Аутор Тема: Старо српско становништво жупе Плав  (Прочитано 9433 пута)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #20 послато: Април 22, 2021, 08:52:06 поподне »
Из прегледа поријекла православних српских родова плавске жупе који су представљени у горњим постовима, може се закључити да досељено брдско становништво јесте било бројно, али и да су се плавски старинци одржали у солидном броју. Ти старинци би се могли подијелити на оне са матицом у плавској области и оне који су присутни у плавској области, али им је матица у сусједним полимским жупама. И једни и други представљају стариначко српско становништво горњег Полимља, које је доминирало у тим крајевима до Велике сеобе 1690. године.

Добар дио тих родова је директно или посредно тестиран. Набројићу на почетку оне за које знамо хаплогрупе.

R1a-Y2613
Најкарактеристичнија је група породица коja припада тзв.карпатско-далматинској грани R1a-Y2613. По свему судећи они припадају српској подграни ове хаплогрупе дефинисане SNP-ом R1a-Y2613>Y2608>YP6098,а можда и још млађој мутацији BY68536.

Раденовић, Илиндан, старинци у Плаву
Лончаревић, Мратиндан, старинци У Гусињу
Живаљевић, Алимпијевдан, старинци у Великој

Раденовић и Лончаревић су међусобно ближи него Живаљевић обојици. Све три породице имају различите славе и различита предања. Предања су често контрадикторна, гдје се помиње и старина у плавској области и поријекло из Црне Горе. Управо оваква разноврсност и неусаглашеност предања, као и непостојање свијести о међусобној повезаности, иде у прилог њиховој већој старини на подручју плавске жупе. Њима је на подручју Метохије, Рашке, Старог Влаха и Старе Херцеговине блиско више српских родова, што говори да је ова хаплогрупа (могуће чак и раносредњовјековни род) била широко присутна у матичном подручју средњовјековне српске државе. Поријекло овог проширеног рода открива и поријекло доброг дијела крајишких породица које му припадају.


Тачно. Дуга је пушка Раденовића.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #21 послато: Април 22, 2021, 08:52:32 поподне »
Другу већа групу плавских старинаца повезује заједничко предање ( по свему судећи нетачно) да потичу из Цеклина. Славе Алимпијевдан. На подручју Плава овом роду припадају сљедеће породице:

Бошковић
Вучетић
Ђуричанин
Огњеновић
Пауновић
Радевић
Стешевић
Томовић

Само је једна породица из овог рода тестирана, Пауновићи и припадају хаплогрупи I2-PH908. Иако само у неким вриједностима одударају од модла за PH908, управо у тим вриједностима имају поклапање са другој стариначком групом из плавске области Шаљанима или Черанима из Велике.

Постоји шанса да са Черанима чине један већи род плавских старинаца, а постоји и могућност да је долазило до мијешања са Черанима у прошлости. У сваком случају било би корисно да се још нека породица из овог рода тестира, поготово Ђуричани који имају нека контрадикторна предања.

« Последња измена: Април 22, 2021, 08:55:19 поподне drajver »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #22 послато: Април 22, 2021, 08:57:37 поподне »
Другу већа групу плавских старинаца повезује заједничко предање ( по свему судећи нетачно) да потичу из Цеклина. Славе Алимпијевдан. На подручју Плава овом роду припадају сљедеће породице:

Бошковић
Вучетић
Ђуричанин
Огњеновић
Пауновић
Радевић
Стешевић
Томовић

Само је једна породица из овог рода тестирана, Пауновићи и припадају хаплогрупи I2-PH908. Иако само у неким вриједностима одударају од модла за PH908, управо у тим вриједностима имају поклапање са другој стариначком групом из плавске области Шаљанима или Черанима из Велике.

Постоји шанса да са Черанима чине један већи род плавских старинаца, а постоји и могућност да је долазило до мијешања са Черанима у прошлости. У сваком случају било би корисно да се још нека породица из овог рода тестира, поготово Ђуричани који имају нека контрадикторна предања.

