Науке и научне дисциплине > Језикословље

Бугарски језик

(1/6) > >>

Лепеничанин:
Бугарски Институт за лингвистику објавио је изузетно занимљиву дијалекатску карту бугарског језика.

Може се погледати на линку:http://ibl.bas.bg/bulgarian_dialects/

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Лепеничанин  Децембар 15, 2014, 12:42:58 поподне ---Бугарски Институт за лингвистику објавио је изузетно занимљиву дијалекатску карту бугарског језика.

Може се погледати на линку:http://ibl.bas.bg/bulgarian_dialects/

--- Крај цитата ---

Више личи на карту Велике Бугарске. По њима се у Нишу, Врању и Лесковцу говори бугарски.

Са друге стране види се јасна подјела у самој Бугарској на исток (прави Бугари?) и на запад (бугаризовани Словени?)

Лепеничанин:

--- Цитат ---Са друге стране види се јасна подјела у самој Бугарској на исток (прави Бугари?) и на запад (бугаризовани Словени?)
--- Крај цитата ---

Не бих се овом приликом уплитао у питања везана за историју Бугара као нације и државе. Једном ћемо то, надам се, расправити, и то на посебној теми, али у овом тренутку мислим да је боље да то прескочимо.

Кад је о језику реч, карта доста добро оивичава два главна дијалекта. Црвено је обојен предео који настањују "Рупци" или "Тракијци", а браон део у којем изворно живе тзв. "Балканџије" односно "Рцои" или "Мизијци". По мени то су Бугари (и прави и како ти кажеш бугаризовани Словени).

Љубичасто и плаво су по мени чисте конструкције. Таква "западна" говорна област бугарског језика једноставно не постоји још откад је пропало Прво Бугарско царство, то јест више од хиљаду година. Право стање ствари јесте да се и црвена и браон област протежу нешто даље на запад.

Наиме, кад је пропало Прво бугарско царство, дошло је до великих дијалекатских померања, која су се наставила све до скора. При томе су носиоци "западних" дијалекатских особина (замена јата са е, а носног знака са у (северно) и замена јата са а и носног гласа са а (јужно) итд.) своје говоре проширили далеко на исток и север.
Не видим каквом еквилибристиком носиоце тих говора можемо да назовемо Бугарима....

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Лепеничанин  Децембар 15, 2014, 02:35:23 поподне ---Не бих се овом приликом уплитао у питања везана за историју Бугара као нације и државе. Једном ћемо то, надам се, расправити, и то на посебној теми, али у овом тренутку мислим да је боље да то прескочимо.

Кад је о језику реч, карта доста добро оивичава два главна дијалекта. Црвено је обојен предео који настањују "Рупци" или "Тракијци", а браон део у којем изворно живе тзв. "Балканџије" односно "Рцои" или "Мизијци". По мени то су Бугари (и прави и како ти кажеш бугаризовани Словени).

Љубичасто и плаво су по мени чисте конструкције. Таква "западна" говорна област бугарског језика једноставно не постоји још откад је пропало Прво Бугарско царство, то јест више од хиљаду година. Право стање ствари јесте да се и црвена и браон област протежу нешто даље на запад.

Наиме, кад је пропало Прво бугарско царство, дошло је до великих дијалекатских померања, која су се наставила све до скора. При томе су носиоци "западних" дијалекатских особина (замена јата са е, а носног знака са у (северно) и замена јата са а и носног гласа са а (јужно) итд.) своје говоре проширили далеко на исток и север.
Не видим каквом еквилибристиком носиоце тих говора можемо да назовемо Бугарима....

--- Крај цитата ---

Aко те добро разумијем, ти сматраш да љубичаста и плава зона нису ни Бугари ни бугаризовани Словани?

Који је дијалект узет за стандард савременог бугарског?

Александар Невски:
Не видим шта йе чудно што Бугари покушавайу присвойити говоре Йужне Србийе, то раде већ десетлѣћими. И при том имайу врло яку потпору у одбрани свойега става: однос Вука Караџића према Йужной Србийи, чийе говоре он нѣйе признавао за срПске. А то не може чудити све знайуће чињеницу да он, бар неко врѣме ни косовско-ресавске говоре крушевачкога края нѣйе признавао за срПске, него их йе био сматрао за нарѣчйе бугарскога йезика. Не знам колико му йе трѣбало да промѣни свойе мишљење и прихвати Крушевљане у Србе и њихове говоре у срПске, али колико знам говоре Йужне Србийе никада нѣйе прихватио за наше. Он йе чак и говоре око Тимока сматрао за бугарске.

И све су то разлози да йе он међу найцѣњенийима Србима у Бугарской, ако не и йедини цѣњен. Неколико улица носи његово име. Ранийих година више пута налажах на бугарских мрежних сѣдиштих гдѣ се у корист свойих тврдњи о йезичкой припадности говоръ Йужне Србийе бугарскому йезику позивайу на "найвећега срПскога йезикословца" (и томе сличне неосноване глупости) и на његове ставове о неприпадности их срПскому йезику.

И йош да додам да би много боље за нас и наш народ било да йе се тршићки полуписмени олош више бавио ониме у чем йе био найбољи, пељешењем манастиръ и трговином позаймљеними или украденими књигами а мање стварими о койих нема благе везе, попут србскога йезика.

Што се тиче говоръ области Йужне Мораве (Врање, Лесковац, Ниш, Алексинац) нийедан од ових говоръ не посѣдуйе главну разликовну одлику бугарскога и македонскога йезикъ: одређени члан (моята майка, човекот, детето, селото итд...). Ту нема ни трага од чланова, али их има у пиротском крайу, као и у пограничних шопских горских областий попут Власине.

Другу основну разликовну особину буг-мак йезикъ, непостояње косих падежъ, говори йужне Мораве имайу само дѣлимично: у йеднини постойе од три до четири падежа (тршићки баба-йегдински има найвише шест), док у множини имайу, попут бугарскога, само йедан (тршићки баба-йегдински има найвише четири).

Трећа битна разлика са бугарским и македонским йе множина именица женскога рода на самогласник: у йужноморавских областих йе "жене, сестре", као што йе у свих осталих Срба, док бугарско-македонски имайу само множину "жени, сестри...".

Четврта битна разлика су личне замѣнице, койе су истоветне са осталими Србими, "я, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она" док су у бугарском "аз, ти, той, тя, то, ние, вие, те".

Наведох само неке разлике гдѣ су говори йужне Србийе на страни тршићких баба-йегдинских, има их йош доста.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију