Аутор Тема: Новинарски текстови о генетици  (Прочитано 359919 пута)

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #760 послато: Март 09, 2018, 10:22:21 поподне »
Ево скорашње реконструкције Неандерталца:

Ова реконструкција се доста разликује од онога што смо виђали као реконсзрукције неандерталца.
Некако је питомији

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #761 послато: Март 10, 2018, 02:27:47 поподне »
Ова реконструкција се доста разликује од онога што смо виђали као реконсзрукције неандерталца.
Некако је питомији

Овде нешто није у реду, пошто се ген за светлу кожу и светле очи код хомо сапиенса јавља много после нестанка неандерталаца.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7265
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #762 послато: Март 17, 2018, 06:42:10 поподне »
Занимљиви истраживање научника из Глазгова:
Deca nasleđuju inteligenciju od majke, a ne od oca
Geni za oštroumnost, koje prenosi X hromozom, mogu da budu deaktivirani ako dolaze od oca, pokazalo je britansko istraživanje.
Istraživači iz Glazgova otkrili su da genetski profil majke najverovatnije u najvećoj meri određuje koliko će njena deca biti pametna i da otac možda nema uticaja na pamet deteta, piše Independent.

Verovatnije je da će žena detetu preneti gen inteligencije jer se prenosi putem X hromozoma. Osim toga, naučnici sada veruju da geni za napredne kognitivne funkcije koji se nasleđuju od oca mogu automatski da se deaktiviraju.

Naučnici smatraju da kategorija gena poznatih pod imenom 'uslovljeni geni' funkcioniše samo ako u pojedinim slučajevima dolazi od majke i u drugim slučajevima od oca. Veruje se da je inteligencija jedna od karakteristika koja se prenosi uslovljenim genima koji dolaze od majke.
Laboratorijske studije na genetski modifikovanim miševima otkrile su da su oni s većom količinom majčinih gena razvili veće glave i mozgove, ali manja tela. Oni s većom količinom očinskih gena imali su manje mozgove i veća tela.

Istraživači su identifikovali ćelije koje su sadržale samo majčinske ili očinske gene u šest različitih delova mišjeg mozga, koji su kontrolisali različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.

Ćelije s očinskim genima nakupile su se u delovima limbičkog sistema koji učestvuje u funkcijama kao što su seks, hrana i agresija. ALi, istraživači nisu pronašli očinske ćelije u cerebralnom korteksu, mestu gde se događaju najnaprednije kognitivne funkcije, kao što su zaključivanje, raduđivanje, jezik i planiranje.

Istraživači su otkrili su da teorije koje su ekstrapolirane iz studija sprovedenih na miševima važe u stvarnosti kada su intervjuisali 12,686 osoba između 14 i 22 godine starosti svake godine od 1994. godine do danas.

Uprkos tome što su uzeli u obzir nekoliko faktora, od stepena obrazovanja ispitanika do njihove rase i društveno-ekonomskog statusa, tim je otkrio da je i dalje najbolji predviđač inteligencije deteta IQ majke.

Doduše, istraživanje je takođe utvrdilo da genetika nije jedini faktor koji utiče na inteligenciju - smatra se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno i da na drugi deo utiče okruženje.

Isto tako, otkriveno je da majke igraju izuzetno važnu ulogu u negenetskom delu inteligencije, a pojedine studije sugerišu da je povezanost majke i deteta blisko povezana s inteligencijom.

Istraživači s Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da je stabilna emotivna veza između majke i deteta ključna za rast pojedinih delova mozga. Nakon analiziranja načina na koji se grupa majki odnosila prema svojoj deci tokom sedam godina, istraživači su otkrili da su ona deca koju su majke emotivno podržavale i kojima su intelektualne potrebe ispunjene imala u proseku 10 odsto veći hipokampus s 13 godina od dece čije su majke bile emotivno udaljene. Hipokampus se povezuje s pamćenjem, učenjem i reagovanjem na stres.

Smatra se da snažna veza s majkom detetu pruža osećaj sigurnosti, koji mu dozvoljava da istražuje svet i daje samopouzdanje da rešava probleme. Osim toga, predane i obazrive majke češće pomažu deci u rešavanju problema i tako im pomažu da ostvare svoj puni potencijal.

Naravno, uloga očeva u razvoju inteligencije deteta nije zanemarljiva, budući da ceo niz drugih faktora - kao što su intuicija i emocije - koje deca mogu da naslede od očeva, takođe utiču na razvoj inteligencije.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=08&nav_id=1185734

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #763 послато: Март 17, 2018, 07:25:48 поподне »
Занимљиви истраживање научника из Глазгова:
Deca nasleđuju inteligenciju od majke, a ne od oca
Geni za oštroumnost, koje prenosi X hromozom, mogu da budu deaktivirani ako dolaze od oca, pokazalo je britansko istraživanje.
Istraživači iz Glazgova otkrili su da genetski profil majke najverovatnije u najvećoj meri određuje koliko će njena deca biti pametna i da otac možda nema uticaja na pamet deteta, piše Independent.