Постоји на 23andme и резултат неког R1a Пауновића, вероватно из Велике:

Пауновић, Црна Гора (Цетиње, или Плав), R1a-CTS3402

Можда због славе није искључена нека веза са пре свега Живаљевићима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #23 послато: Април 22, 2021, 09:00:38 поподне »
Постоји на 23andme и резултат неког R1a Пауновића, вероватно из Велике:

Можда због славе није искључена нека веза са пре свега Живаљевићима.

Могуће, у сваком случају и Черани и Живаљевићи и ови Цеклињани су везани за Велику.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #24 послато: Април 22, 2021, 09:21:06 поподне »
Трећа велика група плавских старинаца су тзв. Шаљани или Черани из Велике. Припадају хаплогрупи I2-PH908 и хаплотипски су већ добро профилисани јер их се више тестирало. Оно што недостаје јесте SNP профилација. Ово би било интересантно и због Шаљана у Жирчу (Тутин), који такође припадају хаплогрупи I2-PH908 (грана I2-FT14506>BY186407), и иако као и Величани говоре о поријеклу из Шаље, припадају старом српском становништву. Имају разлика у хаплотиповима, али би свакако било интересантно и SNP провјерити.

По предању Черана, Живаљевићи су старији у Великој од њих и њихов предак Чера дошао је из Шаље и оженио се од Живаљевића. Вјерујем да је прича о поријеклу из Шаље, као и друге сличне приче старинаца измишљена и да се ради само о испреплитању старих плавских родова.

У плавској области Черанима Шаљанима припадају следеће породице:

Брковић
Гојковић
Голубовић
Јокић
Касумовић
Кнежевић
Лакићевић
Микић
Радуловић
Симоновић

Скоро су већ сви тестирани. Черани славе Никољдан, а прислављају св. Симеона.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #25 послато: Април 22, 2021, 10:37:47 поподне »
Још један стариначки плавски род су Ћесаци. Насељавају више плавских насеља. Могуће због славе Лучиндана да помињу поријекло из Роваца, али генетички гледано јединствени су на плавском подручју.

Овом роду припадају сљедеће породице:

Савићи, који су се и тестирали и припадају грани I2-Y3120
Џудовићи и
муслимани Маркишићи

Хаплотип Савића има неких специфичних вриједности и без SNP теста не би се могло претпоставити о којој се подграни ради.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #26 послато: Април 22, 2021, 10:45:03 поподне »
Рајковићи су стариначки плавски род. Припадају хаплогрупи I2-PH908. тестирани су на малом броју маркера али су јасно довојени од Черана. Имају предање да су из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, али је очигелдно да се ту ради о домишљању, јер је на подручју Плава у средњем вијеку постојало насеље Вражогрмац. Пописано је и у првим турским пописима. Не знам да ли се овај топоним успио очувати данас у неком од плавских насеља.

Рајковићи помињу свог претка Вука Вражегрмца. Можда се и читав род раније звао Вражегрмци, па насеље названо по њима, или је било обрнуто.

У сваком случају и за Рајковиће је потребно SNP профилисање.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #27 послато: Април 23, 2021, 06:50:08 пре подне »
Што се тиче исламизованих старинаца Плава, њих свакако има прилично, иако досељени исламизовани Кучи доминирају. Горе побројана православна стариначка братства имају и своје муслиманске огранке, попут Раденовића, Рајковића, Ћесака (Маркишићи), Лончаревића (Бектешевићи).

Поменућу само неке старинце муслимане који су тестирани.

Срдановићи су једна од најстаријих плавских породица. Припадају хаплогрупи I2-Z17855>FT20796. Ова грана је кроз неке млађе подгране (BY190177) заступљена широм српског етничког простора, има је и међу крајишким Србима.

Шиљковићи, који наводно потичу из Анадола, припадају хаплогрупи I2-PH908>Y151673, такође заступљеној међу Србима. Овој грани припада разгранати херцеговачки род Предојевића.
« Последња измена: Април 23, 2021, 08:10:08 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #28 послато: Април 23, 2021, 07:36:05 пре подне »
Поред гора поменутих стариначких породица чија је матица у плавској жупи, има и оних православних родова који су присутни у плавској области, али им је матично подручје у сусједним полимским жупама, Будимљу прије свега. И ту je ријеч о стариначком средњовјековном становништву области.

