Аутор Тема: Бодрићи  (Прочитано 4885 пута)

симо

  • Гост
Бодрићи
« послато: Септембар 06, 2018, 12:34:57 поподне »
Мислио сам да је о Бодрићима негдје и раније писано, међутим видим да су на форуму спомињани само узгред. Зашто покрећем тему о Бодрићима? Неколико је разлога:

прво, у изворима се Бодрићи доводе у везу са Преденецентима, племену које је живјело негдје на територији данашње Србије (у Подунављу, спомиње се и Бодрошка жупанија као могућа локација), дакле једна група Бодрића могла би учествовати у етногенези Срба,

друго, чини се да је доминантна хаплогрупа међу Бодрићима била R1a-M458>L1029, ова хаплогрупа је значајно присутна међу Србима иако је о њој сразмјерно мало писано, а не постоји од тестираних са овом хаплогрупом нико ко је активан на форуму или пројекту, такође је слаба и СНП профилисаност ове хаплогрупе код нас. Оно што је евидентно јесте да наши хаплотипови R1a-M458>L1029 ( поготово они из најтипичнијег рода) показују високо поклапање са онима из бодрићке територије (Мекленбурга у Њемачкој), има пуних поклапања на 23 маркера. Ово наравно, без СНП потврде не значи и сигурну везу, али је индикативно.

треће, Бодрићи су једино словенско племе чија је владајућа династија преживјела у континуитету од 12. вијека до данас инкорпорирајући се у германско племство. Ради се о кнежевској кући Мекленбург. Остала су још два брата као директни насљедници по мушкој линији бодрићких владара Никлота (Николе) и Прибислава из 12. вијека. Било би интересантно кад би урадили Y-днк тест.

четврто, историја Бодрића је прилично интересантна, сплет односа у многоуглу који су чинили: Бодрићи, Франци, Данци, Саксонци и Љутићи. Вјечно непријатељство словенских Бодрића и Љутића. Сукоб паганства и хришћанства.

пето, Бодрићи су најрепрезантативнији представници Суков-Дзедзице словенске културе, која се најчешће повезује са Вендима. Ради се о словенским племенима централних дијелова Пољске који су општим миграцијама мигрирали ка Померанији и сјеверној Њемачкој. Остаје отвореним питање да ли су неки од Словена из ове групе дошли до Балкана?




симо

  • Гост
Одг: Бодрићи
« Одговор #1 послато: Септембар 06, 2018, 02:53:29 поподне »
Бодрићка територија се налазила на сјеверу данашње Њемачке, око Визмарског залива на територији данашњих покрајина Холштајн и Мекленбург. Бодрићи су у своју конфедерацију обједињавали и друга словенска племена: Вагре, Варне, Полабљане, Глињане, Травњане, Древане... Престоница Бодрића је била у Велиграду или по њемачки Мекленбургу (Великом граду), данас локалитет неколико километара јужно од Визмара тј. од села Мекленбург.






симо

  • Гост
Одг: Бодрићи
« Одговор #2 послато: Септембар 06, 2018, 03:14:48 поподне »
Бодрићки савез племена био је поред српског савеза племена јужније, најистуренија тачка словенског свијета према Германима. То није била само граница два етноса и два језика, већ и граница између паганства и хришћанства. Ипак, и поред те оштре подјеле прављена су разна савезништва из интереса. Тако су Бодрићи доста рано ступили у савезништво са германским Францима и ратовали заједно против германских Саксонаца. Са друге стране, словенски Љутићи у савезништву са германским Данцима ратовали су и против Бодрића и Франака.

Међутим, граница Германа према Словенима, хришћана према паганима, је и поред ових повремених савеза ипак била чврста. Граница је била организована у два лимеса(марке): Limes Saxoniae према Бодрићима и Limes Sorabicus према Србима.
https://en.wikipedia.org/wiki/Sorbian_March
https://en.wikipedia.org/wiki/Limes_Saxoniae


симо

  • Гост
Одг: Бодрићи
« Одговор #3 послато: Септембар 06, 2018, 04:04:21 поподне »
Што се генетике тиче, област Мекленбурга ( што и јесте територија Бодрића) била је обухваћена у неколико истраживања.

https://www.nature.com/articles/ejhg2012190



и у свјетској стр бази.

