Аутор Тема: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда  (Прочитано 4992 пута)

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« послато: Децембар 12, 2019, 11:22:58 пре подне »
Преносим објаву са фејсбук странице историјског архива Београда

Преко милион картона житеља и близу пет стотина црквених матичних књига на једном месту:

Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда <https://www.digitalni.arhiv-beograda.org> (3. XII 2019).

Регистрационом пријавом на Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда корисници стичу могућност онлајн коришћења значајне и обимне грађе садржане у две архивске целине: Картотека житеља града Београда и Збирка црквених матичних књига.

Картотека житеља Београда (и Земуна) према фондовској припадности представља део фонда Управа града Београда (УГБ). Обухвата временски период од 1924. до 1944. године (делом се односи на период до 1950 године), а укупан број картона износи нешто преко једног милиона. Структуром података картони представљају непресушан резервоар за проучавање демографских карактеристика главног града Краљевине СХС/Југославије/ФНРЈ у означеном периоду. Сви картони су скенирани двострано у .tif формату, након чега је извршена израда анотација, тј уношење података у наменски израђену базу која омогућује претрагу. Од података су у базу унесени: име, презиме и име родитеља. И Збирка црквених матичних књига спада у веома тражену архивску грађу од стране корисника, којима ће свакако веома значити могућност њене онлајн претраге и коришћења. Ова целина је формирана од матичних књига и пратећих регистара из 43 верска објекта са територије Београда. Већина је настала радом православних цркава, од којих је најстарија из Земуна из XVIII века, а најстарија књига у збирци је из римокатоличке цркве из 1721. године. Од књига насталих деловањем других вероисповести чувају се две матичне књиге из јеврејске општине (Сефарди и Ешкенази) за период од 1865. до 1909. године. У бази је тренутно претраживо близу пет стотина дигитализованих књига. Треба напоменути и да доступне дигиталне копије обе целине одликује високо квалитетна резолуција и читљивост, која је додатно подржана опцијом приказа документа преко целог екрана и коришћењем дигиталне лупе.




Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #1 послато: Децембар 12, 2019, 03:10:54 поподне »
Дакле ово је (колико је мени познато) први дигитализовнаи архив у Србији. Сада сам добио приступ па могу да дам и прве утиске

Постоје две колекције - Картотека житеља Београда 1922–1954 и Збирка матичних књига ширег подручја Београда

Картотека житеља је претражива по Имену презимену, имену родитеља итд, и то је сјајно.

Скенови су високог квалитета.


Детаљније информације:
Картотека житеља града Београда

Картони житеља који се чувају у фонду Управа града Београда, a настали су радом Централне пријавнице града Београда, представљају грађу од изузетног заначаја. То су пријаве пребивалишта грађана који су живели или боравили у Београду и Земуну у периоду од 1922–1954. године. У 851 кутији чува се око 1.000.000 картона. Сваки картон садржи личне податке о особи која је имала пребивалиште у Београду или је на одређено време у њему боравила (адреса; презиме и име; занимање; држављанство; датум рођења; место рођења; брачно стање; вера; име оца и мајке и мајчино девојачко презиме; претходно боравиште у Београду или у другом месту; подаци о супружнику и деци; претходне адресе пребивалишта у Београду). Подаци из ове грађе интересантни су како домаћим тако и иностраним истраживачима који се баве проучавањем свог порекла или раде на изради научних студија, дисертација, дипломских радовa и слично. Историјски архив Београда је 2015. године под покровитељством Града Београда и Секретаријата за културу града Београда, а касније и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, започео сложени процес скенирања картона. По завршеном скенирању приступило се вишекорисничком раду оператера на уносу метаподатака у за то прилагођеној апликацији. Метаподаци су повезани са скеновима који су се очитавали на екрану, извршене су корекције уноса, оспособљена је претрага и штампа резултата за потребе корисника уз интеграцију програма за манипулацију тим садржајима названог Archeion компаније Safedoc у информациони систем Архива. Крајњи резултат рада je претражива база података која је данас доступна грађанима преко интернета.

НАПОМЕНА: Како је велики број оператера радио на уносу података, а садржаји на картонима су писани руком, постоји могућност погрешног ишчитавања и уноса садржаја. Такве грешке ће се временом кориговати.

Збирка црквених матичних књига

Обавеза вођења црквених матичних књига уведена је у Србији око 1837. године од када, углавном, постоје и сачуване матичне књиге. Као грађа од изузетног значаја црквене матичне књиге представљају извор првог реда. Ове матичне књиге су после Другог светског рата однете из цркава, уз обавезу државе да их препише и потом врати. То није спроведено, тако да су књиге остале у архивима све до данас. Историјски архив Београда, према последњем урађеном попису, чува:

494 црквенe матичнe књигe са ширег подручја Београда 1721 – 1913. период
459 књига српске православне цркве
33 римо-католичке књиге
2 књиге Јеврејске општине

Збирка је формирана од матичних књига и пратећих регистара из 43 верска објекта са територије Београда. Књиге пружају податке о становништву Београда, наталитету и морталитету, социјалном пореклу, о значајним историјским личностима. Често се потражују у читаоници Архива (око 10% од укупних годишњих захтева) и из иностранства.

Историјски архив Београда је на овогодишњем конкурсу Министарства правде добио средства за пројекат „Дигитализација Збирке црквених матичних књига – I фаза“којим је предвиђена дигитализација и доступање корисницима у онлајн режиму црквених матичних књига из ужег градског језгра. Основни циљ овог пројекта дигитализације је заштита црквених матичних књига као културног добра и омогућавање њиховог лакшег коришћења у дигиталном облику, у научно-истраживачке сврхе, за потребе грађана и државних органа.

По завршетку овог пројекта Историјски архив Београда ће у наредној фази извршити и дигитализацију преосталих црквених матичних књига које се чувају у Архиву и доступити их корисницима.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #2 послато: Децембар 12, 2019, 03:46:00 поподне »
Ово је заиста изванредна збирка најзанимљивије архивске грађе, и с којом смо неки већ имали прилике да се упознамо, највише захваљујући нашем члану Platinu, који вести из света архивистике увек први сазна.

Мноштво имена и података за родослове за често проблематичне градске средине, где је истраживање порекла грађанских породица колико лакше због доста грађе толико и теже због огромне количине грађе. Али када се иста дигитализује, и макар овако у основном учини претраживом, то увелико олакшава истраживање.

Историјском архиву Београда стварно свака част и највећа могућа хзвала што је ова грађа дигитализована и на овај начин учињена доступном.



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #3 послато: Децембар 12, 2019, 09:02:43 поподне »
Дакле ово је (колико је мени познато) први дигитализовнаи архив у Србији. Сада сам добио приступ па могу да дам и прве утиске

Постоје две колекције - Картотека житеља Београда 1922–1954 и Збирка матичних књига ширег подручја Београда

Картотека житеља је претражива по Имену презимену, имену родитеља итд, и то је сјајно.

Скенови су високог квалитета.


Је ли могуће тражити децу?

Да ли су особе више пута уписиване ако су промениле адресу и друго, типа: ако је двадесетдвогодишња (дакле пунолетна) Милица (кћи Јанка) Миловановићева пописана 1930-их у Шуматовачкој 8 као девојка, а 1940. је увелико удата и сада је Милица (супруга Томе) Хаџи-Поповићка у Кнегиње Олге 12, да ли ће бити уписана двапут или ћемо моћи претрагом да схватимо да је реч о истој особи?

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #4 послато: Децембар 12, 2019, 11:25:14 поподне »
Биће уписана код родитеља (тј. на картону оца) до пунолетства односно удаје. Касније, код мужа. Напослетку, може и посебно, као разведена.
Синови могу да буду на сопственим картонима, није проблем. Само је остављен коментар "од датума пријављен посебно".

