97. Кнежевић, Никољдан, Чачак
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, али без пуних поклапања са досад тестиранима. Такође нема ближих поузданијих поклапања са неким од тестираних који славе Никољдан или су са географско блиског подручја. Једино рјешење је неки од дубинских тестова.
По наводима тестираног, у Чачак су досељени из Биоске/Ужице. Помиње претка Симеуна који је наводно син Трипка Гуриша и који је доселио у Биоску. Предање о Симеуну је вјероватно тачно, али не и веза са Трипком Гуришем ( у том погледу не поклапа се ни слава, ни миграциона рута нити има поклапања са другим породицама које изводе поријекло од Трипка Гуриша). Поред тога, поријекло Кнежевића из Биоске прилично је добро описано у етнографској литтератури:
"Биоска...–Кнежевићи (Костићи) су друга истодобна стара породица. У ово село дошла су четири брата: Симеун, Радоје, Коста и Михаило Кнежевић из села Кнежевићи у Пиви. Чим су пали у Пехар поделили су се. Још при сеоби умро је Михаило и оставио иза себе удову Станојку и више синова. По смрти Станојчиној поделе се синови и два сиђу у Радаљ сродницима Радићима и уз њих се спусте у Мачву, два остану у селу и један умре без деце а други умре млад и остави сина Богдана чији се потомци зову:
-Богдановићи и Станојчићи;
а друга двојица сиђу у Бобову под Медведник и ту уз сроднике, синове умрлог Радоја, који се раније иселио, остану и имају потомства. Од Косте су потомци Костићи. Кнежевићи у Пехару, Станојчићи и Богдановићи у пехару, Костићи у Пехару и Кесеровини су једна породица, има их 78 кућа, славе Никољдан."
Уколико је тестирани заиста од Кнежевића из Биоске, онда је ово један од занимљивијих резултата.
Могуће је пратити рујанске кнезове са седиштем у Биосци кроз већи део 18. века, практично све до Устанка. Један од три кнеза којима је у Ужичкој нахији издат берат 1740. године био је Урош Стакић из Биоске. После гушења побуне Шејха Мехмеда, један од три кнеза који јамче за рају Ужичке нахије 1749. године је кнез Стоја, да би, вероватно исти тај, кнез Стоја Павићевић из Биоске био један од двојице у Ужичкој нахији којима су издати берати 1780. године. У неким молбама упућеним властима 1790их, у вези са манастиром Рача, потписник је и кнез Тома Пе(х)арац, и мени се чини да би он могао бити кнез све до Устанка.
Знамо да Ужичка нахија није била захваћена устанком на почетку, и да су на Ужице нешто касније устаници кренули из Ваљевске и Соколске нахије, тако да су некако ови кнезови из времена пре 1804. године пали у заборав у народу, за разлику од, на пример, Ненадовића и Грбовића у суседној нахији, мада ови ужички истина нису после Устанка наставили да кнезују, за разлику од ваљевских породица. Код Павловића у Ужичкој Црној Гори, кад се говори о пореклу породица из Биоске, ова прошлост се не помиње и делује да је све заборављено.
На једном списку из 1819. године, Никола Кнежевић је кмет Биоске, појављује се и на тефтеру из 1823, али се 1830их то презиме више не појављује. Међутим, појављује се кмет Никола Томић, за кога видимо из других података да је стар, па је највероватније реч о истој особи, која би могла бити син Томе Пеарца?
Да ли су Урош Стакић, Стоја Павићевић, Тома Пеарац и Никола Кнежевић/Томић сви из исте фамилије односно исте мушке лозе, не можемо рећи, али постоји могућност. Да је Ђорђо још увек ту, неке ствари би биле јасније, јер би нам могао рећи шта пише на тефтеру из 1795. године.
Штета што је модалан хаплотип, најчешћа хаплогрупа и слава. Можда би могао бити повезан са Сијерчићем из Хан Пијеска.
