Везано за влашке катуне у српским земљама, занимљив је феномен нестајања бројних катуна на Косову и Метохији, јужном Поморављу рекло би се још у другој половини 14. вијека,а свакако почетком 15. вијека. Када је Иса-бег Исаковић продирао преко скопског крајишта у срце рашке земље у првој половини 15. вијека, од влашких катуна на том путу сусрео је само влахе Никшиће (лимско-тарске) и сјеничке Влахе. Гдје су нестали сви они бројни влашки катуни који се помињу у повељама српских манастира само један вијек раније? Да ли су одселили на запад (у Херецеговину?) или су постали ратарско сеоско становништво?
Један од катуна на истоку који се често помиње у литератури о влашким катунима јесте и катун влаха Псодераца у околини Врања. Ево неких цртица из литературе о овом катуну:
"Године 1343—1345. краљ Душан цркви св. Николе y Врању приложио је влашки катун Псодерци. Поменути катун, како сам могао и сам утврдити испитивањем на терену 1951. године, свакако се налазио на месту данашњег врањског села Содерца. То село лежи у источном подножју планине Крстиловице на висини од око 600 метара."
"Поред разних села што их је Маљушат, син кнеза Балдовина, приложио Хиландару, што је краљ Душан потврдио повељом изданом између 1334—1346, приложен је и катун влаха зван Псодерци. Тај катун је имао 39 домаћинстава и имao je села: »катун влах именем Псодерци и села Псодерцем и међа поче..."
"У околини Врања био је катун влаха Псодераца у време краља Душана са 50 домаћинстава, са премићуром Болеславом. Али међу тим Власима је био и Граја Псодеров син. На основи
тога, могло би се узети да је катун прозван по свом бившем вођи Псодеру, иако старешинство није остало у његовом потомству."
"Имена Влаха села Псодерца („Имена Влахом“): Болеслав премикјур, син му Дабул и Рајул, Владимир, Раја Братослав син му, Продан и Радивој, Добродевини синови Прве и Радомир, Повржен и Дабе, Обрад и син му Б(о)гд(а)н и Шишат, Бежан, Раја и син му Омнићи, Дабижив, Станислав и син му Богде и Раја, Хран и син му Иван, Стаја, Граја Псодеров син, Раиков
и син му Богдан, Стан син му Дабижив, Стефан син Дабижив, Балин и Влад и Драж, Радослав и Радомир, Вера."
Као што се може видјети из приложеног, убједљиво доминира словенска антропонимија ових влаха. И само име катуна је словенска сложеница настала вјероватно од имена оснивача катуна.
Данас се на мјесту некадашњег катуна Псодераца налазе села Содерце и Катун. Становништво тих села нема континуитет са средњовјековним становништвом, досељено је махом у 19. вијеку. Прије тога у селу је било и неколико породица Албанаца које су се одселиле. Занимљива су предања данашњег становништва о старијем становништву тог села:
"Са доње стране села је место Латинско Гробље. Ту су се раније могли видети „коџа гробови“. Њихов правац био је исток-запад; а на оба краја сваког гроба био је пободен по један шиљати камен. Данашњи становници, који су досељени, причају да су се у овим гробовима сахрањивали „Латини или Римљани“."
Ова предања о "Римљанима" и "Латинима" као старом становништву су честа у јужној и источној Србији. Међутим, не треба ту одмах по аутоматизму претпостављати романофоно становништво. Видјели смо да је и у 14. вијеку ту живјело славофоно становништво у влашком статусу.
Занимљиво је да се презимена са коријеном "Псодер" скоро искључиво срећу међу Србима у Војводини. Тако је у 18. вијеку пописано неколико Псодерића и Псодерова у Бачу, Новом Саду, Бечеју. Данас је, колико сам успио видјети, присутно само презиме Псодеров. Није искључено да су у смјеру општих сеоба са југа у 17. и 18. вијеку и неки од преживјелих влаха Псодераца завршили у крајевима сјеверно од Саве и Дунава и сачували своје родовско име као презиме.
