"Erant ibi et aliarum nationum legati, Abodritorum videlicet ac Bornae, ducis Guduscanorum, et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant..."
Пронашао сам овај навод у Ајнхардовом делу
Анали франачких краљева (лат. Annales regni Francorum):
http://www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.htmlМањи пасус за 818. годину: "Qua expeditione completa cum imperator dimisso exercitu Andecavos civitatem esset reversus, Irmingardis regina, coniux eius, quam proficiscens ibi aegrotantem dimiserat, duobus diebus postquam ipse ad eam venit, morbo invalescente V. Non. Octobr. decessit. Eclypsis solis contigit VIII. Id. Iul. Imperator per Ratumagum et per Ambianos et Camaracum Aquasgrani ad hibernandum reversus, cum Heristallium venisset, obvios habuit legatos Sigonis ducis Beneventanorum dona deferentes eumque de nece Grimoldi ducis antecessoris sui excusantes.
Erant ibi et aliarum nationum legati, Abodritorum videlicet ac Bornae, ducis Guduscanorum, et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant, simul et Liudewiti, ducis Pannoniae inferioris, qui res novas moliens Cadolaum comitem et marcae Foroiuliensis praefectum crudelitatis atque insolentiae accusare conabatur. Quibus ibi auditis atque dimissis imperator Aquasgrani ad hiemandum profectus est."
Google превод: "Град би био потпун кад би се цар вратио у своју експедицију, а бивша би требало да распусти своју војску, краљица Ирмингардис, његова супруга, отишла је зато што је тамо био болестан, уместо да је кренуо на пут, дошао је два дана након што је био код ње, болест воскова више В. Нисам. Октобр. умрли. Десило се помрачење сунца, десило се да је 8. Ид. Јул. Цар Арла и Аик-а Цамарацум Амбианс и повратак зиме, када је Херисталлиум срео неке амбасадоре, вођа Сигониса Беневентанс-а му је поклонио убиство претходника Гримолдума, извињавајући се.
Били смо тамо и ми, и остали народи, изасланици, Ободрити, то јест, и Борно, генерал је имао Гудусцанорум и Тимоцианорум, које су у последње време освојили Бугари друштва одлазећих и на наше територије; да је он истовремено поставио, а префект је био и на бахатости и оптужби против пута. Тамо су чули и отпратили цара, коме је отишао на зимовање у Ахен."
819. година: "Iterumque conventus mense Iulio apud Ingilunheim palatium habitus et exercitus de Italia in Pannoniam propter Liudewiti rebellionem missus, qui rebus parum prospere gestis infecto pene negotio regressus est. Et Liudewitus superbia elatus legatos quasi pacem petendo ad imperatorem misit, conditiones quasdam proponens, ad quarum concessionem ea, quae iuberentur, se facturum pollicebatur. Quas cum imperator non reciperet aliasque ei per suos legatos proponeret, permanendum sibi in inchoata perfidia velut optimum iudicans missis circumquaque legatis vicinas iuxta se gentes ad bellum sollicitare curavit.
Timocianorum quoque populum, qui dimissa Bulgarorum societate ad imperatorum venire ac dicioni eius se permittere gestiebat, ne hoc efficeret, ita intercepit ac falsis persuasionibus inlexit, ut omisso, quod facere cogitabat, perfidiae illius socius et adiutor existeret."Превод: "И опет ви из конгрегације, у месецу јулу, са Ингилунхеимом из Паноније у Италији, ради војске краљеве куће: Лиудевити побуна која је послата навикама и, скоро недовршеним пословима, вратила се назад, и то без много постигнутог. Послао је цару амбасаду као једну која је тврдећи, а Лиудевитус је надувао понос, услови неких погледа, чије ускраћивање одобрава оне ствари које чекају наредбу да он то у њима изврши. Када цар није примио амбасадоре да би му изложили ова и друга сопствена средства, најбоље је темељито остати, такорећи, испитивањем, пославши своје људе око издаје самих легата, још увек у ембриону рата да узнемирују комшије, чак и када су блиски нацијама новог Института.
Тимоцианорум, народ на њој, која је прешла од присуства Бугара, да дозволи заједништво, до највеће жеље за господством и моћи, царевима који долазе, а не да се боље изврше, тако да дух одговара и нетачности убеђивања онога што се открива престанком, за који се мисли да ће га учинити помоћником у невољи, а за помоћ ће га спречити за помоћ."Ако неко познаје латински језик замолио бих га да ми ово преведе пошто сам сигуран да Google превод са латинског на српски није поуздан. Интересантно је да се у првом пасусу Борна помиње као генерал одн. заједнички вођа Гудушчана и Тимочана, а у неким каснијим пасусима које нисам окачио и као главни актер сукоба против Људевита Посавског:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%82_%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 (Људевит Посавски),
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)
(Борна).
За Гудушчане постоје спорења код историчара, да ли се ради о словенском племену из жупе Гацка, односно данашње Лике (Гачани), или о једном од "7 словенских племена" које су Прабугари или покорили или протерали.
Можда су ти Гачани из Лике потомци Гудушчана.
Мени би било много интересантније знати, гдје су завршили Тимочани, кад су се одметнули од Бугара и примакли франачким границама.
По Ајнхарду то се десило 818. године.
