска имена.Нека врста помодарства у то вријеме или трагови келтског присуства на овим просторима?
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.
У Дечанској хрисовуљи нема имена Бракоч, без обзира на близину Манастира Дечана и Шекулара. Име се јавља у тзв. Црногорским харачким теферима из 1521. и 1523.године у околини Цетиња. Јавља се у Горњем Полимљу у 18. вијеку. Један од синова ( или унука по некима) Вука Љевака звао се Бракоч. Отварао сам ово питање. Може ли се сматрати да име Бракоч има "везе" са неким од низа наведених имена?
Е мој (Б)рајко🙂
Мени на први поглед баш и не личи али не мора да значи да сам у праву.Мишљења сам да је та основа имена Брај- а вероватно и Брак- , неког од предсловенског становништва Балкана.Келтског или влашког.Знам да су (Брајан и Рајан) једна од омиљених код Шкота,Ираца и Енглеза.Но не мора да значи да су оригинално келтска имена.Лако су их могли преузети од неког романског народа.Рецимо римљани су имали сличан облик имена Трајан.Узмимо ту аналогију Брај- = Трај-, онда би по сличном принципу могли да закључимо Брак= Трак , па дођосмо до Тракије и Влаха као коначног решења :)
Шалу на страну,надам се да на овом форуму има неког ко ће одгонетнути порекло имена са основом Брај- и Брак- на овим просторима.Ја лично мислим да су то била лична имена код влашке популације...
Узгред једна исправка у вези мог претходног поста.И док остављам мале шансе да је Брај- настало од речи брат, шансе да је Рајан настало од раја готово да не постоје.Раја је турска реч и 1455-та је исувише рано да би се лично име код нашег становништва изводило из те ријечи иако су турци већ били ту...Нисам детаљно провјерио али сам сигуран да је име Рајан постојало и у Дечанској хрисовуљи,тј прије доласка Турака.
Е мој (Б)рајко🙂
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.
Конкретно замјерка на? Само немој на овај дио гдје сам назначио да је у питању шала :)Ма нема замерке него ти кажем на шта мене то асоцира.ТЈ.мислим да је то са Брајанима и сл. само верзије и изведенице од БРАТ и то је то...
Неко моје мишљење да су ово била имена претежно код Влаха.Ваљда се не може искључити и таква могућност?
Брајан од - брат, Рајан од - рај. Нема двојбе.
Полазим од тога да је то био уобичајен израз (брајко,брајо) онда би се име и Брајан очувало у нашем језику? Од средњег вијека тог имена готово да нема више у Срба.Питање због чега.
По овим тумачењима изгледа да су ти претпоставке тачне
Уз то јавља се и име Рајан.На прву ми ово делују као келтска имена.Нека врста помодарства у то вријеме или трагови келтског присуства на овим просторима?
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.
То што имена Bryan / Brian и Ryanm постоје код народа са келтском традицијом не значи да су и наша имена исте звучности истог порекла.
Мислим да су тумачења за име Брајан која су дали нпр. Милица Грковић и Велимир Михајловић, као и цео тим лингвиста који је написао Речних спрскохрватског књижевног језика (1970-их), ипак мало већи ауторитети од неких опскурних британских интернет страница, а та мишљења апсолутно потврђују да је име Брајан изведено од речи брат. Притом, на тим страницама се нигде не наводи да србска имена Брајан и Рајан имају везе са њиховим именима Bryan и Ryann. Притом, имамо у нашем језику имена исте основе типа Брајо, Брајко, Брајак, Брајило, Брајушко, итд, која потврђују овакав закључак.
Што се имена Рајан тиче, тумачење наших лингвистичара је да је основа рај- надимачког типа и да су имена са том основом изведена од дужих имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радивој, итсл). Да је име Рајан србског порекла потврђују и имена исте основе попут Рајко, Рајин, Рајак, итд.
То што имена Bryan / Brian и Ryanm постоје код народа са келтском традицијом не значи да су и наша имена исте звучности истог порекла.
Мислим да су тумачења за име Брајан која су дали нпр. Милица Грковић и Велимир Михајловић, као и цео тим лингвиста који је написао Речних спрскохрватског књижевног језика (1970-их), ипак мало већи ауторитети од неких опскурних британских интернет страница, а та мишљења апсолутно потврђују да је име Брајан изведено од речи брат. Притом, на тим страницама се нигде не наводи да србска имена Брајан и Рајан имају везе са њиховим именима Bryan и Ryann. Притом, имамо у нашем језику имена исте основе типа Брајо, Брајко, Брајак, Брајило, Брајушко, итд, која потврђују овакав закључак.