Verovatnije je da će žena detetu preneti gen inteligencije jer se prenosi putem X hromozoma. Osim toga, naučnici sada veruju da geni za napredne kognitivne funkcije koji se nasleđuju od oca mogu automatski da se deaktiviraju.

Naučnici smatraju da kategorija gena poznatih pod imenom 'uslovljeni geni' funkcioniše samo ako u pojedinim slučajevima dolazi od majke i u drugim slučajevima od oca. Veruje se da je inteligencija jedna od karakteristika koja se prenosi uslovljenim genima koji dolaze od majke.
Laboratorijske studije na genetski modifikovanim miševima otkrile su da su oni s većom količinom majčinih gena razvili veće glave i mozgove, ali manja tela. Oni s većom količinom očinskih gena imali su manje mozgove i veća tela.

Istraživači su identifikovali ćelije koje su sadržale samo majčinske ili očinske gene u šest različitih delova mišjeg mozga, koji su kontrolisali različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.

Ćelije s očinskim genima nakupile su se u delovima limbičkog sistema koji učestvuje u funkcijama kao što su seks, hrana i agresija. ALi, istraživači nisu pronašli očinske ćelije u cerebralnom korteksu, mestu gde se događaju najnaprednije kognitivne funkcije, kao što su zaključivanje, raduđivanje, jezik i planiranje.

Istraživači su otkrili su da teorije koje su ekstrapolirane iz studija sprovedenih na miševima važe u stvarnosti kada su intervjuisali 12,686 osoba između 14 i 22 godine starosti svake godine od 1994. godine do danas.

Uprkos tome što su uzeli u obzir nekoliko faktora, od stepena obrazovanja ispitanika do njihove rase i društveno-ekonomskog statusa, tim je otkrio da je i dalje najbolji predviđač inteligencije deteta IQ majke.

Doduše, istraživanje je takođe utvrdilo da genetika nije jedini faktor koji utiče na inteligenciju - smatra se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno i da na drugi deo utiče okruženje.

Isto tako, otkriveno je da majke igraju izuzetno važnu ulogu u negenetskom delu inteligencije, a pojedine studije sugerišu da je povezanost majke i deteta blisko povezana s inteligencijom.

Istraživači s Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da je stabilna emotivna veza između majke i deteta ključna za rast pojedinih delova mozga. Nakon analiziranja načina na koji se grupa majki odnosila prema svojoj deci tokom sedam godina, istraživači su otkrili da su ona deca koju su majke emotivno podržavale i kojima su intelektualne potrebe ispunjene imala u proseku 10 odsto veći hipokampus s 13 godina od dece čije su majke bile emotivno udaljene. Hipokampus se povezuje s pamćenjem, učenjem i reagovanjem na stres.

Smatra se da snažna veza s majkom detetu pruža osećaj sigurnosti, koji mu dozvoljava da istražuje svet i daje samopouzdanje da rešava probleme. Osim toga, predane i obazrive majke češće pomažu deci u rešavanju problema i tako im pomažu da ostvare svoj puni potencijal.

Naravno, uloga očeva u razvoju inteligencije deteta nije zanemarljiva, budući da ceo niz drugih faktora - kao što su intuicija i emocije - koje deca mogu da naslede od očeva, takođe utiču na razvoj inteligencije.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=08&nav_id=1185734

Без обзира што сам жена, ово ми нема логике.
Знам за брата генија и сестру која је прилично интелектуално слаба, а потичу из несређене породице. (по томе бе требало обрнуто да буде)
Друго има низ нелогичности у тексту, типа мајчине и очеве ћелије..

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7265
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #764 послато: Март 17, 2018, 08:00:46 поподне »
Без обзира што сам жена, ово ми нема логике.
Знам за брата генија и сестру која је прилично интелектуално слаба, а потичу из несређене породице. (по томе бе требало обрнуто да буде)
Друго има низ нелогичности у тексту, типа мајчине и очеве ћелије..
Па јесте нелогично што се труде да прикажу "црно бело", није баш све тако...(Мада острвљани воле да буду "контраши", а и возе левом страном  :D ) Да је ово апсолутно тачно, она би сва рођена браћа и сестре били исти...
« Последња измена: Март 17, 2018, 08:07:08 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #765 послато: Март 17, 2018, 08:07:10 поподне »
Па јесте нелогично што се труде да прикажу "црно бело", није баш све тако...Мада острвљани воле да буду "контраши", а и возе левом страном  :D
Ко зна новинари како преносе, њима је често битно да имају звучне наслове.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #766 послато: Март 17, 2018, 08:07:24 поподне »
Занимљиви истраживање научника из Глазгова:
Deca nasleđuju inteligenciju od majke, a ne od oca
Geni za oštroumnost, koje prenosi X hromozom, mogu da budu deaktivirani ako dolaze od oca, pokazalo je britansko istraživanje.
Istraživači iz Glazgova otkrili su da genetski profil majke najverovatnije u najvećoj meri određuje koliko će njena deca biti pametna i da otac možda nema uticaja na pamet deteta, piše Independent.

Verovatnije je da će žena detetu preneti gen inteligencije jer se prenosi putem X hromozoma. Osim toga, naučnici sada veruju da geni za napredne kognitivne funkcije koji se nasleđuju od oca mogu automatski da se deaktiviraju.