Од тестираних то су сљедећи родови:

Шекуларци, разгранат род са матицом у Шекулару, који се наслања на плавску област. Припада хаплогрупи I2-Z17855, засад су јединствена подграна ове хаплогрупе без ближих веза са другим тестиранима.  Славе Јовањдан и Илиндан. На подручју Плава и Гусиња, живе сљедеће пордице Шекулараца:

Дашићи
Јашовићи
Лазовићи
Поповићи
Рмуши

Шекуларски Дробњаци, Ћетковићи и Ровчани, имају предање о наводном поријеклу од Дробњака, али се вјероватно ради о полимским старинцима. Припадају хаплогрупи I2-Y4882>A1328. Ова грана је присутна код још неких старих породица у Полимљу (Каличани),а има је и међу крајишким Србима. На подручју плавске области од овог рода присутни су само Ђорђијевићи који су огранак шекуларских Ћетковића. Славе Ђурђевдан и Илиндан.


Тмушићи су род из истоименог села источно од Берана. Славе Стевањдан. Има их у Гусињу исламизованих. Истог су рода са православним Магделинићима из Богаја код Рожаја, који су тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908. Овом роду припадају још муслимани Курпејовићи и Синановићи.


« Последња измена: Април 23, 2021, 08:09:27 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #29 послато: Април 23, 2021, 02:51:42 поподне »
Што се тиче плавских старинаца (православних који нису тестирани) најизразитији су: Јануши и Мартићи, као и Славковићи, полимски старинци.

Постоје и они родови који би могли бити потенцијални старинци: Ракуши, Петровићи, Бјелановићи, Бузићи, Драговићи.

Од муслимана старинаца који нису тестирани, могу се поменути: Бирулићи, Кандићи, као и Пуповићи и Ћирковићи (могуће повезани са Рајковићима Вражегрмцима).

Има доста презимена непознатог поријекла или о којима нема информација: Аљовић, Бјегановић, Грбовић, Колашинчевић, Маринковић, Машковић, Митровић, Филиповић, Шошковић.

Све у свему, кад се на основу садашњих генетичких сазнања подвуче црта за плавске старинце, долази се до закључка да хаплогрупе словенског поријекла доминирају, поготово у односу на старобалканске хаплогрупе Брђана. Она некадашња тема или питање о различитој генетичкој структури Брђана и Србљака, ако и није потврђена у укупној слици, на примјеру плавске жупе изгледа да има смисла.

Брђани су, ако искључимо Малисоре, издоминирали и код православног и код муслиманског становништва плавског подручја. Поготово је занимљива бројност Куча, који чини ми се представљају појединачно најбројнији род у Плаву данас. Од Брђана међу православнима присутни су и Васојевићи (мада им је ово периферна зона ширења), Пипери Лутовци, Букумири, Братоножићи уз тек незнатно присуство још неких брдских родова: Бјелопавлића и Војинића Лијешњана, као и старохерцеговачких Дробњака и Бањана.

Рекао бих да је плавска област за Куче била исто оно што је за Васојевиће било Полимље, простор за несметано ширење.

Што се старинаца тиче, види се да су они често имали везе са занатима, и да су им братствене заједнице биле знатно мање и разбијеније ( са можда иузузетком Величана и Шекулараца).

Стање што се хаплогрупа међу старинцима тиче је тренутно сљедеће:

R1a-Y2613>YP6098 Живаљевићи, Раденовићи, Лончаревићи
I2-Y3120 Ћесаци
I2-Y3120>Z17855* Шекуларци
I2-Y3120>Z17855>FT20796 Срдановићи
I2-Y3120>S17250>Ѕ4882>А1328 Шекуларски Дробњаци(Ћетковићи)
I2-Y3120>S17250>PH908 Шаљани Величани,Тмушићи, Рајковићи, Пауновићи (тзв. Цеклињани)
I2-Y3120>S17250>PH908>Y151673 Шиљковићи
« Последња измена: Април 23, 2021, 03:02:48 поподне drajver »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #30 послато: Април 23, 2021, 03:10:38 поподне »
и Ћирковићи (могуће повезани са Рајковићима Вражегрмцима).

Да нису у питању Цириковићи?

