Аутор Тема: Словенско насељавање Балканског полуострва  (Прочитано 66949 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #60 послато: Октобар 28, 2017, 11:51:26 поподне »
Павле Иосиф Шафарик у "Словенским старинана" као доказ бивствовања Словена од прастарих времена у Подунављу, наводи проналазак мермера са надписом "Valerius Felix miles coh. IV. stationis TSIERNEN" /  Валериа Феликса воиника IV.-те  кохорте смештене у Черни,157 лета Господњег". Черна би град на истоименои реци (притока Дунава).



Paul Joseph Schafariks Slawische alterthümer, Band 1

"Tsierna, mesto na dnešnej rieke Černa, srbsky Crna, vtekajúca na rozhraní Uhier a Valachie do Dunaja, podľa mramorového nápisu, na ktorom sa uvádza: „Valerius Felix miles coh. IV. stationis TSIERNEN.“ Tento kameň položený za konzulov Barbata a Regula po Kr. sa podnes nachádza v Mehadii.

http://zlatyfond.sme.sk/dielo/1522/Safarik_Slovanske-starozitnosti-I/5

Није TSIERNA него је у питању каструм DIERNA или TIERNA у Дакији. Шафарик, пошто је био панслависта, је волео "малчице" да претерује и проналази Словене широм Европе, али је то разумљиво с обзиром да је живео у 19. веку и у епохи романтизма.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #61 послато: Октобар 29, 2017, 12:01:06 пре подне »
Није TSIERNA него је у питању каструм DIERNA или TIERNA у Дакији. Шафарик, пошто је био панслависта, је волео "малчице" да претерује и проналази Словене широм Европе, али је то разумљиво с обзиром да је живео у 19. веку и у епохи романтизма.

Наравно да аматер Шафарик наспрам НиколеВука ни трунчице шансе нема.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #62 послато: Октобар 29, 2017, 01:08:52 пре подне »
Наравно да аматер Шафарик наспрам НиколеВука ни трунчице шансе нема.

Иронија ти није јача страна, као ни познавање материје. Ја сам направио ситну грешку, у питању није Диерна већ - Трансдиерна, римски каструм код Текије, прекопута Оршаве у Румунији (где се налазила Диерна). Отуд и натпис TS(D)IERNA са опеке нађене на том локалитету. Може се разумети да је Шафарик направио грешку јер је тада археологија била у повоју, али никако се не може имати разумевања за намерне фалсификате и подвале које ви аутохтонисти покушавате на све начине да провучете, aли ни за трунчицу вам то неће проћи.  ;) Ево и текста о Трансдиерни из "Археолошког лексикона":

"TRANSDIJERNA (Transdierna), rimsko utvrđenje na desnoj obali Dunava u Đerdapu, kod Tekije, podignuto naspram Dijerne (danas Oršava) na levoj obali Dunava. Najpre je bila značajan vojni punkt u vreme Domicijanovih i Trajanovih dačkih ratova, a u kasnoj antici - uporište za zaštitu prelaza preko Dunava. Otkrivena su dva utvrđenja: starije, na levoj obali Tekijskog potoka, sa vojničkim barakama i znatnom količinom pokretnog arheološkog materijala, i mlađe utvrđenje, na desnoj obali potoka, iz III/IV v. Žigovi iz starijeg utvrđenja potvrđuju da je tu bila stacionirana V galska kohorta, kao i kohorta IX voluntariorum."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #63 послато: Октобар 29, 2017, 10:15:26 пре подне »
Павле Иосиф Шафарик у "Словенским старинана" као доказ бивствовања Словена од прастарих времена у Подунављу, наводи проналазак мермера са надписом "Valerius Felix miles coh. IV. stationis TSIERNEN" /  Валериа Феликса воиника IV.-те  кохорте смештене у Черни,157 лета Господњег". Черна би град на истоименои реци (притока Дунава).