Колико сам видео, бракови деце нису баш ажурно уписивани (или сам просто имао искуства са таквима). У сваком случају, најчешће се удата ћерка уписује код мужа именом и рођеним презименом.

Предња страна картона служи за податке о самом лицу и породици. Полеђина служи за уписивање адреса (око 20 места је у шаблону).

Није могуће претраживати по деци или по месту рођења (ово друго је велики проблем у Београду). Нисам оптимиста да ћемо ово видети.

Погледао сам по датим подацима и нисам пронашао одговарајућу Милицу.

Дешава се да код имена родитеља буде уписан један или други, па и оба. Зашто буде мајка уписана иако је отац познат, не знам.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #5 послато: Децембар 13, 2019, 08:24:59 пре подне »
Rešila sam da pokušam nemoguće i potražim ime Panko Stojanović ( naveden u knjižici Kalendar skopskih svečara 1934 god. kao jedini svečar slave Sv. apostol Filip).Pod ovim imenom u kartoteci žitelja Bgd. ga nisam našla.
Pomislim, ma šta ga tražim, možda nikada nije ni pomislio da ide za Bgd. a ja tražim nepoznatog u kartoteci..Ukucam  ime Stojan kao ime oca (po prezimenu Stojanović) i izadje mi par imena ....
I nadjem ime Panko Veličković,  otac Stojan, majka Marija Veličković mesto rodjenja Kruševica srez Preševski.
Znači našla sam traženog Panka Stojanovića pod devojačkim prezimenom majke....iz nekog razloga je promenio..


Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #6 послато: Децембар 13, 2019, 10:47:11 пре подне »
Драго ми је за проналазак :)

Иначе, нису сви картони у архиву, неке је полиција задржала из нама непознатих разлога.

Помало сам вршио претрагу шта би све могло да се нађе међу картонима и могу да кажем да су ти недостаци понекад јасно видљиви. Недостају, на пример, Милунка Савић, Моша и Тирке, многи други.
Ни за моју породицу нема свих картона, иако сам сасвим сигуран да су у међуратном периоду становали у Београду.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #7 послато: Децембар 13, 2019, 02:34:26 поподне »
Da, u pravu ste Platin...nema svih kartona, odnosno nema svih upisanih. Roditelji moje majke su 1941 god.pobegli od ustaša iz Dvora (Banija) u Beograd  i nema ih u kartonima, ali ja imam njihove kartona( iskaznice) u porodičnoj arhivi.
Znači da su postojali kartoni u kojima su uredno zavedeni, ali su nekako nestali u arhivu ili su uništeni na neki način...

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #8 послато: Децембар 13, 2019, 03:03:16 поподне »
Драго ми је за проналазак :)

Иначе, нису сви картони у архиву, неке је полиција задржала из нама непознатих разлога.

Помало сам вршио претрагу шта би све могло да се нађе међу картонима и могу да кажем да су ти недостаци понекад јасно видљиви. Недостају, на пример, Милунка Савић, Моша и Тирке, многи други.
Ни за моју породицу нема свих картона, иако сам сасвим сигуран да су у међуратном периоду становали у Београду.

Зар не би ово требало да буде Мошин картон?

https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=639733
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #9 послато: Децембар 13, 2019, 03:05:21 поподне »
Занимљив је и картон Драгољуба Драже Михаиловића. Видљиве су "напомене" које је неки острашћени "пролетер" додавао након завршетка рата:

https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=883537
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #10 послато: Децембар 13, 2019, 03:34:12 поподне »
Занимљив је и картон Драгољуба Драже Михаиловића. Видљиве су "напомене" које је неки острашћени "пролетер" додавао након завршетка рата:

https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=883537

ратни злочинац, крволок, с друге стране, вероватно истом руком додато, стрељан.

Има таквих острашћених коментара и на картонима других житеља Београда.



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #11 послато: Децембар 13, 2019, 07:21:53 поподне »
Пробао и пронашао лица која сам тражио.

Поред неких чланова проодице за које ми је било јасно како да их тражим јер сам знао и имена и адресе и само је требало проћи кроз слике кратона свих људи са истим именом пронашао и нешто необично, чему се нисам надао: на основу једне разгледнице коју деди у артиљеријску јединиву у Крагујевцу шаље његова сестра од тетке чије име и презиме сам пронашао на тој разгледници, пронашао и поменуту Радмилу која 1929. као ученица разреда гимназије пише свом брату од ујака (мом деди), и прабаба-тетку (дедину тетку, мајку дотичне Радмиле), и прабабатеткиног другог мужа (Радмилиног очуха) и датуме рођења, чак и датум смрти прабаба-тетке (умрла 1942. године).

Дакле, ово је невероватно добро. Сад ћу да видим како иде кад тражим неке друге људе, који ми нису рођаци.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #12 послато: Децембар 13, 2019, 11:11:19 поподне »
Зар не би ово требало да буде Мошин картон?

https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=639733
Изгледа да сам нешто побркао... Слажем се са проналаском :)

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #13 послато: Децембар 14, 2019, 01:08:15 поподне »
Где се могу пријавити грешке приликом прекуцавања?

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #14 послато: Децембар 14, 2019, 01:21:44 поподне »
То је процедура...

Пошто архив није сам радио, него нека спољна фирма, ми можемо само да кажемо архиву, па ће они да пренесу даље.
Претпостављам да је то процедура пошто нисам до сада лично пробао тако нешто.

Нисам сигуран коме бисмо тачно могли да пошаљемо исправке. Мислим да Број 1 зна. Посетио је архив пар пута после објављивања дигитализације (а ја нисам).

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #15 послато: Фебруар 03, 2020, 09:43:09 поподне »
На картону житеља града Београда и Земуна за једног рођака последња рубрика гласи: Ранији стан у Нишу... Претпостављам да је реч о томе да су 1944. у Бг искористили картон који штампан за Ниш? Да ли је неко наилазио на сличну појаву?

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #16 послато: Фебруар 03, 2020, 11:56:18 поподне »
Наилазио сам на картоне за Ниш, на само пар...

Претпостављам да картони морају да буду последица неког закона, али још увек не знамо ког. Верујем да бисмо ту добили објашњење.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #17 послато: Фебруар 14, 2020, 02:38:52 пре подне »
Приметио сам да неке које сам раније налазио у претрази, сада не могу пронаћи...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #18 послато: Фебруар 14, 2020, 09:08:24 пре подне »
Да ли су раније били погрешно намештени? Наилазио сам на погрешна имена и презимена. Ако су исправили, то даје другачије резултате.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #19 послато: Фебруар 14, 2020, 11:08:42 пре подне »
Сада сам ту особу успео да нађем тако што сам само укуцао име оца, које није тако често.
По презимену ми га и даље не проналази.

Ван мреже DMITRIY MGZ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #20 послато: Фебруар 18, 2020, 01:05:55 поподне »
Поштоване колеге! Преводим уз помоћ преводиоца Google. Надам се да ћете ме разумети. Ово је мој први пут на форуму. Пре свега, желим захвалити колегама на информацији о дигитализацији докумената из Историјског архива у Београду. Захваљујући томе успео сам да нађем регистрационе картице свог ујака и рођака у Београду. Ујак је био руски официр. Нажалост, убијен је током првог бомбардовања немачких авиона у Београду, априла 1941. године. Попут вас, надам се да ће архива и даље дигитализирати документе. Поред тога, желим да вам поставим још једно питање. Пишем овом темом, јер се о теми „Архив Војводине у Новом Саду“ дуго није расправљало. Опрости ми за кршење правила форума.

