Науке и научне дисциплине > Језикословље

Лингвистички пуризам - Језичко чистунство

<< < (2/6) > >>

ДамјанЋ:
То значи да би требали преводити Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића који је пун германизама? :)

http://www.branatomic.com/rukse/ruknew/prevod/rudz_prevodS.php?a=1

Срка:
Ја се не противим само туђицама у последњих 100, 150, већ се противим туђицама од почетка повести.

Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ:

Србски јєзик, чистинство и протисловјєнска кампања Срба

Пријатєљски поздрав свима,

у овом послању користим ћириличскє буквє й = ј, я = ја, ѣ = јє/ијє, ѣ = јє/ијє, ю = ју, и грчку нагнуту букву δ = д (<-- d, лат.), зато што (принаймањє) овдѣ посѣдуйєм ту слободу изражєња и зато што ми нє причињава задовољство мѣшати ћирилицу и латиницу (ј), или дригачийє рєчєно сузбияњє ћириличских букв ради латиничских. Срби вєћ користє латиницу порєд ћирилицє, па нє разумѣм, зашто додатно до тога загађиваю, смањиваю и понижаваю свою ћирилицу. Асимилация? Самоодрицањє? Самомржња? Уздигнућє Вука Караџића прєко сваког здравог собствєног умовања? Я нє вѣм/ познайєм разлог. Али добро, то сада нийє прєдмєт овє бєсѣдє.

Нє савладам србски йєзик као да ми йє матєрњи, али ипак жєлим описати свойє глєдиште на прєдмєт йєзичког чистинства (»пуризма«) и на протисловѣнских наклоностьах Србов и у србском йєзику. Такођє жєлим одговорити на класичнє и уобичайєнє »аргумєнтє« многих Србов и србских йєзикословцєв, када самоувѣрєно разясниваю зашто су за новє поймовє само и искључиво дозвољєни изрази, койи су створили и измислили Нѣмци, Французи или Амєриканци/ Британци, али истоврємєно новє рѣчи, койє би Срби сами могли смислити за свой йєзик, ни у ком случаю смию бити дозвољєнє, свєйєдно колико разумнє и освѣтљуюћє онє билє! Йєр то би било »намєтањє« и даклє »нєподношљиво«. Да ли йє примањє туђих рѣчи у вѣшτачко πρисиљєной трєнутной одсутности властитих словѣснко- србских рѣчи мањи обим намєтања? То ћє мо йош видѣти у даљєм току овога записа (подсѣтимо сє овдѣ и нинѣ на чинѣницу, да йє одсутност србских рѣчи просто послѣдица протисловѣнског дѣловања у србских свєучилиштах, койа йє почєла с Вуковим йєзичним прєурєђєњєм). Новє словѣнско- србскє рѣчи, смишљєнє од србских умова? Садржайно одзив просѣчног србског йєзикословца приповѣда измєђу рєдов »Ни у ком случаю, па нисмо ми полудѣли да сами градимо свой йєзик!! Србски йєзик наравно нєградє Срби, нєго га само смию унапрєдити Нѣмци и Енглєзи, йєрбо йєдино они знаю како сє смишљаю новє погодне рѣчи и како сє употрєбљава ону ствар, коя сє налази измєђу дєсног и лѣвог ува.« Толики краян йє србски отпор прєма собствєном стварању нових словѣнско- србксих рѣчи, да то из мойє тачкє зрѣња мєђава (граничи) на болєстну самомржњу и самоодрицањє. Нарєдно ћу прво обяснити свою мисаону слику, свою прєдставу о будућности србског йєзика, коя йє много вишє уравнотєжєна и мањє крайна од садашњєг йєзичког протисловѣнског єкстрємизма из Бєограда. Затим ћу дати свой одговор на србскє »аргумєнтє« против творєња срвских собствених рѣчи.

Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ:

Уравнотєжєно изображєњє и способ за прийєм нових рѣчи у србском йєзыку

Я нисам йєзички крайнєц, у никаквом смислу. Нити у словєначком и хрватском чистинском (пуристичком) смислу, нити у србском (и нажалость такођє саврємєном русском и пољском) самоодрицаюћєм протисловѣнском смислу. Кључна йєдначина за избѣгавањє било койих йєзичких крайности гласи
   нови/ страи поям 
    =  туђицє +(!!!) новотворєнє/ опєт нађєнє словѣнско- србскє истозначницє.


Прєсудно и мѣродайно йє, да сє ни йєдан Србин нє присиљава на употрєбу искључиво йєдног или другог начина изражавања, йєр би то стварно било намєтањє. Нити латинско- гєрмански начин говорєња србског нє трєба бити забрањєн, нити словѣнски! Свако нєка одлучуйє сам за сєбє, кою од понуђєних могућности он/ она жєли користити.

Нажалост србски »лингвисти« Србє — почєћи од Вуковог прєурєђєња србског йєзика — до сада и такођє у овом трєнутку вишє или мањє бѣсно присиљаваю на кориштєњу искључиво латинско- гєрманских рѣчи за нєколико дєсєтина тисућих поймов, бєз да им жєлє понудити разумнє словѣнскє истозначницє. Нийє да нє могу, нєго намѣрно не жєлє . То йє намєтањє, то йє йєзички єкстрємизам,- намѣрно нє дати народу никаквог другог избора, па да йє присиљєн на говорєњу англо- гєрмано- србског йєзика. Да то сажмєм у йєдной рєчєници: србски йєзикословци сє δѣлаτно (активно) одлучиваю за отпор и нєизговорєну забрану творєња словѣнско- србских истозначница додатно до постойєћих туђица, и ако то уопштє нєма логичног и умног разлога. Избор увѣк постийи. Србски йєзик йє толико богат, да близу за сваку туђицу можє наћи свою словѣнску дивну и дубокоумну истозначницу, много бољє и лѣпшє нєго што йє та чєсто навєдєна словѣснко- хрватска истозначница зρакомлаτ за грчку рѣч хєликоπτєρ. А ако сє нє можє наћи рєшєњє собствєним снагама, зашто Срби увєк тєжє ка грчком, латинском, єнгєском или нѣмачком йєзику (само да нє будє словѣнско?!)? Зашто нє поглєдати, шта други словѣнски йєзици могу понудити? Напримѣр йє словѣнска истозначница за рѣч хєликоπτєρ, κοю вєћина Словѣнов користи, веρτолёτ/ веρτолеτ (русски, бѣлорусски, украйински, български, и такођє мєђусловѣнски йєзык, види напримѣр под свєзом interslavic-dictionary.com). У србском йєзику би прєма томє рѣч вρτолєτ додатно до хєликоπτєρ (нє као замѣна за њу, да нєби било намєтања!!) била могућа и разумна. Нѣмачка равномѣрница (»єквивалєнт«) за хєликоπτєр йє Hubschrauber, коя има прилично слично значєњє као вρτолєτ у словѣнских йєзиках. Мєђу свих Словѣнов, Срби сє чєсто най жєшћє борє против собствєног творєња словѣнских истозначника, као што йє тай мали примѣр разяснио. Они су од свих (!) Словѣна йєдини, койи нємаю свой словѣнски израз за хєликоптєра. Такви примѣри су многобройни.

Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ:
За нєколико тисућих нових поймов из приврєдє, политикє, друштва и тєхнологийє ...
Нѣмци сртвараю свойє собствєнє нѣмачкє истозначницє додатно до єнглєских туђица, бєз икаквог йєзичког єкстрємизма,

* Французи свойє францускє,
* Грци свойє грчкє
* Словєнци свойє словѣнско- словєначкє,
* Хрвати свойє словѣнско- хрватскє,
* Чєхи свойє словѣнско- чєшскє,само Србам, Руссам и Пољакам йє одвратна и нєподношљива замисао, укључити свой мозак и створити свойє собствєнє рѣчи додатно до туђих. Занимљива йє чињєница, да вєћина народов, койи ствараю или »измишљаю« (како многи на овом форуму љубє казати) свойє собствєнє рѣчи, имаю односитєљно високо просѣчно образовањє. А супротно тим, народи с агрєсивним одпором прєма творєњу собствєних рѣчи, чєсто сє одликоваю кроз просѣчно низку разину образовања. Вєћина њихових грађана и нє зна и нє умѣ разликовати, шта йє собствєна рѣч, а шта туђа, па и нє разумѣю значайность творєња собствєних рѣчи за нѣгу и охрани свойєг свойства и идєнтитєта као народ. Одпор прєма властито творєном йє чєсто вєлики, зато што сє значайност свакє успѣшно творєнє и потом прихваћєнє властитє рѣч нє умѣ разумѣти. Ако йєдан народ нє зна, койє су у мору тисућих бєзумно примљєних рѣчи властитє рѣчи а койє нису, колико онда зна о свом идєнтитєту? Йєзик и идєнтитєт су уско свєзани йєдан до иног. Такви народи су напримєр Срби, Русси, и многи народи у Африци и близком истоку. Њихови йєзици пролазє кроз постєпєно йєдначєњє (»асимилацию«) до йєзиков вишє развийєних  и образованих народов. На дуги рок прєко нєколико столѣћа врѣди ово правило као жєљєзни закон: Или охрани, или буди йєдначєн,- нєма другог избора. Србски лингвиси тврдє нєшто друго, али сє на стању србског йєзика и друштва види колико йє та бєзумна идєология успѣшна.

Вук Караџић йє написао измєђу осталог
»И я кашєм, да сє трєба трудити и чистити йєзик од туђи рѣчи ... колико сє можє ... али ... опєт йє бољє узєти туђу рѣч ... нєго ли наопако нову градити.«
Я  прєдпостављам, да йє ова рѣчєница дѣловала силно на идєологию и ум србских йєзикословцєв, можда вишє од било чєга другог. Е мой Вучє, наравно нє трєба наопако градити новє рѣчи, нєго правилно и у складу са свим правилима творѣња нових рѣчи србскога йєзика! Нєкако су србски йєзикословци тумачили Вукови изрєку на крайно йєдносмѣрни начин као »Погрєшно и нєпотрєбно йє стварати и "измишљати" собствєнє рѣчи, и ако би то било могућє на много високой разини. Новє срвскє рѣчи у србксом йєзику? Ни и ком случаю!«. Колико йє то болєстно и aпсурдно: Нѣмци, Францизи, Грци и Енглєзи смию измишљати рѣчи за србски йєзик, а самим Србима то нийє дозвољєно. Колико дубоко сє можє пасти, и колико самоодрицања влада у србских свєучилиштах и у друштву ...

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију