Науке и научне дисциплине > Језикословље

ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО

(1/11) > >>

Srkaaa:
Тема о призренско-тимочки дијалект на српски језик. К'ко је настал? Да ли је уистина дека је това дијалект куј га думав Немањићи?

Јед'н текст на думу од једното село окол Призрен:

ZEĆAT
Biv Abidin-ćaja iz Gora. Imav buljuk ovce od dvanees iljade. U ljeto doteruav buljuk u plajne de imalo poarno pasište. U zima pa, terav buljuk u Ovče polje, a i još podolje – u Junana (Grčko). Tamo biv zimovnik podober. Tamo i u zima ovca ima da pase, ze, koj bi naraniv dvanees iljade ovce na jaslje?
Imav Abidin-ćaja mlogo čobani, mlogo kučiki. Čobani išlje os puške, oz redenici. K'd morav buljuk da prođe prez nekoj grat, Abidin-ćaja išov prvo u zaptie. Im plaćav da čuveet buljuk prez grat. Svaka oborna vrata moralje ljuđi da zaključet iznutra, a zaptie vardilje da ne otvori nekoj vrata i da ne ukrade nekoe imanjče. Os saati i oz d'noi vrvelje ovce proz grat, dori prođe cev buljuk.
Jenput došov Abidni-ćaja oz buljuk u Gora, na ljetno pasište. Tai što mu bilje konjšie i svojbina, došlje na muabet večer i mu reklje:
„Abidin-ćaja, a da dođemo os puške da ti čuvamo buljuk, da ne ti ukradet nekoi ajduci sermia, Bog da čuva?“
„A, ne, ne! Berićat-v'rsan. Tue neje valjatno. Ne možete vie da uščuvate mua stoka, Ni vie, ni ja, ni nikoj. Samo jen Bog. Tiki, da dođete jutre, sabajlje, bes puške, ze imam nešto rabota za vas.“
Jutred'n, ljudi se zbralje i on traživ da mu napreet tri trla: dve goljeme i jeno pomickoo. K'd mu naprajlje, on stanav na strga. Puštiv da vrvet ovce iz jeno, pa popri tue mickoo trlo, u drugo goljemo trlo. On sedav miđi trla i brojv. Ka će prođet četres ovce, četres i prva uzimav i ja turav u tue mickoo trlo. Jope: četres će prođet, četres i prva u mickoo trlo. Ne davav drug da mu broj, eljbet, da ne pogreši. Sam brojv i sam dvoljav ovce za zećat. Nemav poveros u drugi ljudi.
Ljudi gljedalje seir: ka će prođet četres ovce, četres i prva dajma doadila najubava i najkrupna. Ama, Abidin-ćaja niket ne isabiv čere. Će se nasmie, će ja grabne i pravo u mickoo trlo. I jope: druge četres poslabe, a četres i prva najubaa.
K'd završiv dvoljane, u mickoo trlo bilje preko trista ovce. T'ga Abidin-ćaja rekov taam ljudam što gljedalje:
„Ae, s'ga da podeljite ovee ovce fukaram. Taj što ima najmalo – najviše da mu dadete. Kako zn'te vie da je najpravo. Tue vam vi ostavam na šia u amanet. Nemojte oz inćar da deljite. Ja tue ne mogu da urabotam. Vie poarno zn'te koj je po nazor.“
Ga pitalje nekoi Abidin-ćaju, ot tai ljudi što gljedalje:
„Abidin-ćaja, kako b'š najubee ovce da podeljiš za zećat?“
„Ae, bre ljudi! Tue je zećat. Tee ovce nesa mue. Tue je moj borč. Ovce same zneet kua da dođe četres i prva. Ja tuj nemam što da biram. Ste videlje i sami os svue oči. Ako biram ja – tue neje zećat. Ali, taj zećat valja da čuva moj buljuk. Ako ne ga učuva zećat, ni ja ni kučiki, ni čobani os puške, ni zaptie, ni vie, ni nikoj ne možemo niket da ga uščuvamo. Mue je da dadem zećat, a Allaa će čuva buljuk. Ama, on će ga čuva ako dadem zećat kako valja, kako doadet ovce same, a ne ako ii biram ja kako mi e ćev mene.“
Take Abidin-ćaja rabotav svaka godina. Svaka godina dvoljav ovce, i svaka godina imav sve poviše i poviše.
Miftar Adžemi: Kažuenje 
Kažuav: Nedžmidin Adžemi