Постоји један Цириковић из Плава на 23andme, I2-S17250.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #31 послато: Април 23, 2021, 03:16:14 поподне »
Да нису у питању Цириковићи?

Постоји један Цириковић из Плава на 23andme, I2-S17250.

Нису, Цириковићи су друга породица, али интересантнан резултат. За Цириковиће се наводи да су из Анадола, а могли би такође бити старинци. Блиски су им Смаиловићи Бандери.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #32 послато: Април 24, 2021, 11:25:02 пре подне »
Занимиљиво је да је у Цвијићевим записима о плавском становништву за неке од ових стариначких породица остало забиљежено да су Цигани или како Цвијић то на основу саопштавања својих информатора пише "кисјела рода". Међу њима се помињу и Срдановићи и Раденовићи и Цириковићи. Међутим и сам Цвијић ту даје објашњење да је околина презирала оне родове који су се бавили ковачким занатом и да их је због тога сврставала у Цигане. То је иначе опште мјесто код брђанских и малисорских племена да презиру занатлије, коваче у првом реду. Бићу мало некоректан па ћу рећи: зашто направити, кад се може отети.  :) Надам се да ми Брђани неће замјерити.

Генерално, Срби старинци у Полимљу након 1690. године и јесу били нека врста парија, уколико се нису потурчили или уколико се нису груписали у веће родовске групе у изолованијим подручјима (Величани и Шекуларци). Они што су остали у лимској долини, крај путева и у градовима су вјероватно преживљавали како су могли, земљу су им отимали, па су им занати остајали једини начин привређивања. Слично православнима у централним дијеловима Балкана, вјероватно је било доста прилагођавања, социјалне мимикрије, понижености која се уграђивала у карактер кроз генерације. Једном тако унижен положај веома је тешко било рехабилитовати у друштву које слабост није опраштало. Сјетимо се оног Његошевог: Вук на овцу своје право има... ( без обзира на наставак).

Међутим, и поред таквог статуса стариначких родова, Цвијић је за Раденовиће записао: "кад су се закрвили c потурчењацима и Арбанасима, показали су се храбри."

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #33 послато: Април 24, 2021, 11:37:00 пре подне »
I2-Y3120>Z17855>FT20796 Срдановићи

Код Срдановића је могућа веза са једним тестираним родом из необјављених истраживања чија је матица вероватно нешто северније, у Бихору (тестирани припадници овог рода су са подручја општине Сјеница и општине Тутин).

Са Срдановићима су изгледа повезани и Хуремовићи из Трпеза код Петњице, за које Лутовац бележи предање да су пореклом из Братоножића. Очито нетачно, ако је резултат тестираног Хуремовића репрезентативан за то братство.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #34 послато: Април 24, 2021, 11:52:21 пре подне »
Код Срдановића је могућа веза са једним тестираним родом из необјављених истраживања чија је матица вероватно нешто северније, у Бихору (тестирани припадници овог рода су са подручја општине Сјеница и општине Тутин).

Са Срдановићима су изгледа повезани и Хуремовићи из Трпеза код Петњице, за које Лутовац бележи предање да су пореклом из Братоножића. Очито нетачно, ако је резултат тестираног Хуремовића репрезентативан за то братство.
На БДП у табели стоји да су Хуремовићи и Срдановићи род а питање одакле су остаје, осим ако нема поузданих података да су Срдановићи староседеоци Плава

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #35 послато: Април 24, 2021, 12:00:44 поподне »
Код Срдановића је могућа веза са једним тестираним родом из необјављених истраживања чија је матица вероватно нешто северније, у Бихору (тестирани припадници овог рода су са подручја општине Сјеница и општине Тутин).

Са Срдановићима су изгледа повезани и Хуремовићи из Трпеза код Петњице, за које Лутовац бележи предање да су пореклом из Братоножића. Очито нетачно, ако је резултат тестираног Хуремовића репрезентативан за то братство.

Нисам видио хаплотип ни Срдановића ни Хуремовића из Трпеза. Видим да је Хуремовић на БДП сврстан под Срдановићеву хаплогрупу, али му није стављен плус уз њу што значи да је није СНП тестирао. С друге стране стоји да је Z17855+ па претпостављам да је тестиран на Z17855.