Naučnici smatraju da kategorija gena poznatih pod imenom 'uslovljeni geni' funkcioniše samo ako u pojedinim slučajevima dolazi od majke i u drugim slučajevima od oca. Veruje se da je inteligencija jedna od karakteristika koja se prenosi uslovljenim genima koji dolaze od majke.
Laboratorijske studije na genetski modifikovanim miševima otkrile su da su oni s većom količinom majčinih gena razvili veće glave i mozgove, ali manja tela. Oni s većom količinom očinskih gena imali su manje mozgove i veća tela.

Istraživači su identifikovali ćelije koje su sadržale samo majčinske ili očinske gene u šest različitih delova mišjeg mozga, koji su kontrolisali različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.

Ćelije s očinskim genima nakupile su se u delovima limbičkog sistema koji učestvuje u funkcijama kao što su seks, hrana i agresija. ALi, istraživači nisu pronašli očinske ćelije u cerebralnom korteksu, mestu gde se događaju najnaprednije kognitivne funkcije, kao što su zaključivanje, raduđivanje, jezik i planiranje.

Istraživači su otkrili su da teorije koje su ekstrapolirane iz studija sprovedenih na miševima važe u stvarnosti kada su intervjuisali 12,686 osoba između 14 i 22 godine starosti svake godine od 1994. godine do danas.

Uprkos tome što su uzeli u obzir nekoliko faktora, od stepena obrazovanja ispitanika do njihove rase i društveno-ekonomskog statusa, tim je otkrio da je i dalje najbolji predviđač inteligencije deteta IQ majke.

Doduše, istraživanje je takođe utvrdilo da genetika nije jedini faktor koji utiče na inteligenciju - smatra se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno i da na drugi deo utiče okruženje.

Isto tako, otkriveno je da majke igraju izuzetno važnu ulogu u negenetskom delu inteligencije, a pojedine studije sugerišu da je povezanost majke i deteta blisko povezana s inteligencijom.

Istraživači s Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da je stabilna emotivna veza između majke i deteta ključna za rast pojedinih delova mozga. Nakon analiziranja načina na koji se grupa majki odnosila prema svojoj deci tokom sedam godina, istraživači su otkrili da su ona deca koju su majke emotivno podržavale i kojima su intelektualne potrebe ispunjene imala u proseku 10 odsto veći hipokampus s 13 godina od dece čije su majke bile emotivno udaljene. Hipokampus se povezuje s pamćenjem, učenjem i reagovanjem na stres.

Smatra se da snažna veza s majkom detetu pruža osećaj sigurnosti, koji mu dozvoljava da istražuje svet i daje samopouzdanje da rešava probleme. Osim toga, predane i obazrive majke češće pomažu deci u rešavanju problema i tako im pomažu da ostvare svoj puni potencijal.

Naravno, uloga očeva u razvoju inteligencije deteta nije zanemarljiva, budući da ceo niz drugih faktora - kao što su intuicija i emocije - koje deca mogu da naslede od očeva, takođe utiču na razvoj inteligencije.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=08&nav_id=1185734

Ово је стварно глупост. Кад се провери који су извори кориштени, види се да су истраживања застарела и пристрасна. Посебно кад се види да се користи истраживање рађено пре  више од 45 година. А о осталом делу чланака да ни не прићам.

Lehrke R. (1972) A theory of X-linkage of major intellectual traits. Am J Ment Defic; 76: 611-619.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #767 послато: Март 17, 2018, 11:40:01 поподне »

Doduše, istraživanje je takođe utvrdilo da genetika nije jedini faktor koji utiče na inteligenciju - smatra se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno i da na drugi deo utiče okruženje.


Eво како се тачно израчунава наследивост интелигенције и процене негенетских чинилаца.

На основу тестирања великог броја људи тестовима интелигенције добијене су следеће корелације:

поновљено тестирање на истој особи                 -   0,87
једнојајчани близанци који су одрасли заједно  -   0,86
једнојајчани близанци који су рано раздвојени -   0,72
двојајчани близанци одрасли заједно                   -   0,60
двојајчани близанци одрасли раздвојено             -   0,52
браћа и сестре одрасли заједно                            -   0,47
биолошки родитељи и деца која живе заједно       -   0,40
усвојена деца и усвојитељи                                  -   0,19

На основу ових коефицијената корелације могуће је израчунати наследивост интелигенције која се изражава преко коефицијената херитабилности (h) који може имати вредности од 0 до 1:

h = ridentični blizanci – rdizigotni blizanci x 2 
Значи, hinteligencije = (0,86-0,60) x 2 = 0,52. То значи да интелигенција има умерену наследивост.

Процене негенетских чиниоца су процене ефеката заједничке средине и специфични ефекти (ефекти јединствене средине). Ефекти заједничке средине су чиниоци животне средине који су заједнички за групу сродника. Специфична (јединствена) средина су чиниоци који утичу само на одређену особу и она се може изразити коефицијентом специфичне средине (КSS) која има вредност од 0 до 1, по следећој формули:

KSS = 1 – ridentičnih blizanaca koji se odgajaju zajedno 
Значи, KSSinteligencije = 1 – 0,86 = 0,14

Коефицијент заједничке средине (КZS) добија се тако што се сабере вредност коефицијента херитабилности и коефицијента специфичне средине  и тај збир одузме од 1:

KZS = 1 – (h + KSS)     
KZSinteligencije identičničnih blizanaca = 1 – (0,52 + 0,14) = 1 – 0,66 = 0,34
« Последња измена: Март 17, 2018, 11:43:53 поподне marigold »

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #768 послато: Март 18, 2018, 12:02:31 пре подне »

Istraživači s Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da je stabilna emotivna veza između majke i deteta ključna za rast pojedinih delova mozga. Nakon analiziranja načina na koji se grupa majki odnosila prema svojoj deci tokom sedam godina, istraživači su otkrili da su ona deca koju su majke emotivno podržavale i kojima su intelektualne potrebe ispunjene imala u proseku 10 odsto veći hipokampus s 13 godina od dece čije su majke bile emotivno udaljene. Hipokampus se povezuje s pamćenjem, učenjem i reagovanjem na stres.

Smatra se da snažna veza s majkom detetu pruža osećaj sigurnosti, koji mu dozvoljava da istražuje svet i daje samopouzdanje da rešava probleme. Osim toga, predane i obazrive majke češće pomažu deci u rešavanju problema i tako im pomažu da ostvare svoj puni potencijal.

Naravno, uloga očeva u razvoju inteligencije deteta nije zanemarljiva, budući da ceo niz drugih faktora - kao što su intuicija i emocije - koje deca mogu da naslede od očeva, takođe utiču na razvoj inteligencije.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=08&nav_id=1185734

Занимљиво откриће истраживача са Универзитета у Вашингтону, с обзиром на студију Ренеа Шпица давне 1952. године:

<a href="https://www.youtube.com/v/VvdOe10vrs4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VvdOe10vrs4</a>
« Последња измена: Март 18, 2018, 09:27:51 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #769 послато: Март 25, 2018, 11:25:45 пре подне »
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:718511-Evropski-kraljevi-poreklom-Nemanjici

Ко је ова новинарка? Претпостављам да има залеђе у овдашњем врху СКЈ  :D

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #770 послато: Март 25, 2018, 02:10:02 поподне »
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:718511-Evropski-kraljevi-poreklom-Nemanjici

Ко је ова новинарка? Претпостављам да има залеђе у овдашњем врху СКЈ  :D

Овако. Дубоко сам разочаран што је рад мене и мог колеге МучеСR1bИН-а злоупотребљен у сврху промовисања псеудонауке, против које се увек свим снагама борим. Он и ја смо (пре скоро 2 месеца) написали један краћи текст о археогенетици, са освртом на историју ових простора; тај текст је написан на захтев ове назови новинарке, како би ишао у фељтону у Вечерњим Новостима и помогао у разумевању генетичке генеалогије и археогенетике код читалаца, као и у популарисању Друштва "Порекло"; у самом тексту смо на више места нагласили бесмисленост аутохтонистичких теза о Србима "Лепенцима и Винчанцима", то поткрепили и са доказима. Упркос свему томе, ова назови новинарка је нашла за сходно да извали овако нешто:

"NASUPROT ovoj "doseljeničkoj" tezi, krajem osamdesetih godina minulog veka, na osnovu svojih istraživanja, profesor dr Đorđe Janković, arheolog, zastupao je teoriju o podunavskom poreklu Slovena i njihovoj autohtonosti na Balkanu i pre Velike seobe, što nova multidisciplinarna istraživanja ne osporavaju. Nesporno je, naime, da već od mezolita, 7.000 godina pre Hrista, na našim prostorima, u Lepenskom viru i u Đerdapu postoji dunavska civilizacija, koja se može dovesti u vezu sa kulturom Srba i drugih balkanskih Slovena. Već 5.000 godina pre Hrista postoji razvijena vinčanska kultura, a njeno pismo, arhitektura i običaji geografski se uglavnom poklapaju sa teritorijom današnje Srbije. Zanimljiva je i velika sličnost vinčanskog pisma i srpske ćirilice, a za proveru ove tvrdnje nikom ne treba više od nekoliko sekundi. Po mišljenju profesora Jankovića, čak se i poređenjem skeleta može dokazati da nema diskontinuiteta i da je današnji dinarski tip Srba zapravo starosedelac na ovom prostoru."  :o ::) :o ::)

