Ако тамо има 5 посто И2а, то је око 3,5 милиона становника...а било је Срба и са другим хаплогрпама који су ишли тамо (16.,17. век)...Тврдња да тамо има 9 милиона потомака Срба је претерана, негде између ових 3,5 и 9 милиона је вероватније, можда од 3 до 5 милиона...ово је са википедије:
Насељавање Срба на простору данашње Турске почиње средином прве половине 16. века за време владавине Сулејмана Величанственог. То су била присилна насељавања српског становништва из Београда који су насељени у околину Истанбула, као и Срба из Срема или Поморавља који су насељени у неколико насеља на северозападу полуострва Галипоље - Галипољски Срби. Такође, у Турску су одвођени данком у крви где су од њих стварани јаничари, затим као робље у време ратова које су Турци водили са хришћанским силама у Подунављу, Посавини и на Балкану. Србе који су примили ислам и који су се насељавали из економских разлога су тако постајали грађани са потпуним правима Отоманске државе.
Срби из Београда насељени у Истанбулу као „лични робови“ Сулејмана Величанственог су имали многе повластице. Они су практично били издвојени од осталог становништва у својим насељима, а углавном су се бавили одржавањем водовода као и грађевинарством. Београдска шума у Истанбулу, тачније „Belgrad Ormani“ је добила име по београдским Србима који су на простору те шуме имали своје насеље. Срби су ту насељени како би чували изворе воде који су напајали читав Истанбул што је један од доказа колико су Срби имали битну улогу код Сулејмана Величанственог али и његових наследника. Они су имали и својеврсну специјалну заштиту, с обзиром на то да је у том региону био забрањен лов, као и сеча дрвећа и то под претњом смртне казне. Њихово насеље се звало Белиград, а један члан француске амбасаде у Османском царству је записао у свом дневнику да су постојала насеља Јени (Нови) Белиград, Орта (Средњи) Белиград и Султан Белиград. Срби су у тим насељима живели све до краја 19. века и избијања куге. Били су присиљени да се преселе, с обзиром да је вода била легло заразе, и тада нестају београдска насеља. Власти су их преселиле на оближње место којем су дали име Бахчекој, што је турска кованица од речи башта и село јер су Срби били врсни баштовани. Тамо више нема Срба, јер су га напустили приликом последњег грчко-турског рата. Њихова судбина је била таква да су све више и више примали грчки језик, те су се утопили у Грке, иако су вековима чували своје порекло, веру, језик па чак и стил облачења.
Београдска капија
Истанбул има и Београдску капију која је сазидана пре турског освајања Цариграда по налогу деспота Ђурађа Бранковића.[2]
На турском попису из 1965. године 6.599 грађана је рекло да им је српски језик матерњи а 58.802 да га користи као други језик, тако да се преко 65.000 људи изјаснило да говори српским језиком.[3] Према речима Драгана Милосављевића, председника Друштва српско-турског пријатељства "Инат", у Турској живи око 9 милиона људи српског порекла, од чега 3 милиона је у Истанбулу.[1] Док је, септембра 2014. године, амбасадор Републике Турске у Босни и Херцеговини изнео податак да само између 3 и 6 милиона људи који живе у Турској су пореклом са данашње територије БиХ.
ознате личности[уреди]
Махмуд-паша Анђеловић, велики везир у Отоманском царству
Ахмед-паша Херцеговић, велики везир у Отоманском царству
Мехмед-паша Соколовић, велики везир у Отоманском царству
Омер-паша Латас, војсковођа и гувернер у Отоманском царству
Мило и Павле Бакић, суоснивачи Галатасараја
Ивана Серт, српско-турска модна дизајнерка
Хидајет Туркоглу, турски кошаркаш [5]
Семих Ерден, турски кошаркаш
Омер Ашик, турски кошаркаш
Синан Гулер, турски кошаркаш
Ендер Арслан, турски кошаркаш