Paul Joseph Schafariks Slawische alterthümer, Band 1

"Tsierna, mesto na dnešnej rieke Černa, srbsky Crna, vtekajúca na rozhraní Uhier a Valachie do Dunaja, podľa mramorového nápisu, na ktorom sa uvádza: „Valerius Felix miles coh. IV. stationis TSIERNEN.“ Tento kameň položený za konzulov Barbata a Regula po Kr. sa podnes nachádza v Mehadii.

http://zlatyfond.sme.sk/dielo/1522/Safarik_Slovanske-starozitnosti-I/5
Da sad Safarik vaskrsne i da pogleda sva ova istrazivanja iz genetike budi siguran da bi imao drugacije misljenje.:)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #64 послато: Октобар 29, 2017, 10:54:16 пре подне »
Иронија ти није јача страна, као ни познавање материје. Ја сам направио ситну грешку, у питању није Диерна већ - Трансдиерна, римски каструм код Текије, прекопута Оршаве у Румунији (где се налазила Диерна). Отуд и натпис TS(D)IERNA са опеке нађене на том локалитету. Може се разумети да је Шафарик направио грешку јер је тада археологија била у повоју, али никако се не може имати разумевања за намерне фалсификате и подвале које ви аутохтонисти покушавате на све начине да провучете, aли ни за трунчицу вам то неће проћи.  ;) Ево и текста о Трансдиерни из "Археолошког лексикона":

"TRANSDIJERNA (Transdierna), rimsko utvrđenje na desnoj obali Dunava u Đerdapu, kod Tekije, podignuto naspram Dijerne (danas Oršava) na levoj obali Dunava. Najpre je bila značajan vojni punkt u vreme Domicijanovih i Trajanovih dačkih ratova, a u kasnoj antici - uporište za zaštitu prelaza preko Dunava. Otkrivena su dva utvrđenja: starije, na levoj obali Tekijskog potoka, sa vojničkim barakama i znatnom količinom pokretnog arheološkog materijala, i mlađe utvrđenje, na desnoj obali potoka, iz III/IV v. Žigovi iz starijeg utvrđenja potvrđuju da je tu bila stacionirana V galska kohorta, kao i kohorta IX voluntariorum."

У долњем току дунавског лимеса каструма са обе стране Дунава осим Dierna-Transdierna беху и Trobeta-Transtrobeta  Marisca-Transmarisca.

Шафарик Птоломеиеву Диерну, као и потоње наводе (Тиерна, Zernensium colonia) и тешкоће Римљана  и Грка - да Чрна /Црна правилно напишу.  Напоследку, Шафарик примећуе, да ие стари град (Т(Д)иерна/Черна) у рушевинама док истоимена река Черна/Црна и даље постои.

Наравно, да ие за све заговорнике аутохтонтоне трачко/дакииске/беске/илиро-албанске школе све горе наведено чиста небулоза.

https://en.wikipedia.org/wiki/Cerna_(Danube)
https://en.wikipedia.org/wiki/Cerna_River_(Mureș)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #65 послато: Октобар 29, 2017, 08:55:27 поподне »
У рассматрању прапостојбине Словена необходно је узимати у обзир називље река у предложеним областима и истражити их лингвистичски.
Данас је Аустрија германска земља, но постројена на плашту словенских насеља и градова.
Ова места и њихови немачски називи  имају словенску основу и то указује на раније пребивање Словена на том поднебљу:


http://wwwg.uni-klu.ac.at/spw/oenf/name1.htm

Ако се предпостави да су Словени у непосреднијем сродству с Илирима, Трачанима, Дачанима, Венетима и др.
ово би оставило трага у називљу река и места.



Једино Струма и Струмица имају словенски призвук, но у бити је Струма словенизован облик грчскога Струмон.



Прут јест забележен у гр. као  Pyretus али није немогуће да је и тада када су Грци чули то име, оно гласило по слов. Пруд.
Пруд на слов. значи место где вода мирује или базен. Ово би указивало на древно присутство Словена источно од Карпата.
К тому иде у прилог и сам назив Карпата. Сада додуше говоримо по грчскому узору "Карпати", но како Лајпциг и Дрезден
постали од Липска и Дрежња, тако и Карпати од Хрбти. Хрбат је на слов. горски ланац. Старосрбска реч за кичму је хртењача (<хрбтењача).
Ту су и реке Бистрица, Јаломица, места Буковина, Добруджа ( слов. Добрич). Али источно од Карпата су несловенски топоними.