Усмени договор је био да пре изласка у штампу ова такозвана новинарка пошаље верзију која ће ићи за штампу Броју 1, који би је након тога проследио нама; након што би је прегледали и одобрили, тек би онда ишла у штампу. Ово се наравно није догодило. Такође смо требали испод тог текста у Новостима да колега Муча и ја будемо потписани као аутори, то се није десило, међутим тим боље, јер би свакако још трагичније испало да испод ове аутохтонистичке бљувотине стоје наша имена и презимена, ту би већ могло да буде материјала и за суд. Квази новинарка је исецкала наш текст и убацила произвољно само одређене делове, претпостављам да ће такав "мозаик" да се настави и у осталим деловима тог, слободно могу да кажем, несрећног фељтона. Заиста сам, понављам још једном, дубоко разочаран и љут што је наш добровољни рад у сврху популарисања Друштва "Порекло" и генетичке генеалогије овим фељтоном злоупотребљен и унакажен. Након овога, свакако мислим да се нећу бавити следећим подухватима ове врсте. Такође мислим да је овај фељтон, у оваквом облику, тешка анти-реклама за Порекло и да треба настојати да се његово излажење прекине, услед велике штете које ћемо као Друштво да претрпимо због самовољног убацивања псеудонаучних теза ове псеудоновинарке и повезивања тих теза са нама, као да ми и наши закључци стојимо иза тога; постаћемо предмет тешке спрдње и подсмеха и стављаће нас у исти кош са Деретићем, Шарићем и осталим "мислиоцима".

Мислим да би најправедније било да се на сајту "Порекла" објави целокупан наш текст, без "измена и корекција", па да јавност може да види шта смо колега и ја заиста написали, а шта је назови новинарка од тога одлучила, исецкано, да убаци у свој несрећни фељтон. Толико.
« Последња измена: Март 25, 2018, 02:18:54 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #771 послато: Март 25, 2018, 02:30:32 поподне »
Овако. Дубоко сам разочаран што је рад мене и мог колеге МучеСR1bИН-а злоупотребљен у сврху промовисања псеудонауке, против које се увек свим снагама борим. Он и ја смо (пре скоро 2 месеца) написали један краћи текст о археогенетици, са освртом на историју ових простора; тај текст је написан на захтев ове назови новинарке, како би ишао у фељтону у Вечерњим Новостима и помогао у разумевању генетичке генеалогије и археогенетике код читалаца, као и у популарисању Друштва "Порекло"; у самом тексту смо на више места нагласили бесмисленост аутохтонистичких теза о Србима "Лепенцима и Винчанцима", то поткрепили и са доказима. Упркос свему томе, ова назови новинарка је нашла за сходно да извали овако нешто:

"NASUPROT ovoj "doseljeničkoj" tezi, krajem osamdesetih godina minulog veka, na osnovu svojih istraživanja, profesor dr Đorđe Janković, arheolog, zastupao je teoriju o podunavskom poreklu Slovena i njihovoj autohtonosti na Balkanu i pre Velike seobe, što nova multidisciplinarna istraživanja ne osporavaju. Nesporno je, naime, da već od mezolita, 7.000 godina pre Hrista, na našim prostorima, u Lepenskom viru i u Đerdapu postoji dunavska civilizacija, koja se može dovesti u vezu sa kulturom Srba i drugih balkanskih Slovena. Već 5.000 godina pre Hrista postoji razvijena vinčanska kultura, a njeno pismo, arhitektura i običaji geografski se uglavnom poklapaju sa teritorijom današnje Srbije. Zanimljiva je i velika sličnost vinčanskog pisma i srpske ćirilice, a za proveru ove tvrdnje nikom ne treba više od nekoliko sekundi. Po mišljenju profesora Jankovića, čak se i poređenjem skeleta može dokazati da nema diskontinuiteta i da je današnji dinarski tip Srba zapravo starosedelac na ovom prostoru."  :o ::) :o ::)

Усмени договор је био да пре изласка у штампу ова такозвана новинарка пошаље верзију која ће ићи за штампу Јовици, који би је након тога проследио нама; након што би је прегледали и одобрили, тек би онда ишла у штампу. Ово се наравно није догодило. Такође смо требали испод тог текста у Новостима да колега Муча и ја будемо потписани као аутори, то се није десило, међутим тим боље, јер би свакако још трагичније испало да испод ове аутохтонистичке бљувотине стоје наша имена и презимена, ту би већ могло да буде материјала и за суд. Квази новинарка је исецкала наш текст и убацила произвољно само одређене делове, претпостављам да ће такав "мозаик" да се настави и у осталим деловима тог, слободно могу да кажем, несрећног фељтона. Заиста сам, понављам још једном, дубоко разочаран и љут што је наш добровољни рад овим фељтоном злоупотребљен и унакажен. Након овога, свакако мислим да се нећу бавити следећим подухватима ове врсте. Такође мислим да је овај фељтон, у оваквом облику, тешка анти-реклама за Порекло и да треба настојати да се његово излажење прекине, услед велике штете које ћемо као Друштво да претрпимо због самовољног убацивања псеудонаучних теза ове псеудоновинарке и повезивања тих теза са нама, као да ми и наши закључци стојимо иза тога; постаћемо предмет тешке спрдње и подсмеха и стављаће нас у исти кош са Деретићем, Шарићем и осталим "мислиоцима".

Мислим да би најправедније било да се на сајту "Порекла" објави целокупан наш текст, без "измена и корекција", па да јавност може да види шта смо колега и ја заиста написали, а шта је назови новинарка од тога одлучила, исецкано, да убаци у свој несрећни фељтон. Толико.