Srkaaa:
Јед'н пример на тимочку думу (Пирот, Цариброд)

Šopsći adet, jedenje
Šop ka je gladan može tova da napraji na poveče načina. Ako je arne gladan može da se: najede, naruča, natepa, ili utepa, namaa, napupa, nakrka, nagnjete, naropa, može da se naplješte, namandža, nasurli, natal'ndzi, može i da se namua, navrti, navrlja, nagl'ta i nasiti, nadznća, nadrnda, navrnda, da se nasuče, naali, izduje išćembi, izdzmbi, razžljambi, razljamči, rastakvoji, natakvoji, da se razjede, izvampiri, iznasili, izž'mbi, izvrndupi, nasova, namulja, nakljuca, nar'pče, naropče, naromče, naskrkče, nasuče, nar'nća, da se naduje, navrlja, napuca, natovari, da se pretovari, da se nad'lbe, da se naskube, nat'pka, da se arne istupanči, da se namaa ko svinja i da se naonode.
Ako mu nešto nesu svete koze na broj, Šop može: da se naruča ko altav, ko nenormalan, ko lud, ko nečitav, ko ned'gav, ko blesav, ko budala, ko raspran, ko mlatnut, može i da se raspukne odi jedenje, a može da jede i ko na gladnu godin, koka ne videl jedenje, koka mu je zadnjo, jede ko predi smrt, a ako je zorno, može da nap'lni crevata, da pop'lni šćembakat, da začepi prtkaloto, da smiri crevušljacite, da nap'lni dupeto, da zatisne guzicutu, i da namua torbeljakat.
Ako pak neje mnogo gladan, ili ako ga je sram, može malko da čalabrcne, da č'pne, da otćine malko, zalč'k lebac da izede, trošicu da turi u usta, da čini adet, da macne, da topne, da brcne, da štipne, da štrpne, da č'čne, da srkne...
Na Šopatoga, neka mu je blago jedenje, a na vas ubava zabava.

Srkaaa:
Това је занимљиво повеће јербо призренско-тимочка дума има млого изрази за једну ствар, те си можеш да викаш јед'н појам на милион начини...

vasil:
При нас се казва да си хапнеш малко, да се 'угалатиш'. Не знам при вас дали го има този израз.

Lajbnic:

--- Цитат: Srkaaa  Фебруар 07, 2023, 03:11:28 поподне ---Јед'н пример на тимочку думу (Пирот, Цариброд)

Šopsći adet, jedenje
Šop ka je gladan može tova da napraji na poveče načina. Ako je arne gladan može da se: najede, naruča, natepa, ili utepa, namaa, napupa, nakrka, nagnjete, naropa, može da se naplješte, namandža, nasurli, natal'ndzi, može i da se namua, navrti, navrlja, nagl'ta i nasiti, nadznća, nadrnda, navrnda, da se nasuče, naali, izduje išćembi, izdzmbi, razžljambi, razljamči, rastakvoji, natakvoji, da se razjede, izvampiri, iznasili, izž'mbi, izvrndupi, nasova, namulja, nakljuca, nar'pče, naropče, naromče, naskrkče, nasuče, nar'nća, da se naduje, navrlja, napuca, natovari, da se pretovari, da se nad'lbe, da se naskube, nat'pka, da se arne istupanči, da se namaa ko svinja i da se naonode.
Ako mu nešto nesu svete koze na broj, Šop može: da se naruča ko altav, ko nenormalan, ko lud, ko nečitav, ko ned'gav, ko blesav, ko budala, ko raspran, ko mlatnut, može i da se raspukne odi jedenje, a može da jede i ko na gladnu godin, koka ne videl jedenje, koka mu je zadnjo, jede ko predi smrt, a ako je zorno, može da nap'lni crevata, da pop'lni šćembakat, da začepi prtkaloto, da smiri crevušljacite, da nap'lni dupeto, da zatisne guzicutu, i da namua torbeljakat.
Ako pak neje mnogo gladan, ili ako ga je sram, može malko da čalabrcne, da č'pne, da otćine malko, zalč'k lebac da izede, trošicu da turi u usta, da čini adet, da macne, da topne, da brcne, da štipne, da štrpne, da č'čne, da srkne...
Na Šopatoga, neka mu je blago jedenje, a na vas ubava zabava.

--- Крај цитата ---

Заборавили сте 'набпка' - наједе. 😁 Одличан преглед. Иако сам говорник П-Т, за поприличан број ових израза нисам чуо.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију