Лингвистички пуризам - Језичко чистунство

Науке и научне дисциплине > Језикословље

<< < (4/6) > >>

ДушанВучко:

--- Цитат: Бєз мѫкы нємаѥ наукы Јун 23, 2022, 01:13:46 пре подне ---Хрватскє словѣнскє рѣчи и србскє туђицє

Дѣлим занимљив чланак о србском ѥзычном смѣру што силнѣѥ "internacionalizacije" србског ѥзыка, то значи бєзбройных дѣлатных одлуках против могућых словѣнскых слов и за изкључиво латинскє/ английскє/ нѣмєчскє/ французскє/ мађарскє/ турскє итд. слова.

Очєвидно сє у србскых свєучилиштѣх сматра, да просѣчном говорнику србског ѥзыка нѣѥ потрєбан никакав избор измєђу словѣнског и инозємног слова, нєго ѥ само ѥдан начин говорєња исправан,- а то ѥ нєсловѣнскы мѣшаны србскы. Додатна словѣнска слова у србском ѥзыку бы была »нєподношљива архаизациꙗ«, то напримѣр мєђу многыми другыми и знамєниты србскы ѥзичар Иван Клайн своѥврємєно никада нѣѥ био уморан понављати. И ако овай чланак тврди да ѥ хрватскы ѥзычны развой прожєт с чистунством, добро ѥ имати свѣст о том, да Хрвати за вєликы брой спомєнутых славєнизама такођє употрєбљаваю туђє слово,- па у хрватскых словникѣх сє чєсто можє порєд словѣнског слова прочитати и инозємско.примѣри из хрватскых словников:
* рєдарствєник + policajac
* лѣкарна + apoteka
* умировљєник + penzioner
* пєрилица рубља + vešmašina
* складатєљ + kompozitor
* глазба + muzika
* просвѣд + protestсрбскы словникы

* policajac (нѣм. Polizist)
* apoteka (грч.- нѣм. Apotheke)
* penzioner (лат. pensio → нѣм. Pension → срб. )
* mašina за прањє рубља + vešmašina (нѣм. Waschmaschine)
* kompozitor (лат. componere → нѣм. komponieren)
* muzika (лат. musica)
* protest (лат. protestare → нѣм. Protest → срб.)Завршно питањє: ко показива вышє свойств ѥзычнє крайности и ѥдностраности? Ко даѥ свомє народу истинити избор, а ко намєћє искључиво ѥдан начин говорєња? Срби или Хрвати?

Ово ѥ спомєнути чланак:
https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/

[/size]Надам сє да ћє та образложєња принаймањє нєколико људам прєокрєнити ѥзични став ка волѣњу (preferiranju) вышє изравнотєжєног, мањє протисловѣнског начина ѥзикоградњє.[/color]

--- Крај цитата ---
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс

vojislav.ananic:

--- Цитат: ДушанВучко Јун 23, 2022, 01:56:25 пре подне ---Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс

--- Крај цитата ---
4. Српско исмевање хрватског пуризма
Српски лингвисти не само да нису склони пуризму, него су и спремни да хрватске пуристичке склоности исмевају. Тако нпр. српски публициста Слободан Јарчевић нашао се побуђеним да у књизи Хрватска језичка беспућа (2007) исмева „хрватски” језик. По његовом мишљењу, „хрватски” језик је извештачен и неприродан. Његов покушај да „хрватски” језик извргне руглу вероватно има вањезичке мотиве. Без обзира на то колико је његов покушај успешан или не, тек остаје утисак да Срба превиђају чињеницу да код Хрвата постоји много већа свест о значају чувања чистоте језика.
О склоности Срба да ниподаштавају пуристичке склоности код Хрвата сведочи и њихов обичај да на рачун хрватског пуризма причају вицеве. „Како Хрвати кажу кравата? – Окловратни допупак!” „Како Хрвати кажу петао?” – „Зороклик!” „Како Хрвати кажу кокошка? – Зрнозоб?” Како Хрвати кажу олук? – Околокућно водопишало!” Склоност Срба ка овој врсти исмевања сведочи о њиховој склоности ка антипуризму – помањкању свести о потреби чувања језика од туђица. Заправо, српски хумор те врсте неће наудити Хрватима. Они немају склоност да домаће речи (кравата, петао, кокошка, олук) замењују другим, рогобатнијим, већ само стране речи домаћим. Срби имају склоност да ту разлику не увиђају.
Хрвати свој пуризам доживљавају као језичко прочишћавање и оплемењивање, а Срби као извитоперавање и унакарађивање. Заправо, хрватски пуризам није само лингвистички феномен, него и политички. Он је, дакле, социолингвистички.
5. „Разликовни рјечници”
Хрватска културна јавност опседнута је пуризмом. Неке „круговалне постаје” чак имају емисије у којима еминентни лингвисти слушаоцима дају пуристичке савете: указују које су речи „хрватске”, а које туђице. Наравно, посебна опсесија су им „србизми”.
Да би пучанству помогли да руликује „два” језика, хрватски језикословци су се побринули па створили „разликовне рјечнике”. Ти речници – тобоже – указују на разлике између српског и хрватског језика. Заправо, све што они показују јесу релативне фреквенцијске разлике у употреби одређених речи. Они више доказују да је штокавски језик један, мада у стандарду не и јединствен, него што то оповргавају.
Заправо, „разликовни рјечници”, као и пуристичка просвећивања јавности, значајнији су као социолошки него као лингвистички феномени. Они указују на јаку националистичку свест код Хрвата.

vojislav.ananic:
Хрватски језички пуризам и српски парадокси

Владислав Ђорђевић
среда, 04. фебруар 2015.

Односи Срби и Хрвата пуни су парадокса. Један од њих јесте и тај да су кајкавски Хрвати 30-их година XIX века за свој књижевни језик узели штокавски, тј. српски језик, и да отада имају склоност да га чисте од туђица, док сами Срби ту склоност немају.
1. Хрватски пуризам
Непосредна последица језичке реформе Вука Стеф. Караџића јесте та да су из српског књижевног језика избачени многи славенизми и русизми, а убачени многи турцизми. Али рупа која је остала након избацивања славенизам и русизама била је толика да су је поствуковци морали надоместити интернационализмима. Хрвати никада нису прошли ту трауму, па су негативне последице Вукове језичке реформе избегли.
Хрвати имају склоност да избегавају турцизме. Они нпр. не кажу „ћебе” попут Срба, него „дека”. Претпостављајући германизам у односу на турцизам, они јасно показују ком цивилизацијском кругу желе да припадају.
Хрвати избегавају и директне грецизме. Стога је разумљиво што не кажу „хиљаду” него „тисућу”. Срби се не устручавају од овог грецизма, иако би и они могли са исто толико права да користе словенску реч „тисућу”.
Хрвати избегавају и интернационализме. На први поглед то изгледа чудно, јер су интернационализми често латинизми, а Хрвати су римокатолици. Но, неотпорност Срба на интернационализме последица је много чинилаца, а првенствено Вукове реформе.
Тако ће Срби без устезања користити интернационализме, а Хрвати славенизме. Ево неколико примера: авион (зракоплов), адвокат (одвјетник), апостроф (изоставник), апотека (љекарна), артиљерија (топништво), библиотека (књижница), веш машина (перилица рубља), вокал (самогласник), географија (земљопис), голман (вратар), дигитрон (рачунар), директор (равнатељ), дисциплина (стега), едукација (одгој), економија (господарство), експеримент (покус), ефекат (учинак), ефикасност (учинковитост), офсајд (залеђе), инструкција (напутак), историја (повијест), касарна (војарна), компјутер (рачунало), композитор (складатељ), композиција (складба), консонант (сугласник), корнер (кут), лексикон (рјечник), лингвистика (језикословље), манастир (самостан), материја (твар), машина (строј), миленијум (тусућљеће), монах (редовник), морал (ћудоређе), музика (глазба), одвијач (шрафцигер), опозиција (опорба), официр (часник), парадајз (рајчица), парламент (сабор), пасош (путовница), пензионер (умировљеник), пензија (мировина), перон (колодвор), пијаца (тржница), полицајац (редарственик), портпарол (гласноговорник), пропаганда (промиџба), протест (просвјед), регија (жупанија), секретар (тајник), сексуалност (сполност), секта (сљедба), селектор (изборник), терминологија (називље), хиљаду (тисућу), универзитет (свеучилиште), фабрика (творница), фактор (чимбеник), филозофија (мудрословље), фирма (твртка), фискултура (тјеловежба), фрижидер (хладњак), фронт (бојиште), фамилија (обитељ), фудбал (ногомет), функционер (дужносник), школа (училиште) итд.
Сви горенаведни примери (а има их још) указују на то да се Срби не либе интернационализама, а Хрвати их по правилу замењују славенизмима. Једноставно речено, Хрвати су пуристи, а Срби то нису.
Најочитији пример хрватског пуризма представљају називи месеца. Док Срби користе интернационализме (јануар…), Хрвати користе славенизме (сијечањ…). Хрватски лингвисти својом склоношћу ка пуризму – коју спроводе често дословним превођењем страних речи (калкирањем) – фактички раде на чишћењу српског језика.
2. Српски интернационалисти и хрватски пуристи
Сваки хрватски интелектуалац који иоле држи до себе имаће пуристичке склоности. Наведимо неколико примера.
Српски лексикограф Милан Вујаклија деловао у времену када је употреба страних речи код Срба постала нормална појава. Стога је он без устезања своју књигу назвао: „Лексикон страних речи и израза” (много издања). Са друге стране, хрватски лексикограф Братољуб Клаић поступио је пуристички; насловио је књигу исте тематике: „Рјечник страних ријечи” (много издања). Ко ту више чува српски језик? Срби или Хрвати? Овде се не ради о појединчном случају; ради се о општој појави.
Хрватски католички свештеник и педагог Живан Безић нашао се побуђеним да у књизи „Развојни пут младих” (1989) одржи мало етимолошко предавање: „У нашој књижевности и новинарству, па чак и стручном тиску, често се може наићи на ријеч ’пубертетлија’ као назив за момчића, дјевојку у раздољу од 12. до 16. године. Одмах морам рећи да је тај израз сасвим туђ хрватском уху и духу нашег језика. То је неукусан хибрид, језички бастард, лексичка наказа. Скалупљен је од двије неспојиве туђице: латинског коријена ’пубертет’ и турског наставка ’лија’ Ужасно ружно звучи попут својих рођака: факултетлија, филмаџија, камионџија, судија и сл. Стога му не смијемо дозволити приступ у наш језик” (стр. 136). Безићево размишљање одлично илуструје општу склоност хрватских интелектуалаца ка пуризму.
Нажалост српски писци обично не чују оно што им говоре хрватске колеге. Српска списатељица и педагошкиња Драгана Кожовић „Пубертет не мора да створи хаос у кући” (1999) без устезања употребљава управо тај „језички бастард” (стр. 42, 76). Хрвати су – парадоксално – најревноснији чистачи српског језика од туђица!
3. Жупници и пароси, жупаније и регије
Стефан Немања, отац Светог Саве, носио је титулу великог жупана. Дакле, он је био господар велике жупе или жупаније. А како Хрвати данас називају области деловања свештеника? Жупама! Ми Срби их називамо парохијама, што је грецизам.
А како Хрвати називају делове своје државе? Жупанијама! Када ми помишљамо на административну поделу државе, говоримо о регионализацији – подели на регионе, што је интернационализам.
И ко онда више следи ћирилометодијевску и светосимеуновску традицију? Ми или Хрвати?

