С обзиром да Канадски упорно инсистира на разјашњењу, а видим да му се допало Радулово мишљење, нећу се много упуштати у даљу расправу, али бих хтео навести још једну могућност.
Раније сам истицао своје мишљење да Потолићи, као нека врста „страног тела“ у Пјешивцима, нису могли тако брзо стећи свест о припадности већ постојећој заједници, нити их је та стариначка заједница могла тако брзо схватити као „своје“.
Међутим, данас знајући да су потомци Потолића, данашњи Пјешивци, исте генетике као Веље Цуце у непосредном суседству, намеће се још један могући закључак: Потолићи нису ништа друго него Пјешивци, од којих се део временом раширио и на подручје Цуца. Или обрнуто. Како год, то указује на нешто старије присуство овог рода у подручју северне Старе ЦГ. У том смислу, Потолићи би у Пјешивцима могли бити старо становништво, односно племенски Пјешивци, не у 18, 17. или 16. веку, него знатно раније.
Ово је само једна од претпоставки, која се озбиљно коси са пјешивачким и потолићким предањем, али није искључена. Напротив, генетика јој иде у прилог.