Ви лично и дотични МучеСR1bИН можете тражити демантиј или објављивање  исправке или одговора, као што то може тражити Друштво српских родословаца као правно лице  које је оснивач српског ДНК пројекта (импресум СРПСКИ ДНК ПРОЈЕКАТ, ОСНИВАЧ: Друштво српских родословаца „Порекло“, Београд, ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА: Јовица Кртинић, ШЕФ СРПСКОГ ДНК ПРОЈЕКТА: Милан Рајевац) односно ако вам јавно гласило Новости односно уредник не објави демантиј или  исправку или одговор можете поднети тужбу.

Али, и али.... отишла је у "народ" таква информација, па сад....убудуће опрез.

Мада, да не буде скупља Дара него Мара.
« Последња измена: Март 25, 2018, 02:32:31 поподне на Црвeњском путу »

симо

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #772 послато: Март 25, 2018, 03:45:15 поподне »
Овако. Дубоко сам разочаран што је рад мене и мог колеге МучеСR1bИН-а злоупотребљен у сврху промовисања псеудонауке, против које се увек свим снагама борим. Он и ја смо (пре скоро 2 месеца) написали један краћи текст о археогенетици, са освртом на историју ових простора; тај текст је написан на захтев ове назови новинарке, како би ишао у фељтону у Вечерњим Новостима и помогао у разумевању генетичке генеалогије и археогенетике код читалаца, као и у популарисању Друштва "Порекло"; у самом тексту смо на више места нагласили бесмисленост аутохтонистичких теза о Србима "Лепенцима и Винчанцима", то поткрепили и са доказима. Упркос свему томе, ова назови новинарка је нашла за сходно да извали овако нешто:

"NASUPROT ovoj "doseljeničkoj" tezi, krajem osamdesetih godina minulog veka, na osnovu svojih istraživanja, profesor dr Đorđe Janković, arheolog, zastupao je teoriju o podunavskom poreklu Slovena i njihovoj autohtonosti na Balkanu i pre Velike seobe, što nova multidisciplinarna istraživanja ne osporavaju. Nesporno je, naime, da već od mezolita, 7.000 godina pre Hrista, na našim prostorima, u Lepenskom viru i u Đerdapu postoji dunavska civilizacija, koja se može dovesti u vezu sa kulturom Srba i drugih balkanskih Slovena. Već 5.000 godina pre Hrista postoji razvijena vinčanska kultura, a njeno pismo, arhitektura i običaji geografski se uglavnom poklapaju sa teritorijom današnje Srbije. Zanimljiva je i velika sličnost vinčanskog pisma i srpske ćirilice, a za proveru ove tvrdnje nikom ne treba više od nekoliko sekundi. Po mišljenju profesora Jankovića, čak se i poređenjem skeleta može dokazati da nema diskontinuiteta i da je današnji dinarski tip Srba zapravo starosedelac na ovom prostoru."  :o ::) :o ::)

Усмени договор је био да пре изласка у штампу ова такозвана новинарка пошаље верзију која ће ићи за штампу Броју 1, који би је након тога проследио нама; након што би је прегледали и одобрили, тек би онда ишла у штампу. Ово се наравно није догодило. Такође смо требали испод тог текста у Новостима да колега Муча и ја будемо потписани као аутори, то се није десило, међутим тим боље, јер би свакако још трагичније испало да испод ове аутохтонистичке бљувотине стоје наша имена и презимена, ту би већ могло да буде материјала и за суд. Квази новинарка је исецкала наш текст и убацила произвољно само одређене делове, претпостављам да ће такав "мозаик" да се настави и у осталим деловима тог, слободно могу да кажем, несрећног фељтона. Заиста сам, понављам још једном, дубоко разочаран и љут што је наш добровољни рад у сврху популарисања Друштва "Порекло" и генетичке генеалогије овим фељтоном злоупотребљен и унакажен. Након овога, свакако мислим да се нећу бавити следећим подухватима ове врсте. Такође мислим да је овај фељтон, у оваквом облику, тешка анти-реклама за Порекло и да треба настојати да се његово излажење прекине, услед велике штете које ћемо као Друштво да претрпимо због самовољног убацивања псеудонаучних теза ове псеудоновинарке и повезивања тих теза са нама, као да ми и наши закључци стојимо иза тога; постаћемо предмет тешке спрдње и подсмеха и стављаће нас у исти кош са Деретићем, Шарићем и осталим "мислиоцима".

Мислим да би најправедније било да се на сајту "Порекла" објави целокупан наш текст, без "измена и корекција", па да јавност може да види шта смо колега и ја заиста написали, а шта је назови новинарка од тога одлучила, исецкано, да убаци у свој несрећни фељтон. Толико.

Жао ми је што је тако испало. Свакако треба објавити ваш интегрални текст, бар код нас на сајту.

Налост не дешава се први пут, и мислим да би прије било каквог појављивања у медијима или контакта са новинарима, а у име друштва, требало продискутовати и процијенити, какво појављивање је корисно,а какво би могло бити контрапродуктивно. Није свака реклама добра реклама.

Такође потребна је и јаснија профилација друштва у односу на псеудонаучне теорије. Масовност науштрб јасноће ставова, није опција коју подржавам.


Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1105
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #773 послато: Март 25, 2018, 04:05:32 поподне »
На сајту Порекла, објавите ваш текст о генетици Срба. Нека буде на видном и доступном мјесту, тако да сваки лаик може једним кликом да се упозна са тим и прилагодлјив обичном човјеку. Реклама је реклама.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4197
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #774 послато: Март 25, 2018, 04:13:05 поподне »
Овако. Дубоко сам разочаран што је рад мене и мог колеге МучеСR1bИН-а злоупотребљен у сврху промовисања псеудонауке, против које се увек свим снагама борим. Он и ја смо (пре скоро 2 месеца) написали један краћи текст о археогенетици, са освртом на историју ових простора; тај текст је написан на захтев ове назови новинарке, како би ишао у фељтону у Вечерњим Новостима и помогао у разумевању генетичке генеалогије и археогенетике код читалаца, као и у популарисању Друштва "Порекло"; у самом тексту смо на више места нагласили бесмисленост аутохтонистичких теза о Србима "Лепенцима и Винчанцима", то поткрепили и са доказима. Упркос свему томе, ова назови новинарка је нашла за сходно да извали овако нешто:

"NASUPROT ovoj "doseljeničkoj" tezi, krajem osamdesetih godina minulog veka, na osnovu svojih istraživanja, profesor dr Đorđe Janković, arheolog, zastupao je teoriju o podunavskom poreklu Slovena i njihovoj autohtonosti na Balkanu i pre Velike seobe, što nova multidisciplinarna istraživanja ne osporavaju. Nesporno je, naime, da već od mezolita, 7.000 godina pre Hrista, na našim prostorima, u Lepenskom viru i u Đerdapu postoji dunavska civilizacija, koja se može dovesti u vezu sa kulturom Srba i drugih balkanskih Slovena. Već 5.000 godina pre Hrista postoji razvijena vinčanska kultura, a njeno pismo, arhitektura i običaji geografski se uglavnom poklapaju sa teritorijom današnje Srbije. Zanimljiva je i velika sličnost vinčanskog pisma i srpske ćirilice, a za proveru ove tvrdnje nikom ne treba više od nekoliko sekundi. Po mišljenju profesora Jankovića, čak se i poređenjem skeleta može dokazati da nema diskontinuiteta i da je današnji dinarski tip Srba zapravo starosedelac na ovom prostoru."  :o ::) :o ::)

Усмени договор је био да пре изласка у штампу ова такозвана новинарка пошаље верзију која ће ићи за штампу Броју 1, који би је након тога проследио нама; након што би је прегледали и одобрили, тек би онда ишла у штампу. Ово се наравно није догодило. Такође смо требали испод тог текста у Новостима да колега Муча и ја будемо потписани као аутори, то се није десило, међутим тим боље, јер би свакако још трагичније испало да испод ове аутохтонистичке бљувотине стоје наша имена и презимена, ту би већ могло да буде материјала и за суд. Квази новинарка је исецкала наш текст и убацила произвољно само одређене делове, претпостављам да ће такав "мозаик" да се настави и у осталим деловима тог, слободно могу да кажем, несрећног фељтона. Заиста сам, понављам још једном, дубоко разочаран и љут што је наш добровољни рад у сврху популарисања Друштва "Порекло" и генетичке генеалогије овим фељтоном злоупотребљен и унакажен. Након овога, свакако мислим да се нећу бавити следећим подухватима ове врсте. Такође мислим да је овај фељтон, у оваквом облику, тешка анти-реклама за Порекло и да треба настојати да се његово излажење прекине, услед велике штете које ћемо као Друштво да претрпимо због самовољног убацивања псеудонаучних теза ове псеудоновинарке и повезивања тих теза са нама, као да ми и наши закључци стојимо иза тога; постаћемо предмет тешке спрдње и подсмеха и стављаће нас у исти кош са Деретићем, Шарићем и осталим "мислиоцима".

Мислим да би најправедније било да се на сајту "Порекла" објави целокупан наш текст, без "измена и корекција", па да јавност може да види шта смо колега и ја заиста написали, а шта је назови новинарка од тога одлучила, исецкано, да убаци у свој несрећни фељтон. Толико.

Уложих напор да неколико пута прочитам предметни текст и, са нашег становишта, ту нема простора за било какву интервенцију у смислу који предлаже Никола. У оном делу где се ауторка позива на резултате рада Српског ДНК пројекта нема нетачних конструкција, а једино што може бити спорно јесте закључак `što nova multidisciplinarna istraživanja ne osporavaju.` - који би се индиректно могао довести у везу са учинцима Српског ДНК пројекта.
Наравно, слажем се са Николом да је основни тон овог уводног текста у фељтон у потпуности заснован на псеудонаучним тезама. На срећу нису поменути ни он ни Мучибабић, а једино што могу да захтевам од новинарке да, уколико је имала план да вас помиње у наредним наставцима, да изостави ваша имена.
Дуго сам био новинар и свестан сам површности и великог незнања којег новинари све чешће демонстрирају. Пре неколико дана у библиотеци у којој радим отворили смо легат нашег недавно преминулог најстаријег члана Михаила Миљковића (1920-2017). Ту се затекла и новинарка Новости (не ова наша) и текст је објављен у среду. Избројао сам бар 10 тешких материјалних грешака (нпр. погрешан датум смрти, године старости преминулог), уз стављање у моја уста нешто што нисам изговорио. Али, ту нема помоћи.
Мислим да нас ово не треба обесхрабрити и да и даље треба да користимо простор у медијима који нам се пружа. Лично бих био најсрећнији да се, поред мене, још неко укључи у представљање овог што радимо.
Што се тиче Николиног и Михаиловог текста, објавићемо га на порталу у изворној форми.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #775 послато: Март 25, 2018, 04:22:42 поподне »
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:718511-Evropski-kraljevi-poreklom-Nemanjici