Могуће да у хаплотипу дијеле неке карактеристичне маркере који их додатно повезују. Колико видим предања Хуремовиће повезују и са Братножићима и Кучима, али и са православним Вељићима у Доцу и Вујовићима у Дапсићима, као и са муслиманима Латићима. Вељићи би требали бити G2a-L497, тако да предање бар у том дијелу није тачно.

Чим крену контрадикторна предања, мало из Братножића, мало из Куча, мало из Бјелопавлића, јасно ми је да се ради о камуфлираним старинцима.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #36 послато: Април 24, 2021, 12:52:45 поподне »
Трећа велика група плавских старинаца су тзв. Шаљани или Черани из Велике. Припадају хаплогрупи I2-PH908 и хаплотипски су већ добро профилисани јер их се више тестирало. Оно што недостаје јесте SNP профилација. Ово би било интересантно и због Шаљана у Жирчу (Тутин), који такође припадају хаплогрупи I2-PH908 (грана I2-FT14506>BY186407), и иако као и Величани говоре о поријеклу из Шаље, припадају старом српском становништву. Имају разлика у хаплотиповима, али би свакако било интересантно и SNP провјерити.

По предању Черана, Живаљевићи су старији у Великој од њих и њихов предак Чера дошао је из Шаље и оженио се од Живаљевића. Вјерујем да је прича о поријеклу из Шаље, као и друге сличне приче старинаца измишљена и да се ради само о испреплитању старих плавских родова.

У плавској области Черанима Шаљанима припадају следеће породице:

Брковић
Гојковић
Голубовић
Јокић
Касумовић
Кнежевић
Лакићевић
Микић
Радуловић
Симоновић

Скоро су већ сви тестирани. Черани славе Никољдан, а прислављају св. Симеона.
Како ли је настало ово презиме Касумовић?Ова сва остала су патронимична а за ово немам баш никакву идеју. Да није по неком топониму..Пардон није Кнежевић по оцу
« Последња измена: Април 24, 2021, 12:55:06 поподне Bojan »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #37 послато: Април 24, 2021, 12:57:14 поподне »
Нисам видио хаплотип ни Срдановића ни Хуремовића из Трпеза. Видим да је Хуремовић на БДП сврстан под Срдановићеву хаплогрупу, али му није стављен плус уз њу што значи да је није СНП тестирао. С друге стране стоји да је Z17855+ па претпостављам да је тестиран на Z17855.

Могуће да у хаплотипу дијеле неке карактеристичне маркере који их додатно повезују. Колико видим предања Хуремовиће повезују и са Братножићима и Кучима, али и са православним Вељићима у Доцу и Вујовићима у Дапсићима, као и са муслиманима Латићима. Вељићи би требали бити G2a-L497, тако да предање бар у том дијелу није тачно.

Чим крену контрадикторна предања, мало из Братножића, мало из Куча, мало из Бјелопавлића, јасно ми је да се ради о камуфлираним старинцима.

Могућу везу Срдановића са родом из Бихора сам поменуо пре свега из разлога што би тај род такође требало да припада грани FT20796.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #38 послато: Април 24, 2021, 01:01:10 поподне »
Како ли је настало ово презиме Касумовић?Ова сва остала су патронимична а за ово немам баш никакву идеју. Да није по неком топониму..Пардон није Кнежевић по оцу
Можда турцизам ("казум" , онај турски паша кад каже кнезу Милошу у серији: "казум Милошу")

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Старо српско становништво жупе Плав
« Одговор #39 послато: Април 24, 2021, 01:12:52 поподне »
Како ли је настало ово презиме Касумовић?Ова сва остала су патронимична а за ово немам баш никакву идеју. Да није по неком топониму..Пардон није Кнежевић по оцу

Касум је био турски назив за Митровдан или Новембар, заправо дан који дијели годину на љетни и зимски период. Сад какво је било пренесено значење па се формирао надимак а на основу њега презиме не знам. Презимена Касум, Касумовић има међу католицима у Далмацији.

Овај плавски Касумовић је од Радуловића Величана. Били су потурчени па се вратили у православље.