Што се имена Рајан тиче, тумачење наших лингвистичара је да је основа рај- надимачког типа и да су имена са том основом изведена од дужих имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радивој, итсл). Да је име Рајан србског порекла потврђују и имена исте основе попут Рајко, Рајин, Рајак, итд.
Опет се поставља се питање зашто су та имена ако су их Србин сматрали својима нестала баш негдје са нестанком влашких заједница на овим просторима?Ако пратимо географску распрострањеност тих имена да ли су она повезана са локалитетима за које се сматра да су их некад у значајнијој мјери насељавали Власи?И не само Брајан и имена изведена из његове основе већ и ,што да не, Бракоч и његове изведенице која су споменуте у овој дискусији.
Нису само та имена нестала. Било је још прилично имена словенског корена у средњем веку која су у међувремену "изумрла", тј. не користе се више за именовање деце. Дакле, корелација између асимиловања Влаха и нестанка ових имена не постоји. Очигледна имена влашког порекла су она која као суфиксе имају -ор или -ул, мада и ту често долази до комбинације словенског корена и влашког (источнороманског) наставка, као што је случај са именом Радул.
Ja sam potomak Brajenovića, ( majka mog dede po majci je od ovog roda)koji su sa Banije.Najstariji predak za koga mi je poznato bio je Jandrija Brajenović rodj.oko 1830god. Po predanju (porodičnom) krenuli sa Arsenijem...
Uvek mi je bilo intrigantno to patronimsko prezime po imenu Brajen. Delovalo i zvučalo nekako " engleski" :)
Tako da sam radeći porodični rodoslov malo više istraživala i ime Brajen i osnovicu Bra..
Našla sam ovo ime u turskom popisu oblasti Brankovića iz 1455 god. Zatim u Rečniku M.Grković V.Mihailović ( što pomenu i Nebo).
Medjutim bilo mi je interesantno što sam naišla na podatak da u Indiji postoji region Braj (u Utar Pradešu) i čak centar hodočašća koji se zove Braj ( Mandal centar).
Dalje u Rečniku sanskrita i srpskog Marka Pejakovića, reč brat je srodna reči bhraat u sanskritu.
Osnova Bra je skraćenica od Bramana, koja se može naći u sanskritu i u dravidskom jeziku. U sanskritu nebo je Bra( hma) Braman (Brahmarishi) znači mudrac. Brahman znači pobožan.
Kod nas ime BRAnko.
Luj Braj ( rodjen poč. 19 veka) tvorac pisma za slepe.ili Tomas Braj poznati novinar.
Sve ovo što sam napisala je samo rezultat mojih istraživanja zbog pisanja rodoslova i prezimena Brajenović koje nosim u krvi. Želela sam da napišem ono što je meni bilo interesantno i nikako ne bih želela da se ovo shvati drugačije.
Lično, ja bih volela da neki moj potomak u budućnosti, nosi ovo lepo staro srpsko ime Brajen.
Сва имена која имају везу са речју "брат" вуку корен из прото-индоевропског језика. Тако имате и у германским језицима brother (енглески) и Bruder (немачки), латинско frater, итд.Pa jeste, tačno je to, nego to nisam pomenula, nekako mi je ovo drugo dotad nepoznato, bilo interesantnije :)
Очигледни наставци да али сигурно су и они имали изузетака?Као и сви народи.Претпостављам да ви у потпуности одбацујете могућност да су Власи користили нека од наведених имена?Да су их преузели од Келта ?
Није спорно да имена нестају.Али нека од наведених у дискусији су преживјела друга не.Оних који су блискији нашем језику и даље има,оних “сумњивих” који више вучу ка неким другим народима су нестала.Можда су временом Брајан,Рајан,Брајен,Брајехна нестали јер су сматрана несрпским?Можда то има и везе и са развојем нивоа националне свести код Срба?Иако се ви не слажете ја бих ипак као опцију оставио могућност нестанка тих имена као последицу асимилације Влаха или неких других етничких група и преузимање само оних имена која су карактеристична за Србе.Немојте сметнути са ума да су на подручју данашње источне Црне Горе а и Малесије,српска односно албанска имена била сасвим уобичајена са оне стране “границе” да би са поларизацијом на српску или албанску страну она постала екслузивитет само за одређену државу.
Да ли неко ишчитавањем историјских списа/пописа може да оквирно утврди када су оваква имена и дефинитивно “испала из моде”?
Као што сам већ нагласио ову теорију сам само навео као једну од могућности.Засигурно ми није циљ борба са ветрењачама тј. тврдоглаво инсистирање на истој.Само ми је делује као могућа ...