Из горње табеле је видљиво да су у Мекленбургу  словенске хаплогрупе (R1a и I2-YP196) присутне са не више од 15%, при чему је присуство I2-YP196 симболично. Такође, треба имати у виду да ни сва R1a-М17(xM458) није словенска, већ један мањи проценат отпада на германско-скандинавске гране R1a-L664 и R1a-Z284. У свјетској стр бази (23 маркера) област Мекленбург је посебно обрађена и ту је присуство словенске R1a слично, око 15%. Проценат I2-YP196 је симболичан и не прелази 2%.

Мислим да не би пуно погријешили кад би рекли да је од словенског генетеског наслеђа на некадашњој бодрићкој територији, остало од 15-20% .

Прегледом хаплотипова у стр бази, као и у пројекту R1a FTDNA, очигледно је да у Мекленбургу доминира R1a-M458 и то највише кроз грану Р1а-М458>L1029.

У земљи Бодрића могу да се нађу сљедеће гране словенске R1a:

M458>PF7521>CTS11962>L1029
M458>PF7521>CTS11962>L1029>(FGC66323)>YP416
M458>PF7521>CTS11962>L1029>(FGC66323)>YP1703>YP4289
M458>PF7521>CTS11962>L1029>YP417
M458>PF7521>CTS11962>L1029>YP619>YP444>BY30084>YP443>Y28714>Y28674

M458>PF7521>L260>YP256>YP254>YP414>YP610
M458>PF7521>L260>YP256>YP254>Y2905

Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314*
Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314>YP331>Y5973.2

Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP977>YP1018>YP1017>Y28673>YP5800
Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP238>L365>YP243>YP269

Z280>CTS1211>YP343>YP340*

Z280>Z92>Y4459>YP617>Y29965>BY30707
Z280>Z92>Y4459>YP617>YP573>YP569>YP575>Y11268

Ипак, R1a-M458>L1029 је најдоминантнија и најразноврснија. Са хаплотиповима који су доста блиски нашим. Наравно недостаје и СНП потврда.

Не треба заборавити да је не тако далеко од територије Бодрића, у Уседому, пронађена R1a-M458 на старој днк из 12-13. вијека.

https://refubium.fu-berlin.de/handle/fub188/4796

Ван мреже жакула

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 8
Одг: Бодрићи
« Одговор #4 послато: Септембар 06, 2018, 04:21:21 поподне »
друго, чини се да је доминантна хаплогрупа међу Бодрићима била R1a-M458>L1029, ова хаплогрупа је значајно присутна међу Србима иако је о њој сразмјерно мало писано, а не постоји од тестираних са овом хаплогрупом нико ко је активан на форуму или пројекту..

На форуму више-мање, али на пројекту има макар један колико-толико активан :-)

симо

  • Гост
Одг: Бодрићи
« Одговор #5 послато: Септембар 06, 2018, 04:27:01 поподне »
На форуму више-мање, али на пројекту има макар један колико-толико активан :-)

Тачно, Жакула. Заборавио сам, извини.  :)

Како год, овој грани би требали посветити мало више пажње. А кључно би било кад би неко од наших урадио M458 Панел, да се види које су најближе везе са осталом М458>L1029.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бодрићи
« Одговор #6 послато: Септембар 06, 2018, 04:33:49 поподне »
Мислио сам да је о Бодрићима негдје и раније писано, међутим видим да су на форуму спомињани само узгред. Зашто покрећем тему о Бодрићима? Неколико је разлога:

прво, у изворима се Бодрићи доводе у везу са Преденецентима, племену које је живјело негдје на територији данашње Србије (у Подунављу, спомиње се и Бодрошка жупанија као могућа локација), дакле једна група Бодрића могла би учествовати у етногенези Срба,

друго, чини се да је доминантна хаплогрупа међу Бодрићима била R1a-M458>L1029, ова хаплогрупа је значајно присутна међу Србима иако је о њој сразмјерно мало писано, а не постоји од тестираних са овом хаплогрупом нико ко је активан на форуму или пројекту, такође је слаба и СНП профилисаност ове хаплогрупе код нас. Оно што је евидентно јесте да наши хаплотипови R1a-M458>L1029 ( поготово они из најтипичнијег рода) показују високо поклапање са онима из бодрићке територије (Мекленбурга у Њемачкој), има пуних поклапања на 23 маркера. Ово наравно, без СНП потврде не значи и сигурну везу, али је индикативно.

треће, Бодрићи су једино словенско племе чија је владајућа династија преживјела у континуитету од 12. вијека до данас инкорпорирајући се у германско племство. Ради се о кнежевској кући Мекленбург. Остала су још два брата као директни насљедници по мушкој линији бодрићких владара Никлота (Николе) и Прибислава из 12. вијека. Било би интересантно кад би урадили Y-днк тест.

четврто, историја Бодрића је прилично интересантна, сплет односа у многоуглу који су чинили: Бодрићи, Франци, Данци, Саксонци и Љутићи. Вјечно непријатељство словенских Бодрића и Љутића. Сукоб паганства и хришћанства.

пето, Бодрићи су најрепрезантативнији представници Суков-Дзедзице словенске културе, која се најчешће повезује са Вендима. Ради се о словенским племенима централних дијелова Пољске који су општим миграцијама мигрирали ка Померанији и сјеверној Њемачкој. Остаје отвореним питање да ли су неки од Словена из ове групе дошли до Балкана?

За разматрити је и могућност да антагонизам међу Љутићима и Бодрића делимично и због различитог (ген.) порекла произилази. Наиме, стерији етноним Љутића (Lutizi,Lutici.Lutoici) би - Величани (Wilzen,Wilti,Weleti, Vulci, Wuczschker).Њина земља помиње се као Lutizenland или Wilkinaland. Име њиховог легендарно краља који се у Нибелуншком епу помиње, би - Osantrix /Osserich (Озрихна?) Историчари Франц Јозеф Моне и Адолф Бастиан сматраше, да ентноним - Wilzi, Vulci од келтских Volcae потиче.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

симо

  • Гост
Одг: Бодрићи
« Одговор #7 послато: Септембар 06, 2018, 05:04:16 поподне »
За разматрити је и могућност да антагонизам међу Љутићима и Бодрића делимично и због различитог (ген.) порекла произилази.

Сасвим је извјесно да су Бодрићи и Љутићи били различитог поријекла. Љутићи су се доселили на просторе Полабља и Балтика у другом таласу словенског досељавања и носили су и нову археолошку културу- Фелдбершку. Непријатељства са Бодрићима су свакако настала онда кад су Љутићи ушли у територију којом су Бодрићи доминирали и превукли друга словенска племена на своју страну. Треба имати у виду да је на поменутом простору ( некадашња Источна Њемачка) било више словенских племена разних култура (прашко-корчаковци, суков-дзедзице, торновска, касније рјусенска, торновска), али да је увијек постојало неко стожерно племе око којих би се остали окупљали. У 9. и 10. вијеку три племена су избила у први план као она која су успјела да направе конфедерације: Срби, Бодрићи и Љутићи. Такође не треба изгубити из вида да је на поменутом подручју могло остати и неких германских па и келтских племена који су ушли у словенске племенске савезе или се дјелимично словенизирали.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бодрићи
« Одговор #8 послато: Септембар 06, 2018, 08:37:21 поподне »
Сасвим је извјесно да су Бодрићи и Љутићи били различитог поријекла. Љутићи су се доселили на просторе Полабља и Балтика у другом таласу словенског досељавања и носили су и нову археолошку културу- Фелдбершку. Непријатељства са Бодрићима су свакако настала онда кад су Љутићи ушли у територију којом су Бодрићи доминирали и превукли друга словенска племена на своју страну. Треба имати у виду да је на поменутом простору ( некадашња Источна Њемачка) било више словенских племена разних култура (прашко-корчаковци, суков-дзедзице, торновска, касније рјусенска, торновска), али да је увијек постојало неко стожерно племе око којих би се остали окупљали. У 9. и 10. вијеку три племена су избила у први план као она која су успјела да направе конфедерације: Срби, Бодрићи и Љутићи. Такође не треба изгубити из вида да је на поменутом подручју могло остати и неких германских па и келтских племена који су ушли у словенске племенске савезе или се дјелимично словенизирали.

Да, веома веродостојан сценарио симо.

Хтео бих мало да прецизирам горепоменути став Моне-а у вези Вилцима/Величанима (Wilzen) са Волкима (Volcae).