Dear colleagues,
I’ve been researching my family tree for quite a long and I finally found a record of birth of my uncle’s wife Katarina Smiljanski in Budapest. She was baptized in September 1906 in the Dmitry Solunsky Serbian Cathedral Church (Szent Demeter Szerb Ortodox Templom, Budapest). Serbian Orthodox Diocese Archives, Szentendre, Hungary (Szerb Ortodox Egyházmegyei Levéltár, Szentendre, Hungary) sent me the record. Thanks to them, I was able to find Katarina Smiljanski’s birth certificate in the civil status records of the 22nd district of Budapest. According to the certificate, her father was born in Ada in 1873 or 1874 and her mother was born in в Kula in 1877 or 1878.
Do you have any suggestion on who I should ask to search for birth and marriage records of Katarina Smiljanski’s parents? Your advice would be appreciated greatly! Is it possible that Ada’s and Kula’s church records have been digitised so that I could find them in the Internet? If yes, I would appreciate if someone provided me with a link to a site with these records.
Best regards, Dmitriy Zaporozhchenko, Ukraine
Уважаемые Коллеги!
Долгое время занимаясь историей своей семьи, мне, наконец, удалось найти метрическую запись о рождении жены моего родного дяди в Будапеште. Крещение было проведено в сентябре 1906 года в Сербской православной церкви Святого Димитрия Солунского  (Szent Demeter szerb ortodox templom, Budapest). Сербский православный епархиальный архив в Сентендре, Венгрия (Szerb Ortodox Egyházmegyei Levéltár, Szentendre, Hungary) прислал по моей просьбе метрическую запись. Благодаря этой помощи, мне удалось найти в записях гражданского состояния XXII района Будапешта актовую запись о рождении жены моего дяди. Из документа стали известны годы рождения ее отца и матери:
Отец родился в Ada в 1873 или 1874 году.
Мать родилась в Kula в 1877 или 1878 году.
Буду очень благодарен всем коллегам, если дадите совет: куда мне необходимо обратиться с просьбой о поиске метрических записей о рождении родителей и записи об их бракосочетании. Возможно, что книги этих церквей оцифрованы и их можно посмотреть в интернете. В этом случае прошу дать ссылку на ресурс, где выложены сканы этих метрических книг.
С уважением и наилучшими пожеланиями, Дмитрий. Украина

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #21 послато: Март 16, 2020, 11:22:53 пре подне »
Да ли су раније били погрешно намештени? Наилазио сам на погрешна имена и презимена. Ако су исправили, то даје другачије резултате.

Приметио сам у чему је грешка.
Када се укуца размак после презимена, избаци и остале резултате.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #22 послато: Јануар 24, 2022, 02:19:36 поподне »
Од јануара 2022. године садржај Дигиталног репозиторијума Историјског архива Београда је допуњен са преко 10.000 дигитализованих пријава лица која су страдала или нестала у току Другог светског рата. Ове пријаве чувају се у оквиру фондова народних одбора рејона града Београда, а настале су радом комисија за ратну штету. Наиме, сви грађани били су дужни да поднесу пријаву о причињеној материјалној штети, као и да пријаве страдање својих ближњих.
Пријаве садрже податке о лицима која су страдала током бомбардовања, која су убијена од стране окупационих власти или усташа, која су страдала у логорима, нестала или погинула у борби.
https://www.digitalnaistorija.net/_tematski/arhivi/digitalni-repozitorijum-istorijskog-arhiva-beograda/?fbclid=IwAR1tuoNrUmOmyP8vBwFaYhYmUFPO-V0KHA3VC1gIVwl-ZFkWgZLakP3kUW4

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #23 послато: Јануар 24, 2022, 02:33:35 поподне »
Кад смо код дигитализовања да ли ће материјали Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ бити јавно доступни?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #24 послато: Јануар 24, 2022, 03:23:18 поподне »
Кад смо код дигитализовања да ли ће материјали Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ бити јавно доступни?
То би сви волели да знамо... Добили су лепе паре да раде (око 700.000 евра), а шта су урадили с тим, осим куповине врхунске опреме, нема гласа...

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда
« Одговор #25 послато: Јануар 24, 2022, 04:17:16 поподне »
Не би имало смисла да се материјал не учини доступним. Мада све је могуће.