осим имена Рајан и Брајан међу херцеговачким Власима постојаше и име катуна ПРИМИЛОВИЋ Име Примило делује (из наше садашњице) словенско-србско, али по Др. Ради Варги - Примило је келтско име
Others, such as Prima/Primus (though Holder notices only the forms Primiacus, Primiciacus, Primillo, Primuliacus Quintus/Quinta, names that represent a ordinal numeral in Latin, to sum it up, appear with a great predominance in the Celtic provinces of the Empire, proving a liking of these inhabitants for them or possibly a pre-existent tradition. Of course, in this case of the Celtic-root names, with a specificity more accurate than that of the Greek and Latin names;
https://www.academia.edu/212907/The_peregrine_names_from_Dacia
узгред трећина перегринских имена римске Дакије је келтског порекла
Нека од њих апсолутно звуче српски,Брајехна примјера ради ни у траговима...
Није баш тако. Основа речи је брај-, изведено од речи брат, а наставак -ехна је облик некада честог именског наставка код нас -хна, који чешће срећемо у облику -ихна, као у именима Војихна, Озрихна, итд. Касније се глас Х изгубио, па имамо облике Озрина, Војина, Брајина.
Душан > Дуја, Дука
Од овакових имена одмијела настала су презвишта Ђујић, Ђукић, Микић, Мијић, Цвијић, Грујић, Дујић, Дукић, Брајић, Рајић и тако редом истим кројем.
Корисно! Етимологију неких презимена ( Хрњић, Пелемиш, Балз(ц)ано, Галић) сам открио али Дукић не.
У Бијељини је било доста Дукића, који су сви муслимани, али никада нисам претпоставио да је коријен Душан. Дакле, Дујо је и Дује (Крстуловић - кошарка), као и презиме Дујковић (Иван-голман). Код нас је Душан углавном Дуле, а понекад и Дућо.
Е да, само код муслимана из Јање сам чуо ријеч ХЛОПТА.
Па да, није лагко видјет ту везу.Мислиш ли на "клис"?
Да, (х)лопта је предмет који се хлопа, бије, млати; Назив потиче од старе словјенске народне игре сличе бејзболу или крикету;
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0 (https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0)
Мислиш ли на "клис"?
Да, у нас то зову клис а у Карпатима и даље х(лопта), а Мађари кажу лабда. А прави стари назив за округло тијело био је меч (męč). Ту ријеч су покупили Власи од Прасловјена па кажу Власи "минћ", а ми од каравлашких цигана који су израђивали ковине, посуду и накит за влахе покупили ријеч минћуша, па се тако добацујемо ријечима.Руси користе реч"мјач" за лопту,то знам. За карпатско-влашке изразе сам лаик и вјерујем ти на ријеч. А про по наших крајева, убицираћу те кад тад🙂 а чини ми се да си неђе узводно😎
Мени јако необично женско име ЛефтеријаНајвероватније од грчког имена Елефтерија.
Највероватније од грчког имена Елефтерија.Онда је у преводу Слободанка
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Занимају ме искуства људи који су истраживали и правило своје породично стабло. Да ли се дешавало да отац , син и унук имају исто крштено име, конкретно име Михаил(о)? Говоримо о периоду пре 250-200 година и о српској породици. Да ли осим тога да је у тој породици име било популарно постоји још нека могућност односно разлог за овако нешто? Притом за последња два Михаила разлог давања имена није рођење на Аранђеловдан док за првог то не могу да тврдим..
Поштовани, да ли је неко чуо за оваква имена: Ђорго, Вела, Џуна, Векослав, Пота, Бога, Спас ?
Наиме ради се о именима у породичном стаблу која су ми чудна,породично стабло које иде до седам генерација уназад ( мушка старана по мојој мајци) околина Пирота. Иначе да додам ако ишта значи, тестирани из те породице (мој деда) Вукадин Младеновић носи хаплогрупу И2а1б3.
Амико, видео сам и раније ова тумачења презимена Лаудановић, о влашком пореклу. Но, она везују србијанске Лаудановиће за источну Србију. Али, ови које поменух, а знам још једну породицу која нема везе (бар не да знају) с породицом моје бивше колегинице, које носе то презиме, али - и једни и други су из западне Србије (Таковски крај).Управо причам са једним Вучићевићем (Оклетац, Бајина башта, Ђурђевдан) који има предање о старом презимену Лаудановић.
Оно што морам истаћи и код једних и код других је изразито светла комплексија (плава коса, плаве очи, ружичаст тен). Не тврдим ништа овом констатацијом, само је истичем као детаљ.