-Моне сматра да се етноним Wilzen првобитно односио на слој паганских (келтских) жречева четири словенска племена настањена око реке Пене Peene (Хижани, Рујани, Доленчани,Черезпењани)



Изгледа, да су подунавски Преденеценти које помињеш, управо Пред(П)енеценти (испред реке Пене) - Бодрићи

« Последња измена: Септембар 06, 2018, 08:43:12 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Бодрићи
« Одговор #9 послато: Септембар 08, 2018, 01:47:11 пре подне »
Да, веома веродостојан сценарио симо.

Хтео бих мало да прецизирам горепоменути став Моне-а у вези Вилцима/Величанима (Wilzen) са Волкима (Volcae).

-Моне сматра да се етноним Wilzen првобитно односио на слој паганских (келтских) жречева четири словенска племена настањена око реке Пене Peene (Хижани, Рујани, Доленчани,Черезпењани)



Изгледа, да су подунавски Преденеценти које помињеш, управо Пред(П)енеценти (испред реке Пене) - Бодрићи



Према археолозима, у антици, подручје Помераније је било настанено многим балтијским племенима. Било би интересантно сазнати како се десио потпуни нестанак балтијског становништва на подручју Помераније и нагла успостава толиких Словенских племена на том подручју.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бодрићи
« Одговор #10 послато: Септембар 08, 2018, 05:19:14 поподне »
Према археолозима, у антици, подручје Помераније је било настанено многим балтијским племенима. Било би интересантно сазнати како се десио потпуни нестанак балтијског становништва на подручју Помераније и нагла успостава толиких Словенских племена на том подручју.

Можда и и нису сасвим нестали. Можда је и тада, као и данас важило правило - да слика (лајфстајл) побеђује реч (предање), и тиме надомести (победи) чаролију стародобне религије.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бодрићи
« Одговор #11 послато: Децембар 26, 2019, 06:04:22 поподне »
Бодрићка територија се налазила на сјеверу данашње Њемачке, око Визмарског залива на територији данашњих покрајина Холштајн и Мекленбург. Бодрићи су у своју конфедерацију обједињавали и друга словенска племена: Вагре, Варне, Полабљане, Глињане, Травњане, Древане... Престоница Бодрића је била у Велиграду или по њемачки Мекленбургу (Великом граду), данас локалитет неколико километара јужно од Визмара тј. од села Мекленбург.





Тома Архиђакон у Historia Salonitanorum atque Spalatinorum Pontificum наводи, да су са остроготсим краљем Тотилом 7 или 8 племићких родова званих -Lingones -из Пољског предела  стигли на територију Хрватске и затраживши од Тотиле дозволу да се ту населе

Venerant de partibus Polonie, qui Lingones appellantur, cum Totila septem vel octo tribus nobilium. Hi videntes terram Chroatie aptam sibi fore ad habitatum

недоумица је, да ли су у питању

1.     полабски Глињани (Linai, Lini, Linaa, Lingones Linguones -посведочени од Адама Бременског (Adam von Bremen: Gesta
        Hammaburgensis ecclesiae pontificum), или

2.     истоимено келтско племе западно од Страсбура - Lingones или прецизније речено - регрутованих 480 Лингонаца кохорте -Cohors V
        Lingonum [Antoniniana] [Philippiana] у Дакији и Дакији - Porolissensis (прве 4 кохорте су стациониране у Британнији)
 
делује као да је због помена Тотиле варијанта број 2 реалнија у односу на Меклембуршку, али није нужно да једна другу искључује.
 
ttps://es.wikipedia.org/wiki/Cohors_V_Lingonum
https://ru.wikipedia.org/wiki/Глиняне
« Последња измена: Децембар 26, 2019, 06:09:31 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Бодрићи
« Одговор #12 послато: Децембар 27, 2019, 09:59:38 пре подне »
с обзиром да има различитих етимолошких тумачена етнонима - Ленђана /Lengyel / Lędzianie,  није за искључити да су име по - Lingones-има  добили
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Бодрићи
« Одговор #13 послато: Децембар 27, 2019, 06:57:32 поподне »
с обзиром да има различитих етимолошких тумачена етнонима - Ленђана /Lengyel / Lędzianie,  није за искључити да су име по - Lingones-има  добили

Лех,  Леси; рус. лях,  ляси < lęh,  lęsi
mad.  lengyel,  lit. lenkas,  lenkiai

Украинци кажу: "Памятай Лаше,  що по Вислу то наше."

Лех у чешском језику означава не народ а земљепоседника. Стално се наводе упоредо кмети, леси и владике.

" ... vsiak ot svej čelědi vojevodí:
mužie pašú, ženy ruby stroja,
i umre-li glava čelědina,
děti vsie tu zbožiem v jedno vladú,
vladyku si z roda vyberúce,
ký plezně-dlě v sněmy slavny chodí,
chodí s kmetmi, s lěchy, vladykami.
Vstachu kmetě, lěsi i vladyky,
pochválichu pravdu po zákonu."
Љубушин суд

"V srbskem jazyku (plemenu) jest země, jiež charvatci jest imě. V tej zemje bieše lech, jemuż ime bieše Čeh."
Далимилов летопис

Од тога занимања,  вјеројатно обраде земље,  прозвани су Леси.  Леси су Пољаци, Мазовшани,  Поморјани и Љутићи. 
"Волохомъ бо нашедшимь на словѣны на дунайские и сѣдшемъ въ них и насилящемь имь, Словѣне же ѡви пришедше и сѣдоша на Вислѣ и прозвашасѧ лѧховѣ а ѿ тѣхъ лѧховъ прозвашасѧ полѧне лѧховѣ друзии лютицѣ инии мазовшане а инии поморѧне"
Повесть временных лет

(Када су Власи наишли на Словене дунавске,  сели међу њих и насиловали им,  ови Словени придоше Висли и седоше на њој и прозваше се Леси,  а од тих Лехова прозваше се Пољани,  а други Лутићи,  а други Мазовшани,  а други Поморјани.)

Све ово нема везе с келтским Lingones,  који су постојали и на другом месту и у друго време. 

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vasiljević

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Бодрићи
« Одговор #14 послато: Октобар 02, 2021, 12:12:33 пре подне »


прво, у изворима се Бодрићи доводе у везу са Преденецентима, племену које је живјело негдје на територији данашње Србије (у Подунављу, спомиње се и Бодрошка жупанија као могућа локација), дакле једна група Бодрића могла би учествовати у етногенези Срба,


Praedenecenti se od svih danas dostupnih izvora javljaju samo u jednom, ANNALES REGNI FRANCORUM. U celoj hronici oni se javljaju dva puta, u zapisu za 822. I 824. Godinu.
Iz zapisa za 824.
“…legatos Abodritorum, qui vulgo Praedenecenti vocantur et contermini Bulgaris Daciam Danubio adiacentem incolunt….”
“…izaslanici Obodrita, koji se obično nazivaju Praedenecenti, a graniče s Bugarima, nastanjuju Dakiju uz Dunav…;”
Iz zapisa za 822.
“In quo conventu omnium orientalium Sclavorum, id est Abodritorum, Soraborum, Wilzorum, Beheimorum, Marvanorum, Praedenecentorum, et in Pannonia residentium Abarum legationes ….”
Ovo se obicno prevodi kao:
“Na ovom skupu izaslanika svih istočnih Slavena, I to Obodrita, Srba, Veleta, Bohemljana, Moravljana, Praedenecenata I Avara koji borave u Panoniji…”
Ovde treba znati dve stvari. Prvo ove zareze u celim Franackim analima treba uzeti sa velikom rezervom. Oni su tu kao posledica tumacenja izvora od strane izdavaca iz 19. Veka.  Tako na primer zarez u zapisu iz 822. Godine izmedju Marvanorum I Praedenecentorum u originalu ne postoji. Drugo, u najstarijim sacuvanim prepisima u zapisu za istu godinu, Praedenecenti su navedeni u vidu skracenice kao pred.  i pdenec.
U celim Franackim analima nijedan etnonim nije naveden u vidu skracenice. Ovo je navelo neke istrazivace na ideju da Praedenecenti ne predstavlja etnonim vec atribut koji se nalazi uz neki drugi etnonim u ovom slucaju Moravljane.
Etimoloski Praedenecenti se vezuje za latinski  “praeda” sto bi trebalo da znaci plen, pa bi tako Moravljani Praedenecenti trebalo da znaci nesto kao Moravljani razbojnici.
Iz istog izvora znamo da Avari, cije je srediste bilo bas izmedju Dunava I Tise, 805. Godine mole franackog vladara da im dodeli novu zemlju za naseljavanje jer su u svojoj zemlji izlozeni napadima Slovena. On im za naseljavanje dodeljuje prostor danasnje severozapadne Madjarske.
Ovi Sloveni koji napadaju Avare bi upravo mogli biti Moravljani-Praedenecenti, kao deo Moravljana koji su bili naseljeni na teritoriji danasnje centralne Srbije, mozda upravo sa istom funkcijom vizantijskih federata, koju su imali  Srbi I Hrvati, I koji po slomu Kaganata prelaze u kontranapad.
Slovensko pleme Moravljani je ocigledno taj naziv steklo tek po dolasku na Balkan (grad Margum, reka Margus) Kako su se ti Sloveni zvali pre dolaska na Balkan? Mozda je odgovor na to pitanje Obodriti

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Бодрићи
« Одговор #15 послато: Април 10, 2022, 01:45:34 поподне »
Da... Slovenska kneževska porodica Bodrić (-1167), kasnija nemačka grofovska porodica Meklenburg (grofovi Meklenburga 1167-1918), koju je knez Pribislav II Nikolatov Bodrić (~1130-1178) 1167. godine preimenovao u Meklenburg. Pribislav je imao brata Vratislava (umro 1164), kog nemački izvori zovu Vartislav, ima o njima stranica po stranim vikipedijama.

Po njima se po svoj prilici zvao nekadašnji grad Bodrog, grad nedaleko od današnjeg Sombora. Svoje ime grad je sačuvao dugo vremena posle doseljavanja Mađara u Panonsku niziju, krajem 9. veka. Mislim da se do dolaska Mađara zvao zapravo Bodrag, ipak je to bio slovenski naziv. Uglavnom, niko se nije ozbiljno pozabavio poreklom prezimena Bodrić, a mislim da je prezime patronimsko (po Bodragu), a ne toponimsko. Jedan knez od Meklenburga zvao se Čedrag Bodrić (821-830).

Kao kneževi Bodrići u Nemačkoj, pominju se u nemačkim spisima: Radgost (~625?-664), Višeslav I (664-700), Aritbert I (700-724), Aritbert II (724-747), Višeslav II (747-795), Dragovid Draško (795-809), Slavomir (809-821), Čedrag (821-830),
Gostimil (830-844), Dobromil (844-862), Mistivoj I (862-869), Aritbert III (869-888), Višeslav III (888-934), Nakon (934-966), Mistivoj II (966-986),
Mistidrag (986-995), Mistislav (995-1019), Pribignev (1019-1028),
Ratibor (1028-1043), Godislav (1043-1066), Buduj (1066-1069),
Henrih I (1093-1127), Knud (1127/28), Svetopolk (1127-1129),
Pribislav I (1129-1156), Nikolat (1156-1160) i Pribislav II (1160-1167). Sve se ovo može naći na engleskoj, ruskoj i ukrajinskoj vikipediji, ako ste uporniji.

Ovde u temi je već navedeno da Franački anali 822. i 824. god. pominju neke Bodriće sa prostore Balkana, poznate kao Predenecente, tj. kao Braničevce, to je bio bez sumnje toponimski naziv istih, iz okoline Braničeva, ali razni strani izvori nisu marili da razlikuju imena vlastelinskih porodica, toponimske i endonimske nazive... Mnoge zapadnjačke velikaške porodice nosile su prezimena po naseljima, nazivima dvorova (Habzburg, Luksemburg, Vitelsbah i sl.), kao da nisu imale pretke i poreklo, dok sloveni nose prezimena po precima.
Mislim da postojanje grada Bodroga u Panoniji, balkanskih Bodrića i nemačkog poznavanja prvih kneževa Bodrića u Meklenburgu, jasno stavlja do znanja da su se lužički Srbi i nemački Bodrići doselili u Nemačku sa Balkana u 7. veku, zbog čestih ratova protiv Vizantije (ceo 6. i znatan deo 7. veka), zarad opstanka dela naroda...
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.