Ко је ова новинарка? Претпостављам да има залеђе у овдашњем врху СКЈ  :D
Прочитао сам текст, и не могу да кажем колико је првобитни текст унакажен док и њега не прочитам. Слажем се да није у реду да се оригинал прекраја и да се изостављају делови, јер је уложен труд да се текст напише. Али било је за очекивати да ће првобитни текст бити исечен и измењен, то је уобичајена новинарска работа. Ја лично осим чињенице да је текст измењен, не видим да нешто драматично представља Порекло у лошем светлу. Намера новинарке је била да у тексту изложи два супротсављена мишљења. Добра ствар је што је прича везана за Порекло и за генетска истраживања написана у другом делу текста. Мислим да ако желимо да представимо ствари на прави начин, то никако не треба радити преко новинара, јер ће се овакве ствари дешавати стално, већ треба популаризовати портал и текстове на њему.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #776 послато: Март 25, 2018, 04:39:16 поподне »
Не приказује Порекло у лошем светлу, али што рече Јовица, ставља нам у уста нешто што је нетачно и плод (псеудо)новинаркине жеље. Нарочито је криминално ово са ћирилицом-винчаницом... Иначе у овом објављеном делу скоро па да уопште и нема реченица из нашег текста, приметио сам једну-две у закључку и нешто мало на почетку.

Драго ми је што ће наш текст у изворној форми бити приказан на сајту; намењен је првенствено људима који нису у великој мери информисани о генетичкој генеалогији и новим резултатима археогенетских истраживања ових простора.
« Последња измена: Март 25, 2018, 04:41:51 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #777 послато: Март 25, 2018, 05:14:53 поподне »
Постоји у тексту још одређених самовољних тумачења, поред псеудоисторијских, нпр:

Saznalo se i da je ista genetika našeg naroda na istoku Srbije i Srba u Dalmaciji, Lici, Baniji.

Ова констатација је врло непрецизна, много реалније би било да је написано да је генетика нашег народа на истоку Србије "слична" или "релативно слична" генетици Срба у Далмацији, Лици и Банији, она дефинитивно није "иста", барем што се тиче процента Y-ДНК хаплогрупа; мислим да ни аутозомално западни Срби нису "идентични/исти" као источни Срби, већ "слични". Можда ово моје појашњење јесте само једна нијанса, али по мени увек треба избегавати апсолутне термине осим ако нема врло утемељених доказа који би говорили у прилог тих апсолутних тврдњи, а овде то није случај, напротив.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #778 послато: Март 25, 2018, 08:35:12 поподне »
 Da li iko na ovom forumu ima objavljen i verifikovan u stručnim časopisima makar jedan jedini naučni rad na navedene teme i iz oblasti arheogeneologije ili etnogeneologije? Ako nema niko takav, onda nema pravo ni da traži od javnosti da njegova tumačenja, stavove i pretpostavke apriori uzima za naučne istine.
 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #779 послато: Март 25, 2018, 08:49:14 поподне »
Постоји у тексту још одређених самовољних тумачења, поред псеудоисторијских, нпр:

Saznalo se i da je ista genetika našeg naroda na istoku Srbije i Srba u Dalmaciji, Lici, Baniji.

Ова констатација је врло непрецизна, много реалније би било да је написано да је генетика нашег народа на истоку Србије "слична" или "релативно слична" генетици Срба у Далмацији, Лици и Банији, она дефинитивно није "иста", барем што се тиче процента Y-ДНК хаплогрупа; мислим да ни аутозомално западни Срби нису "идентични/исти" као источни Срби, већ "слични". Можда ово моје појашњење јесте само једна нијанса, али по мени увек треба избегавати апсолутне термине осим ако нема врло утемељених доказа који би говорили у прилог тих апсолутних тврдњи, а овде то није случај, напротив.

Постоје одређене разлике у генетици између Срба из различитих крајева, што је и нормално.
Рекао бих да су Срби аутосомално један од хомогенијих народа у Европи.  Код Срба нема великих аутосомалних разлика каквих има код Шпанаца, Француза, Италијана и др. од регије до регије.  Најдрастичнији пример генетски хетерогеног народа су Италијани. Јужни Италијани и Сицилијанци су аутосомално ближи Грцима па чак и левантским народима него северним Италијанима, а северни Италијани су ближи Французима а врв. и Аустријанцима него јужним Италијанима и Сицилијанцима. 
« Последња измена: Март 25, 2018, 08:52:15 поподне Свевлад »