Лингвистичске чињенице о позајмицама у прасловенском доносе потврде о том да је прасловенски језик био изложен утицајима романскога
 језика у пољу технологије, грнчарства, ткатељства. Ово потврђава и археологија. Овај утицај не тиче се само јужних Словена, него свих Словена и пре
 њихова рассељења западно од Висле
. Наиме сав римски утицај видан је и у Пражској арх.култури, који су Пражани понесли са собом из прапостојбине.
Из тога ја закључавам, да су се Словени кретали прво према југу западним ободима Карпата, те на Дунаву размењавали добра с Римљанима и учили од њих
технологије, које су проширили и до својих северних граница, те је тек потом уследило пометање ка западу.



Је ли се у то време десило словенско усиновљење хг И2а на простору Карпата и постепено рассејавање исте на север?
Сумњам. Разлози за сумњу су, да су Словени необично "чисти" од хг Г2а и И2а је морала бити усиновљена на неком простору на којем је цело време обстала
без примеса Г2а. То је евентуално простор Балтика и Полесја.
Ancient DNA analyses show that – unlike elsewhere in Europe – farmers from the Near East did not overtake hunter-gatherer populations in the Baltic
the new study, published today in the journal Current Biology, shows that the Levantine farmers did not contribute to hunter-gatherers in the Baltic as
they did in Central and Western Europe... The Baltic hunter-gatherer genome remains remarkably untouched until the great migrations of the Bronze Age sweep in
from the East.

That we see no farmer-related genetic input, yet we do find this Steppe-related component, suggests that at least the Balto-Slavic branch of the Indo-European language family originated in the Steppe grasslands of the East, which would bring later migrations of Bronze Age horse riders.

http://www.cam.ac.uk/research/news/baltic-hunter-gatherers-adopted-farming-without-influence-of-mass-migration-ancient-dna-suggests

Данас је случај такав да је северни Балтик релативно чисто од И2а, но с великим присутством финоугарске хг Н. Ово даје индикације на то да су балтски земљеделци били усвојени само Словенима, а данањи Балти пришли тамо накнадно и после повлачења Словена и с њима усвојених И2а потомака. Релативно мал удео хг Н међу Словенима, те висок међу Балтима може указивати на то, да су предци данашњих Балта били штит међу Словенима и Финцима.

Исто је тако познато, да преци Словена нису из степске Јамне арх. култ. у којој су преобладавале хг Р1б и Г2а.
Реке Јамне културе предлажу иранско порекло. На сарматском или аланском иранском вода се назива дон,
а од тога су реке дон, днепр, днестр, дунав (дануб). Грци су записали да се Днепр називао Boristhenes,
но нема разлике рекао нека дон бур (днепр) или бур дон (boris thenes)

дон http://ironau.ru/vortaro.php?q=%E4%EE%ED
бур http://ironau.ru/vortaro.php?q=%E1%F3%F0

При том треба имати у виду да су Словени севера извор те реке и њен северни ток називали Славутич, а Днепрем се називао ток од Кијева до мора.
Тако да је северни Днепр, то јест Славутич словенско називље. Место где ваља искати прапостојбину или део прапостојбине Словена су реке Славутич, Десна и Припет и мањих Движ, Случ, Березина...







Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #66 послато: Октобар 29, 2017, 09:49:20 поподне »
У долњем току дунавског лимеса каструма са обе стране Дунава осим Dierna-Transdierna беху и Trobeta-Transtrobeta  Marisca-Transmarisca.

Шафарик Птоломеиеву Диерну, као и потоње наводе (Тиерна, Zernensium colonia) и тешкоће Римљана  и Грка - да Чрна /Црна правилно напишу.  Напоследку, Шафарик примећуе, да ие стари град (Т(Д)иерна/Черна) у рушевинама док истоимена река Черна/Црна и даље постои.

Наравно, да ие за све заговорнике аутохтонтоне трачко/дакииске/беске/илиро-албанске школе све горе наведено чиста небулоза.

https://en.wikipedia.org/wiki/Cerna_(Danube)
https://en.wikipedia.org/wiki/Cerna_River_(Mureș)

Типично деретлијски, приписивање некоме да проповеда нешто што дотични у животу није споменуо као своје мишљење нити се са тим слаже (илиро-албанске школе, као шлаг на врху торте након навођења Трачана, Дачана и Беса); дакле ја сада проповедам, по Солу, да су Илири Албанци, односно да су Албанци потомци свих горе наведених древних народа и самим тим да су били распрострањени на васцелом Балканском полуострву, те им он, природно, као таквима целокупан припада.  ;D Ово само показује колико је дубоко у аутохтонисте усађен комплекс ниже вредности и колико је њима од суштинске важности да докажу некакву измишљену старост Срба на Балкану пре свих "непријатељских народа", наравно под истим непромењеним именом и истим непромењеним језиком (као да би од те лажи икад имали икакве користи или било чега позитивног, али у њиховим умовима то је догма). Браво Соле/Жико/Рамбо Реџовићу/Маргита Војвоткињо Бањанска (не знам да ли сам још неки надимак преко кога си се лажно представљао пропустио, ако јесам слободно допуни), твој духовни отац би био поносан на тебе и "доказе" које износиш:

 
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #67 послато: Октобар 29, 2017, 09:59:28 поподне »
Што се тиче везивања Словена с облашћу Норикум, италијанским Венетима, Илирима итд. ево неколико указница, пак нека онај који има и мало лингвистичскога схватања рассуди за себе.

Страбо. "Што се тиче Алпа, многа племена заузимају горе и сва су келтска осим Лигура; али иако Лигури припадају другом народу, опет су слични Келтима по начину живота.

Венетски
У Венето области у Италији говорио се венетски језик или по грчски енетски. Био је то кентум језик, за разлику од словенскога сатем.
Постоји 300 кратких надписа, датираних између 6.в.пне. и 1. в. Употребљавало се курзивно северно писмо, као у норику, из кога су произашле германске руне.
ја - ego; мене - mego
Ово је веома интересантно, јер показује сличности с германским ја - eg; мене - meg; док је латински ja - ego; мене - me;
sselboisselboi - сам себи; а старогермански selb selbo; док лат. Lat. sibi ipsi.

Познато је приближно 60 речи, од који су неке позајмљене из латинскога или етускога.
брат се каже vhrater. Сличну промену б > в или б>ф познаје латински frater.
Док словенски не познаје ову промену : брат, као ни германски брудер.
(Lejeune) 1974).
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #68 послато: Октобар 29, 2017, 11:02:46 поподне »
Типично деретлијски, приписивање некоме да проповеда нешто што дотични у животу није споменуо као своје мишљење нити се са тим слаже (илиро-албанске школе, као шлаг на врху торте након навођења Трачана, Дачана и Беса); дакле ја сада проповедам, по Солу, да су Илири Албанци, односно да су Албанци потомци свих горе наведених древних народа и самим тим да су били распрострањени на васцелом Балканском полуострву, те им он, природно, као таквима целокупан припада.  ;D Ово само показује колико је дубоко у аутохтонисте усађен комплекс ниже вредности и колико је њима од суштинске важности да докажу некакву измишљену старост Срба на Балкану пре свих "непријатељских народа", наравно под истим непромењеним именом и истим непромењеним језиком (као да би од те лажи икад имали икакве користи или било чега позитивног, али у њиховим умовима то је догма). Браво Соле/Жико/Рамбо Реџовићу/Маргита Војвоткињо Бањанска (не знам да ли сам још неки надимак преко кога си се лажно представљао пропустио, ако јесам слободно допуни), твој духовни отац би био поносан на тебе и "доказе" које износиш:

 

Надам се, да сада осећаш боље! Ако као то већ бива  - vis maior; када се два комплексаша препознаиу. Стварно ми те ие жао - млад си -чуваи свое живце док их иош имаш.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #69 послато: Октобар 29, 2017, 11:20:44 поподне »
Надам се, да сада осећаш боље! Ако као то већ бива  - vis maior; када се два комплексаша препознаиу. Стварно ми те ие жао - млад си -чуваи свое живце док их иош имаш.

