Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

[Alvir]

Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

[НиколаВук]

Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Највероватније нису исти род, имају превише разлика на упоредивим маркерима.

[Alvir]

Поштовани,

Хвала на одговору! Решили смо и ову дилему о пореклу Миљковића из Кољана.

Поздрав!

[Зрно]

Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Фасцинатна прича о том Милку Поповићу који је из Грбља, прецизније села Загора, преселио у Промину, али не зна се када. Или ово - Krajem 14. veka u Zadru su sinovi mesara Milka (Novak i Petar) su poneli prezime Milković. Slavili su slavu Svetog Jovana Bogoslova. Ta loza Milkovića je pokatoličena u 15. veku.

Ај само да видимо доказе за то, неки документ, па да му дамо златну медаљу из генеалогије, посебно због ових Миљковића из Задра за које зна да су славили Јовањдан у 14. веку и да су покатоличени у 15.

[Cvitkovac]

Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494.

53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.

Да додам јер имамо два мушка рода под истим презименом:


N2 Миљковић је тестиран у склопу Новогодишње ДНК недеље. Он је онда тестирао и овог другог Миљковића који је испао I2a.

Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.

[Alvir]

Поштовани господине Цвитковац,

Има више фамилија  Миљковића у Кољанима. Према Симићу и Шкиљану у књизи  "Срби у Цетинској крајини" помињу се само Верачије- по народном Вераџићи,
Алфири- народно Алвири и Зелко- народно Зељци. Постоје још две фамилије које се не помињу у књизи то су Павлиновићи и Бечићи.
Тестирани I2 je Павлиновић, а тестирани N2 сам ја, односно Алвир!
Да бисмо утврдили који су преовладајући морамо тестирати још једну фамилију Миљковића.
Пошто су фамилије расељене прво колонизацијом после Другог рата, па потапањем Цетинског поља 1958 и после Олује, тешко је наћи мушке потомке ових фамилија.
Нас Алвира има највише, али ћу покушати да тестирам једног Зељка за дане наступајућих празника који је у Платичеву у Срему.

Иначе наша  N2  грана из Кољана, којој још у Кољанима припадају и Гарићи, Катићи, Бокуни и Марјановићи би требало даје из рода Бањана и Пивљана из Старе Херцеговине!
Требало би истражити како су доспели у Далмацију и у које време. Помињу се и у 17. и 18. веку на тим просторима.

Срдачан поздрав,

Алвир

[Cvitkovac]

Poštovani Alvire,

 u neposrednoj blizini Miljkovića su živeli Vučenovići. Vućenovići slave svetog Vasilija isto kao neki Miljkovići. Miljkovići smatraju da su Vučenovići došljaci. Miljkovići su imali ispasišta (zemlju u planini) na Dinari iznad Bračevog doca. Za Vučenoviće moj izvor ne zna da li su imali.

Vučenovića ima dosta u Batajnici.Zeljci žive u Mariboru, Splitu,CG Piperi, u Sinju,  Kačarevu,Indjiji...

[Alvir]

Поштовани Цвитковче,

Вученовићи су живели на врху истог засеока у Горњим Кољанима где и сви Миљковићи и цео засеок је славио Васиљевдан као и сви Миљковићи у Кољанима.
Како и између нас Миљковића има великих разлика, што се и види из добијених резултата тестова, највероватније да су Вученовићи касније дошли и прихватили исту славу.
Изгледа да су у Кољане дошли из Подосоја, јер Симић и Шкиљан у књизи  "Срби у Цетинској крајини" о Вученовићима пишу:

"Vučenović (Vučen, Vučinović, Vučenac)

Slave Svetog Vasilija. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici,
1. 7.1692. godine, pod zapovjedništvom harambaše Nicoloa Biocouicha bio je
Gio. Vusenich s četirima članovima porodice i s 5 campa dobivene zemlje.
 Naselili su se po sredini Podosoja i u Koljanima. U Podosoju su im
1788. godine kuće bile uz Terziće (Tersiche). 1810. godine Vučeni su velik
rod koji ima 4 porodice s 46 članova (Gligorije 10 članova, Ilija 14 članova,
Trivun 11 članova i Todor 11 članova). 1846. godine u Podosoju nemaju
stojnih kuća, a u Koljanima vlasnici su Vuccinovich Stefan, Luca, Giovan,
Saverio, Michele, Giorgio i Teodoro. Vučenovići žive i u Ramljanima i
slave Svetog Nikolu. Nema dokazane povezanosti između ovih porodica."

Алвири имају куће у Горњим Кољанима које су најближе главном путу Врлика-Бителић, па затим следе куће Зељака, Павлиновића и Бечића који су најближи кућама Вученовића.
Вераџићи су у посебном засеоку ближе Перковићима према Врлици.
По мом скромном мишљењу Алвири су дошли први пошто су најближе главном путу, али не мора бити тачно.

Поздрав,

Алвир

[Uzi]

Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.

Недавно је Гарић тестирао DYS650 и потврђена му је вредност 21. Од N2 са славом Никољдан, негативних на грану FGC28435, ту вредност има и Печујлија из Кнежевих Винограда па постоји могућност да припадају истој подграни низводно од FT182494.

[Petar90]

Поздрав свима!

Презивам се Јаковљевић, али од оних Јаковљевића који су пореклом са Ливањског Поља, а даљим из Цетине, што је околина Врлике - Цетинска Крајина.

Одрадио сам комплетни "health and ancestry" ДНК тест преко "23 and me" сервиса и резултат хаплогрупе по оцу је: I-S17250.

Дакле, Јаковљевићи (ако није било уплива комшија ) из те области су I-S17250.




https://i.ibb.co/HTnCyYZ/1.jpg
https://ibb.co/SnscY43
https://ibb.co/S0cGM0S
https://ibb.co/1G0jj4x
https://ibb.co/yFy8kn7
https://ibb.co/0hLfvCW
https://ibb.co/prt9k9Q
https://ibb.co/NjKBqVZ

[Petar90]

Само да додам - славимо Светог Јована Крститеља; У online формату имам породично стабло, па кога од Јаковљевића занима, може ме контактирати да проследим линк.

[НиколаВук]

54. Миланковић, Лазарева Субота, Баљци, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908>PH3310>A20333>FT18830, роду који слави Лазареву Суботу и углавном је присутан на подручју Далмације, од којих је велики тест генома (Big Y код компаније FTDNA) до сада урадио само Кубат из Жегра код Обровца. Једини у оквиру рода поседује модалну вредност 13 на маркеру DYS439 (остали ту имају снижену вредност 12), али дели снижену немодалну вредност 29 на маркеру DYS449 са Кубатом, која би могла бити карактеристична за овај род. Са већином тестираних из рода се разликује на 1-3 маркера, од којих вреди споменути Јошића који је такође из Баљака и такође слави Лазареву Суботу (2 маркера разлике, на DYS439 и DYS570). 

Тестирани је оставио податак да је његова породица имала родовски надимак Лукачи. У чланку о пореклу становништва Баљака са портала "Порекла" је написано да је у попису из 1948. пописан 131 Миланковић (убедљиво најбројнији род у селу) и да су били присутни у селу у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-baljci-ruzic-dalmacija/

[Зрно]

https://www.poreklo.rs/2024/01/02/baljci-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/
Ово је новији и детаљнији чланак.

1711.Јован Миланковић пок. Новака на катастру Баљака. 1684. Лазо Миланковић са људима склоњеним у Шибеник са турске територије у унутрашњости Далмације. Не пише да је био из Баљака, али то је то.

Очигледно је и осталих неколико презимена који славе Лазареву суботу, исти род.