сɣнце:

--- Цитат: vojislav.ananic Јун 23, 2022, 06:04:40 пре подне ---
Српски лингвисти не само да нису склони пуризму, него су и спремни да хрватске пуристичке склоности исмевају. По његовом мишљењу, „хрватски” језик је извештачен и неприродан. Његов покушај да „хрватски” језик извргне руглу вероватно има вањезичке мотиве.

Без обзира на то колико је његов покушај успешан или не, тек остаје утисак да Срба превиђају чињеницу да код Хрвата постоји много већа свест о значају чувања чистоте језика.

Склоност Срба ка овој врсти исмевања сведочи о њиховој склоности ка антипуризму – помањкању свести о потреби чувања језика од туђица.

Хрвати свој пуризам доживљавају као језичко прочишћавање и оплемењивање, а Срби као извитоперавање и унакарађивање. Заправо, хрватски пуризам није само лингвистички феномен, него и политички. Он је, дакле, социолингвистички.

--- Крај цитата ---

Свако зашто има своје зато. У Средњем Вијеку су и Хрвати и Срби пали у положај културнога угњетења и социјалне прилике су их натјерале користити се ријечима свога господара.
Загорје и Словенци су прихватали њемачки утицај, Приморци венетачки а Срби и Босна грчки и турачки.
Док је србска књижност замрла, хрватска је настављала горјети тихим пламеном што у Загребу што у Задру и колико толико хранити мисао заступања за свој језик наспрам грчкога, латинскога и њемачкога; не заборавити да су Кирила и Методија у помоћ позвали Морављани управо јер су Њемци угњетали словијенски језик у Панонији.

Тај плам родољубља хрватска интелигенција покушала је зажећи и повратити и међу својим и међу србским народом. Нажалост србска интелигенција била је псеудоинтелигентна и састојала се од новопосталих сељака који су од данас на сутра постали варошани и било им је нужно истаћи своје варошанство у односу на село. Тај процес веома лијепо је пеиказан у филму "Зоне Замфирско" када каже "тате, тате, съг је оскудација" а тате и маме га одобриво помазе.

У сљедећем добу хрватске и србске тенденције интелигенције су се поквариле и добиле разне врсте емоционалнога bias-a.
А жупљани су остали како су и били и у Сплиту и у Нишу и у Сарајеву.
И до данас ћакујалу и мераче.

Но има хвала богу и нашијех вукојебина у којима се је сачувала стара ријеч и у којима се сачувао дух изражавања који се не стиди и створит нову ријеч када се мора.

Зна ли ко што су пуздро и пркно?

Ojler:

--- Цитат: сɣнце Јун 23, 2022, 04:01:01 поподне ---...

Зна ли ко што су пуздро и пркно?

--- Крај цитата ---

Једино значење за реч пркно које ја знам је ово: https://vukajlija.com/prkno

Навигација