Не брини се за моје живце, ја се око тих ствари не нервирам, само се бескрајно забављам.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #70 послато: Децембар 16, 2017, 02:44:35 поподне »
Да није било ниједне битке између Словена и староседелаца то је тачно или бар није забележена у историји, и "ћорава кока убоде неко зрно."  ;D

<a href="https://www.youtube.com/v/5NInMK6LpZw&amp;feature=youtu.be&amp;t=1h36m16s%5Dhttps%3A%2F%2Fyoutu.be%2F5NInMK6LpZw%3Ft%3D1h36m16s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5NInMK6LpZw&amp;feature=youtu.be&amp;t=1h36m16s%5Dhttps%3A%2F%2Fyoutu.be%2F5NInMK6LpZw%3Ft%3D1h36m16s</a>


 
« Последња измена: Децембар 16, 2017, 03:16:57 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #71 послато: Децембар 16, 2017, 03:30:29 поподне »
Да није било ниједне битке између Словена и староседелаца то је тачно или бар није забележена у историји, и "ћорава кока убоде неко зрно."  ;D

Борби између Словена и старосједилаца је свакако било и по сачуваним изворима биле су прилично крваве. Оне су биле опште мјесто и као такве су ушле и у иконографију. Наиме, св. Димитрије је често приказиван како убија ратника. Тај ратник није нико други него Словен. Опсада Солуна од стране Словена и заштитништво св. Димитрија показују судар два свијета.


Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #72 послато: Децембар 16, 2017, 03:39:10 поподне »
Борби између Словена и старосједилаца је свакако било и по сачуваним изворима биле су прилично крваве. Оне су биле опште мјесто и као такве су ушле и у иконографију. Наиме, св. Димитрије је често приказиван како убија ратника. Тај ратник није нико други него Словен. Опсада Солуна од стране Словена и заштитништво св. Димитрија показују судар два свијета.
За овај детаљ са фреске Димитрија нисам знао. Занимљиво
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #73 послато: Децембар 16, 2017, 05:15:51 поподне »
Борби између Словена и старосједилаца је свакако било и по сачуваним изворима биле су прилично крваве. Оне су биле опште мјесто и као такве су ушле и у иконографију. Наиме, св. Димитрије је често приказиван како убија ратника. Тај ратник није нико други него Словен. Опсада Солуна од стране Словена и заштитништво св. Димитрија показују судар два свијета.


Da,ali na ovim nasim prostorima,prije svega prostor danasnje Hercegovine i dijelova juzne Dalmacije, je izgleda " Justinijanova kuga" iz 6 vijeka uradila glavni dio posla pa tako i nije bilo nekih bitaka.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #74 послато: Децембар 16, 2017, 05:29:32 поподне »
Борби између Словена и старосједилаца је свакако било и по сачуваним изворима биле су прилично крваве. Оне су биле опште мјесто и као такве су ушле и у иконографију. Наиме, св. Димитрије је често приказиван како убија ратника. Тај ратник није нико други него Словен. Опсада Солуна од стране Словена и заштитништво св. Димитрија показују судар два свијета.


Значи Срби који славе Св. Димитрија не припадају Словенима, односно хаплогрупи везаној за њих. :o
 ;D ;D ;D

симо

  • Гост
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #75 послато: Децембар 16, 2017, 05:37:26 поподне »
Da,ali na ovim nasim prostorima,prije svega prostor danasnje Hercegovine i dijelova juzne Dalmacije, je izgleda " Justinijanova kuga" iz 6 vijeka uradila glavni dio posla pa tako i nije bilo nekih bitaka.

На простору Динарида, старије становништво је заиста било проређено, мада не вејрујем да га није било. Вјероватно смањеном броју није била узрок само куга, већ и византијско-готски ратови, као и ромејска линија одбране која је била знатно јужније, па је простор сјеверно од линије утврђења био слабо брањен.

Ријетки археолошки налази, као онај у Мушићима код Вишеграда, показују да је стари римски или романизовани свијет тог подручја био већ уздрман крајем 4. вијека и да се у  5. вијеку јавља потпуно нови слој (Германи или мјешавина Германа са локалним старосједиоцима). Тај слој,а не оригинални ромејски ће дочекати долазак Словена крајем 6. и почетком 7. вијека. И ту има неких назнака да  није било сукоба између ове двије групе.