Управо причам са једним Вучићевићем (Оклетац, Бајина башта, Ђурђевдан) који има предање о старом презимену Лаудановић.
Каже да Лаудановићи имају огранке Вучићевић, Обрадиновић и Ранић.
Ако неко зна више молим вас да напише. Хвала.
Ево шта пише Велимир Михајловић („Српски презименик) о презименима Лаудан, Лаудановић и сл:https://www.wordreference.com/definition/laud
„ЛАУДАН-, ЛАУДОН- (< pyм. laudá)
Ове румунске основе (a lauda – хвалити) примећене су само у Србији и у Шибенику. Будући да су шибенски облици из XVI и XVII века. вероватно је да су тамо доспели посредством Влаха сточара, а подаци из Србије указују на директно порекло из суседне Румуније. Презимена у Србији могла би се објаснити и популарношћу фелдмаршала Лаудона који је у нашим крајевима од 1788. до 1791. године водио рат против Турака и оставио траг у народним песмама у облицима Лауд и „Лауд џенерале".
„Лаудановић: у селу Речица код Пожаревца 1824. године; у Турији (Бачка) 1845. године... у селу Сува Влака у Неготинској Крајини 1877. године; у Србову у Неготинској Крајини („пре 200 година из Балта Верђи у Румунији"); у Ваљевској Тамнави почетком ХХ века; у селу Бољковци у Качеру“.
Лаудановићи у Бољковцима рачунају се у староседеоце. Славе Аранђеловдан. Од њих су и ови у таковском крају које раније поменух.
Лаудановићи из Оклетца (Ђурђевдан), који данас више не носе то презиме, за себе кажу да су ту дошли из Дробњака, од Тепчана.
1863. године, била је једна задруга Лаудановића у пожешком крају, село Љутице, а 1892. године једна кућа у Чачку.
Да ли можда знамо или можемо да претпоставимо њихову хаплогрупу?По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца, PH908 :)
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца
Два необична имена средњевековне Босне - Рауп (или Рауф) и Галуп.
https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 146-151
да му је име арабско или бар неко редко библијско име јеврејскога корена.
Да ли неко зна ког су порекла имена Тасило и Одило?
Да ли неко зна ког су порекла имена Тасило и Одило?Личи на Станлио и Олио ;DШалим се. Тасило би требало да је родоначелник Хоенцолерна. Tasilo, graff von Zollern.
Да, и ја сам тражио податке о Окици Глушчевићу и нисам нашао богзнашта. Његов отац Јован Глушчевић (1821-1904), од Глушчевића из Камене Горе код Пријепоља, био је хајдук у Доњем Полимљу и један од вођа Бабинске буне 1875. године. Пребегао је у Ужице, где је одрастао и његов син Окица.
Окица Глушчевић (1858-1898), био је новинар и публициста, био је врсни зналац руског језика, па је превео нека руска књижевна дела, између осталих и Толстојев "Рат и мир". Био је вишегодишњи сарадник и уредник радикалног часописа "Одјек". На жалост, упокојио се у 40. години, тако да није стигао оставити иза себе још дела како би остао боље упамћен.
Верујем да је и име Окица неки надимак. Не бих се кладио, али прво ми на памет пада име Оливер.
Какмуж
Случајно сад наиђох на село Какмуже код Пљеваља, а онда схватих да постоји и село Какмуж у Босни, испод Озрена. Мало истраживах и сазнах (4 аориста) да је још у повељи босанског бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века записан неки Какмуж Одрамчевић. Име Какмуж је изгледа на исти калуп са Радмужем и Белмужем.
Какмуж
Случајно сад наиђох на село Какмуже код Пљеваља, а онда схватих да постоји и село Какмуж у Босни, испод Озрена. Мало истраживах и сазнах (4 аориста) да је још у повељи босанског бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века записан неки Какмуж Одрамчевић. Име Какмуж је изгледа на исти калуп са Радмужем и Белмужем.
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца, PH908 :)
Али би стварно било занимљиво да се ово језичко тумачење примени на презимена из српског говорног подручја (прелаз из једног страног облика у други страни облик, како је горе протумачено (Лаус, Лауш, Лауд) али ми је упало у око Небов извор о пореклу из истог подручја, Тепаца)...Те наведене могуће промене (у оквиру презимена истог корена) су опет занимљива појава да се понове у српском језичком простору, превелика коинциденција јер се ради вероватно о старијим језичким променама него сама презимена Лаушевић и Лаудовић...занимљиво
Извор
(Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925)