Међутим на главној линији словенског продора у Централни Балкан, све оно што је остало забиљежено говори о сукобима и насиљу. Некако је код нас остала представа да су Словени били мирољубиви земљорадници који су се постепено ширили. Међутим, с обзиром да су практично у кратком периоду преплавили читав Балкан, дошавши до Пелопонеза и грчких острва, наивно је помислити, да су то извели мирно.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #76 послато: Децембар 16, 2017, 05:40:15 поподне »
Da,ali na ovim nasim prostorima,prije svega prostor danasnje Hercegovine i dijelova juzne Dalmacije, je izgleda " Justinijanova kuga" iz 6 vijeka uradila glavni dio posla pa tako i nije bilo nekih bitaka.

Вeлики бpoj гpaдинa, нeпoзнaтoг имeнa je дoкaз o oдcуcтву cтapoceдeoцa нa тим пoдpучjимa, дoк нa иcтoку имaмo Ниш, Pac, Липљaн, Cкoпљe.... C дpугe cтpaнe вeлики бpoj тoпoнимa и xидpoнимa, пpeузeтиx из уcтa cтapoceдeлaцa и пpилaгoђeниx cpпcкoм jeзику, гoвopи дa иx je ипaк билo пo нeкaквим eнклaвaмa. Cигуpнo нe вeлики бpoj... Бopбe cу ce пpe cвeгa вoдилe oкo Coлунa. У Чудимa Cв. Димитpиja ce гoвopи o избeглицaмa из Нaиca, Cepдикe, и дpугиx гpaдoвa ca ceвepa, штo мoжe бити индикaтop дa ce бopбe вoдилe и oкo тиx гpaдoвa. Te избeглицe cу пpeпoзнaвaлe дoзивaњe мeђу Cлoвeнимa, jep cу иx и paниje чули...
Jуcтиниjaнoвa кугa, кao и упaди Aвapa cу дoкуcуpили poмejcки cвeт нa зaпaду Бaлкaнa. Пpe тoгa и упaди гepмaнcкиx плeмeнa, Xунa, Гaлeнoвa кугa, cвe je тo дoпpинeлo тoмe, дa ce cтapoceдeoци cвeду нa "уcкa гpлa", штo дoнeклe и гeнeтикa пoтвpђуje.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #77 послато: Децембар 16, 2017, 06:13:30 поподне »
Не може се рећи да су Словени на западном Балкану наишли на ненасељену пустару, односно да сукоба није било. Рановизантијски слој на Градини на Јелици (изнад Чачка) прекрива малтене свуда присутни слој пепела, сведочанство о насилном крају тог града, као и налази врхова стрела, поломљеног и напола истопљеног прозорског стакла итд. Када је до тог краја дошло се не може са тоталном сигурношћу тврдити, оно што се може рећи је да се то збило крајем 6. или почетком 7. века, мада је најлогичније претпоставити да је до тога дошло око 614/615, приликом коначног аваро-словенског пробоја лимеса, када престаје и циркулација новца у унутрашњости Балкана; приликом тог пробоја и непосредно након њега су по последњи пут страдали и рановизантијски Наис и Сердика, чије се избеглице помињу у Чудима Св. Димитрија Солунског. Што се тиче западног Балкана, кључна су два момента - аварски поход на Далмацију 597. године, када је према Теофилакту Симокати страдало 40 утврђења, и међу њима главно Вонке (негде на путу између Салоне и Сирмијума, вероватно у данашњој БиХ) и главни пробој лимеса 614/615, након кога се Византија није вратила на лимес све до 10-11. века. Већа, градска насеља, укључујући ту и новоподигнута висинска (каква су у западној Србији била Градина на Јелици и највероватније Орловине изнад Малог Зворника) су готово по правилу страдала, јер су била главни ромејски стратешки, комуникациони и административни центри и самим тим најпривлачнија мета, док су усамљена и изолована утврђена села и прибежишта (рефугијуми) углавном остајала недирнута, њих је становништво само напуштало када је дошло до краја организованог живота и византијске цивилизације у унутрашњости Илирика. Примери таквих утврђења су Злоступ и Тупи Крш код Тутина, подигнути у врло неприступачном и безводном кршу, вероватно као прибежишта или утврђена села цивилног становништва из околине у случају варварских упада; поред тога што су била изолована и неприступачна, она нису подизана на доминантним висовима и нису се видела из праваца главних комуникација којима су варварски походи пролазили, што вероватно и јесте био циљ - да варварима буду невидљива, и да их они ни не примете приликом свог проласка. На оваквим утврђењима углавном нема трагова насилног краја, већ, као што сам напоменуо, их је становништво изгледа само напуштало и препуштало зубу времена и природе, до каснијег словенског/српског насељавања током 9-10. века (због приближавања Бугара и Мађара српској држави тог времена).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Dr Vlasic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #78 послато: Јануар 12, 2018, 06:12:22 пре подне »


Postoji prilicno velik broj naucnika Slavista koji se neslazu sa teorijom naseljavanja, posebno tokom 19 vjeka. Isto tako postoji veliki broj starih pisanih izvora koji su kontradiktorni toj teoriji, u prilog - jedan .

Za pocetak, pogledajmo najdostupniji izvor informacija.

Citat iz Wikipedije:

"Свети Јероним се сматра заштитником преводилачке професије. Током средњег века, такође се сматрао и свецем - заштитником Илира, тј. Јужних Словена. Из овог разлога нашао се и на медаљону апокрифног грба цара Душана."

Jos jedan iz Wikipedije:

Главни чланак: Долазак Срба на Балканско полуострво

Податке о пореклу Хрвата и Срба и њиховом доласку на Балканско полуострво, осим домаћих хроника сумњивог порекла и садржаја доноси још само византијски цар Константин Порфирогенит у свом делу „О Управљању Царством“ (лат. De administrando imperio) писаног средином X века. На основу података и легенди које износи Порфирогенит може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја некадашње Источне Немачке, Пољске и севера Чешке стигли на Балканско полуострво током владавине цара Ираклија (610—641.), прецизније у њеној другој половини односно након комбиноване опсаде Цариграда 626. године.

De administrando imperio

Контроверзе[уреди]

Текст Константина VII Порфирогенита доминантна већина историчара узима као поуздан извор, међутим веродостојност појединих делова овог списа се оспорава са становишта физике, на основу физичко-техничке неизводљивости подухвата које Константин VII Порфирогенит описује.[18][19]

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #79 послато: Јануар 12, 2018, 08:43:59 пре подне »

Postoji prilicno velik broj naucnika Slavista koji se neslazu sa teorijom naseljavanja, posebno tokom 19 vjeka. Isto tako postoji veliki broj starih pisanih izvora koji su kontradiktorni toj teoriji, u prilog - jedan .

Za pocetak, pogledajmo najdostupniji izvor informacija.

Citat iz Wikipedije:

"Свети Јероним се сматра заштитником преводилачке професије. Током средњег века, такође се сматрао и свецем - заштитником Илира, тј. Јужних Словена. Из овог разлога нашао се и на медаљону апокрифног грба цара Душана."

Jos jedan iz Wikipedije:

Главни чланак: Долазак Срба на Балканско полуострво

Податке о пореклу Хрвата и Срба и њиховом доласку на Балканско полуострво, осим домаћих хроника сумњивог порекла и садржаја доноси још само византијски цар Константин Порфирогенит у свом делу „О Управљању Царством“ (лат. De administrando imperio) писаног средином X века. На основу података и легенди које износи Порфирогенит може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја некадашње Источне Немачке, Пољске и севера Чешке стигли на Балканско полуострво током владавине цара Ираклија (610—641.), прецизније у њеној другој половини односно након комбиноване опсаде Цариграда 626. године.

De administrando imperio

Контроверзе[уреди]

Текст Константина VII Порфирогенита доминантна већина историчара узима као поуздан извор, међутим веродостојност појединих делова овог списа се оспорава са становишта физике, на основу физичко-техничке неизводљивости подухвата које Константин VII Порфирогенит описује.[18][19]

Xм... Википeдиja кao извop!?

Пpeпopучиo биx књигу "DE CONVERSIONE CROATORUM ET SERBORUM" oд Tибopa Живкoвићa, зa пoчeтaк...